Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, kao član odbora nadležnog za donošenje predloženog zakonskog rešenja, ali i kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, a najpre kao neko ko dolazi iz poštanskog sistema u kojem je proveo više od 20, pa mogu reći skoro 30 godina svoga rada, želim da prokomentarišem ovu, mogu reći, ključnu izmenu.

Predloženo zakonsko rešenje predviđa da se rešenje katastra dostavlja poštom i da se čuva u pošti 15 dana za slučaj da primalac tog rešenja u trenutku kada poštar dolazi na kućnu adresu nije kod kuće. Zašto je po meni ovo ključna promena, najvažnija za naše građane i zašto moramo da obratimo pažnju na to? Iz prostog razloga, katastarske službe ne postoje u onom obimu i onoj meri i nemaju infrastrukturnu mrežu kakvu ima Pošta Srbije i potpuno je prirodno da te državne službe sarađuju, a naročito da se oslanjaju na Javno preduzeće Pošta Srbije koja u Srbiji posluje 180 godina, ima neverovatno razvijenu savremenu mrežu sa preko 1.530 poslovnica, odnosno preko 1.530 pošta u Srbiji i 30 poslovnica na KiM.

Šta to znači? To znači da Pošta Srbije danas postoji u najmanjem i u najudaljenijem mestu u Srbiji. Kako govorimo o urbanim sredinama, tu je naravno moguće primiti rešenje u elektronskom obliku, putem mejla ili elektronskog sandučića, kako to predviđaju ovi moderni zakoni. Šta to znači za manja mesta, za ruralna područja i za starije stanovništvo? Tu još uvek nemamo mogućnosti, nemamo kapaciteta, nismo u mogućnosti svi, je li, da se služimo elektronskom poštom. Zato je vrlo važno da naš poštar to rešenje odnese na adresu, pa ukoliko nema primaoca, to isto rešenje vrati u poštu i sačuva se u pošti 15 dana.

Zašto? Zato što naši građani mogu nesmetano da rade, da obavljaju svoje obaveze, dužnosti, da završe svoj posao, uzmu decu iz škole ili vrtića, dođu kući da ručaju, obave sve što treba i komotno do kasno uveče mogu da odu u poštu i podignu to rešenje. Na taj način skraćujemo vreme i troškove naših građana i dajemo im mogućnost da žive komfornije u pogledu ove zakonske obaveze.

Svesni smo da se zakoni pišu sa najboljim ciljem da oni daju određene pogodnosti i da omoguće bolji život i brže funkcionisanje u ovom dinamičnom vremenu našim građanima. Dogodi se, naravno, da nekada ta zakonska rešenja u praksi ne zažive na onaj napisani način, pa je potrebno i da se ta zakonska rešenja menjaju.

U tom smislu, pozdravljam ovaj uočeni nedostatak koji se kroz postojeće zakonsko rešenje desio, a to je da rešenje ne možemo fizički da vratimo u roku od dva sata iz pošte u katastar. Možemo, ali je veoma skupo i naši građani onda moraju da putuju do sledećeg katastra u odnosu na mesto gde žive. Zato pozdravljam ovo rešenje, pozdravljam predlagača i mislim da će se vrlo brzo otkloniti sve te gužve, nedostaci i nedoumice oko toga.

Dragi građani, ne brinite, Pošta Srbija je 365 dana u godini, 24 sata u službi za vas. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Miletiću, da li ste se javili za repliku?
Izvolite.

Samo kratko.

Koleginica Snežana je sve ono što sam ja mislio rekla. Jeste možda potreba da postoje pošte još u nekim selima, jer svedoci smo da je u brdsko-planinskim, seoskim područjima, iz koga dolazim, veoma teško da stalno funkcioniše, ali kao što smo čuli od koleginice, Predlog zakona i ovo rešenje jeste mnogo bolje. Ja ću se još jednom zahvaliti Katarini, zahvaliti koleginici Snežani što je ovako obrazložila ove stvari. Mislim da je stvarno predlog na svom mestu i trebamo glasati svi, što se kaže, jednoglasno.

Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 5. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Predlagač je na sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, elektronska oglasna tabla treba da sadrži određene podatke. Koliko je katastar bitan najbolje vidimo na primeru Republike Srpske. Geometar koga sam ja najviše poštovao poodavno nije među živima, kažu da je bio najprecizniji.

To je bio geometar iz Valjeva i ja bih da sam malo više vlast ustanovio srednju geometarsku školu u Valjevu, možda i akademiju i ona bi se zvala akademija Nikola Kalabić. Ne zbog njegovih zasluga u Drugom svetskom ratu, kažu da se njegove knjige, gospodine Martinoviću, i dan danas koriste, kao veoma precizne.

