Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite televizijski prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, pa ne samo danas, hajde da se ne pravimo ni blesavi ni naivni, od 2000. godine, bez obzira ko je gde bio, svedoci smo svi svega, živimo u istoj zemlji, u istom gradu, ti ljudi imaju isti metod za dolazak na vlast. Istom metodom su vladali 12 godina, pa bi hteli istim ili još gorim metodima da se vrate na vlast nakon pada sa vlasti 2012. godine.
Jedva se ceo taj njihov sistem srušio, jedva se Srbija izborila protiv korupcije, protiv kriminala. Počeli su da padaju masovno narko dileri. Počele su tone narkotika da se zaplenjuju od njihovih prijatelja, kumova, saboraca. Počela je da se diže srpska ekonomija, počela su da se otvaraju radna mesta, počeli su ljudi da zarađuju, da planiraju život, da planiraju decu, kupovinu stanova, počeli da planiraju putovanja, školovanja, a onda se osnovao ili pokrenuo nekakav savez, oni kažu Savez za Srbiju, a rekao bih pre savez za dilovanje, savez za silovanje, za nešto slično. Nisu oni za Srbiju. Oni su samo zlo za Srbiju.
Oni su jedan virus koji ne može da se primi u ovom narodu, jer je ovaj narod stekao imunitet na takav ološ kao što su Boško Obradović, Dragan Đilas, Šolak, N1, „Danas“ i ostali koji sebe nazivaju medijima, a zapravo to nisu. Oni koji sebe nazivaju elitom samo zato što su na nekakav, kakav god način došli do neke diplome, pa su oni zaboga zbog toga elita?
Nisu elita i na takav način ne mogu da postanu elita, tako što čupaju zastavu države u kojoj žive, tako što to istom zastavom pokušavaju da razbiju vrata Narodne skupštine Republike Srbije. Ne može da se postane na taj način elita. Elita ste onda kada za svoj narod nešto uradite, ali nešto konkretno, onda kad ostavite puteve iza sebe, onda kad možete da kažete ponosno - ako i odem sa vlasti na izborima, jer se na izborima ide sa vlasti, iza sebe ću da ostavim puteve, muzeje, radna mesta, fabrike, dramatično povećan standard svih građana Srbije, iza sebe ću da ostavim nešto zbog čega ću biti ponosan što sam bio deo jedne većine koja je vodila Srbiju u jednom vremenskom periodu, ali to neće biti prošli period, to će biti budućnost ove zemlje, a ta budućnost je garantovana rezultatima koje je ova Vlada postigla predvođena, pre svega, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, onom politikom koja Srbiji garantuje razvoj, onom politikom koja je zaustavila prodaju droge našoj deci po školama.
Nemaju naši političari, naši prijatelji slike i druženja sa narko dilerima, ali ima Dragan Đilas, ima Marinika Tepić, ona kojoj se predviđaju kokoške u vojnim objektima, pa se pitam kako čovek može iole… Pričam sa ljudima. Danas me je zvala jedna žena iz jednog udruženja penzionera, Slavica, i kaže – ja ne znam taj ludak, šta se njemu dešava? Ma, rekoh – Slavice, on je ili pod dejstvom nekih opijata ili mu zahvalilo, pa krizira ili su debele pare ušle u džepove...
(Marko Atlagić: Pare, pare.)
Evo, kao što kolega Atlagić kaže – pare. Naravno, kod njih pare najbolje rade. Njima adrenalin novac diže, pa pošto je zahvalilo državnih para, jer je najslađe da se nakače na državne pare, na državni budžet i da uzimaju novac građana Srbije, a nervoza raste. Kako se 21. jun približava, raste nervoza, jer znaju da neće biti deo parlamenta Republike Srbije, neće biti plate narodnog poslanika, a da na posao ne dolazite i u svoj toj nervozi, panici, ludilu koje ih je obuhvatilo, nedostatku droge i svega ostalog, oni onda kidišu na narodne poslanike. Više ne znaju na koga da udare, pa inspirišu nekakve ludake da pišu preteće poruke predsedniku Republike po društvenim mrežama, pa onda kažu – jadan čovek. Pa, kod tog jadnog čoveka našli metke u pisaćem stolu. Pa, kakav je to jadan čovek? Kakvi to jadni ljudi čuvaju oružje, prete predsednicima republika, ministrima, poslanicima? Kakvi to jadni ljudi čine takve nenormalne stvari? To čine bolesnici, a te bolesnike neko inspiriše.
Nervozni su zbog toga što sinoć nije uspeo onaj njihov performans na Andrićevom vencu. Skupilo se manje od 300 ljudi. Bile bušne šerpe juče, pa se nisu čule u Beogradu. Sergej im nije došao, verovatno mu bila preča crta ili pljoska vinjaka, pa je pao pod sto. Nije uspeo da se digne, da ode sa njima. Šta će čovek, tako je to kada se preteruje.
