Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliku pažnju ovih dana privukao je novi Investicioni plan „Srbija 2025“ o kome ja želim da kažem nekoliko stvari, a koje podrazumevaju projekte i investicije u vrednosti od 14 milijardi evra.

Ovaj iznos će biti implementiran do 2025. godine, u različitoj oblasti, a najviše se govori o prosečnoj plati koja će dostići 900 evra i penziji koja će dostići oko 440 evra.

Jedan od prioriteta što sam ja izdvojila za početak jesu mladi ljudi u Srbiji. Želimo da se školuju u Srbiji, da ostanu u Srbiji, da rade i da žive sa svojim porodicama i prijateljima, a ne da odlaze u druge zemlje tražeći bolje uslove za rad. To podrazumeva, naravno, velika ulaganja kako bismo obezbedili iste ili bolje uslove u odnosu na zemlje u inostranstvu.

Investicioni plan predviđa 700 miliona evra za: izgradnju stanova za mlade parove; za finansiranje veštačke oplodnje; za novorođenu decu biće izdvojeno oko 200 miliona evra; za nove vrtiće 60 miliona evra; biće novih sredstava za zaštitu i prevenciju dece obolele od autizma i tako dalje.

U zdravstvo će biti uloženo 600 miliona evra, što će omogućiti da do 2025. godine bude izgrađeno 16 novih bolnica, šest novih klinika i dva nova „Klinička centra“.

To će biti nastavak ulaganja, u infrastrukturu, u zdravstvu koje smo započeli. Pomenuću samo nov Klinički centar u Nišu, koji je sada regionalni zdravstveni centar koji pokriva potrebe ljudi iz jugoistočne Srbije sa najmodernijom opremom na oko 50.000 kvadrata, koji građanima pruža odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, a sa druge strane mogućnost medicinskim radnicma da se zaposle, a već smo ovde u plenumu govorili o povećanju plata za lekare i medicinske sestre. Poslednje povećanje za lekare je bilo 10% a za medicinske sestre 15%.

Veća izdvajanja planirana su za infrastrukturu, za izgradnju novih autoputeva, za rekonstrukciju oko 5.000 kilometara postojećih puteva i železnice i to u iznosu od 9.000.000.000 evra. U ovom trenutku možemo da se pohvalimo sa stotinama kilometara novih autoputeva, a novi investicioni plan radiće dalje, naravno, na razvoju i vazdušnog i železničkog saobraćaja.

Sve ovo možemo da uradimo zahvaljujući reformi javnih finansija i primeni svih mera koje smo sproveli od 2014. godine.

Ako se podsetimo 2008. godine, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je formiranje ministarstva za nacionalni investicioni plan. Ministar za nacionalni investicioni plan bio je Dragan Đilas, naravno, kao kadar DS. Umesto kapitalnih projekata za Srbiju, umesto, na primer, razvoja infrastrukture u najsiromašnijim opštinama u Srbiji, novac je ko zna na šta potrošen. To je dovelo do smanjivanja budžeta tog ministarstva da bi se u 2010. godini desilo da je to ministarstvo imalo 15,5 milijardi, a u 2011. godini 7,7 milijardi i situaciju da nije bilo para za data obećanja, infrastrukturu i razvoj Srbije.

Godine 2012. zemlja je bila na ivici bankrota, kada je SNS preuzela vlast, ali je preuzela i odgovornost da promeni stanje u Srbiji. Kompletna slika bila je užasna - od projekata ništa, državna kasa prazna, plate i penzije nesigurne, nova ulaganja u bilo koju oblast bila su nemoguća u tom trenutku.

Dragan Đilas je 2008. godine bio, dakle, ministar za nacionalni investicioni plan i kandidat za gradonačelnika Beograda. On je samo zapravo prešao sa jedne funkcije na drugu i ništa drugo se nije promenilo. Nastavile su da se ređaju afere. Imali smo rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, podzemne kontejnere, privatizaciju Luke Beograd. Samo je softverski paket Grad Beograd koštao više od 9.000.000 evra. Tako je Đilas ostavio, prvo, Srbiju, a posle i Grad Beograd bez mogućnosti za investiranje, a Grad Beograd i sa dugovima oko 900.000.000 evra.

