Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrio je sedam sporazuma o kojima se danas raspravlja i o kojima ste nešto čuli od strane predlagača i na svojoj sednici odlučio je jednoglasno da da podršku njihovoj ratifikaciji.

Radi se o sledećim sporazumima. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike. Predložen je sa ciljem jačanja međusobnih bilateralnih ekonomskih odnosa, kojim se potvrđuje spremnost dve države da uspostave saradnju u oblasti turizma, kao i unapređenje odnosa u oblasti ekonomije, kulture i stvore se uslovi za njihov dalje razvoj. Naznačeni su posebni oblici saradnje od interesa i značaja za unapređenje bilateralnog turističkog prometa promovisanjem saradnje između odgovarajućih subjekata i organizacija koje posluju u oblasti turizma, kao i u okviru međunarodnih turističkih organizacija.

Sledeći sporazum je između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Odražava namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina na principima jednakosti zajedničkog interesa i međunarodnog prava. Regulisanjem bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje stvaraju se uslovi za njeno unapređenje na dugoročnim osnovama, kao i povećanje investicionih tokova između dve zemlje.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja, koje se pružaju na teritoriji obe zemlje, zapravo podrazumeva da su informaciono komunikacione tehnologije jedan od pokretača globalnog ekonomskog razvoja i u tom smislu ide se ka priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje doprinosi eliminisanju prepreka u poslovanju, omogućava korišćenje i jednako pravno dejstvo kvalifikovanih usluga od poverenja, odnosno kvalifikovanih usluga sertifikovanja za elektronske transakcije u obe zemlje, kao i uzajamno priznavanje kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa, kvalifikovanog elektronskog pečata i kvalifikovanog elektronskog vremenskog žiga.

Potvrđivanje Sporazuma će imati uticaj na privredne subjekte u obe zemlje koji će u međusobnoj poslovnoj saradnji, prelaskom na elektronsko poslovanje, postići veću efikasnost nego tokom klasičnog poslovanja. Ovo međusobno priznavanje takođe znači da osim privrednih subjekata da će i građani obe zemlje moći da koriste onlajn usluge od druge zemlje.

Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Grenade o ekonomskoj saradnji proizilazi iz namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovine i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina takođe na principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.

Posebno želim da istaknem potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji na izgradnji i upravljanju, održavanju, rekonstrukciji i sanaciji gasovoda za transport prirodnog gasa koji prelazi preko državne granice.

Strategijom razvoja energetike, pored ostalog, utvrđeni su i strateški ciljevi Republike Srbije u oblasti prirodnog gasa, i to – obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom, uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa i diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

Projekcija potrošnje prirodnog gasa ima dugoročni trend rasta, a gasovodni sistem Republike Srbije ima samo dve tačke povezivanja sa sistemima drugih zemalja, ulaznu tačku na granici sa Mađarskom i izlaznu tačku na granici sa Bosnom i Hercegovinom, što čitav sistem čini osetljivim. Izgradnjom magistralnog gasovoda granica Bugarske i granica Mađarske obezbedio bi se novi pravac snabdevanja prirodnog gasa, kao i interkonekcija sa Bugarskom i Mađarskom.

Realizacija ovog projekta doprineće ostvarivanju strateških ciljeva Republike Srbije u oblasti prirodnog gasa i značajno će uticati na sigurnost snabdevanja i uvećanje energetske bezbednosti. Takođe, omogućiće se značajnije korišćenje prirodnog gasa, kao i njegova upotreba za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i upotrebu u sektoru saobraća, tzv. komprimovani prirodni gas.

Sporazumom srpska i mađarska strana saglasile su se o preduzimanju mera za podršku realizaciji projekta, koordinatnim tačkama završetka gasovoda na obe strane, kao i pravnom položaju lica koja obavljaju poslove koji proizilaze iz implementacije ovog sporazuma.

Dalje potvrđivanje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o industriji i tehnologiji proizilazi iz namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast industrijske i tehnološke saradnje između dve zemlje, u cilju daljeg privrednog i ekonomskog jačanja i razvoja. Ovo otvara mogućnost za dodatne nove investicije, odnosno otvaranje novih radnih mesta, s jedne strane, i smanjenje stope nezaposlenosti sa druge strane, a otvaranjem tih novih radnih mesta, pogona fabrika, preduzeća i poreskim izmirivanjem doći do dodatnog punjenja budžeta.

I na kraju, potvrđivanje Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta dragocenih metala, sa aneksima 1. i 2, podrazumeva da se u i cilju olakšanja prekograničnog prometa od dragocenih metala, obezbeđivanja kontrole udela dragocenih metala, i to platine, zlata, paladijuma i srebra u predmetima od dragocenih metala i ujedno obezbeđenja zaštite interesa potrošača uslovljenih specifičnom prirodom ovih predmeta 1972. godine u Beču, sedam evropskih država potpisalo je Konvenciju o kontroli i žigosanju predmeta dragocenih metala, kojoj je danas pristupilo 20 država.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Naša zemlja u konvenciji ima status aplikanta i države članice konvencije u ovom sporazumu koriste jedan žig koji je garant kvaliteta plemenitih metala i koji se među državama članicama konvencije razmenjuje bez dodatnih pregleda žigosanja i troškova i to bi za našu zemlju, u tom slučaju, u punopravnom pristupanju ovom članstvu značilo i doprinosilo dodatnom smanjenju troškova uvoza predmeta označenih ovim žigom.

Zahvaljujem.

Pitam, da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ljupka Mihajlovska.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Želim u svom uvodnom delu govora, naravno, da pohvalim to što je Vlada podnela amandman kojim ispravlja taj propust, a to je da u novom Predlogu zakona nema one odredbe koja se odnosi na to da 40% prihoda, Zakona o igrama na sreću, ide osetljivim društvenim grupama, pre svega, organizacijama osoba sa invaliditetom. Mada mene to nije ni zabrinulo kada sam videla da toga nema, jer sam pretpostavila da bi se svakako nastavilo sa finansiranjem tih programa i ja cenim da je to verovatno bila tehnička greška.

Ono što mene više brine jeste kakav efekat na život ljudi i osoba sa invaliditetom i osoba koje boluju od retkih bolesti imaju programi koji se finansiraju iz sredstava sakupljenih od igara na sreću. Zbog čega to govorim? Govorim zato što su to zaista ogromne sume novca koje država daje organizacijama osoba sa invaliditetom. Međutim, vrlo je upitan kvalitet tih programa i merenje efekata koje oni imaju na živote običnih građana sa invaliditetom. Zapravo, mogu gotovo sa sigurnošću da tvrdim da najveći efekat imaju na one koji vode te organizacije, a to je mali broj ljudi i što je neretko slučaj, dešava se i da oni koji vode te organizacije često nisu osobe sa invaliditetom.

