Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, cenjeni građani, malo je naroda čije se postojanje meri vekovima i čija je istorija toliko bogata i slavna, a sudbina toliko mučenička i herojska kao što to možemo reći za srpski narod. Vekovima je naš narod bio brana mnogim velikim osvajačima i vekovima je naš narod branio kako svoju slobodu, tako i slobodu svojih suseda, ne želeći da tu slobodu platimo onim najvrednijim što jedan narod ima, životima svojih najhrabrijih i najboljih sinova.

Ne može čovek da bira gde će se roditi i ne može čovek da bira gde će i kako umreti, ali može da bira za šta će živeti i može da izabere za šta će i umreti. Srpski narod je uvek znao da odabere i nikada nije pogrešio, a njegov izbor nas obavezuje, kao što će obavezivati i generacije koje dolaze posle nas. Srpski narod nikada nije pogrešio i srpski narod nikada nije bio na pogrešnoj strani i ne smemo mu dozvoliti da nas iko ikada ubedi u suprotno.

Zapamtimo, naš narod je uvek bio na strani slobode i pravde, bez obzira koliku je cenu morao da plati, nikada ne pitajući kolika je ta cena. Zbog toga mnogo veći narodi od našeg ne mogu da se pohvale tako slavnom istorijom, takvom slobodarskom tradicijom, takvom junačkom borbom i tolikim žrtvama. Mnogo veći narodi mogu od našeg naroda učiti kako se voli i kako se brani sloboda.

Znao je srpski narod da se kroz svoju istoriju suprotstavi jačim, silnijim i bogatim. Znao je da za slobodu žrtvuje svoju mladost, svoju budućnost. Znao je da se u pobedi ne uzvisi, isto kao što je znao da se u porazu ne ponizi. Znao je srpski narod da slavi i opeva svoje heroje i junake, da se zaklinje u njih i njihovu hrabrost, ali je neretko znao i da ih zaboravi, znao je da ostavi same i napuštene one koji su se borili za njegovu slobodu, one koji su bili najhrabriji, najhumaniji, najčestitiji. Znao je da zaboravi svoje borce, ratnike i oslobodioce, onda kada im je bio najpotrebniji, onda ka je njima bilo teško i kada im je trebala pomoć. Znao je da zaboravi na njihove rane, na njihovu bol, njihovu nesreću, ali oni nikada nisu zaboravljali Srbiju, svoju jedinu otadžbinu.

Dvadeseti vek je verovatno bio jedan od najkrvavijih i najtežih za srpski narod u njegovoj istoriji. Šest ratova, milioni poginulih i ranjenih, stotine hiljada invalida, siročadi ostavilo je dubok trag na srpskom narodu. Posebno su teški i mučni bili ratni sukobi tokom 90-ih godina 20. veka, sukobi tokom kojih je srpski narod ginuo od ruke onih za čiju se slobodu borio dva puta tokom tog istog 20. veka. Sami, tako reći, protiv svih, sami protiv, kako su nas učili, dojučerašnje braće i sami protiv 19 najbogatijih, najsilnijih zemalja sveta okupljenih protiv jedne male, pravdoljubive zemlje i njenog slobodarskog naroda. Ništa od toga i nikakva sila nije uplašila hrabre branitelje koji su 78 dana junački stajali na braniku otadžbine, braneći svoje domove i svoju nejač, znajući da ne mogu odstupiti ni jedan korak, ni jedan pedalj po cenu onoga što su tada imali, cenu svojih života.

Ne postoji način na koji se država Srbija, niti mi u ovom parlamentu, možemo ikada odužiti tim hrabrim braniocima, tim herojima bitaka na Paštriku i Košarama, kao i herojima brojnih bitaka na prostoru Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Ne postoji način, ne postoji orden, ne postoji priznanje koje može biti nadoknada za njihovu žrtvu, za njihove izgubljene živote, za izgubljene ruke i noge, za njihovu mladost provedenu u rovovima, na braniku otadžbine.

Isto tako ne postoji reč izvinjenja, ne postoji pokajanje kojim bismo mogli sprati sramotu koju su pojedinci iz bivšeg režima naneli komandantima herojske odbrane od NATO pakta, kao i komandantima vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, koje je bivši DOS-ovski režim sramno prinudno penzionisao i još sramnije nezakonito bukvalno lovio, hapsio i isporučivao haškom kazamatu, dodvoravajući se svojim zapadnim gazdama koji su ih protivno volji naroda doveli na vlast.

