Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 1. odnosi se na član 5. postojećeg zakona, a on govori o objektima koji ne poseduju ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu. Naravno, takvih objekata ima mnogo u Srbiji i to nije krivica ni ove, nego svih vlasti koje su do sada vladale Srbije.

Ali, ovde moramo praviti razliku i imamo nekoliko specifičnih slučajeva. Recimo, imamo i objekte koji imaju privremenu dozvolu i sada je pitanje da li se oni tretiraju kao objekti koji imaju dozvolu ili objekti koji nemaju dozvolu. Takođe, imamo i objekte koji imaju građevinsku dozvolu, ali su objekti sa prekoračenjem iz onih dimenzija koje tamo se navode u građevinskoj dozvoli.

Ja sam svojim amandmanom tražio da se u svim takvim slučajevima napravi jasna i precizna zabeleška ili zabeležba, kako to stoji tamo u predlogu zakona, gde će se sadržati svi podaci koji se odnose na postojeći objekat, a od značaja su za taj objekat i naravno, evidenciju u Katastru i u svim drugim slučajevima koji se tiču ovoga.

Što se tiče samog Katastra, neće ovaj zakon ništa posebno doprineti i rešiti stvari koje su godinama, pa i decenijama nagomilavane u ovoj oblasti, ima ovde mnogo problema. Imamo slučajeve još uvek, nažalost, doduše manje nego ranije, da su na raznoraznim objektima upisana dva vlasnika, da se jedan te isti objekat prodaje više puta. Ovo je pogotovo prisutno otkad su se pojavili javni beležnici, odnosno notari od kada se to kod njih radi, tako da su još uvek prisutne određene zloupotrebe. Naravno, toga ima manje nego što je bilo, recimo u periodu pre 10-ak godina, moramo priznati, ali to je stvar koja još uvek nije iskorenjena i to opterećuje i Katastar i opšte naše građane i odnose između stranaka, odnosno ljudi koji imaju, hajde da kažem čiji se interesi preklapaju kod određene parcele i kod određenog objekta.

I, nažalost, ja moram da priznam, da recimo, stvari u ovoj oblasti Republika Srbija zaostaje sa nekim bivšim republikama bivše SFRJ. Zaostaje i za Hrvatskom, i za Slovenijom, pa čak i za Bosnom i Hercegovinom, tako da na ovoj stvari mora malo ozbiljnije da se poradi da bi se stvari dovele u red, koliko je to moguće bolje.

Hvala, kolega Saviću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala.

Odgovor zbog čega nije prihvaćen ovaj amandman, stvarno, vidi se da su pisali još uvek ne uhapšeni saradnici Zorane Mihajlović.

Amandman se ne prihvata zato što zabeležba nije činjenica, već se zabeležbom upisuje činjenica itd, da dalje ne čitam, zbuniću svakoga ko ovo sluša, ali je ovo samo da pokažemo koliko su vam neozbiljno koleginice Rakić ovi, rekoh, još uvek ne uhapšeni Zoranini saradnici uradili.

Šta je važno za ovaj predlog zakona, pa i za ovaj amandman? Ovaj zakon ste vi doneli pre dve godine. Za dve godine menjate ga četiri puta. Za te dve godine Katastar nije radio više od godinu dana, potpuno paralisano stanje u oblasti uknjižbi, u oblasti katastra. Zašto se to desilo? Zato što taj Zoranin direktor koji je to još uvek, sada ću citirati ili parafrazirati kolegu jednog vašeg iz vlasti - nije hteo da radi zato što je navikao da uzima pare, pa je čekao da mu opet donose pare, pa mu nisu donosili pare, pa je on lopov, pa je on kriminalac, i sve sa svim tim atributima koje ste mu vi davali, ne vi lično, nego jedan od vaših kolega, naših kolega, taj, takav čovek je i dalje direktor Katastra.

To što Katastar u Srbiji i nije radio više od godinu dana, bukvalno nije radio Katastar više od godinu dana ili skoro godinu dana je jedan od dokaza naše tvrdnje da je Zorana Mihajlović strani plaćenik u Vladi Republike Srbije, jer takvu opstrukciju države može da radi samo neko ko je strani agent u sopstvenoj Vladi, jer ne rad Katastra od godinu dana, to je strašna opstrukcija države. Pretpostavljam da svi znaju šta znači katastar. Dakle, za tih godinu dana nije bilo moguće upisati kupoprodajne ugovore, nije bilo moguće upisati rešenja o nasleđivanju, nije bilo moguće upisati ugovore o zameni, nije bilo moguće upisati ugovore o poklonu, dakle, ništa nije bilo moguće upisati u Katastar.

