Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Ljupka Mihajlovska, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Dakle, ako se iskreno želi, ako ova vlast iskreno želi da se uhvati u koštac sa kriminalom, da iskreno želi, svakako se ne bi čekao poslednji momenat i vreme predizborne kampanje koja još nije zvanično počela, ali samo što nije, a vi je promovišete, između ostalog, dnevnim redom ove sednice.

Mi smo vam skretali pažnju da za sve ove godine, koliko ste prozivali, koliko ste kao vladajuća stranka i vladajuća koalicija prozivali neke bivše imenom i prezimenom i bogatstvom, zapravo niste uradili ništa zato što nijedan kriminalac kojeg vi nazivate kriminalcem nije procesuiran. To govori u prilog tome da vi niste iskreni u nameri da se suočite sa tim. Naravno, čovek se odmah pita zbog čega, a rekli su nulta tolerancija prema korupciji, kriminalu, a korupcija i kriminal cveta li cveta. Ne da je nulta, nego sa nekoliko nula i ko zna koliko brojeva ispred.

Dakle, da ste hteli istinski da se borite sa kriminalom, da vratite otetu imovinu, da vratite sve ono što je stečeno kriminalnim radnjama, vi ne biste dozvolili da za nekoliko meseci dođe do zastarelosti postupaka koji su mogli biti vođeni protiv Miroljuba Labusa, Đelića, Vlahovića, Dinkića, Pitića i ostale bulumente iz tog vremena. Nismo zaboravili da je Aleksandar Vučić, kao poslanik SRS, pokazivao ono zatvorsko odelo za Dinkića i tvrdio da će Dinkić biti uhapšen. Da je ostao u SRS, sigurno ne bi promenio stav ni prema kriminalu.

Ovih dana, recimo, drže se neke, mislim da neki predstavnici ministarstava učestvuju u tome, radionice, kako vi to zovete, ne znam kako se to moderno kaže, gde se mladi ljude uče kako treba da zarađuju novac itd. Zamislite predavač Pitić. Pitić je sa mesta ministra postao vlasnik banke, pa je onda postao vlasnik fakulteta.

Sada taj njegov fakultet naravno objašnjava mladim ljudima kako mogu da se obogate, valjda kao on. Računa on se obogatio, nije krivično odgovarao i evo recept.

Dakle, vi ovde govorite, dugo već govorite o bogatstvu Dragana Đilasa, govorite o krađi novca na mostu. Da li je moguće da je to samo priča radi priče, a očigledno jeste, da vam ne pada napamet da se povede jedan ozbiljan postupak da se to definitivno utvrdi?

Mi vam govorimo godinama o tome da je Dragica Nikolić preko svoje fondacije oprala i ukrala ogromne količine novca. Pitamo mi evo javno, i bez zakona ovog smo pitali, kako može Tomislav Nikolić da ima tri vile na Savi, da ima na Senjaku vilu, da ima stan u pametnoj zgradi, da ima crkvu, da ima latifundiju u Bajčetini? Kako je to mogao da zaradi?

Kako može Zorana Mihajlović da nosi ogrlicu od 14.000 evra? Još kaže - to je bilo na sniženju, realna cena je 42.000 evra. Da li je moguće da se vi ne pitate da li će to biti predmet razmatranja kada usvojite ovaj zakon? Pa neće, neće, zato što među vama postoje zaštićene vrste. Zaštićene vrste biće i dalje netaknute.

Nema danas ovde ministra Stefanovića, koji je bio prvi dan kada smo raspravljali o ovom predlogu. Na vašem glavnom odboru ministar Stefanović je rekao Vučiću da je Zorana Mihajlović njemu poslala inspektore i policiju na vili na Bežanijskoj kosi i od tada se pojavila vest da on ima vilu na Bežanijskoj kosi. Mi ga pitamo - kako je došao do te vile? Onda je Vučić jedanput objasnio da je prodao stan od 90 kvadrata pa kupio tu vilu. Odakle mu stan od 90 kvadrata, a svi znamo njegov profesionalni put?

Ima toliko toga što bi stvarno trebalo i što bi moglo i što je moglo i bez ovog zakona. Ovaj zakon vam nije potreban. Danas će i ovih dana ljudi u Srbiji da kažu kao što će vaši poslanici da kažu - ovako radi odgovorna Vlada, bravo Vlada. Znate, psihološki, pola miliona ljudi živi od garantovanog najnižeg ličnog dohotka od 30.022 dinara i kad vi takvim ljudima kažete - evo mi smo vlast koja se bori i koja će oduzeti imovinu svakom onom ko ne bude dokazao kako je došao do te imovine, ljudi će se radovati da mu se komšiji uzme kuća, da se drugom komšiji uzme neka firma, itd.

