Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ponoviću jednu stvar, da tačno je zakon ima nekih manjkavosti, već sam govorio o tome i one mogu brzo biti uklonjene, ali opet procedura za promenu zakona je takva da verovatno nećemo moći, možda do kraja ove godine, tek negde, ako uopšte nova Vlada stavi u plan i program promene zakona. Tako da treba da budemo realni da građanima govorimo stvari koje su takve kakve-jesu, ali zato se mogu pravilnici o kojima govorim i primena promeniti u narednih nekoliko dana. Dajte da pošaljemo tu poruku iz Narodne skupštine koja i na ovaj način pokazuje da radi u interesu građana, da to može veoma brzo da bude rešeno, potpomognuto, a ostale anomalije zakona ćemo koje su se pokazale u primeni promeniti u narednom sazivu parlamenta, naredna Vlada, naravno ako su slušali ovu dobru raspravu koja je trajala dva dana.

Opet ponavljam, nažalost, pre svega u tim pravilnicima, ne ni prilikom promene zakona, znači, MUP je uvažilo u vreme donošenja zakona Lovački savez Srbije. Tražilo je primedbe, dali smo nekih 14 primedbi je odmah usvojeno u radnoj verziji, pre donošenja Predloga zakona na Vladi, pa potom u parlamentu donošenja zakona. Pa, je uvažila i nekoliko amandmana koji su narodni poslanici podneli. Nije mogao biti promenjen ovaj deo kod diskrecionog prava, ponavljam, jer se on nalazi u drugom zakonu, ZKP, koji nam nije nikad dostavljen ovde da to promenimo. Jednostavno je moralo da bude prenešeno u ovaj zakon, zato govorim da i to treba.

Ali šta pravilnici nisu uvažili što je žalosno, nisu uvažili značaj Streljačkog saveza Srbije. Ja želim sada u ime poslaničkog kluba SNS da čestitam Streljačkom savezu Srbije i svim našim reprezentativcima koji su u prethodnih nekoliko dana na evropskom prvenstvu ponovo za Srbiju, za naše boje, za našu zastavu osvojili zlatne medalje i još nekoliko medalja na evropskom prvenstvu.

Nisu ovi pravilnici dobro uvažili lovačku organizaciju. Videli smo kod tog primera Malčanskog berberina da je hiljadu lovaca po istočnoj Srbiji tražilo zajedno sa policijom, ali to nije sve ljudi lovci ne idu samo da love. Lovci idu da love nekoliko vikenda u godini dana kako je predviđeno ali 365 dana u godini oni brinu o svojim lovištima. Oni brinu o životnoj sredini.

Setite se pre nekoliko godina kada je Dunava bio zaleđen, samo su lovci, a ne neka druga udruženja za zaštitu životinja, na primer, nego su samo lovci Srbije od Novog Sada do Đerdapa iznosili hranu za ptice na Dunavu, kada je Dunav bio zamrznut. Niko nije iznosio tada hranu, samo lovci i pomagali. Lovci hrane divljač. Lovci čiste lovište. Lovci jedini znaju gde i kada se baci jedna plastična flaša. Oni znaju gde se tačno nalaze divlje deponije. Kada toliko pričamo o životnoj sredini, pa lovci imaju jednu ulogu koja može da pomogne čitavoj državi i da se sve to počisti. Oni znaju da li se seče šuma stručno ili ne stručno, verovali ili ne, jer nama nije nestao tetreb, recimo iz centralne Srbije, zato što su ga lovci izlovili, a ima ga u Bosni, ima ga na Kosovu i Metohiji, nego je nestao zato što se nisu baš u najboljoj meri sekle šume. To oni koji su završili Šumarski fakultet znaju, a tetreb traži mir, pa je bio uznemiren na drugi način.

Znači, lovci bez obzira na napade koji se na njih vrše imaju pozitivnu funkciju za naše društvo i trebalo ih i primenom ovog zakona, a i nadam se skoro da će doći u proceduru i izmene i dopune Zakona o divljači i lovstvu, trebalo ih je na taj način uvažiti.

