Kolega Raduloviću, moram da vam skrenem pažnju, vi ste narodni poslanik Saša Radulović, Dosta je bilo u Narodnoj skupštini više ne postoji. Zar vas nisu obavestili o tome? Vi nemate više poslaničku grupu. Znači, sada govorite kao narodni poslanik Saša Radulović.

Izvolite.

Poštovani građani, ja ću da istrpim ova poniženja, i to je zbog vas, vidite na koji način radi demokratija u Srbiji. Danas su im bila puna usta fašizma. Govorili su o fašizmu navodnom. Nasilje koje se vrši, fizičko nasilje je za svaku osudu uvek, ali koristiti reč „fašizam“ je uvreda za sve građane čiji su preci stradali od fašizma, i moja porodica i vaša porodica, i frljati se sa tim nazivom je ispod svakog nivoa. Znači, pravno nasilje i svako drugo nasilje sprovodi vlast. Oduzimaju reč, ne možete da govorite i onda, naravno, to kod ljudi stvara problem, ne mogu da se izraze, stvara i bes i pokušaj da odgovore. Za celo stanje u Srbiji odgovorna je isključivo ova vlast. Ovde gledate na delu to pravno nasilje – isključivanje mikrofona.
Ovde je ministar govorio o tome kako treba da se poštuju neka pravila, da držimo odstojanje, napadaju skupove. Evo, pogledajte kako je to izgledalo između 5. i 15. marta. Ovo vam je prikupljanje potpisa SNS. Ovo je sramota. Znači, u vreme kada su imali Krizni štab i znali da postoji opasnost, ovako su se odnosili prema građanima. Pogledajte kako su izgledali predizborni skupovi SNS-a. Ovo je Valjevo, 9. mart, kad se već znalo za virus. Tada im je sve bilo u redu, tada im je virus bio smešan.
Ovo vam je nakon uvođena vanrednog stanja, kada su kafane radile, kada su radile teretane, frizerski saloni, sastao se bez tih maski, odnosno brnjica koje nameću građanima Republike Srbije, a znamo da je Svetska zdravstvena organizacija kazala da za građane te maske nemaju nikakvog smisla. Evo, pogledajte ovde u Skupštini, skidaju ih i rukama vraćaju nazad. Pa, to nema nikakvog zdravstvenog smisla. Ima smisla za zdravstvene radnike. To je rekla Svetska zdravstvena organizacija.
Ono što vam vlast krije je da su sve ovo uradili zbog izbora. Prave nas budalama, sve zajedno. Uzimaju nam slobodu, gledaju kako da nas kažnjavaju. Evo, i danas je na dnevnom redu zakon gde hoće da povećaju kaznu i zbog toga je ministar ovde, od 30 na 50 hiljada dinara. To je jedina promena koju hoće da uvedu, da šikaniraju građane Republike Srbije, da ih teraju u kontrolu, da ih teraju i ruše im dostojanstvo, kao što su ih zatvarali u kućni pritvor. Ovo je sve u vezi sa kontrolom.
Što se tiče onoga što su uradili, kada ih slušate, to je takva samohvala, to je takvo veličanje samog sebe da ja nemam reči za to. Pazite, u Evropi polovina umrlih, polovina, to su desetine hiljada ljudi, je umrlo u staračkim domovima, polovina u Evropi. U Srbiji je u jednom staračkom domu, Gerontološkom centru u Nišu, umrla četvrtina svih umrlih u Srbiji.
Kada pogledate sve ostalo, mi nemamo ni podatke o tome koliko ljudi je uopšte umrlo u staračkim domovima, koliko u bolnicama, zato što to kriju, kriju kao zmija noge, zato što ne mogu da izađu pred građane, jer zajedno sa svim ovim globalističkim vladama u Evropi zatvorili su zdrave građane u kućni pritvor, zdrave ljude, to nikad nije rađeno, a nisu zaštitili stare i bolesne bake i deke, ono što su morali da urade. Na čelu tog gerontološkog centra je SNS-ov kadar i na svim ostalim mestima je to tako.
Govore da je struka donela neke odluke. Struka nije ništa donela. Imate SNS-ove kadrove koji podržavaju Aleksandra Vučića, koji glume Krizni štab. Pa, sram ih bilo sve zajedno.
Ovo je borba za slobodu građana. Danas je SNS govorio o tome – danas je dan pobede, pa treba da se setimo toga. A kada smo tražili u ovoj Skupštini da se obeleži 100 godina proboja Solunskog fronta, nisu hteli to da puste. Zamislite, Skupština nije obeležila 100 godina proboja Solunskog fronta. Oni su lažne patriote, poštovani građani. Poštovani glasači SNS, znam da vi mislite, na osnovu medija, medijskog mraka i kontrole koju imate, da Aleksandar Vučić sprovodi politiku u interesu države Srbije. To je, nažalost, laž. On sprovodi politiku Nemačke. I bivša i sadašnja vlast sprovode politiku Berlina na celom Balkanu, pretvaraju Srbiju u koloniju jeftine radne snage. Naseljavaće vam migrante. Po njegovim rečima, u narednih 20 godina naseliće preko milion migranata za nemačke fabrike za jeftinu radnu snagu. Naših milion ljudi treba da se iseli, oko milion treba da izgubimo zbog negativnog nataliteta. Znači, sve skupa, Srbija nestaje pred našim očima. Oni glume lažni patriotizam.
Poštovani glasači SNS, ja bih voleo da nisam u pravu, jer bilo bi mnogo bolje za sve nas da ja nisam u pravu i da ne znam, nego da nam se ovo dešava što nam se dešava. Ovo je sramota za Srbiju. Ovi izbori su potpuna farsa i jedino što možete svima da kažete je – sram vas bilo, sve zajedno!