Kada sam već pomenuo Republiku Srpsku, koliko je bitan katastar, videćemo iz onih 94 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, koju po svaku cenu neko želi da otme od Republike Srpske. Da, Nikola Kalabić je rođen u Republici Srpskoj, i ima veza sa Republikom Srpskom i mislim da tamo ima mnogo ljudi koji se zovu Nikola, i da to neće tako lako proći.

U prethodnim diskusijama sam govorio i to, da ovi multietnički, koji otimaju tu zemlju, nikako ne mogu da mi dokažu kako to u Federaciji sa 505 hiljada Srba, na tim teritorijama iz 1991. godine, sada 2013. godine živi manje od 50 hiljada ljudi i 2,5% Srba, a u Republici Srpskoj živi 14% Bošnjaka, odnosno ranije su to bili Muslimani. Ko je tu u stvari multietnički? Ko je tu koga etnički počistio? Ali, izgleda da provokacije prema Srbima idu dalje. Treba oteti 94 hiljade hektara zemlje Republici Srpskoj, ja mislim ne zbog poljoprivrednog zemljišta, iz provokacije radi. Sve što se dešava oko Srbije, pa i u katastrima susednih republika, se dešava zbog Srbije, zbog provokacije. Neko želi Srbiju da zaustavi, pre svega u ekonomskom napredovanju, jer su shvatili da od kada je Srbija stala na noge, da pomaže srpskom narodu u okruženju, da ima snažnu ekonomiju, da ima novac, da pomogne Srbima, ne samo u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, već i recimo u Federaciji BiH, recimo u Drvaru.

Možda to nekome smeta. Čudna je koincidencija, da Srbija počne da pomaže Srbe u regionu, da obeležava nevolje kroz koje su prošli, da traži da čuvaju svoje srpsko ime, da čuvaju srpski jezik i svoju kulturu, da ponovo podignu glavu, da ponovo podignu svoju zastavu, koji mnogi zabranjuju, kao recimo oni u Crnoj Gori, koji iz katastra žele da izbrišu srpske crkve, Nemanju, Svetog Savu itd.

Čudno mi je to okolo što se dešava, oko Srbije, po meni se dešava zbog Srbije. Zato, po meni je veoma bitan katastar, ali još bitnije je, sem ovih žutih nesrećnika, da budemo složni i da čuvamo hladnu glavu, da dobro razmislimo, što neki oko nas nešto rade i zašto žele po svaku cenu da isprovociraju Republiku Srbiju i zašto nam umnožavaju probleme, kada mi nikoga od njih, u ovom trenutku ne diramo, kada ne plediramo na njihovu teritoriju, a oni po svaku cenu žele i kroz katastar da uzmu deo teritorije Republike Srpske, koji Dejtonom njima ne pripadaju.

Zato kažem, da naš narod treba pažljivo da gleda šta radi naše rukovodstvo, da čuvamo hladnu glavu, da imamo toplo srce, da nikako ne nasedamo na neke ranije fore, kako to mladi kažu, da se ne damo provocirati, da samo u krajnjoj nuždi ne dozvolimo ponavljanje „Bljeska“ i „Oluje“, ali zbog događaja u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, niko ne može da me ubedi da cilj nije Srbija, srpski narod u Srbiji i srpski narod u okruženju, koji mi svake godine pomažemo i bićemo u prilici, ako ekonomski budemo napredovali, da ih pomažemo sve više.

Kada srpski narod u regionu stane na noge, niko ga neće zaustaviti u ekonomskom napretku i svi će želeti da sa Srbima i sa Srbijom grade dobre odnose. To smeta ovim rukovodstvima, koja su proistekla iz prethodnih ratova, koji su bili ratni zločinci, a postali kobajagi neki državnici i političari. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Predlagač i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li želite reč?

Još jednom zahvaljujem se, još jedan od stvari koje ste predložili, jeste da se sve one stvari u katastru ažuriraju na najbolji način, da to bude periodično i da to bude po službenoj dužnosti. Normalno, na taj način ćemo imati mogućnost da sve one stvari koje se rade, koje se grade, budu na vreme evidentirane.