Nećemo kriti da se do 2012. godine država Srbija izuzetno loše ophodila prema svojim borcima. Ta ružna prošlost i ružan odnos prema njima je sada stvar prošlosti. Nikada pojedinim visokim državnim funkcionerima bivšeg DOS-ovskog režima ovaj narod neće oprostiti njihov neljudski odnos prema borcima i njihovim porodicama, kao što im neće oprostiti sve pokušaje da zarad ličnog interesa i opstanka na vlasti prikriju nedužne žrtve ovog naroda. Nikada ovaj narod neće zaboraviti period kada su zločinačku NATO agresiju nazivali akcijom ili intervencijom, kada su govorili da je „Oluja“ i pogrom Srba iz Krajine legalna policijska akcija, kada su šiptarske teroriste i zločince puštali iz zatvora, a branioce i heroje otpuštali sa posla, ponižavali, hapsili i slali u haški kazamat. Nikada ovaj narod neće zaboraviti kako su zarad šake vlasti ponižavali sebe i državu i narod, kako su ponizno klečali po zemljama regiona, izvinjavali se za navodne zločine za koje srpski narod nije bio ni kriv, ne tražeći izvinjenje za zločine nad sopstvenim narodnom.

Zbog svega ovog čast je danas biti u ovom parlamentu i čast je učiniti bar nešto za poboljšanje položaja boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i njihovih porodica, a pre svega, porodica poginulih heroja.

Svi naši borci, svi naši heroji bez obzira da li su bili na Košarama, Paštriku ili u onim ratovima sa početka devedesetih godina vođenih za opstanak srpskog naroda na pradedovskim ognjištima, ratovima koje Srbija i srpski narod nisu ni želeli, ni izazivali, imaju pravo da se država brine o njima.

Dugo se država Srbija stidela i sklanjala glavu od tih ljudi i njihovih porodica i dugo je prećutkivala njihovu ulogu ili dopuštala da se o njima govori loše i da se stavljaju u koš najgorih. Dugo im je Srbija umesto majke bila maćeha.

Ti ljudi su stvarno bili i ostali ono najbolje, najhrabrije, najčestitije i najhumanije što je Srbija u tom trenutku imala i nikako nisu mogli biti najgori, kakvim ih je predstavljao DOS-ovski režim, dodvoravajući se svojim mentorima.

Ono što se mora priznati aktuelnoj republičkoj Vladi, u čime je danas ovde ministar Zoran Đorđević koji je zadužen za brigu o borcima, jeste da kao i sve prethodne vlade u poslednjih osam godina brigu o borcima, vojnim i civilnim invalidima, kao i njihovim porodicama su podigle na jedan daleko viši nivo.

Mora se priznati da je tokom premijerskog mandata Aleksandra Vučića, prvi put obeležena godišnjica NATO agresije na državnom nivou, da je prvi put Srbija javno, glasno i jasno rekla da nikada neće zaboraviti zločine koje NATO pakt izvršio nad srpskim narodom, kao i da je prvi put od 1995. godine na državnom nivou obeležen pogrom izvršena nad srpskim narodom Republike Srpske Krajine tokom zločinačke akcije „Oluja“, koji su sproveli hrvatska vojska i policija.

Ovom prilikom neću govoriti o konkretnim zakonskim rešenjima predloženog zakona, o njima će govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba u kasnijoj raspravi, ali ono što moram da kažem jeste nepobitna činjenica da će predloženim zakonskim aktom u velikoj meri biti vraćeno dostojanstvo borcima, ratnim vojnim invalidima i njihovim porodicama, jer ovim zakonskim predlogom objedinjuje se 12 zakona koji se odnose na borce, kao što se objedinjuje više uredbi, odluka, protokola, a ono što je najvažnije uvodi se devet novih prava, čime pokazujemo i dokazujemo koliko poštujemo sve one koji su se borili za našu zemlju i kako čuvamo sećanje na one koji su dali živote za naš slobodan život i za naše bolje sutra.

Siguran sam da je donošenje ovog novog zakona samo početak onoga što Vlada Srbija ima u planu kada su u pitanju prava boraca invalida i njihovih porodica, te da će se saradnja Republičke vlade i resornog ministarstva sa udruženjima ratnih vojnih invalida i boraca širom Srbije nastaviti i u narednom periodu.