Hvala.

Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, danas imamo prilike da raspravljamo pre svega u načelnoj raspravi o setu zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o izboru poslanika i odbornika u lokalnim samoupravama, ali i o zakonu koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o zdravlju ljudi, kada je u pitanju određena epidemija.

Očito je da je struka do sada kroz svoje krizne štabove, na čijem čelu je gospodin ministar Lončar, dala određene preporuke i mišljenja, na osnovu kojih su političari jedino vlasni u svakoj državi da donose određene odluke. Zaista, treba vam čestitati, gospodine Lončar, što ste na adekvatan način uzeli zaista veliku ulogu u borbi sa jednom potpuno nepoznatom epidemijom, u kom trenutku se svaka država bavila jednostavno sobom i načinom na koji će izaći na kraj sa takvom vrstom epidemije i kako će organizovati svoje građane.

Ta priča o tome da smo mi zatvarali ljude zbog toga što mi to tako volimo je pokazala u nekim državama, kao što je Danska, da smo mogli i da ne zatvaramo, ali su prognoze za 400.000 ljudi koji su došli iz Evropske unije, jer veruju svojoj državi da će ih lečiti, jer tamo ne bi ni došli do respiratora, ne bi došli do bolnice, jer smo imali prilike da vidimo kako su ležali po patosima velikih bolnica i velikih kliničkih centara u razvijenim državama, pokazuje suštinu – da je od 400.000 ljudi koji su došli ovde veliko poverenje u suštini bilo u svoju državu. To je ono što je od velikog značaja.

S druge strane, prognoze koje su govorile o upravo epidemiji koja bi se raširila statistički gledano je išla čak od jedan do pet hiljada, ne zaraženih, nego ljudi koji će biti u situaciji da neće doći ni do respiratora i da mogu da izgube život. To se nije desilo. To se nije desilo ali se u nekim razvijenim državama Evropske unije to desilo jer države, jednostavno, imaju potpunu drugačiju viziju prema svojim građanima, jednostavno žele da svoj fond koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje smanje, jer smatraju kao veliki trošak za državu.

Jednostavno, psihologija građana Srbije i predsednika države i Vlade Republike Srbije i SNS, kao najodgovornije političke stranke je uvek bila na strani građana Srbije, da se pre svega zaštiti život. To je ono o čemu je premijerka Ana Brnabić ovde govorila, počeli smo borbu za život da bi spasli život. Zaista je to tako išlo i ta borba je, u stvari, bila sa nevidljivim neprijateljem ali i sa svim onim nevidljivim stepenicama koje smo morali da preskačemo u hodu da se borimo za to da dobijemo opremu, da dobijemo pomoć, da sami iz svojih resursa nađemo načina kako ćemo, jednostavno svi oni koji nisu bolesni da nađemo načine da sačuvamo i njihova radna mesta, ali i njihov život i zdravlje.

Zbog toga, mislim da treba zaista odati počast svim zdravstvenim radnicima i institucijama koje su zaista krajnje odgovorno, na odgovoran način radili ovaj posao. Važno je da je država adekvatno i efektivno u datom trenutku brzo donela odluke i samim tim zbog toga danas imamo ovakve rezultate.

Ono što je danas još važno reći, to je da će 170 država biti pogođene ekonomski posledicama, u stvari, globalne pandemije COVID-19. Svaka država se bori na svoj način kako će moći da zaustavi štetne efekte ekonomije, za koje se inače prognozira da će trajati sigurno godinu dana.

