Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Ne treba biti profesor da pročitate Poslovnik. Nije to neki Poslovnik, neka obimna, možda ima 20, 30, 40, 50 stranica. Član 127. se odnosi na korišćenje ovih kartica. Dakle, nema blage veze sa prethodnim govorom. Ali Bože moj, šta da uradimo?

U tom svom obraćanju, a navodnom kršenju Poslovnika koji ste vi učinili dok sam ja govorio potvrđuje sve one moje činjenice. Znači njega je centralna komiteja, odabrala da bude najmlađi odbornik na izborima u kojima je birano kandidata koliko je predloženo. Evo vidite, dobio sam aplauz sa F-odeljenja i zahvaljujem i paradajzu koji leti i krastavcu koji ujeda.

Dame i gospodo narodni poslanici, da skratim, ja sam razumeo da je jednom njega birao Tito, lično, a drugi put ga je lično birao, kako se zvao onaj ambasador, Skot. Dakle, on je tražio da ta lista, Skot, uđe na način na koji je to Tito nekada radio, da uđe bez volje građana, da uđe na intervenciju američkog ambasadora i ne znam šta je gore? Da li kada ga je Tito delegirao u beogradsku Skupštinu ili je gore kada ga je Skot delegirao u republičku Skupštinu.

Mislim da je ovo drugo gore. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Kolega Rističeviću to ako spadnete sa Tita na Skota, kao sad …
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pri kraju Jedanaestog saziva Narodne skupštine od uvođenja višestranačja u našoj državi. Nažalost za ovih 30 godina skupštinske većine su manje ili više gazile parlamentarnu demokratiju i pokazivale da ne znaju šta je suština parlamentarizma i pokazivale da misle da je volja od 126 glasova sve i svja. To je potpuno pogrešno postavljanje parlamentarne demokratije i ja verujem da ovde ima po neko od narodnih poslanika koji to baš dobro razume, bez obzira što to možda malo drugačije predstavlja.

Nažalost većina narodnih poslanika i danas nije svesna šta znači parlamentarna demokratija, nisu želeli da nauče, nisu želeli da čitaju i dalje misle da je osiono ponašanje sa 126 nekih glasova za ili protiv dovoljno da se ponašaju ovako kako se ponašaju.

Vrlo često je izborna volja građana nakon sprovedenih izbora bila grubo kršena, povremeno su se u to uključivale službe bezbednosti, opet vladajuće većine. Podsećamo na krađu mandata kojih je bilo više puta u Republici Srbiji od 1994. godine kada je SRS napustilo sedam narodnih poslanika koji su dobili od 50 do 100 hiljada tadašnjih maraka. Snimci postoje, službe bezbednosti pokazale te snimke desetak godina nakon tog događaja. Pa, onda 2002. godine kada su socijalistima krali glasove, Branislav Ivković i još šest poslanika uz pomoć tada Vladana Batića. Pa, onda je došla 2008. godina kada je Tomislav Nikolić sa grupom od 18 narodnih poslanika ukrao mandate SRS uz pomoć Tadića, Mikija Rakića, Mila Đukanovića, Caneta Subotića ostale bolumente, pogotovo ovih iz američke i britanske ambasade.

Zašto je bitno sve ovo da se podsetimo? Zato što mi srpski radikali uvek govorimo principijelno. Mi smo se na isti način borili za te mandate koje je ukrao Branislav Ivković socijalistima, kao što smo se borili za mandate koje je Tomislav Nikolić ukrao SRS. Reći ću vam, podsetiću neki su tada bili u Narodnoj skupštini, a neke kolege će možda biti iznenađene kad čuju sada ovaj deo.