Siguran sam da će posle predstojećih parlamentarnih izbora nova Republička vlada, kao i resorno ministarstvo nastaviti da se bori za poboljšanje položaja boračke populacije, jer zemlja koja nije u stanju da se seća onih koji su je branili i stvarali i da im se oduži za njihovu žrtvu ne može da se nada generaciji koja će jednog dana voditi računa o njoj, a Srbija je to u stanju. Da je tako pokazuje i dokazuje kako Predlog ovog zakona, tako i sve druge aktivnosti preduzete u cilju poboljšanja položaja boraca tokom poslednjih osam godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa prepodnevnim radom.
Određujem pauzu. Nastavljamo za jedan sat, u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, dr Danica Bukvić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo o drugom setu predloženih zakona i sporazuma. Posvetiću se Predlogu zakona o igrama na sreću, dok će o drugim predloženim aktima govoriti detaljnije moje kolege.

Zakon o igrama na sreću je donet 2011. godine i tada je formirana Uprava za igre na sreću kao organ Ministarstva finansija, a izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku, koja j urađena 2012. godine, poreska uprava je preuzela nadležnosti koje je do tada imala Uprava igara na sreću.

U toku 2018. godine i 2019. godine, izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, ponovo je obrazovana Uprava za igre na sreću kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i tako je stvoren pravni okvir za vršenje postupka nadzora nad priređivačima igara na sreću i sprovedeno je neophodno usklađivanje zakonodavstva sa propisima kojima se uređuje oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Međutim, u praksi se pokazalo da je zakon bio i dalje nedovoljno precizan i efikasan i nije omogućio adekvatno uređenje ove oblasti. Svedoci smo da je na teritoriji Srbije prisutan konstantan rast tržišta igara na sreću, a evidentan je i brz tehnološki razvoj u ovoj industriji, pa je to i bio razlog za uvođenje novih zakonskih rešenja.

Donošenjem novog zakona stvaraju se potrebni uslovi za bolje uređenje tržišta igara na sreću u odnosu na sadašnje stanje. Cilj donošenja novog zakona je da se smanji siva ekonomija u ovoj oblasti u cilju zaštite državnih interesa, kao i povećanja prihoda i prilagođavanje međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Novina je da su predviđena opterećenja priređivača igara na sreću, u smislu propisane visine stopa za obračunavanje naknade za priređivanje minimalnog mesečnog iznosa naknade za priređivanje, neophodne visine iznosa osnovnog kapitala, kao i minimalnog iznosa bankarskog depozita, odnosno bankarske garancije radi osiguranja isplate dobitaka. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje minimalni iznos osnovnog kapitala veći je za priređivača posebnih igara na sreću na automatima i posebnih igara na sreću, odnosno klađenje.

Novi zakon između ostalog precizira i dopunjuje i dosadašnji način oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i to tako što reklame moraju bit praćene zabranom za maloletna lica i upozorenjem o prevenciji bolesti zavisnosti.

Takođe, proširuje se zabrana oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i na prerađivače u štampanim i elektronskim medijima koji su namenjeni maloletnim licima.

Propisana je minimalna udaljenost od 100 metara između novih lokacija u kojima se priređuju igre na sreću. Udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova osnovne i srednje škole ne može biti manja od 200 metara.

Naime, uočena je velika koncentracija objekata u kojima se priređuju igre na sreću, što negativno utiče, posebno na mlade. Neophodno je ove ustanove učiniti manje dostupnim, najranjivijoj grupi stanovnika, odnosno mladima, deci i maloletnim licima koji su podložni nastajanju svih oblika kockanja i klađenja. Ovo se nažalost ne odnosi na zatečene lokacije u kojima se igre na sreću priređuju.

Kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe, predloženim zakonom se uvodi zabrana za priređivače posebne igre na sreću, klađenja od strane priređivača koji je vlasnik ili suvlasnik nekog sportskog kluba, na događaj u toj vrsti sporta i rangu takmičenja.

Novina je takođe i uvođenje sistema elektronskih komunikacija u ovu delatnost. Naime, zabranjuje se držanje automata, kao i opreme koja ne omogućava razmenu podataka elektronskim putem sa softverskim rešenjem Uprave za igru na sreću. Na taj način, uspostavljanjem elektronskog sistema nadzora će se omogućiti lakša identifikacija nelegalnih priređivača, što će doprineti smanjenju sive ekonomije u ovoj oblasti.

