Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Marijan Rističević, izvolite.

Kao predlagač, mada smo se udaljili od zakona.

Gospodine predsedavajući, ja stvarno nekim ljudima ne mogu pomoći jer ne žele da sarađuju. Sada vidimo da oni koji su bili na listi Boška „Ljotića“, ne žele da se ograde od postupaka Boška „Ljotića“ i Dragana Đilasa. Znači, ne žele, a kažu bili su vanstranački kandidati na listama Dveri, DSS, koje su političke stranke.

Ja stvarno to ne razumem. Ne razumem taj prelaz od Tita kod Ljotića, to nikada ne bih mogao da razumem, ali recimo, dobiješ 62-63 hiljade evra za studiju o zadrugarstvu, zadruge propale, nikome ništa i sada prigovaraš na poljoprivrednoj politici, a u vreme kada si dobijao novac, ukupni podsticaji i subvencije su bile 19 milijardi, kurs bio 117 dinara.

Danas su podsticaji u poljoprivredi 43 do 45 milijardi. Znači, duplo i više nego duplo veći i pri tome navodiš primer zato što smo hteli da uvećamo broj grla i to najavljivali godinama unapred, da se ta stada umatičena uvećaju, da subvencije ne idu samo za razvoj, odnosno za proizvodnju biljnih kultura.

Za žitarice koje izvozimo, a pada nam proizvodnja mesa, mleka, jaja itd, preusmerili smo određena sredstva u cilju da razvijemo, intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, niko neće da kaže, a posebno ne on, da smo hiljade traktora, da smo hiljade priključnih mašina, stotine hektara voćnjaka itd, dali seljacima, odnosno subvencionisali od 50 do 70%, što je bilo nezabeleženo u vreme kada su oni crpeli iz agrarnog budžeta pare za lažne konsultantske usluge, štampanje nekog tamo priručnika o zadrugarstvu, koji nikada nije naštampan i niko ga nikada nije video. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pre svega, o čemu smo mi govorili, kojim smo se temama bavili u Narodnoj skupštini, gospodine Ševarliću, vi ne možete da znate. Ne možete da znate iz prostog razloga što ste u ovu Narodnu skupštinu dolazili veoma retko. Doduše, kud i kamo više od ovih koji su sa vama zajedno ušli u Skupštinu, sa kojima ste bili na istoj listi, ali vrlo retko moram da priznam, pa i kada se zadesi da budete tu kao na primer danas, to je brat bratu, koliko? Pola sata dnevno.

Tako da, ne mogu da kažem da ste uopšte bili u prilici da znate kojim smo se mi temama bavili. Nije uopšte stvar u tome da li smo mi pričali o planovima za budućnost, mi smo te planove realizovali. Da vas podsetim, mi smo ovde zakone usvajali. Mi smo se reformama u ovoj sali bavili, te reforme sa svoje strane sprovodili. Svoj deo posla radili su i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, i Vlada Srbije, ali i mi kao Narodna skupština.

Vi ste odabrali da sve to, uglavnom, propustite. Kažem uglavnom, ne u onoj meri u kojoj su ovi drugi koje pomenusmo i sada, a sa kojima jeste zaista izašli zajedno na izbore, u tom momentu valjda delili vrednosti i sad kažete pokazali ste da se sa njima ne slažete onog trenutka kada ste ih napustili.

Kad dođete ovde i počnete da pričate o svemu i svačemu, ali bukvalno o svemu i svačemu, jer znate, nas da nazivate GMO iz čista mira, niko vas nije ništa pitao na tu temu niti vas je uopšte dotakao, ali ako ćete tim stvarima da se bavite, kako ne nađete za potrebno da se bavite onim što jeste najvažnija tema u ovom trenutku, a to je poziv na državni udar, gospodine Ševarliću, a to je poziv na vojni puč, to je poziv vojsci i policiji da izvrše državni udar i da počne nekakav građanski rat.

Da li vam je od toga važnije da vređate ljude iz SNS ili da to relativizujete? Ja vas sada pitam otvoreno za to – šta vi mislite o tome, kakvo je vaše mišljenje, odredite se? Vi umesto da odgovorite na to pitanje, vi kažete – a ja mislim o subvenciji ovo, o traktoru ono, a ovo mislim o zadrugama. Time pokazujete da za vas ovo pitanje nije važno, da ga ignorišete, da nije opasno.