Građani Srbije sve to vide. Nemojte da ih zaluđuju pričama, lažima. Svakodnevno se ljudima… Pa, koja priča? O kakvom medijskom ratu? Pa, protiv Aleksandra Vučića toliko naslovnih stranica i tekstova je objavljivano u Srbiji prethodnih 10-20 godina, da ja nisam video toliko tekstova i toliko… Nikad niko nije pretio u ovoj zemlji ološu kakav je Dragan Đilas. Jednu ružnu reč neko nije smeo da napiše o njemu za vreme njihove vlasti. Nije bilo medija u kome ste mogli slobodno da govorite o problemima u zemlji. Ljudi se snalazili.
Srpska napredna stranka kada je bila opozicija nikada se nije koristila metodima kojima se koristi danas Dragan Đilas kao deo te opozicije. Nikada se nije udaralo na decu. Samo idiot može nečiju decu da razvlači po novinama, da razvlači po „Tviteru“, pa se pokazalo da i ta slika koju su objavili da nije prava, nego fotomontaža. Kod njih je sve laž i fotomontaža. Sve je fatamorgana. Sve priče su izmišljene kod njih i kada se otkrije da je laž, onda krene da se nasrće na Skupštinu.
Kada su videli da su prazne šerpe, hajde da vidimo koga ćemo da prebijemo sutradan, da to bude tema, da se ne čuje da su šerpe bile prazne i da se nije čulo u Beogradu.
Njima smeta „Marš na Drinu“. Njima smeta „Đilase, lopove“, ali im ne smeta ubite ovo ili ono dete. Ne smeta im – ubite decu Aleksandra Vučića. To im ne smeta? To je veliki izraz strašnih umova, strašne te intelektualne elite okupljene oko đubreta Dragana Đilasa.
Neko će mi poslati poruku – nije to rečnik narodnog poslanika. Ne, to je rečnik naroda. Tako narod govori o onima koji su ga pljačkali, o onima koji su ostavili 400 miliona dug prema trudnicama, porodiljama u Beogradu, onima koji su zadužili taj grad za milijardu i 200 miliona. E tako narod govori za njih. Tako narod kaže – Dragan Đilas je đubre, smeće srpske politike, i kao čovek i kao političar. Ide tamo da glumi da plače. Pa, prijemni za FDU nije u maju, nego u junu, pa se prijavi za FDU ako hoćeš da konkurišeš, a teško da će i tamo da ga prime, loš je glumac, svi su provalili. Svi u Srbiji znaju da ne zna ni da glumi. Ne vrede veštačke suze.
Šta, majke sve ove dece koje su ostavili bez budućnosti kroz 12 godina svoje vlasti, nisu roditelji plakali kada su ostajali na ulici, kada su im gasili fabrike, radna mesta? Ljudi su sekli prste svoje, da li je tako? Vešali se, izvršavali samoubistva. Šta nisu sve činili? Bežali su odavde.
U ovoj krizi su ljudi znali gde je sigurno. Kada je najteže bilo, sigurnost su osetili u svojoj zemlji.
Srbija je pokazala u ovoj krizi da je sigurna, da svakom svom građaninu može da omogući sigurnost, pre sveg,a i stabilnost i pokazujemo to i ekonomskim merama koje je Vlada Republike Srbije predložila za naredni period za oporavak privrede, kroz pomoć građanima. Pokazujemo i kroz tu zahvalnost koju imamo, poštovanje prema medicinskim radnicima.
Ja bih voleo da u narednom periodu saznamo imena svih tih heroja koji su učestvovali u ovoj borbi i učestvuju i dalje. Da ne saznajemo imena heroja kada tih ljudi nema više, nego da postanu heroji za života. Zato je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao – nagradiće se ti ljudi odlikovanjima.
Ovi su davali odlikovanja samo posthumno. Za života u Srbiji niko od njih ništa nije dobio, osim oni sami, i to milione građana Srbije. Sa tom politikom mislio sam da smo jednom završili, a ne, oni stalno najavljuju nekakve nove proteste, nova ludila, novi haos. Dosta je sa tim.
Jedva čekamo svi 21. jun. Građani Srbije, pozivam vas 21. juna, nemojte da propustite šansu, idealna je prilika da izađete na izbore, da jednom za svagda kažemo - doviđenja onima koji su vas pljačkali, uzimali vaš novac, oni koji vam nude samo fašizam, ubistva, haos i ludilo. Sada je vreme, tu priliku ne smemo da propustimo, zbog Srbije i zbog naše dece. Hvala.