Takođe propisuje se i obaveza postojanja video nadzora u automat klubovima, kladionicama, što predstavlja zaštitu od zloupotrebe. Prihvatajući značajnu činjenicu da igrama na sreću država obezbeđuje sredstva za finansiranje osoba sa invaliditetom, Crvenog krsta, sredstva za lečenje retkih bolesti i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, moram da se osvrnem na problem koji ovaj delatnost donosi.

Mislim da je 200 metara udaljenosti od škole kladionica nedovoljna. Takođe, svedoci smo kršenja propisa i činjenice da deca stoje pred kladionicama i daju novac punoletnim licima da vrše uplatu za njih. S toga je neophodno da se učini stroga kontrola da bi se sve ovo sprečilo.

Prema podacima za javno zdravlje Srbije, o bolestima zavisnosti najzastupljenija igra na sreću je igranje lutrije: loto, bingo, greb-greb, a na drugom mestu je sportsko klađenje. Procenat zavisnika od kocke u Srbiji se ne razlikuje od evropskog proseka odraslog stanovništva, ali se ovaj broj neprekidno povećava, a posebno zabrinjava porast patoloških zavisnika od kockanja. Ističem da svaki broj zavisnika, pa i najmanji, predstavlja problem i mora mu se pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno.

Ovim zakonom povećavaju se obaveze kada je u pitanju odgovorno klađenje, uvode se stroža pravila reklamiranja, a svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji imaju direktan kontakt sa učesnicima moraju biti osposobljeni za preventivno delovanje protiv bolesti zavisnosti prema učesnicima u igrama na sreću.

Dozvolite mi da se u nekoliko rečenica osvrnem na još jedan veoma bitan zakon koji je danas pred poslanicima, a to je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Naime, u javnosti je prisutna ideja da se ukupna zakonodavna materija kojom je regulisana ova oblast uredi jednim krovnim propisom. Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Važno je naglasiti da je prilikom izrade zakona u obzir uzet kako materijalni tako i socijalni položaj korisnika čija se prava uređuju. Prema tome, zakon ne predviđa ukidanje ni jednog dosadašnjeg prava, već daje nove beneficije kojih će biti više od 20.

Takođe, zakonom je jasno definisano koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su: borci, ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata.

Ono što je posebno važno je što je ovim predlogom zakona uvedena i nova kategorija korisnika, a koja dosadašnjim zakonskim propisima nažalost nije bila obuhvaćena. Tako su ovim predlogom zakona po prvi put regulisana prava boraca koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih godina, boraca koji su učestvovali u ratu 1999. godine i koji će učestvovati u nekom budućem ratu.

Važno je naglasiti da iza rada na ovom predlogu zakona postoji konsenzus države i boračkih udruženja čiji je rezultat ovakav kvalitet i obuhvat zakona koji će doprineti državnoj i društvenoj brizi o svim kategorijama stradalih za slobodu i odbranu državnog suvereniteta.

U daljoj raspravi kolege iz poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije će se više govoriti o predlogu ovog zakona.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati sva predložena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Bukvić.
Reč ima ovlašćena predstavnica LDP-LSV-SDA Sandžak, narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri, prvo ću govoriti o Predlogu zakona o pravima boraca i vojnih invalida i hoću na samom početku da naglasim da Liga socijaldemokrata Vojvodine će glasati protiv ovog zakona.

Ne slažemo se sa svim zahtevima boraca i vojnih invalida, ali prvo ću obratiti pažnju da država mora da vodi računa o ljudima koji su se žrtvovali za nju i ne sme njihove porodice ostaviti na ulici kao nevidljive građane ove zemlje.

Ratni veterani i vojni invalidi su nevidljivi za ovu državu, prepušteni su sami sebi, jer država već 29 godina nema rešenje za njihov status. Država zatvara oči pred njihovim pravima i potrebama što vidimo i po tome da od 5. oktobra 2019. godine vojni invalidi i borci borave u Pionirskom parku u Beogradu, u šatorima sa namerom da privuku pažnju, nateraju državu da se uvede borački dodatak od 60 godina života, a posle 60 godina penzija bez obzira na materijalni i socijalni status.

Problem je što to i sada postoji, ali se pravi diskriminacija pa neki dobijaju te dodatke, a neki ne. Takođe, ratni veterani i vojni invalidi traže posebno ministarstvo, a i to da budući ministar bude dokazani ratni veteran, traže dan ratnih veterana koji će biti na Vidovdan, te da se dokazanim dezerterima zabrani obavljanje bilo kakve javne funkcije. Na kraju traže da se povuče ovaj predlog izmena zakona i da radna grupa napravi novi predlog.