Još jednom kažem da je dobro što će cela Skupština za ovo glasati osim ovih koji ne dolaze u Skupštinu ni po jednom pitanju, pa ni po ovom pitanju koje je bitno za naše građane koji bojkotuju rad parlamenta, poput Boška Obradovića, a pozivaju na oružje, pozivaju na državni udar…

Ali on, čovek, ja mislim da prvo time treba da se pozabavi tužilaštvo, a ne da li neki moj lovac od 70 godina ima metalni orman ili drži u drvenom ormanu pušku, a ovaj može da lupeta šta hoće u javnosti i nikom ništa. Znači, čovek poziva na državni udar. Izvolite, povedite ga malo neka sedne na vruću stolicu, neka odgovori na nekoliko pitanja. Kako je on to mislio? Šta, zato što je narodni poslanik, pa može da lupeta, takve gluposti, takve budalaštine i da uznemirava javnost. Znači, takvi i nisu ni ova dva dana ovde, takvi nisu došli da uvažen građane Srbije i za ovaj problem koji imaju.

Srpska napredna stranka otvoreno govori o problemu iako je većina. Gde ste vi gospodo? Nema vas. Vi pozivate na državni udar. Strašno.

Opet zahvaljujem Narodnoj skupštini i zahvaljujem svim kolegama što će podržati ovaj predlog izmena koji je podneo kolega Marijan Rističević. Njemu posebno hvala ispred svih. Ali, opet kažem, ovo nije kraj posla. Molim Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo unutrašnjih poslova da pod hitno promene pravilnike kako bi pomogli našim građanima na osnovu rasprave u parlamentu, a o zakonu će naravno brinuti sledeći saziv parlamenta.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Hvala.

Pošto je rasprava nešto šira, a svi znaju da je intencija predlagača bila da se narodu izađe u susret.

Dakle, činjenica jeste da je mnogo ljudi, mnogo naših građana ostalo da nije završilo posao, a svi rokovi ističu sutra i mnogo ljudi ima potrebu da i dalje reši svoja pitanja vezano za oružje i odgovarajuću dokumentaciju. Suština Predloga zakona je da se još jednom ljudima u susret izađe.

Naravno, kao što to ume da bude često u Narodnoj skupštini slučaj postane ovo šira rasprava i onda se priča o zakonu generalno, pa i o drugim zakonima, pa i o drugim sednicama, pa i o svemu drugom, sem o Predlogu zakona.

Pre svega, ja sam hteo da pitam poslanika Ševarlića, koji priča ovde svašta, između ostalog, optuživao nas iz Srpske napredne stranke da smo genetski modifikovani, pa odmah izašao i nikako ga nema da se u salu vrati, a hteo sam da ga pitam, ali tu je, koliko vidim, gospodin Vukadinović, vi ste sada koalicioni partneri, koliko sam ja razumeo, najavili ste zajednički izlazak na izbore, pa ako ćete biti ljubazni da prenesete poslaniku Ševarliću moje pitanje, a možete i vi da odgovorite na njega, ni to ne bi bilo loše.

Ako ima želju da priča o svemu i svačemu, sem o dnevnom redu, sem o našem predlogu koji je usmeren ka cilju da se narodu pomogne, ako ima vremena da se bavi svim drugim, kako ne nađe jednu jedinu reč za shodno da izgovori na temu poziva na državni udar u Srbiji? Evo, to je sad pomenuo gospodin Šormaz, a nije za to sigurno čuo gospodin Ševarlić prvi put, pre minut kada je to pomenuo Šormaz, niti ste vi niti bilo ko treći.

Svi znaju da je u ovu Narodnu skupštinu juče, doduše ne u salu, nego tamo u hol gde se okupljaju novinari, došao Boško Obradović i pozivao čovek ne trepnuvši da se digne vojska, da se digne policija, da se izvrši državni udar dok predsednik nije u zemlji, da preuzme vlast, a njega valjda da izoluju, pošalju ne znam gde i da onda ovde mi imamo građanski rat. Da li je tako? To su opisivali, što Boško Obradović, što ovi drugi Đilasovi satrapi kao neko divno i bajno rešenje koje će svima doneti sreću u nekakvu u ovoj zemlji.

E, pošto je to izgovorio u Narodnoj skupštini i pošto to jeste tema juče, sinoć i danas, kako ovi koji imaju vremena da se svim i svačim bave ne nađoše za shodno da jednu jedninu reč kažu na tu temu, da li se sa tim možda slažu ili to osuđuju? To može da osudi samo svaki pristojan čovek u ovoj zemlji, da kaže da je to apsolutno neprihvatljivo. Na šta to liči da se priziva bukvalno građanski rat, da se priziva krvoproliće, da neko sanja da će bilo šta u Srbiji da bude dobro. Kome? Njima, Đilasu, Đolaku, Miškoviću, Bošku njihovome, kome će da bude dobro ako se na taj način bilo šta u ovoj zemlji reguliše ili rešava?

