Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ono što sam u svom načelnom izlaganju kada smo razgovarali, rekla da postoji opasnost da možda posle sledećih izbora upravo zbog odredbe koja je bila četiri u 10, imamo manje zastupljenog pola. Ovim predlogom amandmana koje je podnela narodna poslanica Marija Obradović otkloniće se i koga je predlagač prihvatio tako da ćemo imati sad, zakon glasi – dve u pet ili dva u pet.

Podsetila bih, to sam napomenula i prošli put kad sam govorila, mi smo već taj slučaj imali 2013. godine pri važećoj odredbi da jedan u tri bude manje zastupljeni pol, da smo, da bismo ispoštovali tu odredbu morali da se dogovaramo međusobno u okviru koalicije kako bi jedna žena ustupila svoje mestu muškarcu.

Tako, ne gledajte na ovu zakonsku odredbu isključivo kao nešto što se tiče žena, budućnost je pred nama. Ukoliko ono što statistički podaci govore 51%, 52% ima žena, ima nešto više od muškaraca, može se desiti da ova zakonska odredba bude zaštitna upravo za sada većinski zastupljeni pol.

Ja sam predsednik Komisije za praćenje i ostvarivanje rodne ravnopravnosti od 2004. godine i mogu da vam kažem da su se žene u okviru te komisije mnogo lakše dogovarale i postizale konsenzus kada su bila pitanja, bez obzira to kojom su političkoj pripadali, kojoj grupaciji, lakše su nalazile zajednički jezik. Mislim da je ovo zakonska izmena koja će doprineti kvalitetu rada i samog ovog parlamenta, a i lokalnih parlamenata, mada i dalje ostaje to da razmišljamo o tome.

Ja sam pogledala te statističke podatke posle poslednjih lokalnih izbora da tamo gde su prošla dva odbornika, isključivo su bili muškarci, da tamo gde je tri bila je jedna žena i da sada kod manjih partija, koje mogu da računaju na dva do tri odbornička mandata i dalje postoji ta bojazan ukoliko oni koji budu donosili odluke, a upravo je na svima nama tu da se nađe više žena i na mestima koje donosi odluke onda će ovo biti, neće biti zakonska odredba, ali i oni koji su protivnici i oni koji su za, ne mogu da ospore da je nakon donošenja zakona koji je obavezao da jedan od tri bude manje zastupljeni, nismo dobili veći procenat žena u parlamentima i u lokalnim i ovom parlamentu. Godine 2012. je to bilo 32,4%, a 2008. godine 21,6%. Podsećam zakon se odnosi 2011. godinu, tako bez obzira, kako god gledali na ovu odredbu, ne možete da osporite da su kvote te koje su doprinele da imamo žena više u parlamentu. Zahvaljujem.

LJubiša Stojmirović ima reč. Izvolite.

Hvala lepo.

Koleginice i kolege, kaže jedna koleginica imam inspiraciju kad vidim nju. Ja sam jedan od onih građana Srbije koji ne krijem svoju ljubav i sklonost prema ženskom rodu i uvek se radujem kada su žene te o kojima razgovaramo, kada su žene te kojima pišu pesme, za kojima ludujemo, kojima činimo sve ono što je Bog rekao da treba da činimo. Na kraju krajeva Bog je odredio tako da žena bude dominantno biće, da je ona ta koja upravlja i nama muškarcima i celim svetom.

Ovih dana sam imao priliku da pročitam jednu knjigu, profesora dr Milana Milića koja ima interesantan naziv „ Dva plus dva, jednako je četiri“. A negde u podnaslovu piše – samo za pametne. Za one koji mogu da shvate da dva plus dva i ne moraju da budu četiri. Mi se danas ovde mučimo oko toga koliko treba da bude žena na listi, kakva treba da bude raspodela, da li treba smanjiti cenzus sa 5% na 3%, o načinu na koji će učestvovati nacionalne manjine i pružamo građanima Srbije mogućnost da vide kako i na koji način mi to danas radimo.