Ratni veterani u Srbiji zahtevaju malo više poštovanja, ali i adekvatan zakon koji bi pre svega priznao taj status svima koji su se za nacionalne interese borili devedesetih godina.

Ratni veterani i vojni invalidi kažu da se 9. decembra 2018. godine pojavio nacrt radne grupe i onda je u javnoj raspravi pušten predlog zakona koji nije izradila ta radna grupa. Ministarstvo je po njima dostavilo sasvim nov nacrt zakona, datiran sa 1. avgustom 2019. godine, konačni predlog zakona definitivno nije verzija koja je bila u javnoj raspravi u kojoj su ti vojni invalidi i borci učestovali.

Ovaj predlog zakona je gotovo identičan sa nacrtom radne grupe iz decembra 2018. godine.

Dosadašnjim nadoknadama i pravima, obuhvaćen je period od 18. avgusta 1990. do 29. aprila 1992. godine, i koje bio u ratu u Hrvatskoj ili od 15. maja 1992. godine, ko je bio u Bosni i za celo vreme NATO agresija i od 24. marta kada je počelo bombardovanje, do 29. juna. Znači, ta dva perioda se računaju. Sve ono između, svi oni ljudi koji su bili 1993, 1994. ili 1995. godine po ratištima nisu obuhvaćeni zakonom. Oni ljudi, vojnici i policajci koji su bili 1996, 1997, 1998. godine na Kosovu i 2000. godine, su bili ranjavani i ginuli su, nisu obuhvaćeni zakonom. To je primedba tih koji se danas nalaze ispred Skupštine.

Jedina prava koja imaju, a koja su obuhvaćena zakonom, inače Ustavom Republike Srbije gde piše da su ratni veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih i nestalih, civilni invalidi rata imaju posebna prava regulisana zakonom. Znači, od toga što piše u Ustavu primenjuje se samo to da ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih i nestalih i civilni invalidi rata imaju prava regulisanih zakonom, dok ratni veterani nemaju apsolutno nikakva prava.

Jedino pravo koje bi mogli ostvariti je poseban radni staž u tom periodu koji se uračunava kao ratni veteran, koji se ostvari pravo na penziju po nekom drugom osnovu ili starosnom i invalidnom. To je jedino pravo.

No, to međutim nije u svim gradovima isto i u praksi se razlikuje, jer se često dešava da iz PIO stigne informacija da vojska u tom periodu nije uplaćivala tako da je to pravo uglavnom mrtvo slovo na papiru. Iz tog razloga borci i vojni invalidi su nezadovoljni i traže da se povuče zakon iz procedure.

Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o igrama na sreću. Prema važećem zakonu 40% prihoda od sprovođenja igara na sreću koristilo se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, pomagalo se u organizacijama i udruženjima osoba sa invaliditetom, onda se koristilo za potrebe stanja socijalnih potreba, socijalne zaštite, sporta, omladine i za lečenje dece i osoba od retkih bolesti.

Pošto država u jednom delu, videli smo jedan drugi predlog ovog zakona, ni sa kim neće da deli deo prihoda koji ih sleduje od igara na sreću, u prvoj varijanti ovog zakona je to bilo ukinuto da bi se na sreću svih nas ovo opet, tih 40% pojavilo u zakonu, što podržavam.

Navodi se da novim Zakonom o igrama na sreću država zavodi red u kockarnicama, jer je čak 1,5 miliona Srba navučeno na kocku.

Da li je to jedini razlog što se donosi ovaj zakon, videćemo u njegovoj primeni. Možda ta oblast treba da se uredi i zbog toga što igre na sreću državi donose veliki novac. U našoj državi je registrovano 2.107 kladionica, a u 2019. godini od igara na sreću u budžet uplaćeno je 71,7 miliona evra. Nadajmo se da je država odlučila da ograniči rad kockarnicama, kladionicama i automat-klubovima zbog zabrinjavajućeg porasta patoloških zavisnika od kockanja. Ovaj zakon će, nadajmo se, doprineti tome da opstane samo nekoliko, ti najjači lanci, dok će svim onim manjima biti onemogućeno da opstanu, jer vidimo da će biti jako puno sredstava potrebno da se uloži i ispuni mnogo obaveza. Nadam se da će i kockarnice koje rade na crno biti zatvorene.