Vi na taj način tom patetikom, licemerstvom, psihološki pokušavate da utičete na ljude u predizbornoj kampanji i zato nudite ovaj zakon koji je najobičniji papirčić, koji apsolutno ništa ne znači.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo vam kroz naše prethodne diskusije više puta ukazivali da ovaj Predlog zakona nije utemeljen u Ustavu Republike Srbije i da Ustavni sud svakako mora da ga ospori i da ovakav zakon koji donosite nije suštinskog već marketinškog tipa koji donosite uoči predizborne kampanje.

Ono što je nesporno jeste da ova vlast zatvara oči pred kriminalnim radnjama svojih najviših funkcionera i da uporno izbegavate da ih procesuirate i da stanete na put da se spreči ozbiljan kriminal koji je zastupljen u najvišim organima vlasti.

Da ne postoji dobra volja ili je nesposobnost u pitanju ili ne smete ništa da preuzmete samo zato što to ne dozvoljavaju strane agenture jeste činjenica da i posle otkrivanja raznih afera i umešanosti ministra Zorane Mihajlović i njenih najbližih saradnika, koje u poslednje vreme hapsite pa ih puštate, njihova umešanost u ozbiljan kriminal, a vi ništa ne preduzimate. U više navrata ministar Mihajlović je istakla da nema nikakva primanja od Vlade Republike Srbije, da zarađuje od „Megatrenda“, a da troši mnogo više od onoga što njena imovinska karta pokazuje.

Zatim se postavlja pitanje – da li ćete kada su u pitanju javni izvršitelji, koji su se na muci osiromašenog naroda obogatili, koji su im oteli kuće i stanove zbog toga što nisu bili u stanju da plate komunalne usluge, zato što nisu mogli, da li ćete i njihovu imovinu ispitati? Na žalost, sumnjamo da hoćete, jer i pored podrške više od 100.000 građana Republike Srbije ne postoji dobra volja da se u Narodnoj skupštini na dnevnom redu nađe Predlog zakona SRS o izvršnom postupku i obezbeđenju, kojim bi bili ukinuti javni izvršitelji, a postupak izvršenja vraćen u sudove, čime bi bila zaustavljena pljačka najsiromašnijih građana Srbije koji nisu u stanju da plaćaju svoje dugove. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 9. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Ovaj Predlog zakona liči na one parole – uzmi račun, prijavi komšiju i slično. Na prvo mesto značaja ovde se stavljaju posebna ovlašćenja jedinice poreske uprave, a da li je poreska uprava pre donošenja, odnosno ovog Predloga zakona proverila koliko je informativno građana Srbije prijavilo svoju imovinu koja prelazi 35 miliona, što je bila obaveza od 2013. godine po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Verujem da mi nemamo takav podatak, a da se želeo zaista postići pravi efekat ili bilo kakav iskreni efekat po ovom zakonu to bi morali sigurno da uradimo. Međutim, vi to niste želeli svakako da uradite.

Kada smo malopre rekli da postoji kontinuitet između finansijskih eksperata od 2000. godine, posebno 2003, 2004. godine i sve do 2012. godine sa današnjim sistemom vlasti vi to izgleda niste marili, za tu našu konstataciju, odnosno za tu istinu, za tu činjenicu.

Kako vi objašnjavate i tumačite prodaju „Komercijalne banke“? To je rušenje ili urušavanje monetarnog sistema države Srbije. Videćete kakve posle ove privatizacije, prodaje, kakva finansijska kriza može da nastupi kada to budu svetski moćnici poželeli, a onda građani Srbije će da se pitaju šta se desilo. Možda je nekima lako i da se nasmeju na ovo što mi pričamo. Oni su svoje životne egzistencije obezbedili ne samo za sebe, nego i za neke svoje potomke, a šta za one koji još uvek danas nemaju posao?

Pre nekoliko dana, nisam mogao da verujem da postoje ljudi čija je penzija 14.500 dinara – 15.000 dinara. Kada se to podeli u dva dela, kako se ona prima, to je 7.000 dinara. Ti građani se ne smeju. Njima nije do smeha. Njima je veliki problem kako da prežive, kako da iškoluju, da pomognu svojoj deci i svojim unucima, kako oni da dočekaju sutrašnji dan, i nije im uopšte do smeha.

