Ovaj Predlog zakona liči na one parole – uzmi račun, prijavi komšiju i slično. Na prvo mesto značaja ovde se stavljaju posebna ovlašćenja jedinice poreske uprave, a da li je poreska uprava pre donošenja, odnosno ovog Predloga zakona proverila koliko je informativno građana Srbije prijavilo svoju imovinu koja prelazi 35 miliona, što je bila obaveza od 2013. godine po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Verujem da mi nemamo takav podatak, a da se želeo zaista postići pravi efekat ili bilo kakav iskreni efekat po ovom zakonu to bi morali sigurno da uradimo. Međutim, vi to niste želeli svakako da uradite.

Kada smo malopre rekli da postoji kontinuitet između finansijskih eksperata od 2000. godine, posebno 2003, 2004. godine i sve do 2012. godine sa današnjim sistemom vlasti vi to izgleda niste marili, za tu našu konstataciju, odnosno za tu istinu, za tu činjenicu.

Kako vi objašnjavate i tumačite prodaju „Komercijalne banke“? To je rušenje ili urušavanje monetarnog sistema države Srbije. Videćete kakve posle ove privatizacije, prodaje, kakva finansijska kriza može da nastupi kada to budu svetski moćnici poželeli, a onda građani Srbije će da se pitaju šta se desilo. Možda je nekima lako i da se nasmeju na ovo što mi pričamo. Oni su svoje životne egzistencije obezbedili ne samo za sebe, nego i za neke svoje potomke, a šta za one koji još uvek danas nemaju posao?

Pre nekoliko dana, nisam mogao da verujem da postoje ljudi čija je penzija 14.500 dinara – 15.000 dinara. Kada se to podeli u dva dela, kako se ona prima, to je 7.000 dinara. Ti građani se ne smeju. Njima nije do smeha. Njima je veliki problem kako da prežive, kako da iškoluju, da pomognu svojoj deci i svojim unucima, kako oni da dočekaju sutrašnji dan, i nije im uopšte do smeha.

Ovaj zakon, još jednom ponavljamo, zaista je potpuno besmislen i donosite ga u vreme kada je svako ko ne mora biti ni politički veš, ne mora biti ni ekonomski ekspert, ali ako zna šta treba da se desi u naredna dva meseca to je da se sprovedu izbori, njemu će biti potpuno jasno zbog čega je ovaj zakon baš sad, pa ako ste želeli da postignete neki efekat, ako ga nije bilo godinama – zašto niste sačekali da prođu izbori? Vi samo želite da pošaljete poruku kako ćete se boriti protiv onih koji nešto imaju, a građani Srbije zbog toga što oni vrlo često teško žive, sigurno ne svi, nisu voljni da prime dobre informacije i dobre vesti da njegov komšija, da njegov možda čak i bliski prijatelj ili rod mogu da imaju od čestitog rada više zarađenog i da malo bolje žive.

Način na koji se živi u Srbiji, način na koji vi sprovodite vlast kod velikog broja građana izaziva zavist. Nisu procenti…

Ko je, kolega Mirčiću rekao da SNS neće pobediti na ovim izborima, jer neće imati 100% osvojenih glasova?

Otvaranje konzulata, predstavništava u nekim mestima gde ne može da se izvrši nikakva kontrola ukazuje na nečiju želju. Da li vi svi to želite, da li ste vi svi saglasni sa tim, to je drugo pitanje, ali na tome se na terenu uveliko radi. Hvala vam.

Hvala.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, ovaj zakon je protivustavan i vi kao ekonomista i stručnjak za tu oblast vrlo dobro znate da se na ovakav način ne utvrđuje nečija imovina i da za to postoje zakoni koji su na snazi, sa raznim izmenama i dopunama, već unazad 20 godina.

Kada je uveden porez na dohodak građana, čini mi se 2001. godine, a i kasnije, izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tačno je definisano kako neko može da izvrši izbegavanje, evaziju poreza, svoje obaveze i koji član Krivičnog zakona njega u krivičnom postupku tereti zbog toga.