Stari zakon je zakazao. Ne poštuje se odredba koja se odnosi na udaljenost između škole i kladionice. U kladionicama niko ne poštuje zakonsku odrednicu da se maloletnicima ne sme dozvoliti da se klade. Stručnjaci upozoravaju da se u Srbiji više od milion i po odraslih kocka, a nimalo bolja situacija nije ni među srednjoškolcima, jer se svaki treći svakodnevno kladi. Poražavajući je podatak da se 35% srednjoškolaca kocka. Nadajmo se da će državi biti važnije da stane u koštac sa tom pošasti i sa tom zavisnošću, a ne da joj na prvom mestu bude zarada i ulivanje sredstava u budžet.

Da se od igara na sreću ubire veliki novac koji mora da dođe u Beograd je i taj da je, na primer, „Lutrija Vojvodine“, nekada profitabilno preduzeće, moralo da bude ugašeno i preseljeno u Beograd. Do te 2004. godine su postojale tri lutrije, objedinjene danas u jednu „Lutriju Srbije“. Na teritoriji su postojale tri lutrijske organizacije, „Lutrija Srbije“, „Lutrija Vojvodine“ i „Lutrija Beograda“. Danas je sve to centralizovano u Beograd i vidimo da je to još jedan dobar primer da se sve sliva u državni budžet, a ostali delovi znamo kako se regionalno razvijaju.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Molim vas da se prijavite još jednom.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.

Pred nama se danas nalaze dva zakona i set sporazuma. Najpre ću govoriti o prvom zakonu, a to je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i njihovih porodica.

Zašto ću prvo govoriti o ovom zakonu? Zato što ovaj zakon obuhvata deset poglavlja, zato što smo na ovaj zakon čekali punih 27 godina, zato što ovaj zakon na jedinstven, sveobuhvatan, suštinski vrlo značajan način obuhvata sve segmente koji se tiču boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i njihovih porodica.

Prvi put ovim zakonom je tačno i precizno definisano ko se smatra borcima, koje su to kategorije i ko se smatra borcem. Ono što još želim da naglasim, to je da je u ovim zakonskim predlozima, a koje je ministar u prezentovanju ovog zakona u samom početku izneo na sasvim detaljan i obrazložen način, sve odredbe zakona idu u prilog i tiču se zaštite i boraca i ratnih vojnih invalida i civilnih invalida i njihovih porodica.

Još nešto želim da naglasim. Ovaj zakon je na sistematski način donošen iz razloga što je na jedan potpuno transparentan način radna grupa radila, što je u izradu ovog Predloga zakona bilo uključeno dosta organizacija koje se bave borcima, ratnim vojnim invalidima, civilnim žrtvama rata, civilnim invalidima rata i taj broj organizacija je 50%. Nakon toga je 21 organizacija podnela predloge za izmene i dopune ovog zakona i svi oni predlozi koji su išli u prilog unapređenja zakonodavnog okvira Ministarstvo je prihvatilo i zato se danas pred nama nalazi ovaj zakon koji, naravno, zaslužuje sve pohvale, prvo iz razloga što je on prvi zakon posle 27 godina koji na temeljan i detaljan način uređuje ovu oblast.

Naravno, želim da naglasim, neću se ponavljati, s obzirom da je ministar zbilja bio iscrpan, detaljan i naveo sve one zakonske odredbe koje su značajne za ovaj zakon, izneću samo to da je ovim zakonom predviđeno 25 prava koja se odnose na borce, ratne vojne invalide, civilne invalide i članove njihovih porodica.

Moram takođe da naglasim da nijedno jedino pravo koje je ranije bilo korišćeno nije uskraćeno, naprotiv, ta prava su povećana u smislu novčanih davanja. Takođe, moram da naglasim da su uvedena i neka nova prava, kao što su pravo na borački dodatak, kao što je pravo na legitimaciju, koja je u stvari javna isprava, kao što je pravo na poseban penzijski staž svih učesnika boraca, zatim kao što je pravo na boračku spomenicu, to je u stvari nacionalno priznanje borcima, kao što je pravo na uniformu.

Mislim da je ponos svakog onoga ko brani suverenitet i teritorijalni integritet svoje države upravo uniforma i zastava. Zato ovim Predlogom zakona predlaže se i pravo na uniformu. Takođe, ovim Predlogom zakona data je i mogućnost prioriteta prilikom zapošljavanja, i to kako ratnog vojnog invalida, tako i borca, ali i deteta palog borca.