To je pitanje, gospodine Ševarliću, koje se tiče svakog u ovoj zemlji i svačije dece i budućnosti čitavog naroda. Ne možete da počnete priču da li smo mi nešto zatvorili. Mi smo ovde, između ostalog, i politikom koju smo sprovodili, zakonima koje smo donosili, mnogo toga otvorili. U ovoj zemlji, da vas obavestim, u odnosu na period Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, tog žutog tajkunskog i lopovskog preduzeća, što smeta gospodinu Vukadinoviću kada se kaže, ali to je tako, to je istina, u odnosu na to vreme mnogo smo toga dobrog otvorili.

E, sada je tema jel treba, jel rešenje, jel dobro, jel ispravno da sve to što smo otvorili, pa i ono što nisu uspeli da unište, da se sve zaravna, da bude kao ravna zemlja nakon nekog kompletnog rasula, devastacije, uništavanja koje sa sobom nosi građanski rat, jer na to ti ljudi pozivaju, taj Boško Obradović, Đilasov pulen. Za to sam ja pitao. I to ne sme da relativizuje, to ne sme da se ismeva, to ne sme da se razvodnjava pričama o tome da li mi vama ličimo na paradajz i šta ste nam već sve rekli. Dakle, to smo mi radili.

Priča o tome da smo to što smo otvarali i to što smo izgrađivali pravili za neke migrante, pa to vam je priča Boška Obradovića. Maši nečim, plaši narod, pričaj koješta, iako to nikoga ne zanima, a onda, vidite kako se ta priča divno nadograđuje, onda samo odjednom ispališ rečenicu – i zato pozivam da Vojska Srbije i policija preuzmu vlast u zemlji.

Znate, u Grčkoj se pre nekoliko godina desilo nešto slično. Poslanik njihove ekstremno desne organizacije „Zlatne zore“ je isto to izgovorio u njihovom parlamentu, ali ne pred novinarima, nego na mesto gde bi trebalo da je najzaštićenije, za govornicom. Doslovce je isto pričao. Rekao je – pozivam vojsku i policiju da izvrši državni udar i preuzme vlast. Znate li šta se desilo tada? Ne samo da su ga osudili svi prisutni, ali svi prisutni, osudila ga je i njegova poslanička grupa i oni koji su sa njim izašli na izbore, izbacili ga iz stranke i rekli – mi se ovoga stidimo, mi se ovoga gnušamo, ovo je nama odvratno, ovako nešto da neko poželi našoj zemlji i našoj deci, to ne dolazi u obzir.

E, zbog toga ja pitam vas koji ste bili na istoj listi, na istoj strani, klupe delili sa ovima, koji isto to izgovaraju ali u Skupštini Srbije, kakva je vaša reakcija? To ne može i ne sme da se relativizuje, da se ignoriše, da se pravimo da nije bilo ništa. Bilo je, bilo je što-šta. Svako je dužan u ovoj zemlji da kaže gde tačno stoji kada se takva postavljaju, jer se to tiče sudbine čitavog naroda i čitave države.

Gospodine Vukadinoviću, nikakve veze to nema sa našim rečima i tonom kojim smo se obraćali na prvoj sednici ili na kojoj god hoćete posle nje. Na toj prvoj, da vas podsetim, tadašnji šef poslaničke grupe DS, u to vreme predsednik DS, Bojan Pajtić, nama je psovao mater. Nije niko od nas ništa slično rekao o njemu. Imate snimak i dan danas, pa pogledajte našta je to ličilo.

Da li je to rekao Mićunoviću, koji je predsedavao ili nama ovamo, ja ne znam, nekako je u nas gledao. Ali, tog Mićunovića niko od nas ni tada ni posle nije nazivao onim rečima koje mu je uputio taj fašista Boško Obradović koji ovde poziva na državni udar. Jesmo mu mi govorili sve ono što mu je rekao Boško Obradović pre nekih mesec dana, pa su poskakali neki iz DS, ali imaju pametnija posla nego da štite jedni druge, a sada svi moraju da štite malo sami sebe. Ne znaju šta će i kako će. Ali, to su njihova posla i njihov odnos prema njihovim kolegama.