Meni je svejedno da li će neki predlog da podnese uvažena koleginica Gordana Čomić ili kolega Šarović. Uopšte mi nije bitno čiji je predlog, bitno mi je koliko je taj predlog dobar i važan za građane Srbije i za Republiku Srbiju. Ali, ja imam jednu možda svoju filozofiju koja je za današnje vreme baš i ne dovoljno prikladna.

Da li je bitno da na listi bude toliko žena, odnosno muškaraca ili je bitno da na listi budu najbolji? Po meni, a to sam nekoliko puta već govorio u ovoj Skupštini, politika mora da bude veština, mora da bude vrlina, mora da bude nešto čime se bave najbolji, najpametniji, najumniji ljudi.

Zašto bi meni smetalo da na listi bude i 90% žena ili 90% muškaraca, 70%, 60%, to uopšte nije bitno. Za Srbiju, za svaku zemlju, bitno je da je vode najbolji, najpametniji i najumniji.

Mi se nekako plašimo pameti, strah nas je da pametni i umni ljudi budu na bitnim mestima, nego pokušavamo da na nekim pravilima koja nisu pravila, koja možda i prave nam nešto što nije u redu, rešimo neke probleme.

Nemojte da se plašite, nemojte da se ustručavate, neka najbolji budu na listama i neka najbolji vode Srbiju.

Jedan primer, znam da će mnogi reći da ovaj predlog može da napravi probleme pogotovo u manjim sredinama i da će tu doći do velikih problema i najverovatnije je da je to tačno.

Ja imam jedan primer za koji ne znam kako bih ga ja rešio, ali na kraju krajeva, nisam ni ja važan, što sam ja taj koji će to da odluči, to odlučuje zakon.

Begaljica je jedno selo u Opštini Gorcka i u tom selu ima Udruženje žena koje se bavi zaštitom kulture, običaja i iznad svega onoga, čuvanja tradicije kulinarstva.

To je izuzetno dobro i kvalitetno udruženje i članovi tog udruženja su samo žene.

E sada, da li bi mogao neko da mi objasni, ako te žene odluče da izađu na opštinske izbore, a ima ih, hvala Bogu dosta, kako će one koje imaju samo žensku populaciju u svom udruženju, napraviti listu? Veoma teško, slažete se.

Zato kažem, nije problem, donećemo mi danas ovaj zakon, usvojićemo ga, ali u budućnosti dajte da budemo mudri i pametni, da biramo samo one koji su najbolji, najkvalitetniji. Zašto ne bi to udruženje žena u Grockoj moglo da upravlja Grockom, ako je zbilja najbolje i najkvalitetnije u Opštini Gorcka? Hvala.

Reč ima gospodin Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je saopštila svoj jasan stav i nemamo ništa protiv povećanja procenta učešća, kako se to kaže, slabijeg pola.

Sada je to 33%, a vi predlažete da ovde bude 40%. Mi smo vam rekli, bilo bi dobro da se to proba u izvršnim organima vlasti, jer je to sada zgodno, jasno smo vam predočili zbog čega je to sada prosto komplikovano, zato što su izbori na četiri nivoa, odnosno na tri nivoa, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Doći ćemo u neprijatnu situaciju, neće moći sve političke partije da zadovolje ovu zakonsku odredbu.

Mislili smo da ćete shvatiti da je mnogo urgentnije da sada raspravljamo o tome da se vrati ustavna kategorija koja je poništena nakaradnim tumačenjem tog istog Ustava, a to je vlasništvo nad mandatom.

Mislili smo da ćemo ovde, eventualno da čujemo koji je predlog kada je u pitanju overa potpisa, jer ovo što je do sada bilo kod notara, to je toliko komplikovalo rad na terenu političkim strankama, da ste i sami svesni i teško da će mnoge stranke moći da izjednače redne brojeve na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, što mnogo znači.

Uvek je to pravilo da vladajuća to uradi. Ovde se manipuliše sa notarima, mali ih je broj. Da li će doći svim strankama da overe, to je pitanje, da overe potpise, to je pitanje i kada će doći? To ne zavisi samo od njihovog slobodnog vremena, već zavisi od direktnog uticaja i raspoloženja onih koji predstavljaju vlast i tu ne treba da zatvaramo oči.