Mi smo te 2008. godine bili blizu toga da nam se na Administrativnom odboru vrate mandati, ali je predstavnik legalista Vojislava Koštunice, DSS, Miloš Aligrudić izašao iz sale da ne bi bilo kvoruma i da mi izgubimo te mandate. Neću ja sada da elaboriram to niti da se sada bavimo tim mandatima, ali otprilike, godinu, godinu i nešto dana posle toga Dragan Šormaz sa ukradenim mandatom te iste DSS prešao, u takođe SNS. Mi smo se tada toliko žustro borili da vratimo, da se taj mandat vrati DSS, pa je taj isti Miloš Aligrudić koji je izašao da ne bude kvoruma, da se radikalima vrate mandati, rekao – ja ne mogu da verujem da se vi za naš mandat borite, pa mene je sramota zato što sam ja onda izašao sa sednice da vi ne dobijete vaše mandate.

Dakle, ovo govorim samo kao ilustraciju, pre svega zbog javnosti. Ovde to neki znaju, neki nikada neće shvatiti, ali zbog javnosti podsećam da ne može niko nama da kaže da mi pričamo neku dnevnu političku priču, da mi pričamo neku šuplju priču, neku demagogiju i tako dalje. Mi uvek govorimo principijelno i uvek se borimo principijelno za ono što mi mislimo da je pre svega u skladu sa Ustavom, zakonom, našom ideologijom, našim stranačkim programom i na kraju i na početku, interesima svih ljudi koji žive u Srbiji.

Vi ovde kukate na Dveri, šta vam oni rade, šta Boško radi, zašto Boško nije uhapšen i tako dalje, a kada smo mi govorili, da je pod pritiskom Skota, da su Boško, Sanda Rašković Ivić, i ovi Čeda, Čanak, Boris, da su te dve grupe bez cenzusa od pet posto uvedene u Skupštinu. Pa, ajde, setite se šta ste nam sve tada govorili. Koliko ste nam isključivali mikrofone, koliko ste na upozoravali, koliko ste nam pretili kaznama iz Poslovnika, opomenama. E, kada se vama obilo o glavu, onda ste se vi sada setili da su oni zaista na taj način postali poslanici, bez određenog broja glasova i bez cenzusa koji je tada po zakonu bio potreban. Sad se ponašate isto, ovde danima, mesecima, slušamo kako neki narodni poslanici ne bi trebalo da primaju platu zato što bojkotuju Narodnu skupštinu, zato što ne dolaze u ovu salu, zato što ne dolaze na sednice i tako dalje. I, onda se pojavi Gordana Čomić, koja je deo te grupe, i onda njoj dajete 126 poslanika da glasaju za njen predlog samo zato što je ona obećala da će izaći na izbore. Eno je sad u nekoj 021 ili kako se već zove neka ta grupa.

Zašto? Zato što je vama u interesu da kukanu i ostalim kukanima koji vam ovde dolaze pred kojima vi kukate treba da dokažete da tzv. građanska opcija tzv. demokratska, jer vi to zovete demokratska opozicija će izaći na izbore, a Srpska radikalna stranka vam nije dovoljno demokratska zato što sedimo ovde, zato što radimo, zato što podnosimo amandmane, zato što kritikujemo predloge, zato što glasamo kad mislimo da je u interesu građana naroda Srbije da se glasa. Ne, to vama nije demokratija. Demokratija je ono što vam nacrtaju ovi sa Zapada i onda u skladu sa tim vi menjate svoje političke stavove, tj. vi političke stavove nemate, nego uzimate one koji vam se daju.

E, sad imamo istu situaciju sa ovom „vajber“ ili SMS ili kako se zove ta poslanička grupa. Dakle, kakva je razlika, pitamo vas mi, između Sande Rašković Ivić i Tatjane Macura? Da li je Sanda Rašković Ivić preletač? Jeste. I mi kažemo da jeste. Zašto vam je sad Tatjana Macura Tanja, ona više nije preletač? Da li je Sanda Rašković Ivić izdajnik zato što tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? Jeste. Da li je to isto Tatjana Macura koja, takođe kaže da je u Srebrenici bio genocid? Nije. Sada je ona Tanja. Da li je Sanda Rašković Ivić izdajnik zato što pripada grupaciji koja kaže da je Kosovo država? Jeste. Zašto Tatjana Macura nije takav isti izdajnik, jer pripada grupaciji koja kaže da je Kosovo država?