Zaista mislim da je ova država prebogata, budući da ogroman novac baca u bunar, koji se nama ne vraća i ne vraća nam se kroz društveno korisne građane. Juče sam na sajtu Ministarstva za rad otišla da vidim, i tu moram da pohvalim ministra što je transparentno objavljeno koliko koja organizacija dobija novca, od Ministarstva za rad govorim samo, kasnije ću govoriti i o drugim ministarstvima. Što bi rekli moji prijatelji iz Crne Gore, imala me kap ubiti kada sam videla koliki je to novac. Znate, recimo, navešću samo nacionalnu organizaciju multiple skleroze koja dobija, sada ću tačno da vam kažem, 11 miliona je dobila u 2019. godini, Društvo multiple skleroze Vojvodine šest miliona. Onda imate lokalne organizacije gde je jedna u Bačkoj Topoli dobila 220 hiljada, u Somboru 450 hiljada itd.

S druge strane imate organizaciju MS platforma, koja je registrovana pre dve godine, nula dinara je dobila, a jedini su uspeli da toliko podignu na prepoznatljiv nivo i da daju značaj važnosti teme koliko oboleli od multiple skleroze nemaju adekvatnu terapiju. Uspeli su da stignu i do premijerke Ane Brnabić da se sastanu, da ukažu na ovaj problem, do ministra zdravlja. Dakle, organizacija koja u svom budžetu ima nula dinara za dve godine uradila je mnogo više na prepoznatljivosti ovog problema nego sve ova nacionalne, pokrajinske i lokalne organizacije.

Zatim imamo Savez gluvih i nagluvih Srbije koji je u 2019. godini dobio 26 miliona dinara. Da li vi znate da je to skoro 250 hiljada evra. Pritom, to nije novac obezbeđen za tumače koji će prevoditi gluvim ljudima sadržaje sa televizije, vanredne situacije. Imamo ovaj koronavirus, gluvi ljudi u Srbiji i ne znaju da postoji i da se širi munjevitom brzinom, jer ne mogu da prime tu informaciju, sem ono dva-tri minuta vesti na RTS-u.

Ovo su sredstva za neke kurseve u Vrnjačkoj Banji od sedam dana. Vi za sedam dana ni čoveka koji zna srpski jezik, a nepismen je dovoljno ili ne zna pravopis ne možete da obučite, a kamoli nekog ko ne poznaje znakovni jezik da nauči za sedam dana.

Imamo i nacionalnu organizaciju koju ste pomenuli, koja u svom sastavu ima sve ove saveze. Znači, pored toga što nacionalna dobija sredstva, svaki savez dobija pojedinačno sredstva i svaka gradska organizacija dobija pojedinačna sredstva. Sve ove organizacije imaju zaposlene ljude u svojim organizacijama koji dobijaju plate od ovih sredstava. Svi mi plaćamo porez za ova budžetska sredstva koja se daju ovim organizacijama.

Moje pitanje je - šta je sa mnom i da li je sa mnom sve u redu kada sam odlučila da budem narodna poslanica i da se za platu od 70.000 dinara i paušal od 30.000 dinara ispravljam krive Drine i borim za prava osoba sa invaliditetom i moram Agenciji za borbu protiv korupcije da prijavim svu imovinu, sve prihode u bankama, da dajem krv iz prsta da bih dokazala da moji bliži rođaci nisu neki funkcioneri ili oni, zato što su moji bliži rođaci, takođe moraju da daju sve te podatke u banci, a ljudi koji vode ove organizacije ne podležu nikakvoj kontroli Agencije za borbu protiv korupcije?

Nije tajna da neki od ovih funkcionera imaju platu mesečnu kao guvernerka Narodne banke, a mnogi imaju veća primanja od ministara u Vladi Srbije. Samo da vam kažem, ovo je jedan konkurs koji je za redovne programske aktivnosti. Ministarstvo za rad ima i stalno otvoreni konkurs gde se sredstva dodeljuju i gde takođe ove organizacije apliciraju za dodatna sredstva. Tu su Ministarstvo kulture, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo turizma, Sekretarijat za socijalnu zaštitu, lokalne samouprave, svi oni raspisuju konkurse, Sektor za boračku i invalidsku zaštitu, gde ponovo ove organizacije apliciraju za sredstva. Da ne govorim o projektima Evropske unije i projektima međunarodnih organizacija, što me u ovom smislu ne zanima, jer to nisu budžetska sredstva.

Moje pitanje takođe za ministra za rad - zbog čega kada dajete sredstva za uklanjanje arhitektonskih barijera dajete nevladinim organizacijama koje onda uklanjaju arhitektonske barijere u institucijama ove zemlje, tipa centara za socijalni rad, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, PIO fonda itd.

Zašto ne date direktno tim filijalama novac da uklanjaju barijere na šta obavezuje i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o planiranju i izgradnji. Zbog čega su neophodni posrednici u tom poslu?

Pozivam i ministra finansija da ode kod ministra za rad i da pogleda kako izgledaju izveštaji o sprovedenim projektima ovih organizacija, da pitate krajnje korisnike koliko to ima efekta na svakodnevne živote osoba sa invaliditetom.

Dakle, ako smo zaista donosili zakone koji treba da spreče pranje novca i finansiranje terorizma, i ako mi kao javni funkcioneri, podležemo ozbiljnoj kontroli i ja protiv toga nemam ništa. Ja mislim da bi ljudi koji rade u organizacijama i koji koriste budžetska sredstva, odnosno funkcioneri u tim organizacijama bi takođe trebalo da podležu istoj toj kontroli. Dakle, da vam ne navodim dalje pojedinačne saveze.

Naravno ima tu i organizacija koje dobro rade svoj posao i njih ćete prepoznati tako što dobijaju najmanje sredstava i moje pitanje jeste, odnosno ja želim da pohvalim organizacije koje su uspele da dođu i do predsednice Odbora za finansije i do ministra finansija i da upute apel i predsednici Vlade, da se ovo vrati u zakon.

Isto tako pitam, zašto nisu toliko bili glasni kada se donosio Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom gde su roditelji dece sa invaliditetom uskraćeni, odnosno uskraćeno im je pravo moraju da biraju da li će da primaju nadoknadu na osnovu zarade ili za tugu negu i pomoć dece? Zašto ne kritikuju katastrofalno stanje u institucijama u kojima žive osobe sa invaliditetom? Naravno, oko ove teme su se vrlo lepo ujedinili i vrlo glasno uspeli da i zagovaraju da se ovo vrati u zakon. Kao što sam rekla ne mislim da nije vraćeno u zakon da se ne bi nastavilo sa finansiranjem, ali me ozbiljno brine efekat ovih programa.

Pazite, 26 miliona, vi za to možete da izradite tri škole koje bi bile pristupačne u koje bi mogle da idu sva deca sa invaliditetom primera radi, da ne govorim o tome da nam treba institut za proučavanje znakovnog jezika, da nam treba katedra za znakovni jezik, da nam treba veći broj tumača za znakovni jezik. Mi to sve nemamo, ljudi se igraju školice znakovnog jezika i troše 26 miliona dinara. LJudi tamo imaju ugovore o radu i što još najveći problem, što mnogi od tih organizacija vode pod jedan neobrazovani ljudi, pod broj dva ljudi koji su tamo više decenija na tim funkcijama i njihova uloga je zapravo da biraju članove, da ih drže mirni. Ja to doživljavam kao paradržavne organizacije, uopšte ne štite interes osoba sa invaliditetom, nego kao i brojni sindikati koje imamo. Znate ono, štitimo zaposlene, ali se sa poslodavcima dogovaramo kako ćemo u stvari najbolje da zaštitimo sebe, a da zaposlenima kažemo, kako eto, ništa od toga nismo mogli da izdejstvujemo.