Očekujem da će u narednom periodu imati mogućnost da se više gradi i da se više radi u malim sredinama, kao i iz koje ja dolazim, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i taj deo jugoistočne Srbije, da se tamo gradi, da se tamo radi, da tamo ima mogućnosti normalno da se upošljavaju ljudi i da katastar ima više posla, ali ovako elektronskim putem može mnogo da se reši, ali sa druge strane, ja se nadam i siguran sam da država Srbija mora izdvajati više sredstava kroz budžet Republike Srbije, više sredstva za poljoprivredu, za selo, za izgradnju saobraćajnica u našim krajevima. To je sve mogućnost za razvoj naše jugoistočne Srbije i same Srbije.

Još jednom, po peti put kažem, Katarina svaka čast, zakon je izuzetno kvaliteta.

Hvala, gospodine Miletiću.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Na član 10. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Problem u praksi je i kada je u pitanju tzv. e-uprava ili e-šalter, zakazivanje kod nadležnih službi katastra u gradovima i zato što je nepravedno, a to je i primedba Advokatske komore Srbije data prednost javnim beležnicima, odnosno notarima protiv čijeg postojanja je takođe SRS, kao što smo preko sto hiljada potpisa građana tražili da se na dnevni red stavi i naš Predlog zakona da se ukinu ovi mafijaši, javni izvršitelji.

Dakle, ako neko sam hoće da zakaže termin, mnogo mu je to teže, naročito zbog toga što su svi ovi notari koji ubiraju ogroman profit, jer su preuzeli nadležnost overe ugovora što su ranije radili osnovni sudovi, nemoguće je da građanin bude u istom položaju.

Drugo, vi stalno vršiti ne samo iz ovog, gospođo Rakić, resora, iz drugih oblasti izmene zakona ili donosite zakon pa ćete u roku od šest ili deset meseci da usklađujete podzakonska akta. Tako ste jednom izmenom ovog zakona, advokatima spravom dodelili status službenog lica. Ali, ste dali rok da se najkasnije do novembra, čini mi se ove godine, sa njima mogu napraviti ugovori da oni to dobiju. Negde se vrši namerno opstrukcija da oni nemaju takav ugovor i da nemaju pristup. Time se otežava, evo, imate ovde i advokate po sali, i ne mogu uopšte da završe neki spor koji je veoma bitan za stranku, zato što dokument koji im je potreban za njih nije dostupan.

Šta to sad znači, u toj nekoj parnici advokat mora da pribegava i nekom vidu lukavstva, pa umesto pet, da navede nekih deset svedoka, samo da bi odugovlačio dok ne dođe papir iz katastra. Što se tiče ove e-pošte i što se tiče uopšte dostave. Naravno da Pošta Srbije i mi smo zaista kao odgovorni ljudi uzimajući u obzir istorijat pošte i rad, govorili o tome kada je bio Zakon o poštanskim uslugama. Ali, verujte, da je tim ljudima koji rade odgovorno posao nekada nepristupačan teren u pojedinim krajevima, nije do poštara nego zbog te konfiguracije i toga gde oni žive, ti ljudi, pojedinci.

Gledali ste one slučajeve tamo u brdima iznad Kuršumlijske banje, pa evo, sada imamo i novi slučaj dece u nekim sjeničkim selima, četiri sata idu do škole i nazad. Dakle, sve su to problemi i oni imaju neku svoju imovinu i oni imaju svoje probleme i ne možemo onda ni njih tako striktno ni zakonom da obavežemo.

Moramo u tim mestima gde, em je nepostojanje službe, u nekom drugom je čak, nemaju sada, ko zna koliko je sudova ukinuto, mi ćemo vratiti kada budemo u prilici i tu mrežu sudova. Dakle, nemoguće je da vi sada očekujete da isto bude nekome, vi kažete da ste tamo u Grockoj, ja u Kragujevcu ili u nekoj ruralnoj sredini, izašao je Milija u nekom tamo staroplaninskom selu. Znate, sve to mora da se uzme u obzir, a pogotovo što nisu ni svi advokati u istom položaju. Advokat koji radi u Pirotu ili u Beloj Palanci, istu obavezu ima prema stranci, kao advokat u centru Beograda ili u Užicu, a njemu je mnogo teže da do neke službe dođe nego onome ko živi u centru Beograda da nogom kroči i eto tu je ispred službe katastra.

Sve to mora da se ima u vidu kada se donose ovakvi zakoni, a naročito to da oni koji treba da olakšaju posao običnim građanima ne mogu da se dovode u neravnopravan položaj u odnosu na nekog zaposlenog u katastru. U ovom slučaju, mislim da advokate, valjda je i kolega Jovanović svestan toga iz svoje prakse da je to problem.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić, predlagač.
Izvolite.