Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Kao što ste čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja mnogo puta su ovde govorili o Zakonu o igrama na sreću, kladionicama i kockarnicama i o tome da je to jedna od najvećih pošasti s kojima se susreće naše društvo.

Ovi podaci koji su danas iznošeni o milion i po ljudi koji su postali pasionirani korisnici igara na sreću zaista su zabrinjavajući i upozoravajući. Zato smatramo da je najbolje rešenje da se zabrani bilo kakvo organiziranje igara na sreću, jer je to jedini način da spasimo društvo od svih pošasti, pa čak i od ove pošasti koja je na razini ove epidemije „korona virusa“, jer prosto, i ona uništava ne samo pojedinca, već celokupnu ćeliju porodice, društva i na kraju uništava jedan celi narod.

Ono što imamo na terenu i sa čime smo se mi susretali, još uvek je prisutno da pored ovih legalnih kladionica i kockarnica, još uvek imamo veliki broj nelegalnih kladionica i kockarnica koje deluju, koje rade i to je nešto čime bi se državni organi zaista morali posebno baviti, jer pored toga što je dozvoljeno i što je registrovano preko 2.000 kladionica i kockarnica, minimum još nekoliko stotina, ako ne i 1.000, radi u svim skoro krajevima države. I, naravno, onaj deo koji se tiče udaljenja kladionica i kockarnica od obrazovnih institucija mora biti mnogo veći, on mora biti mnogo značajniji.

Takođe, i ova odredba koja se tiče da ukoliko se nova kockarnica ili kladionica osniva, da ona mora biti udaljena stotinu metara od postojeće, mislim da je zakasnila, jer su nam trenutno svi trgovi opsednuti kockarnicama, da su nam sva onako najznačajnija mesta okupljanja mladih već zaposednuta kladionicama i kockarnicama i da bi trebalo raditi na tome da se njihov broj umanji, da se njihov broj spusti ili da se one odstrane sa tih mesta koja su zaista najprometnija i gde mladi ljudi, uz sve one njihove blješteće i druge reklame, bivaju izloženi takvim izazovima kakve su kladionice i kockarnice.

Naravno, ovo sve govorimo zato što smo i kao politička stranka mnogo puta ovde govorili i pokretali konkretne akcije, peticije građana, da se od obrazovnih institucija, od verskih objekata, od drugih institucija u kojima su najznačajnije prisutna deca, đačka populacija, učenici i studenti, udalje kladionice i kockarnice.

To nije rezultiralo onim najpovoljnijim što bi trebalo uraditi, to jeste, ti naši zahtevi još uvek nisu dobili većinu u ovom parlamentu da se kladionice i kockarnice zabrane kao što su zabranjene u većini najrazvijenijih država sveta. Zato bi bilo jako važno promišljati da se makar izoliraju, kao što se, evo, svaka virusna epidemija izolira ukoliko želimo da opstanemo kao narod, ukoliko želimo da izgradimo svetlu budućnost sa zdravim generacijama, generacijama koje nisu izložene bilo kakvim virusima, a posebno ovim virusima koji uništavaju i ono što su za njih izgrađivale generacije njihovih prethodnika, ali pustoše ono što bi one, te nove generacije trebale ostaviti u nasledstvo svojim budućim naslednicima, odnosno potomstvu.

Zato je zaista i dalje vrlo važno da dodatno promišljamo o mogućnostima i da pripremamo celokupno naše društvo da se zabrani bilo kakvo klađenje, odnosno da se kladionice, kockarnice, igre na sreću jednim posebnim zakonom zabrane na teritoriji Republike Srbije, kao što je to urađeno u velikom broju zemalja u svetu, pa evo i u našem okruženju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kao što je naš ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS istakla, mi ćemo podržati set zakona o kojima raspravljamo.

Moj fokus diskusije će biti vezan za odredbe Zakona o pravima boraca. Uvaženi ministre Đorđeviću, moram da istaknem veliko zadovoljstvo i dam u ime naše poslaničke grupe bezrezervnu podršku normiranju zakona onako ste učinili, zbog toga što ste doprineli nečemu što do sada nije urađeno, a radi se o kodifikaciji u oblasti boračko-invalidske zaštite, civilnih invalida rata, što je do sada bilo urađeno brojnim različitim propisima, a koji nisu bili dovoljno usklađeni, tako da smo imali jednu, pežorativno rečeno, šumu propisa koja nije na adekvatan način u praktičnoj primeni davala one efekte koji se vezuju za zaštitu onih kojima se ta zaštita mora neophodno pružiti.