Naravno da je to apsolutno neprihvatljivo. Što ne nađoste za važno da to pomenete na bilo koji način? Dakle, to je bilo moje pitanje, pre svega, za Ševarlića, ali nemam ništa protiv, možete i vi, pošto ste sada koalicioni partneri. Nije se niko oglašavao sa te strane kada je Boško Obradović počeo sa svojom rasističkom kampanjom borbe protiv migranata, strašnih migranata koje treba verovatno da počistimo sa lica zemlje kada je napravio ono svoje brendirano kamijonče da kao promoviše bojkot, a u stvari promoviše svoju fašističku i rasističku ideologiju.

I uopšte nek ne bude važno što se nisu udostojili da se tim pitanjem bave svi oni koji su se svrstali i rekli - da, mi smo rame uz rame sa Boškom Obradovićem. To su, da vas podsetim, uradili lično Dragan Đilas, dakle on je otvoreno rekao - u ovome smo Boško i ja jedno. Njih dvojica su jedno. Dakle, kad govori Boško, govori Đilas. Kada govori Boško, govori Đilasov kum Mladen. Kada govori Boško, govore svi ostali koji su prihvatili da im stoje rame uz rame.

I neka ne bude problem što nisu našli za shodno da se tim pitanjima, još tada, a tada je bilo krajnje vreme, bave ovi iz Demokratske stranke, vajni, takozvani veliki liberali, veliki evroljani, veliku borci za najviše standarde u domenu ljudskih prava, da se ne bave time što su sada defakto u koaliciji, i što ih defakto predstavlja, u njihovo ime govori jedan ksenofob, jedan fašista, jedan rasista. Da su se tim stvarima bavili na vreme verovatno ne bi smo došli u situaciju da u njihovo ime taj isti fašista, Boško Obradović, dolazi ovde juče, staje pred novinare, i sad svi misle nastaviće svoju uobičajenu tiradu protiv migranata, a on uzme pa izgovori - pozivam vojsku i policiju. Mogu da vam pročitam kako je to tačno zvučalo. Dakle, da izvrši puč da, da svrgnu izdajnika sa vlasti i sačuvaju bezbednost države u novoj migrantskoj krizi.

O Aleksandru Vučiću je govorio, o izabranom predsedniku Republike, o čoveku iza kog je stajala apsolutna većina naroda u ovoj zemlji u momentu kada smo mi održali izbore, da vas podsetim, koje je imao jedno tri puta više glasova nego svi ostali zajedno. Znači, sve ostalo je da saberete, na jednu stranu da stavite, e on je imao tri ili četiri puta više. I sada Boško Obradović dolazi ovde, govori u ime tih koji su mu tolerisali sve drugo, što mu ne bi tolerisali onda i ovo, da li je tako? I sa ovim se slažu.

Ako ćemo da pričamo o svemu i svačemu, pa šta je čeri paradajz, šta je riba list i da li je neko od nas genetski modifikovan. Hajde, odredite se prema ovome. Hajde za ovo kažite šta vi o tome mislite, Ševarlić, vi slobodno, nađite nekog trećeg, nije važno, jer ako je nešto bitno nije vam bitno što hoćemo narodu da pomognemo i da se ovi rokovi pomere, ne mora da bude bitno, ali ako je nešto za narod bitno, hajde da vidimo odgovor na pitanje da li treba ovo da bude uređena zemlja, pristojna zemlja, zemlja koja vodi računa o tome da svoj mir i svoju stabilnost sačuva da bi mogla da radi dalje, da bi mogla da se razvija dalje, da osnažujemo našu ekonomiju dalje kad smo je već prvo sačuvali, onda popravili i osnažili značajno u odnosu na vreme tajkuna i njihovih fašista, njihovih batinaša, da možemo da dižemo standard sad kad smo ga već podigli značajno u odnosu na period tajkuna i njihovih fašista i njihovih batinaša ili treba sve da rasturimo i treba sami sebe da uništimo u nekom ludilu poput građanskog rata, oružanog sukoba ili vojno-policijskog puča?