Srpska napredna stranka, kada je preuzela vlast 2012. godine, imala je jako tešku situaciju u zemlji i veliku odgovornost sa druge strane prema građanima koji su joj dali podršku. Morali smo da krenemo od najsitnijih stvari da bismo mogli da dovedemo prvo budžet na nivo stabilnosti, a onda da bismo razmišljali uopšte o bilo kakvom razvoju i tada oni koji su izgubili izbore od nas, kada smo predstavljali planove za budućnost Srbije, oni su nam se smejali, a verujem da im danas ni malo nije smešno kada vide šta smo sve uradili, jer mi imamo rezultate koje možemo da predstavimo građanima, a imamo i planove koji su ostvarljivi, jer smo uspeli da stabilizujemo budžet.

I sada čujemo u njihovim medijima da je novi investicioni plan Srbija 2025. samo spisak lepih želja, ali ima dana kada će i „N1“ i „Danas“ i svi ostali mediji objavljivati kako su i ti planirani projekti u Srbiji realizovani. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, pred nama su danas finansijski planovi nezavisnih regulatornih tela, a koji su pre ovoga bili na razmatranju Odbora za budžet i finansije Narodne skupštine Republike Srbije.

Naravno, planovi nezavisnih regulatornih tela na odboru su usvojeni i nadležni odbor je predložio Narodnoj skupštini da, nakon razmatranja, ovi predlozi, odnosno finansijski planovi budu usvojeni.

Tokom današnje debate, narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini pokazali smo da na jedan otvoren način vodimo raspravu i debatu o finansijskim planovima onih regulatornih tela koji se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, ali, naravno, nad njihovim radom nadzor i kontrolu vrši nadležni odbor, odnosno Narodna skupština Republike Srbije.

Najpre želim da kažem da je od 2012. godine Republika Srbija, zahvaljujći odgovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića i SNS, postigla izvanredne rezultate u svim segmentima društvenog života, a posebno na ekonomskom polju.

Srbija je danas najbrže rastuća ekonomija u ovom delu Evrope. Srbija se danas nalazi n a 44. mestu od 80 najmoćnijih zemalja u svetu kada su u pitanju tri parametra – politički, ekonomski i vojni.

Guvernerka Narodne banke Srbije, zahvaljujući merama podrške i zahvaljujući jednom timskom radu, zajedno sa Vladom i sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, za 2019. godinu dobila je priznanje za najbolju guvernerku, odnosno najboljeg guvernera u svetu.

Devizne rezerve zlata, odnosno rezerve zlata u Narodnoj banci Srbije su danas nikada veće. Do 2012. godine zemljom su upravljali tajkuni koji su bili deo nesreće nas i kompletno svih građana Republike Srbije. Mi smo u toj nesreći živeli, a žuti tajkuni u toj nesreći uživali i lično se bogatili. Danas bi oni da se vrate ponovo vlast ne radi naroda, ne radi građana, ne radi njihovog boljitka, već radi sopstvenih džepova. Narod Srbije to zna i prepoznaje. Prepoznaje rad, prepoznaje odgovornost, prepoznaje rezultate, prepoznaje hrabrost u svakom mogućem smislu i patriotizam pre svega prema svojoj zemlji i prema svom narodu, a to je patriotizam Aleksandra Vučića. Zato na izborima u aprilu mesecu građani Srbije nemaju alternativu. Jedina politika je politika novih fabrika, novih radnih mesta, mira i stabilnosti, smanjenja nezaposlenosti. To je politika koju zastupa Aleksandar Vučić i zato će njemu u ogromnom broju dati poverenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, pošto je u dosadašnjem delu diskusija rečeno uglavnom sve od onoga što sam ja hteo da kažem, iskoristiću priliku da iznesem jednu vest koja je danas, a verujem da će i narednih dana biti glavna vest o kojoj će se govoriti, kako nas drugi vide, jer jedno je kako mi sami govorimo o svojim uspesima, a sasvim je drugo kako nas neko ko je potpuno neutralan vidi. Bitno je za nas, a bitno je i za opoziciju. Dakle, bitno je za sve glasače u Srbiji. Bitno je i za one koji će možda bojkotovati izbore.