Mislim da je situacija, kada je reč o osobama sa invaliditetom u Srbiji jako loša, ali misli da država izdvaja ogroman novac koji usmerava na pogrešnu stranu i troši na pogrešan način i mislim da taj novac može daleko bolje i kvalitetnije da se iskoristi i investira u dugoročne projekte koji će imati dugoročni efekat na život ovih osoba. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.

Gospodo ministri, gospodo iz Ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o borcima ratnim invalidima, porodicama poginulih boraca.

Dugo smo čekali na ovaj zakon, 28 godina. Dobro je da je ovaj zakon došao u Skupštinu. Kada bi ovo bio samo zakon o invalidima, o ratnim invalidima i porodicama poginulih boraca, ja bih, a sigurno i svi radikali glasali za njega sa obadve ruke jer kroz ovaj zakon kada su u pitanju invalidi i porodice poginulih boraca rešena su sva pitanja koja mi godinama unazad smo postavljali kao probleme, čak su neke stvari i urađene i više od toga.

Međutim, mi imamo recimo jednu suštinsku primedbu. Mi smatramo da u ovom zakonu nisu trebali da se nađu civilni invalidi rata i civilne žrtve rata, one već imaju svoj zakon, jer borci, invalidi, porodice palih boraca su nacionalna kategorija. Oni svoja prava ostvaruju kao nacionalno priznanje. Civilni invalidi rata i civilne žrtve rata su socijalna kategorija i oni svoja prava ostvaruju u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti države. Gledajući na prava koja su ostvarili može se reći da je Srbija vrlo bogata država. Koliko je Nataša Kandić uticala na to jer je kritikovala nacrt zakona prethodni, a verovatno će kritikovati i ovaj, jer ona nikada nije zadovoljna sa tim obimom prava prema civilnim invalidima rata i civilnim žrtvama rata i uvek govori kako ratni invalidi imaju suviše prava.

Znači, to je naša primedba i smatramo da to nije trebalo da se reši na taj način. U dosadašnjim zakonima uvek su pominjani borci, ali oni su bili samo u naslovu i ni u jednom drugom članu. Ovo je prvi zakon u kome se borci pojavljuju i kome su praktično data borcima neka prava.

Iako primedba nije suštinska, ali pošto je to ministar izgovorio više puta, pošto je to preuzeto iz prethodnih zakona, nalazi se u našim amandmanima, ali evo, skrećemo pažnju da se izbaci jedan izraz iz zakona – pali borac. Gospodo, ne postoji, to je neprikladan izraz. Kada govorimo o vojnicima mi kažemo, poginuli vojnik. Kada govorimo o borcima, kažemo pali borac. I vojnik i boraca su poginuli. Mi smo to dali u nekih pet amandmana, a onda smo predložili da kada prihvatite taj amandman da je to poginuli borac, da se onda kroz tehničku obradu i lektorsku obradu zakona to reguliše i da to iako je preuzeto iz prethodnog perioda, sad imate mogućnost da to u buduće bude regulisano pravo jer svi borci su skrenuli pažnju na to da taj izraz je neadekvatan. Mislim da nema nikakvih razloga jer to nije suštinska primedba, više je jezičko-tehnička i da je treba prihvatiti.

Kada su u pitanju članovi, mi smatramo da je u članu 5. tački 7) da je trebalo da se period od 23. marta 1998. godine do 26. juna 1999. godine bude u tom članu i da se pomene Kosovo i Metohija. Međutim, pošto tačka 6) koja je uopštena daje mogućnost i ja mislim da ste možda razmišljali na taj način, da taj period od 23. marta 1998. godine do 24. marta 1999. godine bude tu obuhvaćen i onda je to u redu. Sa te strane je prihvatljivo.

Što se tiče utvrđivanja osnovici, u ranijem zakonu je osnovica nekako bila uređena jednostavnije, a i vi ste mogli, vi znate prošle godine kada je doneta, gospodine ministre, ona nezakonita uredba, pa smo posle dva meseca po zakonu po hitnom postupku ozakonili to nezakonito, gde je osnovica određivana na osnovu proseka iz prethodne godine. Sada je taj zakon ukinut. Mislim da nije trebalo ni da e zadrži ovo dva meseca koji prethodnim mesecu za koji se vrši isplata. Jednostavno nije mi jasan razlog zašto se ne kaže prosek iz prethodnog meseca. Ranija osnovica je drugačije bila uređena. Znači, prosečna plata iz prethodnog meseca uvećana za 80%. To je bila osnovica.

Invalidi prve kategorije su imali 100% osnovice, a onda svi drugi su imali u zavisnosti od toga kojoj grupi invalida pripadaju. To je bilo i vrlo logično.

Moglo je i sada tako da se uradi. Ja ne kažem da ovo kako ste vi odredili da to ne može tako. Može to i tako, malo je komplikovanije, jer sada imamo četiri osnovice, od toga po ovoj prvoj, kaže se da invalidi prve kategorije imaju 188% od osnovice. Pa ono je logičnije bilo da oni imaju 100% od osnovice, a svi ostali ispod toga i svi onda ostali, porodica i svi ostali, koji ostvaruju neka prava su negde ispod 100%. Ali, pošto ste vi na ovaj način to već uredili, može to da bude i tako. I od ove četiri osnovice, ja vam skrećem pažnju na ovu četvrtu, jer ona je stvarno uvredljiva, da ne kažem i sramna.

To je pravo na borački dodatak, gde je osnovica najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih u Republici Srbiji, koji je negde oko 13.200,00 dinara. Da ste uzeli, pa to vezali, nekako, a moglo je, procentima za osnovicu kada se uzima plata za srednju, za platu u Republici Srbiji, dva meseca koje prethode tom mesecu, to bi bilo nekako bezbolnije i prihvatljivije. Ali, kada to vežete, za zakonski najniži iznos penzije koji je toliki, pa kada se kaže da ona treća kategorija boraca, da njima pripada 60% od tako mizernog iznosa, onda to smatramo da nije u redu, i zbog toga, ovaj zakon za nas nije prihvatljiv.

Vi ste izvršili kategorizaciju boraca. Imali smo mi tu različitih mogućnosti, i ja lično nikada nisam za to da postoje borci prve, druge, treće kategorije, ali u jednom u Republici Srpskoj, u njihovom zakonu, postoje i borci osme kategorije. Ali, dobro, može i to da bude prihvatljivo.

Želeo bih gospodine ministre, pošto se uvodi dečiji dodatak za vojne invalide, samo da mi kažete ako je već od prve do sedme grupe, zašto nije do desete i samo da mi objasnite način kako će taj vojni invalid, ratni invalid, to ostvarivati.

Što se tiče zdravstvene zaštite, ovde se kaže, mi smo tražili zdravstvenu zaštitu i ovde se kaže u članu 62. počinje borac, pa onda svi ostali, ima pravo na zdravstvenu zaštitu po propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita.