Gde su vam principi, gde su vam aršini? Ovde je kolega rekao da neko od nas nije čitao i da ne znamo od kad ta Macura ima člana Republičke izborne komisije. Mi smo ovde takođe pričali o tome kada ste joj dozvolili da ona sa ukradenim mandatom i nekoliko njih, više niko živ…

Sad ako neko kaže, evo zamenik sekretara koji mu je to posao, ako kaže – ko su članovi te njene tzv. poslaničke grupe imenom i prezimenom, ja ću da se obesim?

Dakle, pravite komediju od Narodne skupštine, pravite samo da udovoljite tim vašim zapadnjacima, vi ste Tatjani Macura i toj njenoj „vajber“, SMS grupaciji 10. jula 2019. godine, dozvolili da ima člana i zamenika člana RIK i taj čovek nije dolazio, taj neki Dušan Dragoljić, nikada nije bio u RIK, ona ga je verovatno nahvatala negde na ulici, kao što je nju svojevremeno Radulović nahvatao na ulici, pa je stavio na izbornu listu. I opet, mi ne branimo Radulovića, ali mandati koje oni koriste pripadaju stranci Dosta je bilo. Narod u tom određenom broju je glasao za stranku Dosta je bilo i to ne može niko drugi da… Kod vas može sve.

Šta još kod vas može zato što niste želeli da menjate Poslovnik? Republička izborna komisija ima 17 članova. U zakonu piše da nijedna stranka ne može imati više od polovine članova. Vi je imate. Vi imate 10 članova. Zašto? Zato što imate sedam naprednjačkih, ali od vaših poslaničkih grupa koji su sa vama izašle na izbore imate još dva plus jedan, plus jedan, to je četiri, sedam i četiri 11. Jedanaest u odnosu na 17 je većina. To je protivzakonito.

Niste hteli da poslušate da se menja Poslovnik, pa da može da vas izađe 100 na jednoj izbornoj listi, ali kada se izbori završe tih 100 čini jednu poslaničku grupu. Drugačije ne može. Drugačije je gaženje demokratije, drugačije je gaženje parlamentarizma.

Volim da se prisetim kada sam odavde dobacila koleginici, vi mislite da sam rekla da vi mislite da sa 126 možete glasova da izglasate da je zemlja okrugla, ona je rekla - da, da, možemo, ali nije znala odgovor kada sam joj rekla da će zemlja ipak ostati okrugla i posle takvog vašeg glasanja.

Šta smo mi još imali u ovoj našoj bajnoj parlamentarnoj demokratiji? Sećate li se vi da smo mi imali jedno vreme u Narodnoj skupštini, ma ne sećate se, vas možda petoro to ovde zna, da je u Narodnoj skupštini bilo 308 narodnih poslanika zato što se posvađao DOS, pa žuti izbacili DSS, pa onda sud vrati DSS, pa onda u jednom momentu 308 narodnih poslanika.

Da li ste vi zaboravili da se u Narodnoj skupštini glasalo iz Bodruma i Soluna? Mi nismo. I onda Boris Tadić, najveći izdajnik inače u Srbiji ikada, kaže da je ta afera završena sudskim epilogom. Laže. Nikad nije ni bila na sudu. Na sudu se raspravljalo o kartici Nataše Milojević koja je bila član stranke, ja mislim, Nebojše Čovića u to vreme i nije se odnosilo na karticu Nede Arnerić kojom se glasalo iz Bodruma.

Dakle, svašta je ovde bilo. Svašta! I umesto da se učimo na greškama, umesto da prihvatamo sugestije, da prihvatate predloge, da prihvatate iskustvene neke primedbe, vi sa nivoa sile, vi sa nivoa vlasti, vi sa nivoa osijonosti, vi po principu - može mi se, radite šta god hoćete, na taj način i Tatjana Macura dobija potpuno nezakonito, člana već ima, i sada dobija zamenika člana Republičke izborne komisije.