Ja sam ovde slušala kada ste pričali u načelnoj raspravi, pa ste onda koleginice pokazali da stvarno niste dobro pripremljeni za ovo što ste predstavljali u ime vaše poslaničke grupe i lično ste potpisali, nije ni važno.

Vi ste ovde iznosili neke stvari koje baš nemaju veze sa realnim, odnosno potrebnim znanjem u ovoj oblasti, ali ste svaki put ponavljali da, kada smo mi pitali kako se to vaš predlog našao na dnevnom redu, kako pre toga Čankov, Gordane Čomić itd, vi ste onda bar pet puta u toku dana rekli - evo, vi izvolite, obezbedite 126 glasova, pa onda stavite na dnevni red šta god hoćete.

Vi ste još jednom pokazali kako vama zapravo nije stalo do parlamentarne demokratije. Ta sila, od 126 zelenih dugmića, to samo pokazuje kako skupštinska većina teroriše opoziciju u Narodnoj skupštini. Mi smo ta opoziciona stranka koja je podnela Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i taj predlog potkrepili sa više od 100.000 potpisa građana Republike Srbije i vi koji kažete da radite sve u interesu građana Srbije, zapravo kažete – baš nas briga za više od 100.000 građana Srbije, jer su oni podržali neki radikalski predlog, a da su ne daje Bože Gordane Čomić ili vaš koji je ovde prošao bez ijednog potpisa građana, onda bi to bilo nešto sasvim uredu.

Dakle, nemojte se hvaliti sa 126 glasova za, jer je to loša poruka. Sto dvadeset šest zelenih dugmića, koleginice Rakić, može izglasati da je zemlja ravna ploča, ali zemlja ipak ostaje okrugla. Tako da, vodite računa da pre svega kao narodni poslanik treba da pokažete da ste spremni na demokratski dijalog, da ste spremni, ako vi kažete, rekoste pre dva dana da biste bili srećni da svaki narodni poslanik podnese neki predlog zakona. Pa zašto ne pokazaste tu sreću da glasanje za jedan od 20 predloga SRS ili bar za ovaj koji je potkrepilo više od 100.000 potpisa građana Republike Srbije?

Ovaj predlog zakona je inače neprecizan, nagoveštava mogućnost korupcije, a kako ste vi pokazali da ne znate suštinu Katastra? Vi ste, izvinjavam se što ću reći, niste vi nego jedna vaša koleginica, ta koleginica je rekla – ne znate vi šta smo mi u Katastru zatekli 2012. godine. E, znate, mora se nešto znati kada se tako nešto izgovori. Katastar 2012. godine je bio u fazi uspostavljanja ovakve službe. Mrežom sudova, tek 2010. godine je nadležnost upisa u zemljišne knjige izmeštena u Katastar. Do tada su postojala zemljišno knjižna odeljenja opštinskih sudova. Postojala su „dn“ rešenja. Na osnovu tih rešenja se vršio upis u zemljišne knjige. Postojala je zbirka isprava u kojoj su bila sva ova dokumenta koja su ovde sadržana, između ostalog u ovom članu. Da koleginice, ne znam šta vam nije jasno, ali ovo jeste ovako.

Dakle, te 2012. godine kada ste vi postali gospodari Srbije, Katastar je tek počeo da biva ono što je po ovim vašim zakonima. Što se nas tiče, nikada nije trebalo prestati sa zemljišnom knjigom, ali to više u ovom momentu nije važno. Možda će biti jednom važno kada mi budemo menjali mrežu sudova i nadležnosti sudova, pošto je ovo što je sada urađeno poprilično loše, da ne kažem katastrofalno. Dakle, ovim zakonom se neće uraditi ništa dobro. Neće se uraditi ništa pozitivno.

Ovo što ste predvideli da se mogu upisivati u katastar objekti, oni još iz 1947, 1948. godine, kad su donošeni prvi propisi iz građevinske oblasti, to je naravno u redu. Ali, trebalo je da tako nešto predvidite isključivo za objekte koji su građeni bez građevinskih dozvola. Jedini način da se stvarno legalizuje, što bi vi rekli ozakoni, ovih više od milion objekata koji su građeni bez građevinske dozvole, jeste da se knjiže na osnovu uverenja lokalne samouprave, kao što ste ovde predvideli za stare objekte i da se knjiži svaki objekat za koji nije upisan sudski spor. Dakle, gde god nema sudskog spora oko zemljišta, objekat treba upisati i na taj način treba jednom za svagda završiti sa legalizacijom.