Dakle, u specijalnom dodatku pod naslovom – Srbija munjevito ide napred, „Fajnenšel tajms“ je kroz tri tematska teksta i kroz intervju sa ministrom finansija Sinišom Malim predstavio uspehe ekonomskih i finansijskih reformi naše zemlje koje su, kako konstatuje britanski list, od Srbije napravile jednu od evropskih ekonomskih zvezda.

Dakle, BDP zemlje skoro neprekidno raste od 2014. godine, da bi 2018. godine dostigao desetogodišnji rekord od 4,4%, piše taj list. Uprkos međunarodnim neizvesnostima u osporavanju ekonomije u delovima EU, Srbija je ostvarila rast od 4,2% 2019. godine među najvišim stopama u Evropi i jedna je od retkih zemalja na svetu koja je nadmašila svoju godišnju procenu.

Srbija gotovo sedam godina beleži stalni rast stranih direktnih investicija koje su 2018. godine dostigle rekordnih 3,5 milijardi evra ili 8,2% BDP. Strana ulaganja u 2019. godini više su skočila u odnosu na prethodnu godinu na 3,8 milijardi evra, a sa ekonomskim preporodom i reformama koje su u toku, interesovanje dominantnih stranih investitora za Srbiju stalno raste.

Većina stranih investicija, oko 70%, i dalje dolazi iz zemalja EU, naročito iz Nemačke, Italije, Holandije i Austrije koje su uložile velika sredstva u srpsku proizvodnju, posebno u automobilske komponente.

Američke strane direktne investicije još jedan su istaknuti igrač kaže „Fajnenšl Tajms“, dok su kineske poslednjih godina značajno porasle, čineći 20% ukupnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju u 2018. godini. Grinfild ulaganja iz Kine u Srbiju prošle godine dostigla su rekordne nivoe sa 16 projekata u vrednosti od 625 miliona dolara.

Pored finansijskih konsolidacija i uvažavanja monetarne politike, Srbija je sprovela brojne strukturne reforme, posebno u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, reformi finansijskog sektora i smanjenja nekvalitetnih kredita. Zatim, u oblasti poreske politike, lakoće dobijanja građevinskih dozvola itd.

Stopa nezaposlenosti pala je na 9,5% prošle godine sa nivoa od 26% 2013. godine. Postignut je uspeh u upravljanju javnim dugom koji je oboren sa oko 77% na 51%. Srbija ima kreditni rejting BB plus sa pozitivnim izgledima, a zabeležila je i impresivan napredak na Duing biznis listi Svetske banke, skočivši sa 93 mesta 2013. godine na 44 poziciju 2019. godine među 190 zemalja.

Pored snažnih makro-ekonomskih pokazatelja, strani investitori nalaze da Srbija nudi neodoljiv niz atraktivnih uslova za poslovanje. Najniži operativni troškovi u evropskim okvirima, poreske i carinske olakšice, državne subvencije i podsticaji lokalnih samouprava, oslobađanje plaćanja poreza na dohodak u trajanju od deset godina, uvoz opreme bez ikakvih carina i drugih dažbina, pogodnosti sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa čak 59 država. Te benefite strani investitori mogu naći u 15 slobodnih ekonomskih zona u Srbiji, a investicije sa velikim kapitalom i brojem zaposlenih mogu da se kvalifikuju i za državne subvencije.

Ljudski resursi u Srbiji su takođe jedan od prednosti naše zemlje. Pored visokog broja onih koji govore engleski jezik Srbija je rangirana na 27 mesto među 150 zemalja prema Indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, što je najviše mesto u regionu Balkana. Rekordno visoke bruto i neto devizne rezerve NBS pružaju zemlji zaštitu od eventualnih spoljnih šokova. Ostvarena je i očuvana stabilnost cena, relativna stabilnost kursa dinara i finansijska stabilnost.

Srbija je čvrsto na putu za članstvo u EU, a da to što još nismo članica pruža određene slobode zemlji da koristi prednosti koje joj takva situacija omogućava. Na primer, to nam omogućava da imamo sve ove sporazume o slobodnoj trgovini sa različitim zemljama, kao što je Turska, da imamo preferencijalni status sa SAD, dobre ugovore i sporazume sa Kinom, Centralno-evropski sporazum o slobodnoj trgovini, Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom itd.