Molim vas, samo da mi to malo detaljnije objasnite, jer mi smo to tražili i znači da su borci dobili pravo to, i sada samo kako će to pravo ostvarivati.

Borački dodatak, član 86. naš stav je uvek bio da borački dodatak nikada ne treba vezivati za nikakvo imovinsko stanje, upravo zato što je to neka vrsta nacionalnog priznanja.

Međutim, ukoliko mogućnosti države nisu takve da to može da se sprovede na taj način, mi bi prihvatili da to bude drugačije. Ali, ne ovako ponižavajuće, u tom članu su navedeni uslovi koje borac treba da ispuni, da bi dobio borački dodatak.

U ranijem onom predlogu, u onom nacrtu bilo je 65 godina, a sada ste to smanjili na 60 godina. Ali ste onda postavili uslove, da nije u radnom odnosu, da nije korisnik penzije, da ne obavlja poslove po osnovu ugovora, da ne obavlja samostalnu delatnost, da nije član privrednog društva, da nije obveznik doprinosa za PIO, da ne ostvaruje pravo vlasništva, i plodouživanja na poljoprivrednom zemljištu, da nije korisnik prava na mesečna primanja po ovom zakonu i da ne ostvaruje u nekoj drugoj državi ovo pravo.

I onda ono kaže, da ne ostvaruje, materijalnu podršku putem novčane socijalne pomoći.

Pa gospodo, novčana socijalna pomoć je veća nego što je ovaj borački dodatak i to je ono što je ponižavajuće, da socijalnu pomoć, da je to, znači, uslov da ako to borac ima, onda ne može da ostvari borački dodatak, a ovo kako ste vi dali ove uslove, to bi trebalo da bude potpuni beskućnik, koji nigde ništa nema.

Postavlja se pitanje, a kako će taj čovek da doživi do 60.te godine, kako će doći do 60 godina, da bi dobio taj borački dodatak, kada ste ovako restriktivne uslove postavili, gospodo, onda jednostavno niste smeli, da nikakve godine pominjete, jer broj lica koji bi ispunjavali ove uslove danas, broj boraca, apsolutno mislim da nije veliki, i da bi država Srbija to mogla, kada sve druge isključi, a kasnije su date, da borcu prve kategorije pripada 100%, druge 80%, a treće kategorije 60% od ovog iznosa.

E tu je nešto što mi smatramo da je uvredljivo i zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon i zbog čega smatramo da je ovo ipak ponižavajuće za borce i da to nikako nije smelo da se uradi na taj način i da se navode godine.

Ako je već ovako sve restriktivno, da je trebalo onda da se kaže da to pripada borcima koji ispunjavaju te uslove.

Gospodine ministre, i u članu 93. pošto vreme provedeno u oružanim akcijama, kaže, priznaje se u poseban staž. Najkraće moguće objašnjenje, jer to staž kakav je priznat meni, u dvostrukom trajanju.

Dobro je što je u članu 96, 94. pomenuto pravo boraca na stan i što po nekom redosledu su svrstani sa ostalim kategorijama. Član 104. gospodine ministre, boračka spomenica.

Ja mislim da ovo što ste omogućili da borci dobiju boračku spomenicu, da je možda jedan od najvećih doprinosa ovoga što se odnosi na borce. Ali, pošto niste definisali boračku spomenicu, ja sada ne znam da li vi i ja mislimo isto. Ona se sastoji od neka dva elementa. Jedno bi bila, tačno tako kako kažete, četiri, znači, medalja a drugo bi bila pismeni, koji sleduje, koji bi trebalo da bude prigodan. Pošto mi već 20 godina razmišljamo o ovome, i pošto imamo već i u ovom zakonu Partizansku spomenicu 41. – 45. godina, zatim imamo Ravnogorsku spomenicu 41.- 45. godina.

Mi u ovih 20 godina govorimo o Spomeniku žrtvama rata i branioci otadžbine 1990/1999. godina. Mi, čak imamo idejno rešenje. Idejno rešenje je povezano sa nečim drugim jer u ovom zakonu ne piše da borci 28. jun kao Vidovdan doživljavaju i to je „Dan borca“. On je takav bio uvek u našoj tradiciji. On je, maltene kao takav u našem istorijskom pamćenju, da ne kažem da je on kao takav u našem genetskom kodu. Na toj medalji mi smo predvideli da iz slike Uroša Predića iz 1919. godine „Kosovska devojka“ taj jedan elemenat reljefno bude, upravo zbog toga što to podseća… a ta slika inače nosi jednu vrlo veliku simboliku, a podseća na 28. jun, na Vidovdan koji mi doživljavamo kao „Dan borca“ i nikakav drugi dan nikada nećemo prihvatiti kao „Dan borca“ ili kao dan veterana.

Pravo na legitimaciju. U redu je, mi smo to tražili, to je dato. Ovde smo videli da će jedan široki krug nosioca te legitimacije biti. Dobro. Neka bude to tako. E, sada, kada bude određivano, trebalo bi u legitimaciji da stoji šta ona omogućava.

Kod „Ravnogorske spomenice“, vi ste propisali kako treba da izgleda i mu tu nemamo nikakav problem. Slažemo se. Neka to bude tako. Međutim, već u članu 118. govori se o Komisiji za ostvarivanje prava po osnovu „Ravnogorske spomenice“. Tu smo isključivo protiv da ovakav bude sastav Komisije, jer iako je već, gotovo, koliko je to, 20 godina, izjednačena prava ravnogoraca i pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta, nikada ni jedan ravnogorac nije mogao da ostvari svoja prava jer u komisiji sede pripadnici SUBNOR-a. Vi ste predvideli da u ovoj komisiji sede tri pripadnika SUBNOR-a. Oni ravnogorce doživljavaju kao neprijatelje, isključivi su. To smo mi u praksi do sada videli. Smatramo da sve članove treba da imenuje Skupština na osnovu predloga poslaničkih grupa.

U članu 125. zadnji stav, smatramo da treba da se briše, jer ako se govori ovde o ravnogorcima, a mislim da se misli na njih, te presude koje su doneli revolucionarni sudovi, one apsolutno nisu adekvatne, a svako nije mogao da izvrši i svako nije išao da rehabilituje svoje pretke.

Samo još da kažem kada je u pitanju „Ravnogorska spomenica“, da smo mi kroz jedan amandman, pošto ravnogoraca više nema živih, nema živih ni španskih boraca, ja bih voleo gospodine ministre da mi kažete da li ima i jedan živ narodni heroj? Jedini iz ovih ratova imali smo samo jednog heroja koji je poginuo i na osnovu tog svoga čina herojskog dobio orden narodnog heroja. Znači, ako potomci ravnogoraca, ovde ne piše na koji način, ipak oni ovo pravo treba da ostvaruju po zahtevu. Potrebno je da se napiše zahtev.

Kada je u pitanju postraumatski sindrom. Dobro je, gospodine ministre, što ste prihvatili da u članu 137 i 147. se daje mogućnost, što smo mi inače tražili, da se borci koji su oboleli od tog postraumatskog sindroma, da se njihov problem reši.