Nema toga ko razmišlja svojom glavom, kome to može biti jasno. Dakle, da li je postojala ta stranka kad su bili raspisani i održani izbori? Nije. Da li je ona postala poslanik na listi jedne političke partije? Jeste. Da li je ukrala te mandate? Jeste. Dakle, ne postoji ništa u parlamentarnom životu, ništa nemoralnije od krađe mandata. To treba da bude krivično delo sa najvećom mogućom kaznom. To je korupcija par ekselans. Pominjala sam 50 do 100.000 maraka za krađu radikalskih mandata. Nikada nijedan mandat se ne uzima bez para, zapamtite to, bez ozbiljnih para.

I ta Tanja Macura, i ta Sanda Rašković Ivić, sve su to korupcionarske afere, sve je to mandate šetalo, prodavalo od stranke do stranke za ozbiljan novac zato što je uvek neko imao interesa da to bude baš tako. Trenutno vi iz vlati imate interes da imate Tatjanu Macuru, da imate 21 i Gordanu Čomić, da možete Kukanu da kažete – Kukane, nemoj nas više, mada niko živ više ne zna koga ti predstavljaš jer si neki bivši činovnik, ali evo, mi smo obezbedili da na izbore izađe i nešto što može da se nazove, kako oni vole za sebe da kažu – građanska opcija. A to što predstavnici tih stranaka i Tatjana Macura, i Gordana Čomić i ostali kažu – Ratko Mladić je ratni zločinac, Vojislav Šešelj je ratni zločinac, u Srebrenici se desio genocid, Kosovo je država, vas to ne interesuje. Vas interesuje da zapadne gazde budu zadovoljne. To je sramota, to je bruka, to je pad parlamentarizma, šteta je i grehota što 30 godina od višestranačja da mi uopšte o ovome na ovaj način raspravljamo.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi misle da ova tačka, odnosno zamena jednog člana Republičke izborne komisije nije previše bitna. Tačno je da možda ne znači mnogo, ali je isto tako tačno da govori mnogo. Pre svega, govori mnogo o tome u kakvoj je situaciji danas Srbija i mnogo govori o tome ko je danas glavni miljenik režima.

Da građani pored malih ekrana ne bi bili u dilemi, ovde se radi o zameni člana Republičke izborne komisije koji je režim poklonio toj stranci koja se naziva Stranka moderne Srbije. Čovek bi pomislio onda da je poput te stranke i moderna Srbija nešto što je nastalo na krađi, nešto što je nastalo na nepoštovanju volje građana Srbije i na nepoštovanju birača.

Prvo je pitanje, na kojim je to izborima učestvovala stranka Moderne Srbije? Godine 2016, pogledajte dobro, proverite, takva lista nije učestvovala na izborima i samim tim nije mogla ni da osvoji bilo kakve mandate. Ko nije osvojio mandate taj nema pravo na članove RIK-a, taj nema pravo na poslanička mesta, taj nema pravo na članove bilo kog radnog tela Narodne skupštine Republike Srbije, kao što nema pravo ni na finansiranje iz republičkog budžeta.

Od svih ovih stvari koje sam ja nabrojao, jedino ih još direktno ne finansirate iz republičkog budžeta, ali je potpuno sigurno da ste pronašli dosta bočnih načina da to učinite i da na taj način omogućite da oni učestvuju na izborima i da izigravaju opoziciju.

Podsetiću građane Srbije da je ta fantomska poslanička grupa nastala tako što je Radulovićeva stranka „Dosta je bilo“, kako su se već zvali, tako što su se oni raspali na mnogo delova brzo nakon izbora, jer nisu imali nikakvu ideologiju, jer nisu imali nikakav program.

To je grupa ljudi ad hok koja je okupljena, jer je u tom trenutku nekome odgovaralo da bivši Vučićev ministar i bivši Vučićev čovek od poverenja bude, nazovi, njegova opozicija, i pokazuje da vi upravo takve najrađe i birate za opoziciju, one sa kojima ste najslađe sarađivali.

