Dame i gospodo narodni poslanici, danas je faktički poslednji radni dan ovog zasedanja i mislim da bi bilo dobro da podsetimo javnost mi iz SRS, naša poslanička grupa koja je delovala kao najveća opoziciona poslanička grupa u Narodnoj skupštini, na ono šta smo mi zapravo ove četiri godine radili. Nemam nameru sad ja da pravim neki rezime, javnost je upoznata sa radom svih narodnih poslanika – i nas koji smo ovde aktivno radili kao opoziciona politička partija i vas iz vlasti i ovih kojih odavno nema u Narodnoj skupštini.
Mislimo da je potrebno da podsetimo javnost da smo mi četiri godine insistirali na tome da se donese novi Poslovnik, zato što smo ubeđeni da po Poslovniku po kojem smo radili nismo mogli dovoljno dobro da radimo, zato što je ovo jedan nedemokratski Poslovnik, koji je zapravo onemogućavao narodne poslanike da u punom kapacitetu obavljaju svoju poslaničku funkciju.
S tim u vezi smo insistirali i da se promeni Zakon o izboru narodnih poslanika, da bi se vratila mogućnost da poslanici svoj mandat stave na raspolaganje političkoj stranci koja ih je birala za narodnog poslanika, zato što je to u proporcionalnom izbornom sistemu jedini pravičan, jedini legalan i jedini demokratski način.
Posledica toga što niste slušali poslanike SRS je sve ovo što se u Narodnoj skupštini dešavalo i, nažalost, svi mi koji smo ozbiljno shvatili posao narodnog poslanika i koji znamo šta je parlamentarna demokratija trpimo u javnosti negativne ocene zato što su se u Narodnoj skupštini dešavale neke stvari i dešavaju i danas koje nisu dostojne najvišeg zakonodavnog tela, što Narodna skupština svakako jeste.
Dešavalo se da narodni poslanici sa svojim mandatom koji je u suštini mandat političke partije na čijoj listi su došli u Narodnu skupštinu, šetaju od jedne do druge političke partije, menja se broj i naziv poslaničkih grupa, pa mi ni danas, ja mislim, ne znamo ni koliko imamo poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini ni koliko imamo tih tzv. „slobodnih narodnih poslanika“ kojih je valjda ukupno negde 14 ili 16, ne znam precizno, ali koliko god je, ti narodni poslanici zapravo uopšte ne mogu vršiti funkciju narodnog poslanika, jer njihovo delovanje po Poslovniku je takoreći nemoguće, odnosno onemogućeno skoro u potpunosti.
Zato smo mislili sve ovo vreme koliko smo vas ubeđivali da prihvatite naše predloge da bi to bilo u opštem interesu, vi to niste želeli, ali zato ste stavljali na dnevni red predloge Nenada Čanka, Gordane Čomić, Tatjane Macure, zato što ste kroz taj ponizni odnos i udovoljavanje zahteva tim narodnim poslanicima zapravo želeli da udovoljite evropskim parlamentarcima i ovim sadašnjim i onim bivšim, da biste im pokazali kako na ove naredne izbore neće bojkotovati ta tzv. „građanska opozicija“. Loše je to i videćete, pokazaće vam se to u potpunosti i u toku kampanje i nakon izbora da ste to jako loše radili, ali dobro, kaže naš narod – svako je kovač svoje sreće.
Ono što takođe želimo da naglasimo jeste da smo mi srpski radikali tražili konkretno da se u Krivični zakonik uvrsti krivično delo gde bi krivično odgovarao i zatvorskom kaznom bio kažnjen svako onaj ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid.
Smatramo i da je to u opšte državnom i opšte nacionalnom interesu zato što Srbe i Srbiju napadaju sa svih strana, vidite progon Srba u Crnoj Gori, vidimo šta se dešava, kako se podmeću klipovi Republici Srpskoj i šta je zapravo krajnji cilj tih prozapadnih, odnosno zapadnih sila, Sjedinjenih država i zapadnih sila.
Moramo se zaštiti i šteta je što smo propustili ovaj mandat što nam to niste prihvatili, moramo se zaštiti od tog atributa genocidnost, koji se nažalost sve češće čuje i u našim nekim medijima prozapadnim, poput „Danasa“ i N1 i od tih raznih nevladinih organizacija, ali evo treba da ostane zapamćeno i da narod zna da smo mi srpski radikali insistirali da se to uvrsti u Krivični zakonik.
Pošto to niste uradili, mi ovih dana intenzivno radimo na promovisanju knjige i naučnog dela Vojislava Šešelja, trotomne knjige „U Srebrenici nije bilo genocida“, a gde je on na naučnoj osnovi dokazao da genocida u Srebrenici zaista nije bilo. I on lično obilazi Srbiju sa saradnicima i predstavlja tu istinu narodu u Srbiji.
Danas u šest sati će biti promocija knjige u Somboru, sutra u pola sedam u Pirotu, u subotu u šest u Sremskoj Mitrovici i tako širom Srbije iz dana u dan.