Srbija je krajem 2019. godine najavila novi investicioni program „Srbija 2025“ prema kojem će pored budžetskih sredstava u okviru infrastrukture u osnovnu infrastrukturu biti uloženo dodatnih 14 milijardi evra, pa se očekuje da će to biti okosnica novog investicionog ciklusa i da će priliv privatnih investicija biti još veći.

Razvoj srpskog sektora, IT usluga, softvera i hardvera je najbrži rastući deo industrije u zemlji, čiji izvoz snažno raste od 2015. godine, nadmašujući milijardu evra u protekle dve godine.

Iako je Srbija mali IT igrač na globalnom, pa čak i evropskom nivou, ovaj sektor sada pravi 10% BDP zemlje. U zemlji posluje oko 2.000 IT preduzeća koja zapošljavaju oko 20.000 ljudi.

Srbija je upravo u ovom sektoru doživela neviđeni nivo stranih ulaganja 2019. godine, a američke kompanije su bile najatraktivniji investitor u ovoj oblasti, poput IBM, „Šnajder elektrika“, SKF-, „Adobea“, „Orakla“, „Gugla“, HP itd.

Srpske plate u IT sektoru su skoro tri puta veće od državnog proseka, ali su i dalje ispod proseka EU za taj sektor. 30% svih srpskih studenata na univerzitetima je upisano na smerove inženjerstva, matematike, računarstva, a više od 35 ustanova visokog obrazovanja nudi ove programe.

Vlada Srbije nudi finansijske podsticaje „start ap“ firmama, jer su očekivanja da bi se upravo razvojem tehnološkog sektora u zemlji mogao preokrenuti proces odliva mozgova, prisutan na celom Balkanu, a zbog kojeg je u protekloj deceniji Srbija izgubila 5% populacije.

Dakle, sve ovo što sam naveo je u svom specijalnom dodatku pod naslovom „Srbija munjevito ide napred“ objavio „Fajnenšl Tajms“ i na taj način predstavio uspehe ekonomskih i fiskalnih reformi naše zemlje, koje su kako konstatuje ovaj britanski list, od Srbije napravile jednu od evropskih ekonomskih zvezda. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đokiću.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite, kolega Ljubiću.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji.

Njene osnovne funkcije usmerene su ka zaštiti investitora i obezbeđenju efikasnog tržišta i smanjenju rizika. Komisija redukuje, daje objašnjenja osnovnih koncepata funkcionisanja tržišta kapitala, ali i organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zakonito, pravično, uređeno i efikasno funkcionisanje regulisanog tržišta.

Suština je obezbeđivanje uslova za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, pružanje veće sigurnosti investitorima.

Komisija je učestvovala u izradi Nacrta zakona o robnim berzama, alternativnim investicionim fondovima i tako proširila svoju direktivu funkcionisanja nadzora. Na taj način dala je aktivan doprinos u razvoju ove sfere kapitala.

Trend snižavanja kamatnih stopa iz godine u godinu je potvrda kreditnog rejtinga naše zemlje, ali i potvrda uspeha, napretka naših ekonomskih reformi. Sve to zahvaljujući pristupu, odgovornom i preciznom bavljenju javnim finansijama, stabilnom kursu dinara koji imamo i makroekonomskoj stabilnosti. Sve ovo dovodi do otvaranja prostora za povećanje plata, penzija, za više investicija u infrastrukturne projekte.

Srbija je lider u poslovanju, lider u investicijama. Sve ovo znači da su finansijske institucije sigurne u rast i razvoj srpske ekonomije i imaju poverenja u ovu vlast, a poverenje imaju i privrednici koji ovde otvaraju svoje fabrike. Pri tome, radi se o kompanijama koje svoje poslovanje planiraju dugoročno.

Investiranjem u hartije od vrednosti i odličan odziv investitora u naše hartije od vrednosti znači da je Srbija atraktivna, sigurna, bezbedna za njih i da postaje siguran partner na duži niz godina i to brojnih investitora koji su tražili naše obveznice.

Odgovornom politikom uspeli smo da uredimo finansije, da povećamo kreditni rejting, što govori o uspešnosti reformi, da vratimo poverenje u našu zemlju. Na taj način smanjujemo troškove kapitala za našu zemlju, smanjujemo rizik ulaganja u našu zemlju.