Mi i dalje smo mišljenja da treba pripremiti predlog da bude 50% na listama, ali taj predlog ne sada, nego za neki kasniji period, a sada je sasvim normalno i dovoljno da to bude 33%.

Nama ovo liči na licitiranje, liči nam jednostavno na jeftine političke poene kod ženskog biračkog tela i vi mislite da će taj deo biračkog tela da se okrene tako što vi propagirate da se poveća procenat.

Ovde se radi o tome da na neki način zainteresujemo žene da se aktiviraju u politici, a ne da daju glas tako što ćete vi na prvi pogled da im ponudite mogućnost većeg procenta njihovog učešća na listama, prisutan na listama i učešće u politici.

Znaju u Srbiji jasno da su to propagandni trikovi i mi srpski radikali, baš upozoravamo vas da ne činite to sada.

Hvala gospodine Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković, izvolite.

Zahvaljujem.

Neki put čovek ovde može i onako iskreno da se nasmeje. Nije baš sve tako kako je u žaru diskusije izrečeno od pojedinih poslanika ovde. Naravno, o amandmanu ne treba više ni raspravljati. Amandman je predlagač Gordana Čomić usvojila, prihvatila ga je i on je postao sastavni deo Predloga zakona i isti takav amandman je predložen takođe na član 1, potpuno ista formulacija Olene Papuge i Nade Lazić i naravno, na predlagaču je bilo da prihvati amandman i ona je to veoma kolegijalno i dobro promišljeno politički uradila da jedan Predlog zakona koji je dala opoziciona poslanica, uvaži amandman poslanice iz SNS, ali da kažem, mi smo se sve zajedno dogovorile kako će amandmani da izgledaju, da bi nakon vaše sveukupne rasprave, gde je bilo i nevernih Toma odagnali sumnju da će zaista biti 40% žena, ovde u parlamentu, kada se završe izbori. Znači, ne samo na izbornim listama, nego će ih zaista biti 40% ovde u parlamentu.

Niko nikoga nije sprečavao da predloži izmene Zakona o izboru narodnih poslanika u drugom smeru da ide. Četiri godine smo ovde. Da je neko od poslanika koji sada lamentiraju nad sudbinom žena, pa kažu, pa što nije 50%, predložio 50%? Dobro bi došlo i mi bi to opet zdušno podržale, ali nije to četiri godine predloženo, niti je bila predložena izmena materije o kojoj se danas govori i koja nema veze sa ovim predlozima i izmenama i gde sada priča ko šta hoće, ali dobro, u nekoj široj raspravi možemo da pričamo i o potpisima, o ovome i o onome, ali niko nije predložio.

Hartiju, olovku ima svako i može da predloži amandman ili izmenu i dopunu zakona. Čemu sada priča, što niste ovo, što niste ono, kada možete i vi? Svi smo ovde jednaki, nas 250, sedneš, predložiš, raspravljamo, ne raspravljamo i onda možeš da kažeš da neko nešto nije hteo, te vas čekamo da predložite i radićemo još da bude više zastupljnih žena, možda u izvršnoj vlasti, pa da razgovaramo.

Ali, polako, pošto je očigledna namera nekoga da puno priča, a u stvari uskoro, sat, dva, tri, pokazaće se na glasanju ko iskreno želi da napravi pomak u ravnopravnosti žena, u političkom životu Srbije, ovog puta u zastupničkim domovima građana naše države, ovde u parlamentu Srbije, na lokalnom nivou, čekamo predlog i na pokrajinskom nivou i nadam se da će biti jednak kao i ovo za šta se mi ovde zalažemo.

Zašto sam rekla da ima amandmana sa istom sadržinom?