Ali ne, vi snimate iz aviona, iz ne znam ni ja odakle, i kako to ovaj vaš katastar svake godine ima druge podatke o broju nelegalnih objekata, svaki put kad se donosi zakon podvlačite crtu i kažete – sve što je posle toga izgrađeno biće porušeno, neće se legalizovati, a od tog dana do dana današnjeg, evo krenite Beogradom, krenite svako gde ko živi po svojim opštinama, čudom ćete se načuditi koliko objekata niče. Niko ih ne dira, opet će da nadleti avion ili neće, nego će samo ovaj direktor katastra za kojeg jedan vaš kolega kaže da je lopov i kriminalac, izdati potvrdu i na osnovu te potvrde biće upisan, a ljudi koji hoće legalno, normalno i regularno da rade, da uknjiže svoje objekte i dalje će živeti u strahu. Kad će proći onih Zoraninih pet godina kada je najavila kroz zakone, to je za dve godine, da će porušiti sve što ne bude do tada legalizovano, a ni jedan objekat nije legalizovan zato što na primer u Beogradu ste šetali predmete od opština u grad, pa vraćali iz grada u opštine, prosto nije bilo mogućnosti da se izvrši ni jedna legalizacija, a vreme teče.

Koleginice Rakić, nemojte pokazivati nervozu, vi ćete se verovatno javiti posle mene, pa ćete sve lepo nama da objasnite, da ubedite da ja ništa ne znam, slobodno, ali kad tako skačete i pokazujete nervozu, meni samo govori da sam ja potpuno u pravu, da zapravo vi niste baš spremni za ovu raspravu. Hvala lepo.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.
Izvolite.

Ništa mi ne znamo, ništa mi ne radimo, samo ja ne znam odakle danas u Srbiji skoro 54 hiljade gradilišta. Ništa mi ne znamo, ništa mi ne radimo, samo ne znam kako to u oktobru prošle godine izdadosmo 2.410 građevinskih dozvola. Ništa mi ne znamo, pa samo ja ne znam kako dođosmo na deveto mestu Duing biznis liste Svetske banke koja to meri, znači ne mi, nego Svetske banke, a 2015. godine smo bili 186, znači, nema gore, za samo četiri godine preskočili 177 pozicija. To ne kažemo mi, to kaže Svetska banka.

Ništa mi ne znamo, a donosimo zakone koje uštedeše milione evra građanima i privredi Srbije. Ali, eto, neka ništa mi ne znamo, ali ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu biće izglasan u ponedeljak i nakon osam dana od njegovog stupanja na snagu građani Srbije imaće priliku da ne jure svoje rešenje od pošte do katastra, da čekaju poštara da u roku od 24 časa trče u poštu i prime svoje rešenje, uknjiže svoju imovinu. Imaće prilike da u narednih 15 dana ono što pruža ovaj predlog zakona, da u roku od 15 dana odu u najbližu poštu, a znamo svi da skoro svako veće selo danas ima poštu, da preuzmu svoja rešenja, da ne stvaraju gužve i haos po katastrima.

Eto, možda smo i pogrešili. Možda nisu ti ljudi oni koji stvaraju haos i gužvu u katastru, ali samo ću vam dati primer. Znači, ovo o čemu govorim, 90% građana Srbije, stranaka koje je podnelo svoje zahteve za rešavanje nekakvih stvari, preuzelo je svoj rešenje u katastru nazad. Po zakonu nije moguće da ga oni preuzmu odmah u katastru. Šta to znači? Znači, da su oni čekali, da se to rešenje vrati nazad u katastar, pa da pođu tamo da ga podignu.

Rekla sam, u proseku imamo 177 hiljada predmeta godišnje u katastru, 90% se vrati nazad u katastar. Pa, ne znam koliko ljudi da radi po tim katastrima, a radi oko 2,5 hiljade ljudi na 170 opština u Srbiji, ne mogu postići, haos će se stvoriti.

Ono što sam ja rekla, i ponovo ću ponoviti to, volela bih da jednog dana ne ja, ne vi, niko od građana Srbije ne pođe do katastra, da sve što imamo završimo od kuće, završimo sa našeg računara, da ne vidimo nikoga, da niko u prilici ne bude da bude koruptivan. Pominjali ste malopre da Borko Drašković, direktor RGZ pomera direktore, odnosno načelnike katastra. To je jedini način na koji on možda može da spreči korupciju. Ne postoji drugi način, on tim ljudima ne može dati otkaz.

Druga stvar, ja sam vas zamolila, evo molim vas i sada, ukoliko znate da postoji negde, pa prijavite, pomoći ćete i nama i tim ljudima. Prijavite, nemojte da znate, a da krijete. Zašto to radite? Pomoći ćete građanima Srbije. Evo, ja sam jutros imala ljude koji su došli iz opštine Zemun. Znate šta su mi rekli? Pomozite nam, imamo 50 zahteva pre nas, u tako uređenom Zemunu. Pa nije to gospodo od nas. To je od vas koji ste lepo vodili zemunsku imovinu, pa sad ne znamo šta da radimo. Po 50 zahteva. Lepo ste preparcelisali parcele. Na jednoj parceli je sve. Ljudi ne mogu ni dan danas da uknjiže, nema način.