To govori o stabilnosti i sigurnosti našeg finansijskog sistema. To pokazuje da investitori imaju poverenje u finansijski sistem Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Ljubiću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, profesore.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, moji prethodnici, narodni poslanici, uglavnom su sve rekli ono što je trebalo, dozvolite da moja malenkost kaže nekoliko reči.

U prvom redu o REM-u, kao regulatornom telu i da kažem da je on radio dovoljno bez obzira na kritike koje su mu upućivane ovih godina i napredovao je za razliku od ranije kada je Đilas, u narodu znani kao Điki mafija, od 619 miliona evra uređivao medijsku sliku Srbije.

Nema medijske blokade poštovani građani, to je izmišljotina, to je mantra onih kojima nije stalo do građana Republike Srbije i do izbora tj. ovih iz Saveza za Srbiju.

Istu takvu priču pričali su ovi iz Saveza za Srbiju 2000. godine. Isti ljudi, iste reči kada su ulicom uzeli vlast, a na izborima kako se sećate i znate, doktor Vojislav Koštunica nije dobio izbore, a Milošević nije izgubio. I, zapamtite dobro, drugog kruga izbora nije bilo. Taj čin je jedan od dva najveća udarca parlamentarizma u istoriji Srbije. Citiram - još 2000. godine jedan deo naučnika, novinara, glumaca i reditelja vršio je, a i danas vrši apologiju zapada, dokazivali su navodno kako su SAD i NATO bili u pravu kada su rušili, bombardovali Srbiju i SRJ iz knjige "Demonizacija Srba". Poštovani građani Republike Srbije, isti ljudi isto to danas rade.

Đilas Dragan, u narodu znani kao Điki mafija, od 816 miliona evra pozvao je deo građana i narodne poslanike Republike Srbije na ulicu i na bojkot, i rekao, citiram - ako izbacimo dijalog iz parlamenta, onda kao društvo imamo problem. To je mesto gde se priča. Ako zaustavimo medije, oni će eksplodirati negde. Kome to treba?, završen citat, misli parlament, Dragan Đilas 1. decembra, gospodnje 2018. godine.

Njegov kolega, prof. dr Janko Veselinović, u narodnu znani kao Janko stanokradica, 11. septembra, gospodnje 2019. godine nadovezuje se na Dragana Đilasa, pa kaže, citiram: "Posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora. Okretanje vojske i policije na stranu demonstranata", završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, vidite šta oni žele, rasturati Srbiju, uzeti vlast na ulici, opljačkati zemlju, uništiti privredu, ukinuti radna mesta, a vas kao i 2000. godine, poštovani građani, poslati na ulice. Oni su to i tada radili.

Uvaženi građani Republike Srbije, vi ste danas slušali o televiziji "N1", ja je nazivam CIA. Ta televizija je čista politička stranka obmana, laži i prevara koja blati non-stop predsednika Republike Srbije, sad najavljuje i dokumentarni film, Vladu Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika i sve ono što se zadnjih osam godina radi u ovoj zemlji. Provodi čistu destrukciju u državi. Ona je glavni faktor i nastavljač demonizacije Srba iz 1990. godine.

Uvaženi građani Republike Srbije, žao mi je jednog nedeljnika koji je bio jedan od najboljih u ovom delu Evrope, a radi se o nedeljniku u našoj zemlji, u kojem je moja malenkost svojevremeno polemisala o naučnim temama sa filozofom Vukom Pavićevićem, jednim od najvećih i najboljih etičara svih vremena u Srbiji, što se pretvorio na nizak nivo sa dno kace, koji svakodnevno lažima i obmanama truje građane, vas poštovani građani Republike Srbije.

A, novinarici Petrušić obraćam se ovim citatom, gospođo Petrušić, za ovo što ste u zadnjem broju napisali, citiram - posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb. Svi to znaju i čemu onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi? Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa, a gospođo Petrušić, mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti i naš život vlasništvo su drugih ljudi. I završava se citat sa rečenicom - mi smo intelektualne prostitutke. Završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u "Njujork Tajmsu" u zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba 1953. godine.

Na kraju, Republika Srbija će dalje i jače provoditi modernizaciju svoje zemlje zajedno sa svojim građanima, Vladom Republike Srbije i najvećim delom uvaženih narodnih poslanika, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš uvaženi predsednik Republike Aleksandar Vučić. U to ime, hvala vam, gospodo narodni poslanici.