Ovaj zakon, još jednom ponavljamo, zaista je potpuno besmislen i donosite ga u vreme kada je svako ko ne mora biti ni politički veš, ne mora biti ni ekonomski ekspert, ali ako zna šta treba da se desi u naredna dva meseca to je da se sprovedu izbori, njemu će biti potpuno jasno zbog čega je ovaj zakon baš sad, pa ako ste želeli da postignete neki efekat, ako ga nije bilo godinama – zašto niste sačekali da prođu izbori? Vi samo želite da pošaljete poruku kako ćete se boriti protiv onih koji nešto imaju, a građani Srbije zbog toga što oni vrlo često teško žive, sigurno ne svi, nisu voljni da prime dobre informacije i dobre vesti da njegov komšija, da njegov možda čak i bliski prijatelj ili rod mogu da imaju od čestitog rada više zarađenog i da malo bolje žive.

Način na koji se živi u Srbiji, način na koji vi sprovodite vlast kod velikog broja građana izaziva zavist. Nisu procenti…

Ko je, kolega Mirčiću rekao da SNS neće pobediti na ovim izborima, jer neće imati 100% osvojenih glasova?

Otvaranje konzulata, predstavništava u nekim mestima gde ne može da se izvrši nikakva kontrola ukazuje na nečiju želju. Da li vi svi to želite, da li ste vi svi saglasni sa tim, to je drugo pitanje, ali na tome se na terenu uveliko radi. Hvala vam.

Hvala.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, ovaj zakon je protivustavan i vi kao ekonomista i stručnjak za tu oblast vrlo dobro znate da se na ovakav način ne utvrđuje nečija imovina i da za to postoje zakoni koji su na snazi, sa raznim izmenama i dopunama, već unazad 20 godina.

Kada je uveden porez na dohodak građana, čini mi se 2001. godine, a i kasnije, izmenom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tačno je definisano kako neko može da izvrši izbegavanje, evaziju poreza, svoje obaveze i koji član Krivičnog zakona njega u krivičnom postupku tereti zbog toga.

Sad je zaista neverovatno da vi ovako nečim što je apsolutno i neprimenljivo i, opet ponavljam, protivustavno, želite navodno da ispitate nečiju imovinu. Niste se bavili onim što je od vas zvanično i od svih državnih organa unazad sedam godina tražila SRS – da ispitate imovinu tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, a sada ste mu dali da vodi neko izmišljeno koordinaciono telo gde je uposlio sve one svoje iz Predsedništva, rođake, prijatelje, šuraka, već ne znam koga.

Apsolutno je jasno da Tomislav i Dragica Nikolić i njihovi sinovi nisu mogli da zarade milione i milione evra. Evo, svedoci smo toga i ja i gospođa Gojković i gospodin Mirčić. Mi njega poznajemo od devedesetih, ja od 1992. godine, vi još malo ranije, gospođo Gojković. Kako je neko mogao da stekne toliku imovinu, a da se ne bavi kriminalom?

Onda su preko Fondacije Dragice Nikolić oprali, jel se to tako žargonski kaže, gospodine ministre, što ste vi trebali da proverite i nadležni iz vašeg ministarstva i nadležne inspekcijske službe, kroz Fondaciju Dragice Nikolić i razne izmišljene radove u gradu Kragujevcu stotine hiljada evra. Više takvih poslova, onda je to nekoliko miliona evra.

Zamislite, gospodine ministre, samo na izgradnji jednog dečijeg parka, sad ćete reći – pa, to je, eto, humana misija, napravi se jedan park. Ne nije, to je bio način da se opere ogroman novac i to je javna tajna u gradu u kojem ja živim.

Dragica Nikolić je za izvođenje tih radova prikazala 600.000 evra. Ono, po procenama svih ljudi koji se bave arhitekturom, građevinskim poslovima i, na kraju, to se nalazi preko puta moje zgrade, znači, mesta gde ja živim, ne košta više od 50.000 evra. Sve je to urađeno preko preduzeća „Banković d.o.o.“ iz Crne Trave. Znači, našli su neku fantomsku firmu, kao i „Jezero lejk“ Kragujevac i slični, i to su veoma proverljivi podaci.

Evo, danas ističe, jel tako, rok za predaju završnih računa onih koji su po zakonu obavezni to da urade. Molim vas, gospodine ministre, ako danas jedno preduzeće, inače, da vam kažem da juče skoro ceo dan nije radio portal APR-a, pa se ljudi muče i ne mogu to da urade onlajn, što tako pompezno promovišete.