Znate, jako ste lepo sarađivali sa Đilasom. Đilas vas finansirao, Đilas vam čuvao mandate, Đilas vam obezbedio medijski prostor, vi zauzvrat bili korektni, niste ga krivično gonili, ostavili mu tih 619 miliona evra o kojima stalno govorite i za koliko tvrdite da je opljačkao građane Srbije, pa ga birali za predsednika Košarkaškog saveza Srbije, itd, a onda odlučili, pa hajde kad smo već toliko dobri hajde da od njega napravimo, nazovi opoziciju.

Isto se sad dešava sa ovima koji su otpadnici od Radulovića i zamislite taj koji otpadne od onoga koga vi nazivate „ludi radule“ kakva ta opozicija može da bude i koliko je to kvalitetna opozicija. Pa, da poželi. Ja Vučića razumem u potpunosti, ko bi poželeo bolju opoziciju od toga. Dok je njemu takve opozicije, nauživaće se on na vlasti duže nego Tito u svoje vreme.

Međutim, hajde da vidimo zašto to vi činite toj opoziciji? Vi njima dajete člana RIK-a. Kaže malopre Aleksandar Martinović – pa, mi smo opoziciji dali to i to. Šta ste vi dali opoziciji? Vi im dali člana REM-a, odakle ste ga izvadili, iz džepa?

Tvrdili ste kako nemate nikakav uticaj na članove REM-a, tvrdili ste da su oni nestranački, pa dođe Tanja Fajon iz beloga sveta, malo ste se jogunili kad je dolazila, malo ste za domaću javnost davali neke oštre izjave kako na vas niko ne utiče, kako ste vi čvrsti i stameni i kako je ona poznata po svojim negativnim stavovima protiv Srbije, ali niste propustili da ispunite naloge EU koje vam je donela Tanja Fajon.

Da se setimo, ima ovde dosta onih koji ne pamte dugo, da je svojevremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to je bilo krajem 2018. godine rekao – pa, ne pada mi na pamet da ispunim ni jedan jedini uslov i pet miliona da ih se okupi. I danima smo mi gledali to po televiziji kako je on čvrst i kako on tim koje predvode zli Đilas, zli Jeremić, zli Bastać i drugi, kako nikada neće ispuniti ni jedan uslov. Međutim, brzo je to prošlo do njegove izjave kada je on rekao – vlast je opoziciji dala i više nego što je opozicija tražila.

Kaže, to je zato što je on popustljiv čovek. Pre nekih četiri-pet meseci rekao je evo daćemo opoziciji da sami odrede izborne uslove. Međutim, on to naravno nije dao opoziciji, on je to dao svojim lažnim opozicionarima i svom Čedi i svom Čanku i svojoj Tatjani Macuri i svima koji će ga veoma dobro i poslušno slušati.

Kažete – dali ste člana REM. Kome ste dali? Dali LDP. Vama Čeda pouzdaniji od Nebojše Stefanovića, da se ne lažemo. Zamislite, pa Čeda, on je svakom režimu toliko pouzdano služio, Vučić je to prepoznao i kako ga ne bi uzeo. Slična je stvar i sa Nenadom Čankom. On uvek sluša gazdu, malo će se buniti, malo će se joguniti, iznosiće uvek anti-srpske stavove, to je konstanta. To mora da bi dobio makar taj minimum glasova na izborima, ali kada dođe stani-pani, on će uvek biti zahvalan svom gazdi, to valjda nikada nije dolazilo upitanje.

Mnogi nisu razumeli ni pre nekoliko dana kada smo razgovarali o ovom zakonu o otetim bebama, kada smo mi pitali kako ste vi baš odabrali gospođu Macuru, da baš ona bude pozvana u Vladu Republike Srbije, da baš sa njom i sa Natašom Kandić ponižavate Narodnu skupštinu Republike Srbije, tako što ovde govorite jedno, tvrdite da je zakon najbolji mogući. Znate, umesto da se odlučuje o Narodnoj skupštini, vi negde drugo pravite zakulisne dogovore, obaveštavate uveče javnost i sutradan ne menja se priča, ista je ploča. Vi i dalje pričate kako je to najbolje moguće rešenje, ali rešenje koje ste promenili preko noći.