Zbog toga se ovim predlogom zakona dovodi do nečega što predstavlja jednu kompletnu sistematizaciju. I kad je u pitanju normiranje, mislim da ste i nomotehnički i u pravno-tehničkom smislu reči zakon doveli na jedan nivo za koji se može reći da u praktičnom smislu može proizvesti najbolju moguću primenu.

Ono što je poruka ovog zakona i što bi građani trebali da znaju jeste trajna vrednost borbe za odbranu, nezavisnost i suverenost ustavnog poretka zemlje, a u tom smislu i materijalni i socijalni položaj svih učesnika oslobodilačkih ratova, i to novčanim davanjima u iznosima koji su procentualno opredeljeni u odnosu na neto zaradu u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa.

Dakle, radi se o nečemu što je s jedne strane pravično, s druge strane pravedno, s treće strane legalno, jer je legalno samom činjenicom što ga normiramo na način kako to vi predlažete, a uživate nesumnjivo našu podršku.

Onima koji su i svoje živote i sve ono što su učinili za nezavisnost Srbije, za ustavni poredak, za sistem, za ideal slobode učinili mi sada se na neki način odužujemo donošenjem ovog zakona. Zbog toga imate maksimalnu podršku.

Imajući u vidu da ne želim, ni sa pravne struke, ni sa stanovišta svoje profesije da posebno analiziram odredbe zakona, moram samo da istaknem da je ovo kodifikacija koja je za primer kodifikacija u zakonodavnom smislu reči. Vama hvala.

Uvaženi ministre Mali, kada je u pitanju Predlog zakona o igrama na sreću, donekle se možemo saglasiti sa određenim bojaznima da su igre na sreću nešto što može da podrazumeva pošast, što može da podrazumeva određene društvene anomalije koje izazivaju neke posledice, ali s druge strane ne možemo da izbegnemo činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Pre svega da se radi o danas prisustvu rasta tržišta igara na sreću sa uporednim rastom tehnologije u ovoj oblasti. To je jedan sastavi deo jednog ogromnog sistema obrta novca.

To je jedan ogroman sistem u kome se ostvaruju određeni prihodi, ali ono što ste vi učinili i što je za svaku vrstu podrške jeste da ste priređivačima igara na sreću, bukvalno normiranjem, kako ste učinili u ovom zakonu, onemogućili bilo šta što podrazumeva prevazilaženje granica lukrativnog, nego svođenje na ono što podrazumeva imperativne norme, što podrazumeva obaveznost da se svi priređivači igara na sreću povinuju onim obavezama koje ste predvideli ovim zakonom.

Ono što je dobro, dobro je što se harmonizuje naše zakonodavstvo u ovom smislu sa zakonodavstvom EU, a efekti ovog zakona su nesumnjivo napredniji sistem nadzora, praćenje ostvarenog prometa elektronskim putem i svakako uvođenje pravne sigurnosti.

Međutim, u ime poslaničke grupe, uvaženi ministre Mali, želim da jednu krajnje dobronamernu sugestiju iznesem, imajući u vidu da nismo reagovali amandmanima. S obzirom da je veći broj priređivača igara na sreću već ušao u proces određenih prilagođavanja ovim odredbama zakona, ali nije stigao da to uradi, molim vas da razmislite da primenu zakona uredimo na sledeći način, a to je da zakon stupi na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja, a da njegova primena počne 15 meseci od dana stupanja na snagu. Zašto?

Zbog toga što je taj rok objektivno dovoljan da bi se obezbedili uslovi za primenu navedenih odredaba ovog zakona koji ste vi predložili, a imajući u vidu da se radi o uslovima koji imaju aspekte i finansijskih, i organizacionih, i tehničkih kriterijuma, koji se moraju ispuniti da bi priređivači mogli da organizuju igre na sreću, onda je zaista pravično i pravedno prema njima pomeriti rok primene zakona i na taj način zakon učiniti prihvatljivim i za one koji u ovom trenutku nisu spremni, u bilo kom smislu, da se prilagode sa resursima sa kojima raspolažu, jer tek treba da ih steknu. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, rekla bih nešto o istorijatu Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije koji su osnovani 28. oktobra 1919. godine. Osnovali su ga ratni invalidi iz Prvog svetskog rata, a kralj Aleksandar poklonio je Udruženju plac na Savskom trgu gde je kasnije sagrađen Dom ratnih invalida.

Na Skupštini ovog Udruženja 18. oktobra 1945. godine pridružili su se i vojni invalidi iz Drugog svetskog rata, a 1995. godine doneta je Odluka da se priključe i vojni i mirnodopski invalidi iz ratova 90-ih. Tada je imenu udruženja pridodata reč mirnodopski i od tada se koristi naziv – Ratni i mirnodopski vojni invalidi Srbije, koje nosi i dan danas.