Smatramo da je ovo što je dato u članu 137. ovaj rok, da bi možda trebao da se produži za godinu dana, zbog toga što ste vi već dali ovde u članu 148. gde je potrebno mnogo toga, jer ako bi samo bila dokumentacija za ovih 20 godina onda bi to bilo u redu, ali smatram da nije nikakav problem ako se kaže da je umesto godinu dana, da je to dve godine i da na taj način ovaj problem bude rešen.

Zahvaljujem.
Nemate više vreme predviđeno za vašu diskusiju. Probili ste rok i preko dva minuta.
(Nemanja Šarović: Da li može da koristi vreme poslaničke grupe?)
Ne može.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa svojim pomoćnicima, pred nama je niz značajnih zakona, sporazuma. Ja ću početi, pre svega, o Zakonu o igrama na sreću.

O Zakonu o igrama na sreću u ovom skupštinskom sazivu vodila se jedna živa rasprava. Naime, mi smo imali dve izmene Zakona o igrama na sreću 2018. godine, jednu, drugu 2019. godine i danas, evo s početkom 2020. godine, imamo jedan celovit, potpuno nov Zakon o igrama na sreću.

Mi, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, Rasima LJajića, bili smo izričiti da postojeći zakon nije valjan, da se vrlo često i zaobilazi i da ga treba što pre menjati. Ja sam ukazao na dešavanje i brojne zloupotrebe ovog zakona, držao sam ovde čak i konferencije za štampu, pre svega, njegovo nepridržavanje i brojne zloupotrebe u Novom Pazaru i još nekim drugim gradovima.

Mi smo isticali da se zakon ne poštuje, pre svega, ona njegova odredba koja se odnosi na udaljenost škola od kladionica, naglašavali smo da u kladionicama se ne poštuje zakonska odredba da se maloletnicima ne sme dozvoliti kockanje, tražili smo strožije uslove i stalnu kontrolu kao i rigorozne kaznene mere.

Trenutno stanje u Republici Srbiji je zaista alarmantno, jedan i po milion stanovnika ove države učestvuje u igrama na sreću, da ne kažem da se kocka, a nije mnogo bolja ni situacija ni među srednjoškolcima, jer je utvrđeno da se skoro svaki treći srednjoškolac kladi.

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, rezultat je jednog istraživanja, koji je 2017. na 2018. godinu, u okviru jednog svetskog projekta izvršio Zavod za javno zdravlje „Batut“ i to je nešto što zaista poražava. Toj deci prioritet više nije njihov hobi, sport, uspeh u školi, već kockanje, oni postaju napeti, razdražljivi i sve se to projektuje na odnos sa porodicom, nastavnicima i društvom.

E, to je ono što zaista najviše zabrinjava, kao i ono pitanje koje se svima nama nameće, a to je kakva je sudbina jednog naroda čija je trećina omladine zavisna, u ovom slučaju, od kockanja? Zaista jedno bolno pitanje koje moramo postaviti jedni drugima.

Igre na sreću, svi znamo, su omiljena razonoda u Republici Srbiji, pogotovo muške populacije, ali izuzetno zabrinjava jedna tolerancija društva prema tome kao i tolerantan odnos roditelja, te profesora koji se često u školama i šale i sastavljaju tikete sa svojim učenicima ne znajući koliko razorno ova bolest može da deluje na njih.

Imajući u vidu da je kockanje legalno, moglo bi se reći čak i društveno prihvatljivo, jer, kao što rekoh, mnogi na to deluje blagonaklono, situacija je zaista poprimila kritične obrise. Najkritičnije su pogođena dva velika grada, Niš sa 62% mladih koji su se bar jednom kockali između 12. i 16. godine i Novi Sad 61%.

U Srbiji je 2017. godine postojalo 2.107 igraonica ili kockarnica, a 2019. godine u budžet Republike Srbije je uplaćeno 71,7 miliona evra iz ovih sredstava. Ono što zabrinjava jeste da postoji stalni trend porasta zavisnika i među adolescentima. Po „Batutu“, oko 40.000 zavisnih od kockanja se javilo na lečenje od ovog vida zavisnosti.

Problem je još veći ako se zna da je danas aktuelno i kockanje preko interneta i da prilikom uplata tiketa preko interneta zaposleni u kladionicama i kockarnicama teško mogu da kontrolišu onaj već važeći uslov koji smo mi već usvojili u ovim izmenama, da se kockati ne mogu osobe mlađe od 18. godina. Stoga me izuzetno raduje što su naši apeli imali efekta i što je država odlučila da ograniči rad kockarnica, kladionica i automat-klubova zbog zabrinjavajućeg porasta patoloških zavisnika od kockanja.

Glavna novina u ovom zakonu jeste da, i pored toga što će se u osnivanju zadržati ona odredba da mora biti kockarnica udaljena više od 200 metara od obrazovne ustanove, a mi smo tražili i strožije kriterijume, da novootvorene ili novoosnovane kockarnice moraju biti udaljene bar 100 metara od postojeće kockarnice. Na taj način ćemo praktično omogućiti… razudićemo ih i, čini mi se, smanjiti njihovo prisustvo na jednom mestu i na taj način smanjiti pozornost ljudi prema njima.

Vi znate koliko su pružaoci ovih usluga napadni u svojoj reklami i napadni u, praktično, širenju svog uticaja ili, da kažem, inficiranju mladih ljudi ovom vrstom zabrinjavajućeg ponašanja.

Još jednom podsećam da je reč o poremećaju ponašanja za koji mi u psihijatriji kažemo da je zaista bolest i da se na njoj formira izuzetno velika zavisnost.

Prema Predlogu zakona koji je pred nama, određeni su i rigorozni uslovi postojanja, pa će tako svako ko hoće da se bavi ovim poslom morati da ima osnivački kapital na minimum 250.000 evra, namenski depozit u banci od 300.000 evra, 50.000 evra rizik depozita u blagajni ili sefu, 500 evra deponovano u banci za svaki automat i 100 evra u kasi svakog dana po jednoj mašini, dok će za one lance za slot klubove koji imaju više od 2.000 aparata depozit biti neverovatnih milion evra, isto kao kod kazina koji imaju živu igru.

Mene raduje što je zakonodavac zaista pribegao i usvojio naše apele da budemo izuzetno strogi, da smanjimo na svaki način broj ovih igraonica i na taj način zaista kontrolišemo ovo problematično stanje koje se javilo koda nas.

Nadam se da će ovo rešenje, koje je u potpunosti u skladu sa evropskim direktivama i nekakvom pravnom praksom EU, dati rezultate u smanjivanju trenda porasta kockanja u Srbiji.

Naravno da nam ovaj problem mora biti dalje u fokusu, da i po usvajanju ovog zakona moramo pratiti njegove efekte i moramo biti spremni da, ukoliko nemamo i ako on ne rodi kvalitetne rezultate, odnosno smanjivanje zavisnosti, budemo spremni ne samo da ga menjamo, već i da porazmislimo o potpunom ukidanju kockarnica u našoj državi, odnosno o potpunom ukidanju igara na sreću.