Ono što je Srbija pokazala, a to je da sav onaj naš rad i sve one ekonomske reforme i sva fiskalna konsolidacija od 2014. godine koje smo ovde sproveli je zaista dala sada pun svoj efekat time što smo spremno dočekali ovakav vid pandemije i ovakav vid ekonomskih štetnih posledica koje jedna pandemija svetskih razmera, praktično, sada svim zemljama zadaje. Kažu da će efekti biti, maltene, kao posle Drugog svetskog rata. Prema tome, mi se sada i ekonomski suočavamo sa onim što je jednostavno nepoznato za mnoge države.

Sada, u ovom trenutku, kada vidite, juče je uplaćen minimalni lični dohodak koji se odnosi na sve zaposlene koji su se prijavili Ministarstvu finansija, odnosno Poreskoj upravi za sledeća tri lična dohotka za minimalni lični dohodak koji država daje, upravo da bi sprečila te negativne efekte, pokazuje, u stvari, da država zaista je paralelno sa ovim zdravstvenim merama mislila na ove ekonomske mere i time suštinski brine o svim segmentima u društvu.

Danas smo, inače, došli u Skupštinu Srbiju da bi, na osnovu konsenzusa političkih stranaka koje su imale dogovore posle ukidanja vanrednog stanja, nastavili proces izbornih radnji koje su počele raspisivanjem izbora, koji su bili zakazani za 26. april ove godine, prekinuti upravo zbog uvođenja vanrednog stanja i zbog pandemije koja je uvedena u svim državama EU, u svim velikim evropskim i svetskim državama. Reći ću vam da na dan kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, 15. marta je uvedeno još u sedam država članica EU. Znači, bukvalno za tri do pet dana pre nas i tri do pet dana posle nas su sve države članice EU uvele vanredno stanje, vanredne mere, čak neke mnogo restriktivinije upravo zbog toga što je pandemija zauzela mnogo veći efekat i dinamiku i gde čak razvijene države nisu mogle da izađu tako na kraj kada je u pitanju zdravstveni sistem.

Danas smo inače došli ovde da upravo na osnovu konsenzusa političkih stranaka raspravljamo i na kraju krajeva glasamo o onome što su se političke stranke dogovorile po ukidanju vanrednog stanja, a to su određene izmene i dopune zakona koje govore o tehničkim uslovima sprovođenja izbora, upravo da bi se dala mogućnost svim političkim strankama koje nisu do sada imale prilike da prikupe potpise, da bi to uradile na najefikasniji način i da bi jednostavno kampanja mogla da se završi u nekih sledećih 38 dana.

Šta nas je dočekalo? Dočekalo nas je, jedna grupa ljudi na čelu sa Boškom Obradovićem i predstavnicima Saveza za Srbiju koji su kobajagi ovde došli sa automobilima, sa otvorenim haubama da popravljaju automobile, a u stvari da bi napravili jednu čitavu predstavu gde su na kraju krajeva pokazali kako izgleda fašistička ideologija koja je jednostavno našla svoje uporište u Bošku Obradoviću i Savezu za Srbiju i kako to izgleda obračunavati se sa političkim neistomišljenicima. I kako to Ustav Srbije prema članu 21. i članu 49. kaže da niko ne sme biti inkriminisan zbog svoje različite veroispovesti, nacionalne pripadnosti i političkog mišljenja. Tada dolazimo u situaciju da zaista možete da kažete da je vladajuća koalicija, jer se to jednostavno stalno spočitava SNS, da vladajuća stranka je odgovorna za očuvanje demokratije u društvu. Kao što vidite mi smo imali prilike da zaista mnogo toga u proteklih manje od nedelju dana vidite sa koliko puno strpljenja čuvamo sve demokratske vrednosti koje do sada smo imali.

Aplauz koji je bio upućen medicinskim radnicima za vreme bitke za ljudske živote koje svako veče bio u 20.05 je negde dojadio predstavnicima opozicionih stranaka, pa su te aplauze zamenili sa lupanjem u šerpe, a sada jednostavno i te šerpe su malo kao pokazatelj njihovog nezadovoljstva već je potreba pored onog verbalnog nasilja koje je krenulo na decu predsednika Srbije i to traje u nekom kontinuitetu, ali sada se zahuktav sve više i više, je prenešeno na poziv na nasilje i oduzimanje života samom predsedniku države.