Udruženje ratnih i vojnih invalida je jedino udruženje ratnih invalida iz Srbije koje je član Svetske federacije veterana i to je najstarije veteransko udruženje u Srbiji. Od svih udruženja samo je Crveni krst stariji.

Prošle godine je obeleženo 100 godina postojanja Udruženja. Svečana akademija u Domu Vojske, povodom stogodišnjice, održana je pod nazivom „Uvek u stroju“. Osnovali su ga invalidi Prvog svetskog rata. Danas ima najviše ratnih invalida iz 90-ih godina.

Sramota kako se odnosilo prema invalidima posle Prvog svetskog rata, a sramota je kako se država odnosila prema borcima iz ratova 90-ih. Borci zadojeni čojstvom i junaštvom su dali deo sebe, ostajući invalidi za svoju državu i svoj narod.

Treba pomenuti da je Udruženje boraca sprečilo prijem veterana UČK u Svetsku organizaciju veterana.

Ovo je veoma kompleksna oblast i pitanje, jer narod koji zaboravlja svoju istoriju sigurno da neće u budućnosti dobro proći.

Srpski narod je uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i uvek se nalazio u prvim redovima u svetu u borbi za slobodu, protiv fašizma, imperijalizma.

Svedoci smo dvojnih standarda u međunarodnoj politici. Na primer, holandske vlasti su odbile da izruče svojevremeno nemačkog cara Vilhelma koji je u Prvom svetskom ratu, zajedno sa austrougarskim carem Francom Jozefom, kriv za smrt puno Srba, a u najnovijoj istoriji su bili protiv početka pregovora Srbije i EU dok se ne uhapse i ne isporuče svi koji su se nalazili na listi Haškog tribunala. Da li je to pravedno ili nepravedno, to je svet u kome živimo.

Ovo je veliki dan, jer predlozi 23 boračke organizacije su ispunjeni ovim zakonom.

Ovim zakonom se rešavaju problemi neusklađenosti propisa iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa Ustavom Republike Srbije, jer su zakoni doneti pre nego što je Republika Srbija postala samostalna država. Postoji veliki broj propisa kojim je regulisana ova materija. Međutim, prisutna je i zastarelost i prevaziđenost pojedinih odredaba, propisa iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civila invalida rata, s obzirom na uslove koji su postojali u vreme njihovog donošenja i usaglašavanja sa sadašnjim uslovima.

Posebno je bilo problematično postojanje odredaba kojima se regulišu prava boraca iz oružanih sukoba 90-ih i 1999. godine. Ovo usvajanje zakona rešava decenijske probleme ljudi koji su se hrabro borili i branili svoju otadžbinu.

Slika kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojoj govorimo kako poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod.

Srbija nikada nije bila agresor i srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, već su uvek žrtvovali sebe, možda čak i više nego što je trebalo. Ova Vlada želi da ispravi nepravdu koja je učinjena našim borcima i po prvi put se za celu teritoriju Republike Srbije usklađuju propisi iz oblasti boračko-invalidske zaštite u jednom zakonu.

„Sretni su narodi koji imaju dosadnu istoriju“, rekao je Monteskje. To sa nama nije slučaj, jer nažalost naša kuća se nalazi na raskrsnici. U ratu odlučnost, prkos u pobedi, a u miru velikodušnost.

Ovaj zakon nije samo dobra volja vlasti, već naša dužnost da ispravimo učinjenu nepravdu. U danu za glasanje, sa zadovoljstvom, glasaću za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Ivković.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, vrši usklađivanje navedenih propisa sa Ustavom Republike Srbije i istovremeno se vrši kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.

Još od ranije je prisutna ideja da se zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen zrelosti, vodeći računa o svojim ratnim herojima.

Predlogom zakona se suštinski i pravno-tehnički obuhvataju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i veća zaštita ovih grupacija građana. Građani o kojima govorimo su borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata i članovi njihovih porodica.

Kroz pravnu zaštitu ovih kategorija građana afirmiše se trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje. Zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezanih za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Slobodarska tradicija srpskog naroda je skupo plaćena životima naših građana. O toj slobodarskoj tradiciji srpskog naroda na mnogim tribinama širom Srbije govori prof. Predrag Marković koji mlađim naraštajima prenosi nesebično svoje znanje, jer u neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, moramo sačuvati svoj identitet za buduće generacije koje dolaze.

Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove i bila agresor, već je uvek vodila oslobodilačke ratove. Oni koji su vodili te oslobodilačke ratove, dali su svoje živote, svoje zdravlje, svoje najmilije, da bismo mi živeli u slobodi. Kada su se borili za svoju zemlju nisu to radili zbog politike, već zbog ljubavi prema otadžbini.

Citiraću prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Citat: „Slike kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojom govorimo i koliko poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod“. Takođe je naglasio da je srpski narod uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i da se uvek nalazio u prvim redovima u borbi za slobodu protiv fašizma i imperijalizma.

Koristim ovu priliku da ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću čestitam dodeljenu mu Hilandarsku spomenicu za dobročinstvo i pomoć u vreme obnove manastira, kao i za zasluge u zaštiti odbrane državnih i nacionalnih interesa, koju je dobio tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku. Na kraju posete Solunu ministar Ivica Dačić je posetio i srpsko vojničko groblje Zejtinlik, gde je položio venac i još jednom se poklonio senima srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja Solunskog fronta.

Na groblju ga je dočekao čuveni čika Đorđe Mihajlović koji već decenijama brine o humkama srpskih heroja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je obećao da će Ministarstvo pomoći da se on po ubrzanom postupku primi u srpsko državljanstvo i da mu se izda pasoš.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži nova rešenja i znatan broj izmena za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba, kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Precizirani su određeni pojmovi i postupci za ostvarivanje prava, kao i kada ona prestaju. Dokazna sredstva, uslovi za korišćenje prava, jedinstvena evidencija podataka, kao i nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Zakonom su definisani koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su borci, ratni mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci i u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Članom 2. ovog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete i na principu nacionalnog priznanja.

Ovim zakonom predviđa se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih, u ratu 1999. godine. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se i nova prava. Osim zakonom propisanih prava, opština, grad, odnosno AP može svojim propisima, licima navedenim u prvom članu ovog zakona, utvrđivati i druga prava, npr. popust na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i druge benefite, tj. utvrditi veći obim prava od obima prava predviđenih ovim zakonom, ako u svom budžetu obezbedi sredstva za te namene.

Ratovi su prošli, ostali su mnogi osakaćeni, oboganjeni mladići koji su srcem i dušom bez dvoumljenja branili svoju zemlju. Setimo se samo heroja sa Košara i mnogih drugih heroja koji su se borili na teritoriji AP KiM, kao i na teritoriji eks Jugoslavije, koji su braneći svoju zemlju, po ugledu na svoje pretke dali ruku, oči, a neki ono najvrednije, svoj život.

NJihov doprinos zemlji u kojoj mi danas živimo u slobodi je nemerljiv. Zato ovu društvenu kategoriju ljudi treba visoko poštovati i uvažavati na društvenog lestvici.

Videli su ovi ljudi i bili svedoci raznih ratnih užasa, a samo su svojoj deci i bližnjima hteli da obezbede bolju, sigurniju i slobodnu budućnost. Zato budimo ponosni na naše heroje i u ratu i u miru, ali i oni treba da budu ponosni na svoju Srbiju koja misli na njih.

Ovim zakonom upravo to i radimo, mislimo na njih i obezbeđujemo im prava na život dostojan čoveka. Zato kolege narodni poslanici, u danu za glasanje treba svako od nas da glasa za ovaj zakon, a poslanička grupa SPS će svakako to učiniti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice poslanici, mi danas govorimo o veoma važnom setu zakona, sporazuma koji će produbljivanjem i unapređenjem međunarodne saradnje dovesti do jačanja sistema bezbednosne, antikorupcijske, vojne i ekonomske grane u našoj zemlji.

Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije, u okviru antikorupcijske inicijative jugoistočne Evrope sa protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma, vidimo da je važenje memoranduma produženo na neodređeno vreme zato što je prepoznata potreba o regionalnoj saradnji u borbi protiv korupcije.

Takođe, sporazum o bezbednosnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske koji je zaključen u oktobru 2019. godine, potvrđuje da je utvrđena obostrana potreba da se uredi saradnja u borbi protiv krivičnih dela, naročito u vezi sa terorizmom, organizovanim kriminalom, trgovinom ljudima, drogama i sličnim supstancama.

Izazovi sa kojima se suočavamo prevazilaze okvire država, regiona i kontinenata. Nabrojaću samo par, terorizam i ekstremizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, trgovina ljudima, ekonomska neizvesnost. Smatram da se ovi međusobno povezani problemi mogu jedino efikasno rešavati većom interakcijom, boljom koordinacijom i saradnjom orijentisanom na postizanju rezultata. Neophodna je razmena informacija, iskustava, strategija, planova. Ovo zauzvrat učvršćuje stabilnost i bezbednost u regionu, što je u interesu, kako regiona, tako i Međunarodne zajednice.