Dakle, tu vrstu agresije, tu vrstu i verbalnog nasilja, ali videli ste jako brzo ono koje prerasta u otvoreno fizičko nasilje, u ovu salu, u ovom sazivu, koje još uvek traje, uneli su neki drugi. I to je cela istina koju vi jako dobro znate. E, sad, što su ti mislili da će tako na silu, na bezobrazluk, na drskost, na nasilje i na tu klicu fašizma koju su uneli, moći da poruše sve klupe sa ove strane, pa da onda oni ovde zavode red, e, tu su se, kao što vidite, prevarili i to je suština njihovog, možda i vašeg problema sa nama.

Ovde stoje ljudi koji se ne libe da kažu – to tako moći neće. A da li se sa njima slažete ili ne, vi ste najpozvaniji da odgovorite. Rekao sam vam, neretko ste podržavali sve ono loše, katastrofalno loše što su ti ljudi radili, pa me zato zanima šta imate da kažete danas na primeru ovog poziva na državni udar, i vi i gospodin Ševarlić, čijim odgovorom, siguran sam, nije zadovoljan ni gospodin Ševarlić.

Pravo na repliku, prvo narodni poslanik Miladin Ševarlić, zatim Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Hvala.

Hajde prvo da se izjasnim. Ja pozivam javnog tužioca da ispita sve okolnosti i činjenice u predmetu navedenog događaja i da preduzme sve mere koje su propisane zakonom. Ja da mu se mešam u njegove nadležnosti ne želim. To je moja reakcija, ne samo na postupke Boška Obradovića, nego na postupke svih građana Republike Srbije, i onih koji prolaze kroz Republiku Srbiju, a ne poštuju zakone Republike Srbije.

Drugo, bilo bi dobro da smo u proteklih četiri godine rešili barem deo problema koje smo mogli da rešimo, uz malo dobre volje za potraživanja koja dostižu, ako se ne varam, skoro dve milijarde evra, po osnovu dugovanja poljoprivrednika za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, barem onaj deo za zdravstveno osiguranje kada im se obračunavaju doprinosi za zdravstveno osiguranje i kada se obračunavaju kamate na neplaćene doprinose, a oni u tim godinama nisu imali overene zdravstvene knjižice i nisu mogli da koriste usluge državne zdravstvene službe.

Kako možete retroaktivno da tražite od njih da plate doprinose i kamate na doprinose za nešto što uopšte nisu mogli objektivno, legitimno da koriste?

Takođe, kako možete da donosite odluku o taksama na brojila u korist Javnog servisa za verovatno milion brojila koja nisu ni u kakvoj funkciji za televizijskim programima? Zašto pljačkate narod?

Zašto niste isplatili podsticaje iz subvencije iz 2019. godine? Sad je mart mesec 2020. godine, treba da koriste poljoprivrednici ta sredstva da zanavljaju proizvodnju. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
(Miladin Ševarlić: Zašto nismo razmatrali izveštaj državnog revizora? Možemo da nastavimo sednicu da raspravljamo i o tim pitanjima. Mi ne možemo da promenimo dnevni red, ne možemo da utičemo na dnevni red. Nismo vaši miljenici. Mogu samo oni koji su vaši miljenici.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, replika.

Zahvaljujem.

Ovo je ilustracija malo asimetričnog odnosa, gospodin Orlić je opet govorio preko šest minuta, ja imam dva.

Ono što je bitno mislim da je važno da se istakne. Nema nikakvog ali. Trudio sam se da nema ali kada sam osuđivao ovaj poziv na državni udar. To je prosto neozbiljno, neodgovorno. Ja mislim da je to greška, politička, i ne samo politička.

Međutim, činjenica je, to je moje viđenje, da je vlast sistematski, ne govorim samo o ove četiri godine, ja četiri godine sudim izbliza jer sam ovde, ali praktično od dolaska na vlast SNS favorizuje i forsira i upražnjava jedan agresivan, netolerantan odnos prema političkim neistomišljenicima. To je stav koji ste vi, odnosno predstavnici vladajuće većine, sistematski gajili prema svakom ko mu je u tom trenutku najopasniji ili ga možda oni žele predstaviti kao najopasnijeg.

Način na koji su predstavnici vladajuće većine ovde govorili o prisutnim ili odsutnim liderima opozicije apsolutno je ispod svakog demokratskog, civilizacijskog nivoa. To je takođe činjenica, kao što je činjenica da nije prihvatljivo pozivanje na promenu ustavnog poretka, na nasilnu promenu, državni udar i slično.

