Dobro, znači zbog toga što ne možete da odredite ko ste, šta ste i s kim ste, mi treba svaki put da sa vama vodimo raspravu na temu zašto nećete da se odredite prema ovome, jel vi to podržavate, onda vi kažete – ne, pa nam onda to sve što rekli da se ne slažete sa tim i ne podržavate, ponovite.
Problem, gospodine Vukadinoviću, vas koji ste izašli na izbore sa vedetama bivšeg režima i Ljotićevcima, fašistima, a danas vam je teško sa tim da živite, je što ste te stvari uradili i više ne znate gde ste. Da li ste sa njima ili niste sa njima? Kada vam odgovara vi ste sa njima, kada vam ne odgovara vi biste da ne budete. Slikali se sa tim ljudima, a svim tim koje ste pominjali, koga ste sve pominjali malopre i Jankovića i Tadića i ove iz DS i opet su ovi Ljotićevci, Obradovićevi fašisti, sa njima ste se tamo slikali u onim belim košuljama, grlili se zajedno i onda vam je odgovaralo, bio je valjda lep dan za fotografisanje da budete zajedno. E, onda kada primetite da ne rade baš najpametnije stvari na ovom svetu, onda opet više kažete niste sa njima. Do kada? Do sledećeg slikanja. Dakle, vaš problem političkog identiteta, ja mislim da je izvor najveće konfuzije ovde.
Još jednom da vam kažem nešto, uz sve to što vi o nama mislite sve najgore, nećete nikada moći da korigujete činjenicu i istinu. Nismo mi primenjivali fizičko nasilje nad vama s druge strane, nego sve je to obrnuto išlo. Dakle, još jednom da vam ponovim, nikad prišli da se u lice unosimo, nikad mahali kamenjem iznad glave, nikad nekoga udarili, nikad pokušavali da razbijemo inventar, druge ljude inventarom ili bilo šta slično. Ponajmanje smo, gospodine Vukadinoviću, gledali da zapalimo Narodnu skupštinu i onomad pošto je bilo ovde reči na temu da li neko krade kad se zapalila Skupština pa se iz nje još dodatno kralo, ali nedavno kada je bio pokušaj sve uz pokliče – zapali, zapali Skupštinu, zapali sve, kad su ti vaši jurišnici hteli opet priču da ponove, nikada to od nas niko radio nije.
To je prva stvar. Druga, uz sve to mi smo opet rekli – hajde sedite za sto da razgovaramo kao ljudi. Sve smo u stanju da izdržimo, reč je o nečemu što je važno, o sudbini države i sudbini naroda, sedite i probajte da se ponašate kako dolikuje instituciji poput Narodne skupštine. Jesmo mi to pokazali? Oni sa druge strane ne, nikada nisu. Mi smo to pokazali.
Na sve to kažete – iznuđeno, mnogo ste nas uplašili verovatno pa smo morali. Na sve to, kako vi vraćate? Pozivam na državni udar, pozivam na puč, na to da se dignu vojska i policija i da preuzmu vlast u zemlji. Je li i vas na to neko naterao? Jel te ljude, ovog pametnog Boška Obradovića, Đilasa, gazdu njegovog i ostale neko na to naterao pa sad to moraju da rade, da nesreću prizivaju u ovoj zemlji, da prizivaju krvoproliće? Ja to ne razumem.
Kažete – mi smo dobri zato što moramo da budemo, a što su onda oni sve samo ne dobri? Što onda rade stvari koje su sve samo ne dobre za Srbiju? To ne razumem. To vam je, još jednom da vam ponovim da bude jasno, osnovna razlika u shvatanju šta znači politika, šta znači baviti se nekim javnim poslom u interesu drugih ljudi, šta znači imati zdrav odnos prema državi kojoj treba da služiš, ako se baviš politikom treba državi da služiš. Aleksandar Vučić i SNS rade dobre stvari za ovaj narod, stvari koje narod prepoznaje kao dobre i u ekonomiji, i u infrastrukturi, i u obrazovanju, i u zdravstvu, i u čemu god hoćete. To vide, kako ljudi koji ovde žive, tako i oni koji nas sa strane gledaju, a vi slobodno sumnjajte da li to radimo iskreno, ali će ostati trag i činjenica da uradili jesmo.
Mislite šta god hoćete zašto smo uradili, jesmo, i za nama ostaje to, a pozivanje na krv, na uništavanje, na besomučno pljačkanje kao onomad kada su ti tajkuni, žuti lopovi i fašisti, kako sami sebe nazivaju i sve su u pravu kada to kažu, radili, pa to je ono što legat nekih drugih. To je razlika u odnosu prema državi, to je razlika u odnosu prema narodu, to je razlika koja je i tom narodu toliko jasna da ti, takvi, baš zato što su takvi, nikada više ništa neće imati u ovoj zemlji da traže.
Neka pozivaju na puč i na državni udar svaki put kada nemaju ništa pametnije da rade, pristojni će uvek da im kažu da to ne dolazi u obzir, Srbija će, ona pristojna, čestita, umeti da se prema tome odredi svaki put. Vi koji nećete, vi ste sami odredili kojoj Srbiji pripadate ako ste tako hteli.