U suočavanju sa ovim izazovima, Srbija odgovorno i solidarno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, evropskom i globalnom planu, sa svim prijateljima i partnerima. Tokom poslednjih godinu dana u Srbiji je sprovedena obimna zakonodavna aktivnost i ulažu se veliki napori u unapređenje primene propisa u praksi i saradnji svih učesnika u sistemu za sprečavanje finansiranja terorizma. Sprovedene su reforme i na institucionalnom nivou i formirane nove institucije, kao što je Uprava za igre na sreću, a važnu ulogu u sprovođenju refomri u skladu sa preporukama FATFA i Manivala, ima i Uprava za sprečavanje pranja novca.

Kao rezultat aktivnosti sprovođenja plana od juna 2019. godine, objavljeno je da se Srbija više ne nalazi na sivoj listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Terorističke organizacije zarađuju novac i od trgovine narkoticima ili ljudima, u svojim redovima najčešće imaju ekperte u novim komunikacionim tehnologijama za dalje umrežavanje i regrutaciju novih članova.

Zato želim da istaknem da je ogromna uloga u sprečavanju i otkrivanju ovih radnji upravo MUP i želim da vam čestitam na nizu akcija u kojima ste pomogli otkrivanju kriminalnih mreža. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije krajem 2018. godine u okviru Službe za borbu protiv terorizma uspostavilo je i Odsek za sprečavanje zloupotrebe javnih izvora i interneta, čime je omogućeno sprovođenje onlajn istraga sa ciljem obezbeđivanjem dokaza za potrebe krivičnog gonjenja izvršilaca ovog krivičnog dela.

Kada se govori o korupciji i kriminalu moram da podsetim građane Srbije da je Vuk Jeremić miljenik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića potrošio blizu osam miliona dolara na svoju nevladinu organizaciju CIRST koju karakterišu netransparentnost aktivnosti, ogromne sume iz kompanija sa kojima je sarađivao dok je bio ministar i neistine o izvorima finansiranja njegove kampanje. Umešan je u međunarodnu korupciju i kriminal i ponižavanje naše države. Za prošlu izbornu kampanju je na račune njegove firme za konsalting uplaćeno preko 7,5 miliona evra. Zaista bi bilo pravedno da se ovakvi kriminalci stavi pod istragu dok se ne utvrde sva krivična dela koja su počinili.

Predloženim Zakonom o potvrđivanju vojnog okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske doprinosi se daljem podizanju sistema međunarodne vojne saradnje, odbrane i unapređenja operativne funkcije i sposobnosti Vojske Srbije. Mi sada, zaista, možemo da kažemo da Vojska Srbije u potpunosti kontroliše srpsku teritoriju, čuva bezbednost i nikada neće dozvoliti da se bilo kakva politička nestabilnost preliva na našu teritoriju. Uloga Srbije je da bude oslonac mira, stabilnosti i razvoja na Balkanu.

Naša Vlada je ponovo vratila poštovanje, ugled i čast Srbije. Imamo Vladu na čelu sa premijerkom Anom Brnabić koja ozbiljno planira i dugoročno gradi bolju i lepšu Srbiju.

Ovim sporazumima Srbija stvara jednu dobru okolnost, miroljubivu i solidarnost okolinu i komšije zasnovanu na međusobnoj povezanosti i preko potrebnoj pomoći. Dakle, pre svega naša Vlada ovim sporazumima potencira prijateljske odnose, a to je ono što nam treba u daljim evrointegracijama naše zemlje. Povezanost sa zemljama kao što je Republika Turska i saradnja MUP sa zemljama, dodatno će pospešiti i saradnju u drugim oblastima, kao što je privreda, finansije, saobraćaj i infrastruktura, a pre svega saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima, oružjem, radioaktivnim materijalima. Što sve ukupno rečeno doprinosi podizanju kvaliteta života građana u jednom sinhronizovanijem sistemu zajedničke borbe.

Danas imamo predsednika Srbije koji predstavlja našu zemlju na najbolji mogući način, tako da je podigao naš ugled u svetu i da je sve više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za nove investicije. Ova vlast je uradila deset puta više od drugih. Otvoreno je na hiljade novih radnih mesta, javni dug je pao na 47% i očekuje se dalji pad, penzije i plate se povećavaju, u svakoj sferi društva se vidi poboljšanje i napredak. Ja vam čestitam na nesebičnom trudu i zalaganju i pozivam kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakone.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zvonimir Stević.