Ono što je takođe jedan vrlo značajan aspekt ovog zakona, to je pravo na rešavanje stambenih pitanja boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih žrtava rata.

Pravo na rešavanje stambenog pitanja svakako da jeste jedno od osnovnih prava i boraca i vojnih invalida i civilnih invalida. Ovde jedan član zakona na detaljan i precizan način određuje kako to lokalne samouprave prilikom izgradnje stanova treba da pomognu ovoj kategoriji stanovništva, a to je upravo kroz onu odredbu da najmanje 10% stanova koji se grade mora biti usmereno upravo prema ovoj kategoriji stanovništva, ali naravno i da najmanje 10% sredstava koja se odvajaju, na primer, kroz rekonstrukcije, kroz popravke kuća, kroz izgradnju kuća, kroz kredite, mora se odnositi takođe na ovu kategoriju stanovništva.

Ono što takođe želim da naglasim je da prvi put ova Vlada, da prvi put naš predsednik Aleksandar Vučić i te kako vodi računa i o vojnicima i o borcima, a to je kroz program izgradnje stanova pod povlašćenim uslovima. Naravno da i ove kategorije koje su tretirane Predlogom zakona o borcima, ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima i njihovim porodicama takođe mogu i kroz ostvarivanje ovog prava da reše stambeno pitanje.

Ono što takođe moram da naglasim, a što mi se negde čini da je osnovni duh u stvari čitavog ovog zakona, to je afirmacija vrednosti na odbranu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i na poštovanje Ustava Republike Srbije. Niko bolje od vojnika i boraca ne zna šta znači poštovati i boriti se za otadžbinu, poštovati njen teritorijalni integritet i suverenitet.

Prvi put ovim Predlogom zakona obuhvaćeni su borci koji su u okviru oružanih snaga SFRJ, tada je to bila JNA, učestvovali u odbrani zemlje, učestvovali teritorijalnog integriteta i suvereniteta SFRJ do 27. aprila, odnosno do 19. maja.

Prvi put ovim Predlogom zakona pominju se i borci koji su od devedesetih i 1999. godine branili teritorijalni integritet i suverenitet tada SRJ. Prošlo je 20 godina od onih koji su vršili vlast, a bojali su se onih koji su svoje živote dali i položili na oltar otadžbine.

To vreme je prošlo, to vreme se više nikada neće ponoviti zato što je na čelu države predsednik Aleksandar Vučić i zato što je njegova ideja sećanje i odavanje pune počasti svima onima koji su u časnoj borbi protiv NATO agresora dali svoje živote za svoju otadžbinu. NJegova ideja je da se sećamo na one poginule vojnike. Naravno, njegova politika je politika mira, politika stabilnosti i politika sigurne budućnosti nađe dece u sigurnoj Republici Srbiji.

Naravno, takođe moram da naglasim 24. mart 1999. godine kada su naši vojnici na KiM na Paštriku i na Košarama se herojski branili i odbranili invaziju iz Albanije kopnenih trupa na teritoriju Republike Srbije koja je, naravno, tada bila i te kako potpomognuta avijacijom NATO pakta.

Moram da naglasim da je NATO pakt bombardovao SRJ bez odobrenja Saveta UN. U NATO bombardovanju stradalo je oko 2.000 civila, među njima i 79 dece, ranjeno je oko 6.000. Nijednog stradalog, nijednog poginulog, nijednog borca koji je preživeo borbe 1999. godine ne smemo da zaboravimo. Zato su oni povodom 20. godina obeležavanja NATO agresije 24. marta 1999. godine u Nišu koračali rame uz rame sa drugim vojnicima.

Takođe, moram da naglasim, da do dolaska na vlast SNS i našeg predsednik Aleksandra Vučića niko se nije setio ni obeležavanja dana sećanja na sve one prognane iz Hrvatske u akciji „Oluja“, takođe zločinačkoj akciji kada je u koloni od 600 kilometara od Knina do Beograda uglavnom iseljena sva srpska nejač, žene, deca i starci.

Moram takođe da navedem da je nobelovac istakao da je priliko obilaska Srbije Srbiju doživeo kao punu kući siročadi. Moram da naglasim da je na kraju 20. veka Srbija bila zemlja koja je najviše na svojoj teritoriji imala izgnanog i prognanog stanovništva iz perioda građanskih ratova na drugim područjima, kao i našeg naroda sa KiM. Zajedno sa vojskom sa KiM nažalost krenulo je i 250.000 Srba u toj izbegličkoj koloni tražeći spas za svoju glavu od terorista i od onih koji danas proglašavaju tzv. Kosovo i Metohiju.