To je pitanje na koje odgovor duguju svi oni koji prihvataju da sa takvima stoje rame uz rame, da sa njima pozivaju na uništavanje institucija u ovoj zemlji, ili bar ako hoće da se bave politikom u Srbiji i smatraju da ima važnijih tema, da budu svesni situacije, svesni trenutka i da budu potpuno načisto od ovoga sada, danas, važnijeg pitanja nema. Pa, da čujemo gde je ko i na kojoj strani. Što se nas tiče potpuno je jasno, mi ćemo uvek da budemo za onu Srbiju koja vodi računa o svojoj deci, o svojoj budućnosti, što znači, Srbiju koja vodi računa o tome da nikome dlaka sa glave ne fali, da čuvamo tuđe kao svoje jer sve je to naše, i ovakve uvek ćemo moći samo da osudimo. A da čujemo šta o tome imaju da kažu ostali, primera radi Ševarlić ako se seti gde je Narodna skupština tokom pauze za ručak ili nešto nakon nje, ili vi koji sa njim sarađujete.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Gospodine Orliću, nisam mislio da ću nastaviti, to jest da ću na kraju imati priliku da još kažem nešto.

Vi ste očigledno procenili da vam politički u ovom trenutku odgovara na temu da postavite… Ja ne bežim od toga. Žao mi je što nije bilo više prilike tokom prethodnog perioda da se razgovara o otvorenim i neprijatnim temama i stvarima u kojima se razlikujemo.

Vi ste pitali prof. Ševrlića, on nije trenutno tu, ali ste onda pitanje prosledili meni. Ja ne odgovaram ni za koga, svako odgovara za sebe, ali - da, sa prof. Ševarlićem imam razumevanje i imam saradnju. Lepo smo sarađivali u prethodnom periodu, slagali se oko mnogih stvari, ali svako ima neke teme kojima se više bavi i u koje se više razume. On se razume više u tematiku GMO, poljoprivrede i slično.

Vi ste iskoristili priliku da, zapravo, pozovete deo opozicije za komentar izjave Boška Obradovića i ja odmah da vam kažem, čuo sam to iz medija, nisam uživo video. Naravno da se ne slažem sa tom izjavom i nemam nikakav problem, kao i sa nekim drugim potezima, ali moram priznati, moram reći da se u velikoj meri ne slažem ni sa atmosferom koju je ovde pravila vladajuća većina svih ovih godina u parlamentu, uz čast za izuzetke, ali vrlo često vrlo ružno i grubo govoreći o predstavnicima opozicije, nazivajući ih najgrđim imenima.

Dakle, da ne idem u dalju prošlost, ja sam pogledamo belešku od juče. Rečeno je - žuto tajkunsko lopovsko preduzeće. To je izrečeno. To se rutinski, gotovo bez onako ograde, bez zazora, kao svakodnevno. Da ne govorim o epitetima koje dobijaju svi predstavnici opozicije redom. Ovaj je mafija, ovaj je ono, onaj je ono.

Dakle, taj pogrdan govor, taj govor mržnje je nešto, ja se slažem, što škodi ovom društvu, pogotovo kad izađe iz okvira i osuđujem ga sa bilo koje strane dolazio.

Samo nemojte se praviti kao da ste vi tu nevinašca, a kažem nemam nikakav problem da osudim ono što je upravo izjavio, kako su preneli mediji, gospodin Boško Obradović.

Mislim da atmosfera državnih udara, pučeva nije dobra, ne koristi, ali isto tako mislim da ne možemo reći da nije dovoljno, odnosno moramo se i složiti, jer nije dovoljno iskorišćen prostor ove Narodne skupštine da se tu vodi koliko toliko uljudan dijalog neistomišljenika, ali ljudi kojima je stalo do zajedničkog dobra. To je propušteno i nadam se da će u narednim godinama, i narednom sazivu Skupštine to biti koliko toliko bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Dobro je, gospodine Vukadinoviću, što ste prihvatili da neku vrstu odgovora ponudite.

Inače, samo da znate, nisam ja vas pomenuo tek tako samo zbog toga što ste rekli da ćete vi i Ševarlić zajedno na izbore neke, želim vam sreću, naravno, kao i svim ostalima, nisam mogao da budem načisto šta vi možete o tome da mislite. Znate zašto? Zato što pamtim onaj dan kada su ovde upali Boško Obradović i Ivan Kostić u pokušaju da isprovociraju narodne poslanike SNS.