Ja sam ubeđen da u kockanju nije izgubio samo onaj ko se nije kockao. Znate onaj vic o Piroćancu, kada se on stalno moli Bogu da dobije na Lotou, pa mu onda dođe u snu od Boga da bi morao nekad i da uplati tiket. Boga mi, u ovom slučaju je, izgleda, Piroćanac pametniji bio od onih koji priređuju igre na sreću.

Još jednom ponavljam, u igrama na sreću nije izgubio samo onaj ko nije, kao što ja verujem, a i drago mi je, i narodna je mudrost, nije dobio samo onaj ko nije učestovao.

Stoga, kažem da nam to mora biti jedna od mogućih alternativa. Od 1. januara 2019. godine u Albaniji je prestalo sa radom i došlo je do apsolutno zabrane rada svih kladionica, odnosno zabranjena je igra na sreću. Ne samo da su zabranjeni kafići u kojima se klade ljudi, kladionice i slične institucije, a data je mogućnost da u hotelima sa pet zvezdica, koji su van gradskih centara, u određenim zonama postoji mogućnost da se, eto, ljudi koji imaju toliko sredstava i kojima su, po meni, novce prekobrojni, klade i da im to bude, eto, nekakvo zadovoljstvo i danguba.

Naravno da uvažavam i činjenicu koju nam je pokazala bliska istorija, da prohibicija, odnosno zabrana može da bude, s druge strane, i štetna i u ovom slučaju iz vidljivog polja. Iz apsolutne kontrole koju ima država u ovom predloženom obliku koji mi sada imamo, može, ako bi se zabranilo kockanje u Srbiji, da prođe onaj crni, tamni deo koji se teško može kontrolisati, u kriminogenu zonu, a dobit koji država ostvaruje u stvari bi se prelio kriminalcima koji bi tajno organizovali različite vidove kockanja, pa i taj argument koji je na tonu i na talasu ovog zakona koji je predložen, valja ustanoviti.

U svakom slučaju, rešenje kao i u mnogim oblastima u životu u meri i mislim da, usvajanjem ovog zakona, ćemo napraviti kvalitetan pomak. Strožija kontrola i praćenje samog zakona su u svakom slučaju dobro rešenje, ali, još jednom ponavljam, trebamo biti spremni, ako ovaj zakon ne porodi kvalitetne rezultate, da delujemo i drastičnije.

Mi u SDP-u veliku pažnju poklanjamo ovom društvenom problemu, znajući da je lečenje ove bolesti zavisnosti jako mukotrpno i teško i da je prevencija najdelotvorniji metod.

Obzirom da je u fokusu predloženog zakona prevencija bolesti zavisnosti i zaštita maloletnika kao najranjivije grupe, mi ćemo ovaj zakon zaista podržati u danu za glasanje.

Što se tiče Zakona o pravima boraca, ratnih-vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica, ja smatram da je zakon generalno dobar, human i pravičan. Mi se kao socijaldemokrate zalažemo za jedno celovito rešenje. Podržavamo pravoborcima i ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima rata, članovima njihovih porodica na penzije, novčane dodatke, dodelu stanova i druge nadoknade i beneficije. Iskazujemo veliko poštovanje prema svim ljudima koji su učestvovali u odbrani slobode i teritorijalnog integriteta naše zemlje. Međutim, kao građanin i kao socijaldemokrata i svi mi iz Socijaldemokratije, kao izraziti i nepokolebljivi predstavnici antifašističkog opredeljenja, ne možemo se nikad složiti sa izjednačavanjem partizanskog i ravnogorskog pokreta, niti prihvatiti izjednačavanje partizana i četnika.

Naravno, ističem naš izrazito negativan stav prema reviziji prošlosti i minimiziranju antifašističke borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

Pred nama danas, draga gospodo, nalazi se zaista jedan set brojnih zakona kojima se potvrđuju ugovori, dogovori, sporazumi sa različitim državama i mislim da su svi afirmativni, dobri, da ono što je za nas socijaldemokrate Rasima LJajića, približavaju Srbiju modernim društvima, da modernizuju naše društvo i da ujednačavaju naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evrope, što je za nas krucijalno jer je evropski put krucijalni put i verujem najveća i najčvršća veza nas u ovoj koaliciji.

Za mene zaista su izuzetno bitni i sa njima ću i završiti, oni zakoni, ugovori, sporazumi koje ostvarujemo sa Republikom Turskom. Podsetiću vas da je još Kralj Aleksandar ujedinitelj, koji je po mom mišljenju uz Despota Stefana Lazarevića, jedan od najvećih srpskih vladara, definisao politiku ove države prema Republici Turskoj, kao bratske odnose sa baštinjenjem trajnog mira i najbliskije saradnje.

Danas između Republike Turske i Srbije postoji veliko poverenje i danas su odnosi dve zemlje možda i najbolji u savremenoj istoriji ove dve države. Osnovni politički projekat koji podržavaju i Ankara i Beograd, jeste obezbeđivanje mira i stabilnosti na celom Balkanu.

Što se tiče ekonomske saradnje, ona je zaista u jednom izuzetnom usponu i to me zaista raduje na obostran interes jedne i druge zemlje. Podsetiću da je danas vrednost turskih direktnih investicija preko 200 miliona evra u Srbiju, a da je 2011. iznosila oko jedan milion, što je drastična razlika.

Danas broj turskih kompanija u Srbiji, gospodo, je preko 800 i u tim turskim kompanijama radi preko 10.000 naših državljana, a to je zaista nešto s čim se treba ponositi i nešto što treba pohvaliti. Zaista imponuje kurs koji je zauzela Vlada prema Republici Turskoj, kao jednoj od imperijalnih sila i nekom gde na obostrani interes zaista vredi, pre svega, i na naš interes razvijati dobrosusedske i kvalitetne ekonomske odnose.

Turske kompanije su preuzele danas preko 19 projekata u vrednosti od oko 400 miliona dolara, a 17 od 19 su već započele njihovu realizaciju. Prema podacima Privredne komore Republike Srbije, ulaganje koje je iznosilo negde oko 200 miliona 2013. godine, danas odnosno bruto razmena iznosi preko milijardu evra, a procenjuje se da će veoma brzo dostići i dve milijarde što Tursku stavlja na zaista visoko mesto u spoljno-trgovinskoj razmeni između Srbije i drugih država.

Pred nama su zakoni o potvrđivanju Sporazuma o vojnoj industriji, saradnji industrije tehnologije sa Republikom Turskom kao i sporazumi u oblasti bezbednosti, veterinarstva, kao i u oblasti voda.

Još jednom ponavljam da ćemo sa zadovoljstvom podržati ove sporazume kao potvrdu dobrog opredeljenja Vlade sa jednom zaista industrijski razvijenom državom, kao što je Republika Turska i nastaviti da razvijamo dobrosusedske odnose na obostranu korist.

Raduje me i saradnja sa Republikom BiH. Mi kao socijaldemokrate baštinimo stav da najbliže i najbliskije i najprijateljskije države treba da nam budu susedne države, da pametni ljudi prijatelje drže blizu sebe, a neprijatelje daleko od nas. Ne verujem da Srbija ima boljeg prijatelja od države kakva je BiH.