Zato što ne želim da umanjim značaj svih političkih opcija koje su zaista aktivno radili na donošenju ovog zakona, odnosno prihvatanje zakona koji smo dobili od Gordane Čomić i kako je ona više puta ponovila da nije bilo sluha vladajućih stranaka ovde toga ne bi bilo, ali je stvarno bilo izuzetno zadovoljstvo učestvovati u ovom radu.

Moram da ponovim mi učestvujemo u kreiranju dela istorije naše države kada će se za 100 godina, kada bude stogodišnjica nečega čitati naša imena onako kako smo mi čitali imena poslanica koje su učestvovale u velikoj Narodnoj skupštini u kojoj se odlučivalo o ujedinjenju Republike Srbije. Čitali smo ovde imena Mage Malagurski i ostalih. Ne želim ni jednu iz istorije da izbrišem, tako će se čitati naša imena.

Možda bude to sada smešno, možda nas neko zove cveće, ne cveće, dame, slabiji pol, ne znam ni ja kako, možda su i njih zvali tako, ali su ostale upisane u istoriju. Ne sumnjam da im je bilo lakše nego nama. Bilo im je teže. Ušle su u istoriju. To je bitno. Ne treba to da zaboravimo. Tako će ući u istoriju i ko podržava i ko ne podržava, ali naravno politička odluka je svakoga da u skladu sa svojim političkim opredeljenjima i glasa.

Napravili smo veliki pomak. Godina 2020. je značajna zato što svet obeležava 25 godina od donošenja Pekinške deklaracije. Srbija ima čime da se prikaže svetu. Uskoro će biti i veliki skup u UN na temu šta je svet uradio 25 godina kasnije po pitanju ravnopravnosti polova. Znači, nismo mi nikakav slabiji pol. Ne znam šta to znači slabiji pol? Fizički, intelektualno, radno, ne znam na šta se to misli?

Sebe smatram često jačim polom, bilo je u ovo kategoriji, merim sebe ili neku svoju koleginicu u odnosu na poštovane kolege. Ne bi mi nikada palo napamet da u diskusiji sa poslanikom muškog roda kažem ti si slabiji pol ili vi ste slabiji pol, nego bi intelektualno tražili da obaram ruku sa njim, u stavovima, ne bi li ubedila glasačko telo i građane Srbije da sam u pravu ja, a ne on koji je kao jači pol.

Ali, pitam u čemu. Kada neko to izgovori baš me interesuje u čemu su žene tako generalizovane, da smo mi sve slabiji pol, koliko god nas ima, miliona, milijardi, mi smo kao slabiji pol, a neko drugi je zajedno, generalno jači pol. Sa tim se zaista ne mogu složiti.

Da vam kažem nešto. Taj zakon o čemu se često govori kao opravdanje je za to da nije potrebno 40% žena više prevaziđen životno. Zakon je glasio 30%, odnosno svaka treća, to je 33,3% u ukupnom broju. Sada u ovom momentu nas ima 37,8% u parlamentu. Život pokazuje nešto drugo i mi povećamo praktično prisustvo žena za 2,5% ovde u parlamentu. Kada se o nečemu govori treba suštinski da se prouči šta mi to danas radimo.

Otvaramo vrata i obavezujemo političke stranke da uvaže da u ovoj državi postoji preko 50% manje zastupljenog pola, ovog puta ženskog i da u biračkom telu takođe ima više zastupljenog manje zastupljenog pola, odnosno ženskog u ovom trenutku. Pa da vidimo ko je manje zastupljen pol u toj kategoriji, uopšte u broju stanovnika i u broju birača ispadne da su uvaženi muškarci manje zastupljeni pol u Srbiji.

A, da li se mi udvaramo nekome ili ne udvaramo, ne udvaram se trenutno nikome u mom životu, ne znam da li to radi uvaženi kolega kome se dopada tako da nekoga potcenjuje kada ima dobru politiku ideju. Ne. Ovo je naš politički program. Mi zastupamo naša politička opredeljenja. Srećom da ogromna većina u parlamentu, ne samo vladajuća većina, nego ogromna većina u parlamentu ima takva politička opredeljenja da žene budu, ne samo vidljivije, nego da žene imaju mnogo veću ulogu u kreiranju politike Republike Srbije.