Sećate se kada su ovde došli do stola za predsedavanje, bez ikakve dozvole, naravno, i mahali onim transparentima u pokušajima da izazovu incident u vreme kada se dešavala kriza u parlamentu Crne Gore, da bi se pokazalo da je problem ne u tome što se dešava u Crnoj Gori, ne u onome što radi njihova vlast u pokušaju da na silu istera jedan zakon duboko nepravedan prema srpskom narodu u Crnoj Gori, nego da je problem u tome što su u pitanju, prosto, Srbi, da pokažu da ima problema i da će da naprave problem i da od toga naprave vest i u Domu Narodne skupštine – evo, Skupština u kojoj ima Srba, u Beogradu, kao i u Podgorici, pa su problemi tu. Tada ste, da vas podsetim, bili oduševljeni tom njihovom diverzantskom akcijom, ne znam šta je to trebalo da predstavlja, jer ste sa njima u prolazu pozdravljali – baci, bravo, svaka ti čast?

Pa, to nisu videli samo poslanici SNS. Bio je tu tačno kod prolaza i Marijan Rističević kada se to dešavalo i mi smo pričali jedni sa drugima – da li ste videli šta se dešava i na šta ovo liči?

Živo me zanima da li i ovaj put smatrate da su po sistemu „bravo, care, svaka čast“ nešto pametno uradili kada su juče pozivali na to da se dignu vojska i policija, izvrše državni udar i zatoče Aleksandra Vučića po povratku u zemlju? To sam morao da vas pitam.

Pokušaj da se na nas prebaci odgovornost za to što oni pozivaju, da tajkuni i lopovi i fašisti, jer to i jesu, i što sami kažu, da to što oni pozivaju na građanski rat, što oni pozivaju na krvoproliće, da se na nas prebaci odgovornost rečima – nije ovde bilo dobre atmosfere, vi iz većine često niste birali reči, rekli smo vam mnogo puta, i ako treba da vam objasnimo još jednom, to su reči koje su oni sami izgovorili o sebi.

Da li ste čitali onaj finansijski izveštaj u kome sami ljudi iz DS kažu za vreme Đilasa, pa redom, da su oni sami sebi dodelili epitet žutog preduzeća. Da li se sećate toga? To su njihove reči, nije to niko od nas morao da izmišlja. Samo smo im pokazali izveštaj. Vi ste sami za sebe rekli – žuti lopovi, doslovce. A zašto? Zato što su sami u svoj izveštaj stavili da su oni, a ne mi, krali, nameštali tendere, nameštali konkurse, ugrađivali se za procenat, organizovali kojekakve radove i usluge za lokalne samouprave, pokrajinu, Republiku preko svojih firmi, da bi pare uzimali, da bi narod pljačkali. To su oni zaključili i sami sebe proglasili ujedno i tajkunima, taj Boško Obradović, ta batina fašistička Dragana Đilasa.

Jesmo li vam pokazivali ovde njegove literalne sastave o Draganu Đilasu kao tajkunu, tajkunčini, tajkunsko – medijskom magnatu? Pa, to su njihove reči o njima samima i mi smo nešto grdno zgrešili kada im njihove reči i kažemo – evo što ste vi sami o sebi pričali.

Pa, znate šta, možemo sa tim da se složimo. Ako vi mislite da ste vi ovo, pa i mi ćemo da vam kažemo – pa, vi ste to. Dakle, to je loš pokušaj spina. Ne možemo mi da nekoga uvredimo, pokazujući mu njegove reči, pa time mi da budemo krivi što taj neko hoće građanski rat u Srbiji, što taj neko hoće puč, što taj neko hoće državni udar, što taj neko hoće zlo Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici ili ljudima iz SNS.

Dakle, oko toga moramo da se razumemo, a ovo da ste overavali i bili oduševljeni pokušajem da se izazove incident, skandal i fizički obračun u Narodnoj skupštini, jeste, to ne morate da me ubeđujete da niste, to jeste radili. Ako se ne slažete sa ovim pozivima na državni udar, to je dobro da čujemo.

Vidim, tu je i gospodin Ševarlić. Ne bi bilo loše da čujemo zašto on ne nađe vremena. Valjda nije imao dovoljno minuta za repliku, da nam kaže šta on misli na pozivu na državni udar od strane Dragana Đilasa, kuma Mlađe, Boška Obradovića i ovih nesrećnika iz DS, što pokušavaju da utvrde ima li im stranke još uvek ili ne.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović, a zatim narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Skrećem vam pažnju da je moj prethodnik govorio četiri i po minuta.

Ja neću toliko, ali vodite računa…