Ja čak mislim da neke kolege iz opozicije kao da namerno rade, ne mogu, naravno, da tvrdim, kao da namerno rade vama u korist takvim izjavama. Ali, svejedno, činjenica je da je odnos vlasti i opozicije zakrvljen preko svake mere, preko svakog stepena normalnosti. Činjenica je da sam se ja lično trudio da tome ne doprinosim, često trpeći vrlo ružne i grube napade na moju malenkost.

To ko je kome psovao mater, mogli bismo pričati, gospodine predsedavajući i gospodine Orliću, zato što sam ja mnogo puta, i to su čule druge kolege, doživeo slično od predsednika vladajuće koalicije, samo što nisam hteo od toga da pravim planetarni problem, kao i neke koleginice takođe iz opozicije kojima je prećeno i kome je psovano na najružniji način.

Hajde da budemo realni. Kamen je jedan simbolični gest. Nije on bacao taj kamen. Osuđujem lupanje na vrata Skupštine. Osuđujem poziv na državni udar. Ali, ovo što se dogodilo krajem radnog dana, odnosno krajem jesenjeg zasedanja Narodne skupštine u decembru, taj incident je izazvao predsednik vaše poslaničke grupe, pokušavajući fizički da se obračuna sa gospodinom Obradovićem. A mogao je gospodin Obradović da bude kažnjen, opomenut, zato što je upao sa transparentom. Ali, fizički nasrtaj je preduzeo predsednik vaše poslaničke grupe i čak se izvinjavao tamo svom predsedniku na konferenciji za štampu. Hvala.

Kolega Vukadinoviću, slučajno sam ja delom tada predsedavao. Predsednik poslaničke grupe SNS nije napao narodnog poslanika Boška Obradovića, već je hteo da mu otme taj transparent. To je velika razlika.
Još nešto. Ako želite da se bavite politikom, morate da imate stomak i da dobijete udarac, a ne samo da zadajete. To da raščistimo odmah.
Ne bih da pričamo o nekim drugim stvarima koje su se dešavale u RTS-u itd.
(Đorđe Vukadinović: I to sam osudio.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Ne, nisam se javio za repliku, nego kao ovlašćeni predlagač imam pravo prvenstva. Jel tako? Da li se slažete? Martinoviću, je li tako? Tako je, koliko ja poznajem Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije Martinović nikoga na toj sednici udario. Martinović je bio udaren od dva poslanika i našao se na podu. Ni jednog trenutka Martinović nije hteo nikoga da udari. Ni jednog trenutka nije hteo nikoga da udari. Ali, znam jednog poslanika koji je sve vreme otezao da Boško Obradović završi konferenciju za štampu i da stigne da izvrši ovde incident. Taj poslanik je bacio ono - gimi faj, kako se to kaže - baci pet, Bošku Obradoviću na uspešno izvedenom incidentu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Taj incident je trebalo da posluži Milu Đukanoviću, trebao je da uvuče u Skupštinu, da Skupština Srbije uradi nešto što bi Milo Đukanović koristio da kaže - evo, Republika Srbija i Rusija se mešaju u poslove, sve vreme su nas verbalno nagonili na to da nešto učinimo ne bi li Milu Đukanoviću dali vadilicu da su Rusija i Srbija, preko Srbije, se mešali u unutrašnje poslove Crne Gore povodom zakona koji smo svi osudili, Zakona o veroispovesti u Crnoj Gori. Sve vreme su pokušali verbalno da nas uvuku u to, a onda su došli njihovi saveznici da i fizički to izvedu raznim transparentima.

Jeste gospodin Martinović hteo da oduzme transparent, ali nikome nije pretio ni da će ga udariti, niti je bilo koga udario, niti je bilo ko posrnuo zbog njegovog udarca. Sve je bilo obrnuto - fizička agresija Boška Ljotića, više puta izražena. To što je neko bio na njegovoj listi, ja ne mogu da mislim da je to neka vadilica i da sad treba ne znam po koju cenu da brani postupke Boška Ljotića. Ja njima želim svaku sreću na izborima, ali ću se ja sa njima uvek sporiti.

Ja sam protiv agresije. Ja sam za to da ova Skupština postoji, a ne da se izvrši vojni udar, državni udar i vojni puč. Hvala.