To pokazuje možda i na najbolji mogući način kako funkcioniše Srbija. U Srbiji je danas sve lažno, lažna opozicija, lažni nezavisni organi, lažne nezavisne institucije, sve je ovde lažno. Znate, vi tvrdite nemate uticaj na REM, pa preko noći onda članovi REM kad zatreba, koji su upravo izabrani, vi ste rekli protivno je zakonu da se menjaju članovi REM, to je nemoguće, iznosili divne argumente, ali preko noći ih pogazili kao što i sve ostale vaše stavove pregazite.

Mi smo i pre nekoliko dana čuli od SPS da se oni zalažu da se nekako stane na kraj trgovini mandatima i to i jeste najveće zlo koje je zadesilo Srbiju od 2000. godine pa nadalje, kada je krenula kupoprodaja mandata, kada je krenula ta politička prostitucija i kada su pojedinci krenuli danas da zastupaju jedno, a sutra da vatreno zastupaju drugo.

Na lokalu je još gora situacija i tu se trguje mandatima i tu se kupuje. Vi veoma dobro znate na koji način se obezbeđuje većina i vio umesto da tome stanete, da kažete hajde da vidimo zaista da naše društvo bude zdravije, da politička scena bude čistija, da konačno napravimo institucije, vi radite upravo suprotno. Formalno pričate jedno. Evo, Aleksandar Martinović nas je ovde 20 minuta davio kako su oni, Bože moj, željni dijaloga, kako oni žele da se to raspravlja o tim pitanjima političkim uz kaficu. Pa da li je nakon osam godina vašeg režima, da li je Srbija srećna zemlja u kojoj politički protivnici zaista uz kaficu raspravljaju o politici ili ste vi politiku pretvorili pa makar i na najnižem nivou, makar kada se radi o članovima, o izboru članova mesne zajednice najmanje i najdalje negde u Srbiji, vi ste to pretvorili u borbu na život i smrt. Pa dolaze džipovi, pa dolaze nekakvi snagatori, pa delite ulje, pa delite šećer, pa plaćate, pa vodate lekare, popravljate zube, delite besplatne naočare, nema šta ne radite, valjda zbog toga što dobro razumete demokratiju.

Kažete onda - pa, ne pobeđujemo mi zato što držimo sve televizije, evo, možemo sad 15 dana pred izbore da damo da gostuje neko drugi, ali je pre toga mogla samo Macura, pa je mogla Čomićka, kad je vama odgovaralo, pa može Čanak, pa mogu oni za koje vi kažete da mogu da gostuju. To pokazuje kakva zaista jeste Srbija, kakvo jeste stanje medija i ne možete reći da vam to nije jedna ogromna, ogromna prednost.

Još jednu zanimljivu ideju je rekao Aleksandar Martinović. On kaže – nema tog REM-a koji će sprečiti opoziciju da pobedi. Pre svega, pitanje je, pa, otkud on to zna? Je li on to bio u opoziciji pa pobedio? Pa, nije. Nije, upravo suprotno, on je bio u SRS, sve najgore govorio o predstavnicima SNS, izgradio političku karijeru kritikujući Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, a onda 2012. godine, kada je ostao bez mandata, e, tada je rekao - bio sam magarac, probudio sam se jedno jutro, pogledao se u ogledalo, rekao bio sam magarac i prešao u SNS.

Za vas je to bila najbolja moguća preporuka, da ga takvog, kako je sam sebe opisao, stavite da bude vaš predvodnik, da bude šef vaše poslaničke grupe i to je, između ostalog, nagrada za njega i pokazatelj kako vi sudite i o časti i o moralu i o dostojanstvu i o svemu drugom.

Pa, vi pogledajte danas koliko je u sali poslanika SNS i vladajuće koalicije. Nema vas, ne možete kvorum da okupite, razbežali se ovi koji neće biti na listi od sutra i uostalom, pa, najbolju ocenu kakvi ste je dao vaš predsednik. Može li neko reći suprotno od onoga što je rekao Aleksandar Vučić, i ja ga podržavam, da će smeniti 70% narodnih poslanika iz svoje stranke? Niste zadovoljili, niste dobro radili, ne znate šta pričate, nemate kvalitetne argumente i to je činjenica.