Sad je zaista neverovatno da vi ovako nečim što je apsolutno i neprimenljivo i, opet ponavljam, protivustavno, želite navodno da ispitate nečiju imovinu. Niste se bavili onim što je od vas zvanično i od svih državnih organa unazad sedam godina tražila SRS – da ispitate imovinu tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, a sada ste mu dali da vodi neko izmišljeno koordinaciono telo gde je uposlio sve one svoje iz Predsedništva, rođake, prijatelje, šuraka, već ne znam koga.

Apsolutno je jasno da Tomislav i Dragica Nikolić i njihovi sinovi nisu mogli da zarade milione i milione evra. Evo, svedoci smo toga i ja i gospođa Gojković i gospodin Mirčić. Mi njega poznajemo od devedesetih, ja od 1992. godine, vi još malo ranije, gospođo Gojković. Kako je neko mogao da stekne toliku imovinu, a da se ne bavi kriminalom?

Onda su preko Fondacije Dragice Nikolić oprali, jel se to tako žargonski kaže, gospodine ministre, što ste vi trebali da proverite i nadležni iz vašeg ministarstva i nadležne inspekcijske službe, kroz Fondaciju Dragice Nikolić i razne izmišljene radove u gradu Kragujevcu stotine hiljada evra. Više takvih poslova, onda je to nekoliko miliona evra.

Zamislite, gospodine ministre, samo na izgradnji jednog dečijeg parka, sad ćete reći – pa, to je, eto, humana misija, napravi se jedan park. Ne nije, to je bio način da se opere ogroman novac i to je javna tajna u gradu u kojem ja živim.

Dragica Nikolić je za izvođenje tih radova prikazala 600.000 evra. Ono, po procenama svih ljudi koji se bave arhitekturom, građevinskim poslovima i, na kraju, to se nalazi preko puta moje zgrade, znači, mesta gde ja živim, ne košta više od 50.000 evra. Sve je to urađeno preko preduzeća „Banković d.o.o.“ iz Crne Trave. Znači, našli su neku fantomsku firmu, kao i „Jezero lejk“ Kragujevac i slični, i to su veoma proverljivi podaci.

Evo, danas ističe, jel tako, rok za predaju završnih računa onih koji su po zakonu obavezni to da urade. Molim vas, gospodine ministre, ako danas jedno preduzeće, inače, da vam kažem da juče skoro ceo dan nije radio portal APR-a, pa se ljudi muče i ne mogu to da urade onlajn, što tako pompezno promovišete.

Dakle, oni su morali da podnesu, kao i svako udruženje građana, evo gospodin Stojanović je više puta rekao da je i on na čelu jednog takvog udruženja, završni račun o svom poslovanju. Pošaljite, u svako preduzeće odlazi jedan inspektor iz organa Poreske uprave.

Na području grada Kragujevca ili Beograda, već gde je njihovo sedište, veoma jasno se vidi kako su i na koji način preko raznih firmi, ćerki firmi, preko rođaka i prijatelja stekli ogromno bogatstvo i to je za zatvor, za krivičnu odgovornost. Uz sve ove druge koje poznajete iz tog perioda, a to su ovi čelnici i kriminalci iz DOS-a koji su se tako provukli, evo sada će 20 godina od tog petooktobarskog mafijaškog puča, znači, zastariće njihovo krivično delo otimačine, pljačke, upada u Saveznu upravu carina od strane Mlađana Dinkića automatskim puškama i svih tih dosovskih satrapa i vi ništa niste uradili.

Sada, eto pred izbore donosite jedan zakon koji je em protiv ustava, em neće da tretira upravo one koji su izvršili najveće pljačke ove države i ovog naroda.

Hvala gospođo Jovanović.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Nije bilo preke potrebe da se ovaj zakon donosi, imajući u vidu da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pre svega u članu 59. izričito propisano kako se unakrsno ispituje poreklo imovine. Dakle, treba postaviti pitanje i odgovornost nadležnim organima koji su bili zaduženi za ovu oblast.

Dame i gospodo, gospodine ministre, još 1974. godine posle Drugog svetskog rata je donet prvi zakon o ispitivanju porekla imovine. Taj zakon je imao dosta dobrih strana. Posle tog zakona i njegovog prestanka je donet nov zakon 1984. godine i on je prestao da važi.