Takođe podržavam i druge sporazume sa zemljama kako u okruženju, tako i u drugim delovima zemljinog šara i mislim da je njihovo potvrđivanje i glasanje za njih korak napred unapređivanju života u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodine Đorđeviću i gospodine Neriću, poštovani predstavnici iz Ministarstva finansija na čelu sa ministrom Sinišom Malim, na samom početku reći ću da na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja i u celokupnom načelnom pretresu juče, danas i sledećeg dana, govorimo o veoma važnim zakonima koji su gotovo 20 godina čekali da uđu u skupštinsku proceduru što govori o važnosti i značajnu ovih zakona.

Ispred poslaničke grupe JS govoriću danas o prvih šest tačaka dnevnog reda, dok će o ostalim tačkama dnevnog reda govoriti moje uvažene kolege iz poslaničke grupe JS.

Jedinstvena Srbija i naši koalicioni partneri, sa našim predsednicima Draganom Markovićem Palmom i Ivicom Dačićem daju nedvosmislenu i jasnu podršku u donošenju svih zakona ovde u Narodnu skupštinu od samog početka. Tako će biti i sada. Dakle, daćemo i podržaćemo sve zakone koje je podnelo i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja ovde u Narodnoj skupštini.

Dakle, sa jasnim i pozitivnim rezultatima u svim sferama društvenog, socijalnog, finansijskog, političkog i bezbedonosnog i privrednog života Republike Srbije, a za nas iz Jedinstvene Srbije, ovi zakoni koji su ma dnevnom redu, naročito koji se odnose na oblast socijalne zaštite su od izuzetnog značaja, jer program Jedinstvene Srbije u prvi plan stavlja programe iz oblasti socijalne zaštite porodice boraca invalida.

Jedinstvena Srbija glasaće za sve vaše zakone, uvaženi ministre Đorđeviću, koje ste podneli. Izuzetno su značajni, izuzetno su dobri u odnosu na prvobitni nacrt zakona koji je dat. Mi kao članovi i zamenici članova Odbora za rad sa vama i kolegama iz ministarstva zaista smo vodili jednu argumentovanu i konstruktivnu raspravu i posvećenost na odboru. Sa predsednicima Udruženja boraca došlo je do jednog, da kažem, za sada dobrog rešenja. Svakako da će i poslanici JS određenim amandmanima i celokupna ova rasprava od strane kolega danas je jako značajna, jer sve ono to treba promeniti i upotpuniti smatramo da će ovim novim Predlogom zakona i da će sve kolege glasati za ovaj zakon koji je izuzetno značajan za naše borce, veterane, ratne vojne invalide i pale borce.

Na ove zakone se zaista čekalo 20 godina. Narodski rečeno, skrivani su pod tepih i od značaja je da ste kao prioritet na ovom 26. vanrednom zasedanju upravo uvrstili u ovu skupštinsku proceduru.

Predloženim zakonima zajedno sa građanima Republike Srbije apsolutno moramo da radimo svakog dana da stvorimo uslove za bolji život naših boraca, da stvorimo uslove i ne dozvolimo da potpadnu pod socijalnu kategoriju i za bolju budućnost sve dece u Republici Srbiji, da ostanu ovde da žive, da ostanu u našoj domovini, jer mi drugu i rezervnu domovinu nemamo.

Pravni akti svakako koji su juče bili u skupštinskoj proceduri i o kojima smo razmatrali i na Odboru za pravosuđe i koje je razmatrao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba da pruže pravni kontinuitet, treba da pruže vladavinu, veću vladavinu prava Republike Srbije, jer u istinu svi ovi zakoni utemeljuju pravni sistem pre svega Republike Srbije, a zatim i sve ostale zakone, uključujući i socijalne i finansijske zakone koji su bitni za ekonomski i socijalni status građana Republike Srbije.

Srbija naše borce u ratovima smatra najzaslužnijim građanima Republike Srbije i ja molim sve građane Republike Srbije da ne slušaju neistine koje se plasiraju i da mi ovde upravo u visokom domu borimo se za prava svih građana Republike Srbije i borimo se za dostojanstvena prava boraca.

Borimo se, dakle, da više nikada ne bude ratova, da više nikada ne bude bombardovanja, bola, patnji.

Ja sam poslanik JS, ali sam isto tako i praunuka i unuka palih boraca. Kolega je jednog trenutka rekao da ne koristimo termin - palih boraca, ali to je uvršćen sistem boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali sam isto tako i supruga, sestra i ćerka boraca u ratovima koji su se dešavali u prethodnom periodu u Hrvatskoj i na teritoriji Kosova i Metohije.

Dakle, sa ponosom mogu da govorim da se ovde borimo za sve kategorije boraca i da su po prvi put ovim zakonom uvršćeni i borci koji su se borili i na teritoriji Kosova i Metohije, koji su se borili u prethodnom ratu na teritoriji Hrvatske.

Borci, heroji, veterani, članovi njihovih porodica, ratni vojni invalidi, moraju biti priznati u obezbeđivanju svih prava i mora biti veći stepen obezbeđivanja zakonitosti. Za nas iz JS to je prioritet i to je najvažnije, da borci, da kažem, da ova sadašnja materija koja treba da zaštiti borce, vojne invalide i porodice palih boraca, mora biti sistematski sjedinjena u jednom pravnom aktu, s obzirom da dosadašnji zakoni, zakoni koji datiraju iz, da kažem, tih saveznih zakona i nisu u jednom smeru. I bilo je više zakona, tako da nije postojao jedinstven pravni akt koji bi objedinio sva njihova prava.

Dakle, taj poslednji zakon na kojima su se zasnivala prava boraca datira iz 1998. godine i zahteva uređenje ove oblasti jednim propisom.

Zakon je radikalno promenjen u odnosnu na prethodnu verziju. Očekujem veliku podršku svih poslanika, naravno, uz određene argumente šta i kako još treba promeniti i izmeniti, slušajući i prava boraca i predstavnike njihovih udruženja i udruženje veterana.

Vi ste, ministre, danas ovde zaista koncizno, jasno i do detalja izneli određene pojedinosti i na neki način uokvirili zakonski predlog, da smo mogli da dobijemo jasnu sliku o svim stavkama iz ovog predloga zakona.

Dakle, postojeći nacrt zakona koji je pred nama na dnevnom redu sublimira 12 postojećih zakona, četiri uredbe, jednu odredbu, četiri protokola, četiri uputstva, dva sporazuma i jedan zaključak i u pripremi ovog nacrta zakona učestvovali su predstavnici udruženja vojnih invalida i boraca.

Ovim zakonom nijedno pravo nije uskraćeno borcima, već se u skladu sa mogućnostima države stvaraju uslovi da se uvedu dodatna prava boraca.

Svi zajedno, složićemo se, moramo i kao društvo i kao država i kao pojedinci i mi kao poslanici, kao predstavnici zakonodavne vlasti, da poštujemo one koji su se borili, koji su krvarili, koji su ginuli za našu zemlju, da sačuvamo sećanje na one koji su dali živote za naše bolje sutra i za bolje sutra dece u Republici Srbiji, jer oni predstavljaju naše heroje i kao društvo i kao država moramo da im pokažemo i zahvalnost i poštovanje za sve što su učinili.