Rekao je da će zameniti ministre. Kaže, možda će ostati jedan, možda dva, najviše tri, pa to je 75% ministara iz SNS i to je pokazatelj koliko ste vi kvalitetno radili.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega.)

Završavam.

Prema tome, u jednoj rečenici, samo da ne bude spora, tzv. Stranka moderne Srbije je državni projekat, projekat režima koja ima za cilj da izigrava opoziciju na izborima i to vi pokazujete iz dana u dan, ali budite pažljivi, jer se veoma često desi da se takvi projekti otrgnu.

Hvala.
Malo više rečenica od jedne.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Nema ništa lepše nego kada oni koji Đilasu skute ljube i skute šetaju ustanu u Narodnoj skupštini, pa nama nešto pominju baš tog Dragana Đilasa.

Inače, ne znam da li ste, gospodine Rističeviću, u pravu kada kažete da su stigli iz Vranja, ja koliko znam, tamo nisu živeli nikada, samo im je to služilo kao izgovor da se, koliko beše, 19.000 evra narodnih para stavi u džepić.

Ti koji su umeli lepo da istrguju sa Đilasom svojevremeno u gradu Beogradu, pa dobijali masne upravne odbore, nadzorne odbore, umeju danas da rade to isto, znate, sa istim tim Đilasom, samo od sada na nivou Starog grada. Dakle, ako neko poznaje Dragana Đilasa i deli njegovu ljubav i strast prema tuđim parama, po pravilu narodnim, to su ovi koji ga pominju, samo mi nije jasno što ga pominju nama, njega i, kako beše, Radulovića.

Znate šta je zanimljivo? Pa, sa tim Đilasom i njegovim Markom kesom Bastaćem, koji reketira tamo po Starom gradu, dele pare zajedno, ali i sa tim Radulovićem, pošto deo te koalicije, fantastične, vajne, pored Đilasove stranke, njihovih kesa Bastaća i ovih što ih pominju, pošto ih odlično poznaju i dele istu ljubav i strast prema tuđem novcu, tamo su još i LDP i Radulović, ovaj malopre pominjani veseli i mnogi ostali.

Ti ljudi dele ne samo strast prema tuđim parama sa Đilasom i Radulovićem, nego i politički manir, a rekao bih i politički nivo, jer sve je to potpuno isto. Baš kao što Đilas stalno priča, kao što Radulović stalno priča, tako sad i ovo što slušamo, a slušamo ceo mandat. Sve je identično, kao da su jedni od drugih prepisivali

Priče – sve je laž u Srbiji, priče, to smo malopre čuli, ništa ovde nije kako treba, svaki uspeh je ovde falsifikat, sve su to iste priče, kako Đilas, tako ponavlja Radulović, tako ponavljaju i ovi što dele sa njima i njihovim Bastaćima pare po Starom gradu, iste priče o džipovima koji nekoga negde opsedaju. Jedino ako ne misle na nove džipove od 140.000 evra, Rendž Rover autobiografi. U te se razumeju. Ali, one priče o nekim našim izmišljenim džipovima, pa sve je to od Đilasa i Radulovića potpuno prepisano.

Priče o tome da nema demokratije u Srbiji i od Đilasa i od Radulovića, sve isto i sve potpuno prepisano, baš kao i recepti za uzimanje narodnih para.

Ali, kad smo kod te demokratije, rečena je jedna važna stvar. Postavljeno je pitanje – šta može u našoj zemlji danas da se radi, kako je rečeno, uz kaficu? E, toliko je teška diktatura i toliko je velika represija da ovi, Bog ih video, ceo mandat provedoše uz kaficu, ceo mandat po kafićima oko Narodne skupštine, ovde dođu kada se brinu za mesta na listama, pošto je i to bilo tema, ali pošto je postavljeno pitanje kako ćemo mi i dokle ćemo mi dok je nama određene opozicije? Da vam kažem da čujete vi, a da čuje i narod koji prati ovaj prenos, dok je ovakve opozicije, da je samo ovakve opozicije, mi bismo lako i ništa mi ne bismo morali da se brinemo ni na ovim, ni na bilo kojim drugim izborima.