Dalje, tražili smo da se hitno formira Institut za analizu haških presuda. Ni to niste prihvatili. To je takođe opšte državni i nacionalni interes zato što vidite da iz Haga sve više stižu informacije da će se Haška arhiva prebaciti u Sarajevo, a to znači da će trajno nestati, a tamo su milioni stranica i dokaza gde se može sasvim sigurno kada bi jedna ekipa naučnika, mladih ljudi, a onda i onih sa iskustvom im pomogli da se sav taj materijal preuzme, da se izvrši analiza, da ostane pisani trag kako se Srbima sudilo u Haškom tribunalu za nepostojeća krivična dela, uglavnom.
Tražili smo da se Srbija zahvali Peteru Hankeu tako što bi objavila njegova sabrana dela i tu imamo jedino obećanje da će se to zaista i desiti do sledećeg Sajma knjiga, videćemo da li će tako i biti.
Tražili smo zvanično uz pomoć više od sto hiljada potpisa građana Srbije da se donese nov zakon o izvršenju i obezbeđenju da bi se izvršni postupak vratio u nadležnost sudova i da se konačno javni izvršitelji skinu sa grbače narodu, da ljudi više ne strahuju da će ostati bez krova nad glavom zbog nekog eventualnog duga, koji svakako mora da se vrati.
Mi ovim zakonom koji smo predložili, a koji vi niste hteli da prihvatite, ignorisali ste više od sto hiljada građana Republike Srbije, zapravo smo želeli da dužnika obavežemo da vrati svoj dug, ali i da sačuvamo dostojanstvo poverioca.
Tražili smo i navodili smo iz kojih izvora bi to bilo moguće da se najmanja i najniža plata i najniža penzija u Srbiji podignu na nivo bar od 37.000 dinara, zato što je 37.000 hiljada dinara vrednost najniže potrošačke korpe.
Konkretno smo govorili, ukinite finansiranje nevladinih organizacija, nepotrebnih agencija, ima još niz mogućnosti. Vi ste to takođe odbili. Da smo u pravu, govori i ovaj podatak o prosečnoj plati i o prosečnoj korpi. Vi se hvalite da je prosečna plata više od 500 evra, znači oko 60.000 dinara, ali prosečna potrošačka korpa je već veća od 70.000 dinara.
Znate, te dve stvari bi morale da se izjednače, pogotovo kada je u pitanju najniža plata i najniža penzija. Ponavljamo, mi srpski radikali smo insistirali da to bude 37.000 dinara, vi iz vlasti ste to odbijali.
Tražili smo i da se menja Zakon o radu, zato što je ovaj Zakon o radu donet u interesu poslodavaca i to pre svega poslodavaca iz inostranstva, koji ovde istina zapošljavaju neke ljude, ali mi ovde nemamo niti bilo kakvu industriju, niti bilo kakav ozbiljan privredni razvoj. Imamo pogone velikih firmi iz inostranstva koje ovde dolaze zato što dobijaju ozbiljne subvencije i zato što ovde dobijaju radnu snagu koja je znatno jeftinija nego što je u njihovim zemljama. Ni to niste prihvatili.
Insistirali smo sve ove godine da se domaćoj privredi daju veće privilegije, da se domaćoj privredi daju subvencije, bar u onoj meri u kojoj ste davali inostranim privrednicima koji su ovde dolazili, to takođe niste prihvatili.
Tražili smo da se u Srbiji obezbedi lečenje retkih bolesti. To je bilo dovoljno da se onih 20% sredstava u zdravstvu za koje Vučić kaže da ni Bog otac ne zna gde idu, da se nađu gde idu, da se ulože u lečenje retkih bolesti. To bi bilo moguće raditi u Srbiji.
Imenom i prezimenom i sa konkretnim razlozima smo prozivali ministre, od Zorane Mihajlović i njenog "Behtela", Rasima Ljajića i njegovog narko-kartela, tog Zlatibora Lončara i evo rekoh već tih 20% neznanog gde utrošenog budžeta u zdravstvu, Vanje Udovičića i malverzacija sa ovim novcem za studentsku Univerzijadu i verovatno sam nekog od ministara zaboravila. Pomagaj Nataša, ako jesam, da ga se prisetim, da se ne naljuti neki ministar.
Dakle, to smo radili pored onoga što smo radili u redovnom, da kažem, u redovnom postupku, što smo učestvovali aktivno u raspravi po svim predlozima zakona, zato što smo podnosili amandmane. Parirali smo vam i onda kada ste vi zloupotrebom Poslovnika ulagali onaj nenormalno veliki broj amandmana.
Mi smo, koliko je nas, 21, koliko je bilo moguće takođe tu igru prihvatili i radili na taj način. Kad god smo procenili da je u interesu države i naroda, glasali smo za određene predloge. Nije toga bilo često. Evo, danas ćemo glasati za Predlog zakona o oružju i municiji zato što mislimo da jeste u interesu građana Srbije da se produži rok za preregistraciju oružja. Glasaćemo i za Sporazum sa Azerbejdžanom zato što je to stav SRS principijelan. Azerbejdžan, Kina, Rusija, Belorusija i ostale prijateljske zemlje su zemlje sa kojima mi saradnju želimo maksimalno da produbimo.
Svakako ćemo na svemu ovome i na mnogim drugim stvarima koji su od interesa za državu i narod raditi i u narednom periodu, sada u predizbornoj kampanji, a nakon ovih izbora biće nam to sasvim sigurno mnogo lakše, imaćemo mnogo više uticaja, zato što ćemo imati mnogo više narodnih poslanika nego što nas je sada. Hvala.