Želimo da status boraca bude zaista jasno definisan, ko su borci, iz kojih perioda imaju status boraca i da obezbedimo mnoge povoljnosti za sve ratnike u pojedinim slučajevima i članove njihovih porodica, roditelje i potomstva.

Svakako da ćemo se zalagati i amandmanima da borci koji zaslužuju najviše poštovanje i odlikovanje ne smeju da budu zaboravljeni, što je ovim zakonom i pokazano, ne smeju da budu prepušteni slučaju, a nikako da budu socijalni slučajevi, već zaslužni građani Republike Srbije, jer borci ratova su temelj države i patriotizma, a to mora da se ceni i poštuje. Mi iz JS smatramo da oni imaju najveće zasluge za Srbiju koja danas jeste, koja je opstala i koja postoji.

Kada govorimo o boračkom dodatku, svakako da treba da bude uvršćen kao vid nacionalnog priznanja. Ja bih vas ovde zamolila, eto, za neko dodatno obrazloženje, jer smatram da nije dovoljno definisan pojam boračkog dodatka i njegove visine, kao i zdravstvena zaštita koju su borci dobili kao jedno od prava.

Ono zašta se zalažu i što smatram da je i do sada uvršćeno kao praznik i Dan boraca oduvek, to je Vidovdan i da ovde u skupštinsku proceduru i treba ući taj predlog zakona da se odredi dan ratnih boraca, između ostalog, i dan veterana, koje zahtevaju da odredimo u cilju poštovanja naše Srbije i vrednosti i ovaj praznik.

Žao mi je što je državni sekretar Nenad Nerić trenutno izašao i odsutan. Bio je uključen u sve naše razgovore, čak je i posetio okrug i zajedno sa nama određene porodice ratnih vojnih invalida, i zaista, u okviru državnog sekretarijata i vašeg ministarstva, založio se za poboljšanje statusa boraca, ali bio je i uključen u određene razgovore i sugestije, kada su u pitanju i invalidi, ne samo invalidi rata, već i naši invalidi u Srbiji, tako da, mnoge predloge je uvažio i državni sekretar i vaše ministarstvo na koje su nam ova i udruženja i pojedinci sugerisali.

Takođe, vi ste obrazložili drugi zakon koji će poslanička grupa JS podržati. To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, značajan sporazum. Imate punu podršku naše poslaničke grupe.

Zatim, imamo na dnevnom redu veliki broj protokola, sporazuma. Ja ću govoriti o potvrđivanju Protokola za međunarodni prevoz robe.

Zatim, imamo jako važan zakon, da to ne zaboravim, Zakon o igrama na sreću. U okviru ovog zakona posebno treba da se pohvali rad Ministarstva i ministra finansija, koji je ovaj zakon uvrstio u skupštinsku proceduru, Zakon o igrama na sreću, zato što će ovim zakonom budžet Republike Srbije biti značajno uvećan, ali finansijska sredstva koja će se nalaziti u okviru ovog budžeta biće određena određenim kategorijama, da kažem, stanovništva, pre svega invalidnim licima, što je od jako velikog značaja. Mi iz JS taj, da kažem, socijalni program uvek stavljamo na prvo mesto i smatramo da invalidi kao kategorija u mnogim poslovima nisu prihvaćeni. Mnogi se nalaze na rubu egzistencije.

Svakako da ne treba ni sve borce invalide stavljati u isti koš, jer i različiti su uslovi života pod kojima žive, ali finansiranje iz budžeta, finansiranje Crvenog krsta, finansiranje ustanova socijalne zaštite i ono što je najvažnije jeste finansiranje retkih bolesti za decu koja se leče u inostranstvu i koja treba da se leče u inostranstvu. Svakako da smo mi ovaj zakon doneli, ali ovo je povećanje fonda i povećanje sredstava, što je od izuzetnog značaja. Tako da, država je na ovaj način pokazala da se značajno ulaže u podršci i zaštiti, da kažem, invalida i uopšte socijalnih kategorija i da izdvaja ogromna sredstva.

Svakako da treba postojati i veća kontrola i centara za socijalni rad, ali isto tako i veliki novac koji država izdvaja i koje finansira. Nevladine organizacije i lokale samouprave svakako da trebaju biti pod kontrolom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Takođe, sporazum i protokol koji se odnosi na otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji koji je Vlada Republike Srbije podnela 31. januara 2020. godine od velikog je značaja. Ja sam u više navrata postavljala i poslanička pitanja Ministarstvu poljoprivrede, kada je u pitanju sistem za navodnjavanje zbog promenjenih klimatskih uslova i sušnih godina. Jako je značajno da se u Republici Srbiji uspostavi i sistem za navodnjavanje kako bi poljoprivrednici mogli da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Ono što je od izuzetnog značaja jesu sporazumi, protokoli za ukidanje viza sa velikim brojem zemalja. To govori u prilog odličnoj diplomatskoj politici koju vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On je sada i u Solunu dobio vrlo značajno priznanje, Hilandarsku spomenicu, i posetio je tom prilikom i Zejtinlik. To sve govori u prilog odličnoj spoljnoj politici ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koje je vrlo značajno za našu zemlju, koje je vrlo značajno za ukidanje viza sa velikim brojem zemalja, jer nama je svaka zemlja, svaki novi uspostavljeni, da kažem, prijateljski odnos, kako sa zemljama u okruženju i regionu, Evrope i sveta vrlo značajan, naročito kada se borimo za pitanje povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je ovim putem i potvrđeno.

Ukoliko smatramo, svi ovde smatramo, da je zaista Aleksandar Vučić najbolji državnik u istoriji Republike Srbije, Ivica Dačić najbolji ministar spoljnih poslova, trebamo pomenuti, kada je u pitanju, da kažem, socijalni program, a i vi ste, ministre, u više navrata pohvalili Jagodinu, kao vrlo dobar i značajan primer koju vodi predsednik Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma, gde sada imamo i otvaranje četvrte industrijske zone i gde se svakog dana, da kažem, povećava broj zapošljavanja mladih, smanjuje se nezaposlenost. To utiče i na stabilnost porodica, na stabilnost rađanja dece, svakako zapošljavanja, dovođenja stranih investitora.

Sve su to vrlo značajni faktori da Republika Srbija zaista ide u pravom smeru. Treba zaista napomenuti, vrlo značajno, što je predstavljeno sada i na velikoj regionalnoj konferenciji, veliku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, što smo ovde i u ovim sporazumima potvrdili gde je sada Srbija na šestom i sedmom mestu podrške Evropske banke za obnovu i razvoj, ali se smatra da će u tekućoj, sledećoj godini biti uvršćena i među prvih pet zemalja koja ima podršku i poverenje Evropske banke za obnovu i razvoj. To je vrlo značajno za zadržavanje mladih u Republici Srbiji, za ostanak i opstanak mladih, za osnivanje porodica u Republici Srbiji i zapošljavanje.

Od strane poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme svakako da ćete imati punu podršku svim predloženim zakonima. Zahvaljujem.