Dame i gospodo, ono što je trebalo i moralo da se radi, to je moralo da se pohapsi banda pljačkaša koji su opljačkali, pre svega neposrednom pogodbom, kada je prodat „Sartid“, a bila je podneta i krivična prijava i pokrenuta istraga protiv Nemanje Kolesara. U tom postupku su bili saslušavani i Miroljub Labus, Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović.

Šta je bilo, dame i gospodo, i zašto se ne bavimo ozbiljnijim stvarima i ozbiljnijim problemima u ovoj državi? Šta je bilo sa „Lukom Beograd“, sa „Nacionalnom štedionicom“, „Veterinarskim zavodom“, „Galenikom“, „C-marketom“, „Šinvozom“, „Keramikom Kanjiža“, IP „Prosveta“, koncesijom za autoput Horgoš – Požega, izvozom šećera, 10.000 šlepera?

Dame i gospodo, poštovane kolege, Kole je uvezao 10.000 šlepera šećera od trske da bi u ovoj državi prepakovao i prodao po duplim cenama i tako zaradio prema nekim procenama oko 40 miliona evra.

Dakle, bilo bi nužno i potrebno da se pokrene pitanje i reši i raspravi 24 privatizacije koje su predstavljale najveću pljačku u istoriji ove države. Te pljačke su nanele štetu više milijardi evra i o tome je čak Vlada Republike Srbije raspravljala.

S druge strane, tu je dame i gospodo, i Verica Barać pokojna, ukazala na brojne probleme i kriminalne delatnosti koje su se odvijale u ove 24 pljačkaške privatizacije. Nije samo da se radi o 24 pljačkaške privatizacije, dame i gospodo, radi se o 2.800 preduzeća koja su prodata za vreme žutih mrava i žute gerile.

Postavljam pitanje, gospodo poslanici, zašto se kriminalci iz bivšeg režima ne gone? Zašto se kriminalci ne gone i ne hapse, koji su naneli tolike štete radnicima i građanima Republike Srbije, da ovo ne bi trebalo da se prašta ni da se zaboravlja, već se mora pristupiti pokretanju krivičnih postupaka?

Ko je kriv za ovo? Kriva je bivša vlast, ali i ova vlast ima takvo pravosuđe, ima tužioce takve koji krivične prijave tih kriminalaca i pljačkaša drže u fioci. Tu su problemi, dame i gospodo, poštovani poslanici. Da smo imali tužilaštvo nestranačko i da su bili nezavisni, da politika na njih ne može uticati, mnogi bi se našli u zatvoru. Šta je najbitnije? Ne samo da odu u zatvor, nego smatram da njima treba oduzeti imovinu koju su opljačkali. Bez oduzimanja imovine i vraćanja građanima, nema pravde.

Hvala, gospodine Jojiću.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Dužni smo, mi srpski radikali, radi javnosti da objasnimo neke stvari.

Naime, mi ovde zastupamo jasan princip da, pre svega, treba gledati interes države. Kada je u pitanju oporezivanje i kontrola onih koji se bave politikom, mi smo za mnogo rigoroznije mere nego što su predviđene ovim zakonima.

Svako ko se bavi politikom treba da bude pod kontrolom državnih organa, pojačanom kontrolom. To ništa nije novo, ali se bojimo kampanje, kampanje u smislu negativnih posledica koje mogu da se dese.

Mi smo svi svedoci da se pre izvesnog vremena vodila kampanja protiv ministra finansija i to zamislite čoveka koji je bio, kako to potvrđuju argumenti, bio fantastičan studen, magistarski rad uradio, a onda je doveden u pitanje njegov doktorat. Svedoci smo, pošto sedi ovde ministar, kada se uspelo od strane nekih da se nanese šteta ne samo ministru, nego i Vladi, da se stalo sa takvim akcijama. Mi smo očekivali da će ti dušobrižnici da krenu dalje, da će imati podršku Vlade, da svi ministri, ako su već krenuli na jednog ministra, da svi ministri budu pod lupom i kada su u pitanju i diplome i kada su u pitanju fakulteti, kada su u pitanju njihova usavršavanje, a pogotovo kada je u pitanju imovina.