Dakle, oni su morali da podnesu, kao i svako udruženje građana, evo gospodin Stojanović je više puta rekao da je i on na čelu jednog takvog udruženja, završni račun o svom poslovanju. Pošaljite, u svako preduzeće odlazi jedan inspektor iz organa Poreske uprave.

Na području grada Kragujevca ili Beograda, već gde je njihovo sedište, veoma jasno se vidi kako su i na koji način preko raznih firmi, ćerki firmi, preko rođaka i prijatelja stekli ogromno bogatstvo i to je za zatvor, za krivičnu odgovornost. Uz sve ove druge koje poznajete iz tog perioda, a to su ovi čelnici i kriminalci iz DOS-a koji su se tako provukli, evo sada će 20 godina od tog petooktobarskog mafijaškog puča, znači, zastariće njihovo krivično delo otimačine, pljačke, upada u Saveznu upravu carina od strane Mlađana Dinkića automatskim puškama i svih tih dosovskih satrapa i vi ništa niste uradili.

Sada, eto pred izbore donosite jedan zakon koji je em protiv ustava, em neće da tretira upravo one koji su izvršili najveće pljačke ove države i ovog naroda.

Hvala gospođo Jovanović.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Nije bilo preke potrebe da se ovaj zakon donosi, imajući u vidu da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pre svega u članu 59. izričito propisano kako se unakrsno ispituje poreklo imovine. Dakle, treba postaviti pitanje i odgovornost nadležnim organima koji su bili zaduženi za ovu oblast.

Dame i gospodo, gospodine ministre, još 1974. godine posle Drugog svetskog rata je donet prvi zakon o ispitivanju porekla imovine. Taj zakon je imao dosta dobrih strana. Posle tog zakona i njegovog prestanka je donet nov zakon 1984. godine i on je prestao da važi.

Dame i gospodo, ono što je trebalo i moralo da se radi, to je moralo da se pohapsi banda pljačkaša koji su opljačkali, pre svega neposrednom pogodbom, kada je prodat „Sartid“, a bila je podneta i krivična prijava i pokrenuta istraga protiv Nemanje Kolesara. U tom postupku su bili saslušavani i Miroljub Labus, Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović.

Šta je bilo, dame i gospodo, i zašto se ne bavimo ozbiljnijim stvarima i ozbiljnijim problemima u ovoj državi? Šta je bilo sa „Lukom Beograd“, sa „Nacionalnom štedionicom“, „Veterinarskim zavodom“, „Galenikom“, „C-marketom“, „Šinvozom“, „Keramikom Kanjiža“, IP „Prosveta“, koncesijom za autoput Horgoš – Požega, izvozom šećera, 10.000 šlepera?

Dame i gospodo, poštovane kolege, Kole je uvezao 10.000 šlepera šećera od trske da bi u ovoj državi prepakovao i prodao po duplim cenama i tako zaradio prema nekim procenama oko 40 miliona evra.

Dakle, bilo bi nužno i potrebno da se pokrene pitanje i reši i raspravi 24 privatizacije koje su predstavljale najveću pljačku u istoriji ove države. Te pljačke su nanele štetu više milijardi evra i o tome je čak Vlada Republike Srbije raspravljala.

S druge strane, tu je dame i gospodo, i Verica Barać pokojna, ukazala na brojne probleme i kriminalne delatnosti koje su se odvijale u ove 24 pljačkaške privatizacije. Nije samo da se radi o 24 pljačkaške privatizacije, dame i gospodo, radi se o 2.800 preduzeća koja su prodata za vreme žutih mrava i žute gerile.

Postavljam pitanje, gospodo poslanici, zašto se kriminalci iz bivšeg režima ne gone? Zašto se kriminalci ne gone i ne hapse, koji su naneli tolike štete radnicima i građanima Republike Srbije, da ovo ne bi trebalo da se prašta ni da se zaboravlja, već se mora pristupiti pokretanju krivičnih postupaka?

Ko je kriv za ovo? Kriva je bivša vlast, ali i ova vlast ima takvo pravosuđe, ima tužioce takve koji krivične prijave tih kriminalaca i pljačkaša drže u fioci. Tu su problemi, dame i gospodo, poštovani poslanici. Da smo imali tužilaštvo nestranačko i da su bili nezavisni, da politika na njih ne može uticati, mnogi bi se našli u zatvoru. Šta je najbitnije? Ne samo da odu u zatvor, nego smatram da njima treba oduzeti imovinu koju su opljačkali. Bez oduzimanja imovine i vraćanja građanima, nema pravde.