Izuzetno sam ponosna što će naš parlament doneti odluku i što ćemo ući jedne od pet u Evropi, a ne znam vrlo, vrlo visoko u svetu, 23 u svetu i ne može niko da kaže da ne pravimo krupne korake u ispunjenju ciljeva održivog razvoja 2030. godine i ispunjavanju te agende. Ovaj deo rodne ravnopravnosti je izuzetno važan deo agende UN. O tome će se razgovarati u Beču, jer je to jedna od najvažnijih tema na samitu predsednika parlamenata sveta. Ne znam ko će zastupati naš parlament u avgustu mesecu, ali biće ponosan što je Srbija lider u omogućavanju manje zastupljenom polu, ženskom polu, da donosi važne odluke za svoju državu. Hvala vam.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Po amandmanu.
Izvolite.

Da, ja se javljam po amandmanu pošto i Liga Socijaldemokrata imala isti amandman, možda smo ga malo drugačije uobličili, ali smo na isto mislili, da treba urediti tih 10 mesta, odnosno, tih 40%, pa smo i mi predložili da to budu dve osobe manje zastupljenog pola, između pet.

Možda smo to drugačije uradili, ali pohvaljujem svu aktivnost Ženske parlamentarne mreže koja je u poslednjim danima, poslednjim nedeljama, dok smo se dogovarale kako ćemo izvesti, kako ćemo predložiti, kako ćemo možda lobirati, kako ćemo napraviti jednu dobru energiju, na plenumu smo danas i ovih dana, prekjuče uspeli.

Stvarno hoću da kažem da davno nisam prisustvovala plenumu sa tako dobrom energijom kao što je bila rasprava o ovim izmenama, uključili smo se svi, posebno kažem žene iz Ženske parlamentarne mreže, ali i svi poslanici muškog roda koji su nas podržali u svemu tome.

To što neki misle da smo mi tu zbog kvota, a bilo je i takvih razmišljanja, možda, neka smo. Ja sam bila kreator amandmana 2009. godine, kada smo se sa Aleksandrom Jerkov izborile da u parlamentu bude 30% žena. Tada je, na neki način, mogu vam reći, bilo još teže.

Za jedanaest godina smo postigle to da ta kvota od 30%, zbog koje se govorilo da smo mi tu možda zbog te kvote na silu, se ispostavilo da smo i prevazišli tu kvotu od 30%, da je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije 37,8 žena bez neke nasilne kvote.

Znači, muški rod, pripadnici muškog rod, sad to tako govorim, su osetili da žene u parlamentu donose dobru energiju, da smo kreativne, da dobro vodimo svoje poslaničke klubove, bez obzira što ima jako malo žena koje su predsednice poslaničkih grupa, ali mislim da u našoj borbi treba još da istrajemo, da imamo još puno toga, ali uz pomoć muškaraca to nećemo uspeti.

Problem je što u izvršnoj vlasti ima malo žena, na lokalima ima malo žena. Znači, sve poslanice koje su sada članice Ženske parlamentarne mreže i koje će ubuduće biti članice Ženske parlamentarne mreže, treba, prvenstveno, u svom zadatku da imaju da odlaze na terene i da osnažuju žene koje još uvek ne znaju da li mogu zbog sredine, zbog nekih miljea, prostora, predrasuda u kojima žive, ući u politiku. Može se biti majka, domaćica, učiteljica i sve, raditi u nekoj stranci ili učestvovati u političkom životu, jer politički život je ceo na život, svaka pora naših života je politika. Tako da, sve to ne može da prođe bez žene.

Zato zahvaljujem kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže i drago mi je lično da kažem da je u tom nekom mom šestomesečnom mandatu ostvareno da prođe amandman Marije Obradović i izmena zakona Gordane Čomić.

Zahvaljujem svim ženama koje su uložile svu energiju da to prođe i muškom polu, za sada većoj populaciji u Narodnoj skupštini, što će pomoći da se ovo izglasa.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.