Što sada ne pomognete tim ljudima? Zašto sada ne pomognete, zašto ne priznate da je najveći… Ja sam iz Grocke, Leštane. Evo, da vam kažem, nije najveći problem u Kaluđerici, eno ga Zemunu. Malopre ste se hvalili da ste to lepo uredili. Ako ste lepo uredili, hajde sad pomozite tim ljudima da srede svoju imovinu, pošto zaista imaju problem i sa podizanjem hipoteka i sa bilo čim, ne mogu da mrdnu, ispred njih ima po 50 podnetih zahteva. Vi sad kažete – mi ništa ne znamo, mi ništa ne radimo, sve je to nešto što smo mi upropastili. A mi dovedosmo Srbiju na devetu poziciju Svetske banke, odnosno Duing biznis liste Svetske banke, dovedosmo u Srbiju 54 hiljade gradilišta, i vi ovde nama govorite kako mi ne znamo ništa da radimo. Dobro, možda ćemo imati prilike da naučimo još nešto, možda ćemo imati prilike na svojim greškama da radimo, ali evo, neka bude tako da svaka izmena zakona bude popravljanje greške, ali ja sam rekla, najgore jeste da na snazi budu loši zakoni, da na snazi budu zakoni koji se ne mogu primeniti. Takvi su uglavnom zakoni iz 2009. godine. Ja zaista nisam protiv toga da se zakoni menjaju. Zaista, mi, kada sam rekla, ja kao narodna poslanica podnela sam zakon, rekla sam da svi mi ovde imamo pravo na to. Da, tako sam rekla. Znači, ako me već citirate, ponovite onako kako sam rekla.

Tako da, smatram da svaka nova izmena i dopuna zakona samo može poboljšati stanje, a ne vratiti ga nazad, a ne da radimo po lošim zakonima. Hvala vam.

Hvala, gospođo Rakić.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.
Izvolite.

Hajde da više prekinemo sa tim devetim mestom i sa tim obmanjivanjem javnosti. To mesto se plaća. Svetska banka to plaća da biste lakše uzimali kredite, jer od te banke se uzimaju krediti za gradnje, infrastrukture.

(Katarina Rakić: Što ga vi niste platili? Odakle nama pare?)

Koleginice, bez nervoze molim vas, samo polako, imamo vremena, pričaćemo koliko god hoćete, samo bez nervozice.

Dakle, što se tiče pitanja zašto mi ne prijavimo nekoga da ga hapse. Mi smo ovde pričali o Zorani Mihajlović i o njenom kriminalu više puta. Posledica toga da je tužilaštvo stvarno izgleda slušalo, pa su onda uhapsili ovoga Jeftića za „Železnicu“, Miroljuba, koji je rekao da je Zorani davao pare koje je uzimao, i njenom mužu, pa su onda uhapsili Poledicu. Onda je Poledicu Zorana uspela da oslobodi pa da ga sačeka, da službeno auto ide po čoveka iz pritvora, pa da čovek pod krivičnom prijavom ponovo sedi na mestu državnog sekretara. Sad, mi se nadamo, posle ove rasprave, da će tužilaštvo da malo pročačka i katastar, pa će onda i taj iz katastra doći na red. Mi se nadamo da će to da se desi.

Kažete – što su gužve u katastru? Znate što? Zato što katastar ne radi godinu dana, pa ljudi jadni dolaze, kucaju na šalter, kucaju na vrata – alo, molim vas, kada će ovaj katastar da proradi, kada će po onom mom zahtevu nešto da se uradi.

Odakle su gužve? Nisu gužve zato što dolaze po rešenja. Neće nositi poštari, nosiće… Pa kako će dobiti rešenje neko u nekom selu gde nema ni fiksnog telefona, gde su staračka domaćinstva, gde imaju ugovore kupoprodajne, gde imaju ugovore o nasleđivanju itd, kako će oni koristiti elektronsku poštu?

Vi ste ovde rekli pre dva dana da smo se mi smejali kad je Ana Brnabić rekla da će osnova rada ove Vlade biti digitalizacija. Nismo se mi tome smejali, mi smo rekli da to podržavamo, ali da se mora voditi računa u kom momentu, kad i gde je to moguće, da to mora da ide postepeno. A mi smo se tada smejali kada je Ana Brnabić priznala da je pijana vozila pa je policija zaustavila. Vi ste to malo pobrkali. Nismo se smejali digitalizaciji, ne daj bože.

Dakle, što se tiče…

Hvala.

Molim vas, uzmite mi slobodno vreme, još samo dva minuta, moram da objasnim.

Neću vam uzeti. Bolje da iskoristimo neku drugu priliku.