Takođe, moram da naglasim, naravno da naš predsednik Aleksandar Vučić se seća i onih drugih koji su dali velike zasluge u borbi protiv antifašizma i to je pokazao prilikom obeležavanja 75. godišnjice u selu Pranjani kod Gornjeg Milanovca, kada je vojska u otadžbini spasila 500 američkih pilota, koji su inače bili napadnuti. Naravno da Srbija baštini antifašizam, da Srbija pripada onom narodu, antifašističkom narodu i da je, naravno, jedna od četiri zemlje u svetu koja je dala najveće žrtve za slobodu u Drugom svetskom ratu.

Naravno da to nikada ne smemo da zaboravimo, da to moramo da obeležavamo da svim borcima, svim ranjenima, svim invalidima, svim civilnim žrtvama rata moramo da omogućimo pun obim korišćenja prava. Politika SNS je politika budućnosti, politika mira, politika stabilnosti, politika ekonomskog prosperiteta, politika otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta kako bi naša deca ostala ovde da žive.

Kada je u pitanju drugi zakon, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, tu moram da istaknem njegove dve karakteristike. Prva karakteristika njegova je preveniranje igara na sreću, kada su u pitanju mladi, odnosno propisivanje udaljenosti, na kojoj lokaciji treba da bude jedan objekata za priređivanje igara, to je 100 metara da bude udaljen jedan od drugog, kao i propisivanje da od školskog objekta ti objekti koji se bave priređivanjem igara na sreću moraju biti udaljeni bar 200 metara.

Takođe, moram da naglasim da je ovaj zakon i te kako važan sa aspekta zaštite onih najranjivijih i najugroženijih, a to su osobe sa invaliditetom, to su osobe iz socijalne zaštite. Upravo ovim Predlogom zakona, a u saradnji sa nevladinim organizacijama i udruženjima osoba sa invaliditetom prihvatili ste predlog da 40% prihoda od igara na sreću upravo bude namenjeno ovim organizacijama.

Takođe, moram da naglasim da ovaj zakon ima i atikoruptivni element u sebi, da ima element suzbijanja sive ekonomije, a taj antikoruptivni element gotovo da se najbolje vidi u elektronskom povezivanju priređivača igara sa Upravom za igre na sreće. Takođe, moram da istaknem da taj antikoruptivni element, odnosno element suzbijanja sive ekonomije ima i u tome što se predlaže da one igračnice koje imaju automate budu pod video nadzorom. Naravno, ovaj zakon ima antikoruptivni element i kada je u pitanju dostavljanje izveštaj Državne lutrije Srbije, Upravi za igre na sreću, a to je da je Državna lutrija Srbije obavezna da dostavlja izveštaje o prihodima, svakog petog u mesecu za prethodni mesec. U vreme žutog tajkunskog preduzeća dešavalo se da upravo iz državne lutrije neka sredstava, ko zna kojim putem odu za neka istraživanja kojima nikome nisu bila potrebna.

Sve ovo radimo da bi ekonomija bila na još boljem nivou, nego što sada jeste, a ona i te kako jeste na vrlo zavidnom nivou. Srbija se nalazi na 44 mestu u svetu po svojoj političkoj, ekonomskoj i vojnoj moći. To ne smemo nikako da zaboravimo.

Što se tiče sporazuma, tu bih navela, ima ih 26, tu bih navela jednu osnovnu nit koja spaja sve ove sporazume, a to je, da je Republika Srbija danas vrlo važan partner u pregovaranju i vrlo važan partner u svetu kada su u pitanju sporazumi, sporazumi čiji interes u stvari je podizanje i dalji napredak, ekonomskog razvoja Republike Srbije i to u svim oblastima. U oblastima poljoprivrede, u oblastima zaštite životne sredine, u oblastima zaštite voda, u oblastima industrije i tehnologije, u oblastima socijalne zaštite.

Naravno da Republika Srbija danas, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, ima prijatelje i na istoku i na zapadu i među velikim i među malim zemljama, jer je interes našeg predsednika i SNS Srbija na prvom mestu za budućnost naše dece. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Jevtović Vukojičić.
Obzirom da više nema prijavljenih predstavnika odnosno predsednika poslaničkih grupa za reč, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.