Ono što je mnogo važnije za tu samoopoziciju, dok im je ovakvih koji su ceo mandat proveli u veselju, na kaficama po kafićima, ja se bojim ni ta naša dobra volja, ni to spuštanje cenzusa na 3% neće im se isplatiti na kraju, ali to je pitanje za njih, njihove liste i njihove Đilase i Bastaće kad uz kafu dele pare.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, replika.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite kako istina boli i vidite kako bole argumenti.

Ja potpuno razumem što se ovoliko uzbudio gospodin Orlić kada sam ja govorio o preletačima, jer je, između ostalog, i on jedan preletačević. Godine 2008. kada je SRS pobedila na izborima, dakle, ne pre izbora, nego kada smo pobedili na izborima, kada smo osvojili najveći broj glasova, kada smo potpisali koalicioni sporazum sa SPS o formiranju gradske vlasti i dogovarali formiranje republičke Vlade, u trenucima kada je to bilo izvesno, on se učlanio u SRS. Učlanio se jer je bio za naš program, jer je bio ogorčeni protivnik EU, jer je voleo veliku Srbiju, jer je podržavao sve što je do tada SRS za tih 18 godina postojanja na političkoj sceni uradila.

Međutim, šta se desilo posle toga? Posle toga mi ne formirasmo gradsku vlast, mi ne uđosmo u republičku Vladu, nego nam ukradoše ovi naprednjaci mandate i žuti nastaviše da vladaju.

Nakon toga, gospodin Orlić, kao jedan dosledan čovek, mislite li da je ostao u SRS? Posle 15 dana on je otišao u SNS. Verovatno se i on jedno jutro probudio, pa rekao – osećam se kao Martinović, pa idem ja na drugu stranu, sada ću biti žestoki zagovornik EU i danas ću biti protiv velike Srbije, govoriću sve ono suprotno od onoga što sam dotle govorio.

Kada govorite o vlasti sa žutima, pa ko je više bio u vlasti sa žutima, vi ili ja? Rakovica, gde je prvo formirana vlast SNS i DS? Pa, upravo tamo. Pogledajte, on je svoje najbolje kadrove ostavio SNS. Pa čak vam je i Vesića, zamislite koliko je dragocen bio Vesić Đilasu, koliko je bio dragocen Đilasu kada mu je pisao politički program nakon 2000. godine, novi politički manifest DS. I kada je završio taj posao, onda je Đilas rekao – dobro je, hvala ti puno, evo sada možeš kod braće naprednjaka da ideš, bićeš tamo veoma uvažen, dosta ćeš im trebati, vodićeš grad Beograd, sarađivaćemo kao što smo to radili i danas.

Prema tome, vrana vrani oči ne kopa. To je suštinska razlika između vas i nas. Vi danas govorite jedno, sutra govorite drugo. Danas se zalažete za jedno, sutra se zalažete za drugo.

Što se tiče gospodina Bastaća, mi smo sa njim ušli u vlast kada nije bio ni član DS, ni član Đilasove stranke i nismo ušli zbog toga, nego smo pravili dogovor o interesu građana, pre svega, Starog grada.

Vi pričate o kriminalu, a jedini tamo kriminalac za koga je sve dokazano je onaj čovek koga vi vodate kao mečku po televizijama, koji je priznao da je reketirao ljude na Starom gradu, da je uzimao pare za postavljanje bašti i za ne znam šta još i da ih nije dao Bastaću. Vi njega ne procesuirate. Ne procesuirate ni Bastaća, ne procesuirate ni Đilasa. Ja im advokat nisam. Uvek sam bio njihov politički protivnik, ali to govori isključivo o vašoj vlasti.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.