Međutim, stalo se. To je ta kampanja. To ima duboke korene, još seže posle Drugog svetskog rata, kada su oni čupali brkove tzv. kulacima da bi im vadili žito i kukuruz sa tavana i podruma i ovo malo lični simbolično na to. Krenućemo kampanju, a onda ćemo u prvi plan da stavimo da se to odnosi na one koji se bave politikom, pa će se oni buniti. Ne, treba država da kontroliše i svoje funkcionere i one koji su se opredelili da se bave politikom, jer tu je povećana odgovornost. Ali, protiv smo toga da se nanosi šteta tako što će se vršiti hajka, pa onda će oni koji imaju kapital, gde su raspoloženi i voljni da ulože taj kapital u ovoj državi, taj kapital plasirati van ove države, a mi ćemo kasnije, što kaže, da se kajemo, da kažemo napravili smo grešku.

Ne može se tako voditi država. Mora da se razmišlja na način šta je to korist državi. Ovde se zamenom teza ide na to da srpski radikali, na neki način, prave opstrukciju, jer se boje za preispitivanje imovina njihovih ličnih ili bilo koga drugog.

Sedeli smo pre neki dan ovde, slušali mi svi ovde i ćutali što je žalosno, kada je neko od kolega ili koleginica čitao imovinu Dragana Đilasa, spisak imovine Dragana Đilasa. Otud joj dokument? Otkud vam taj dokument? Ko vam je dao taj dokument? Da li je to tačno? Da li je to istina? Da li je to hajka na jednog čoveka koga ja politički uopšte ne mogu da shvatim i da razumem? Ne slažemo se, ali zar to nije otvaranje neke nove ere kada će neko na volšeban način doći do podataka da li su tačni ili lažni, da čita spisak imovine, pogotovo stanova? Ti ljudi imaju decu, valjda postoje institucije u ovoj državi. Za to se mi borimo i zalažemo srpski radikali, da sve ide kroz institucije.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Ovaj amandman zapravo upozorava na ono što je stav SRS. Vi ste ovde predvideli da u postupku kontrole se utvrđuje nezakonito stečena imovina fizičkog lica i njena vrednost. Mi smo rekli da to može samo na osnovu pravosnažne sudske odluke.

Ne može čak ni u zemljama gde je korupcija na znatno nižem nivou nego kod nas, ne može se prepustiti nekim činovnicima da oni određuju da li je nečija imovina stečena na osnovu zakona ili na neki drugi volšeban način. Šta vi očekujte, da će tamo neki poreski službenik da procenjuje da li je neko nešto nasledio, da on čita, kako će poreski službenik da čita rešenje o nasleđivanju, kako će da čita kupoprodajne ugovore, kako će da čita ugovore o poklonu, kako će da čita koncesione ugovore, kako će da čita ko zna šta. Prosto, ljudi nisu iz te struke.

Vi dozvoljavate ovim zakonom da, kako se ono kaže – dva loša ubiše Miloša, dva bez duše, jedan bez glave. Nikoga mi ne branimo unapred i ne napadamo nikoga unapred, ali dešavaće se da će službenik Poreske uprave, njih nekoliko, po nečijem nalogu naravno, nekog koordinatora ili tako, ko vedri i oblači, reći će – e, ovaj nam politički ne odgovara, hajde pronađi mu, ima tamo neku kuću, čuo sam da ima i neke pare u nekoj banci, hajde traži te podatke i toga treba da skembamo.

To nije način da se suštinski uredi ova oblast. To može samo na osnovu pravosnažne sudske presude. Nikome ništa ne može da se uzme. Vi ste uveli ove izvršitelje da otimaju, da ostavljaju ljude bez krova nad glavom. Sad će ovi poreski službenici da ostavljaju ljude bez krova nad glavom. Dakle, kome god vam padne napamet vi ćete da ti ovlašćenje - oduzimaj, cepaj kožni mantil, i ko 47.

Hvala, gospođo Radeta.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, gospodine Ljubenoviću.