E, sada je sve to malo, sad je potreba još veća da se pojedinci kao što je Boško Obradović i njegovi sledbenici sačekaju određene narodne poslanike sa kojima ne misle isto i fizički se obračunaju na najgori mogući način. To je pokazatelj u stvari koji politički program je onih koji treba da izađu na izbore. Problem je nastao u stvari, juče i prekjuče kada su u delu političkih stranaka došli do zaključka da će izaći na izbore, kao što je određeni pokret Sergeja Trifunovića i pokreta „ Jedan od pet miliona“. Onda je nastao problem što Savez za Srbiju na čelu sa Đilasom, jednostavno ne želi, do sada je govorio da će bojkotovati te izbore, drugi deo DS želi da izađe na izbore, i sada postaju svi građani Srbije taoci njihovog problema izlaska ili ne izlaska na ove izbore 21. juna.

Dolazimo do krucijalnog predloga i rešenja bivšeg predsednika države gospodina Tadića koji je rekao da je najbolje izađi na izbore sa listom za bojkot. To je znate u stvari, izlazak na izbore i pokušaj da se ono biračko telo koje je podržavalo one šetnje sve moguće i bojkot ovih izbora sada preinači i kapitalizuje određen broj glasova koji će izaći na biračka mesta. To je ono o čemu danas imamo prilike da razgovaramo ovde u parlamentu Srbije da kažemo da određene političke stranke, znači, pribegavaju verbalnom i fizičkom nasilju za rad toga da bi podigli sebi rejting, pokušavajući da pređu taj cenzus od tri procenta i imamo jednostavno politički program SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i svih onih stranaka koje podržavaju politiku vladajuće koalicije i koje se jednostavno zalažu za budućnost Srbije.

Budućnost Srbije pokazuje da ekonomija, nauka, zdravstvo, kultura, na kraju krajeva i političke vrednosti koje danas imamo u Srbiji želimo da očuvamo i želimo da unapredimo i da pokažemo svetu i Evropskoj uniji da je Srbija mnogo napredovala u svim segmentima društva.

Za ekonomiju nam svim priznaju na osnovu svih rezultata, kada pogledate sada u prvom tromesečju videćete da je Srbija imala najmanji pad od svih zemalja u regionu, pa čak i od mnogih razvijenih država u EU. Na kraju krajeva, mi imamo prognoze i MMF koliki će taj pad biti, Svetske banke i našeg Ministarstva finansija, pa videćemo kraj godine.

Ono što treba reći to je da se Srbija bori svim silama da bude najbolja u onome što radi. Mislim da građani Srbije moraju da čuju i da prepoznaju šta je to što u budućnosti, zbog budućnosti naše dece jako važno kada izađemo na birališta 21. juna, o čemu glasamo i o čemu odlučujemo.

Mi danas imamo pored fašističke ideologije i fizičkog nasilja nad našim kolegama ovde, gospodinom Marijanom Rističevićem, imamo jednu prezentaciju potpunog bezumlja kada je u pitanju sama politika i demokratske vrednosti u Republici Srbiji, imamo prezentaciju fizičkog nasilja i rušenje institucija. Pokušaj je svaki put da se uđe u neke institucije, pa da se one poruše na taj način što bi oni samo upali u te institucije, zauzeli i rekli – eto, one su sada naše. Nema osvajanja vlasti bez izbora.

Ako želite imate model i imitirate sve ono što je bilo 2000. godine, imate upad u institucije, imate pokušaj nasilja i verbalnog i fizičkog i uništavanje određenih materijalnih vrednosti institucija, morate pre toga da izađete na izbore, mora da dobijete legitimitet i legalitet građana Srbije, tek nakon toga možete da tražite da sprovedete sve ono o čemu je narod, odnosno o čemu su građani Srbije glasali. To sprovođenje za to ste dužni i odgovorni, takođe i vi iz opozicije, kao i mi iz vlasti.

Na svakom biračkom mestu imaćete svoje predstavnike, ukoliko možete da ih skupite, imaćete prilike da učestvujete u biračkom procesu, imaćete prilike da budete svedoci koliko glasova je koja stranka skupila. To je jedini legitimitet i budućnost o kojoj možemo da razgovaramo kada je to u pitanju.

Pošto je odgovornost vladajuće koalicije najveća danas i od strane opozicionih stranaka se stalno to potencira, mi smo imali prilike juče od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da čujemo da i pored svega onoga što je lično doživeo kao i verbalne i pokušaje fizičkih napada na njegove članove porodice i na njegovo okruženje, na najperfidniji i na najgori mogući način, imali ste prilike da kao odgovor čujete iz njegovih usta poziv da se svi politički akteri jave, prikupe potpise i izađu na izbore. To je pružena ruka svima da se politička borba vodi ovde u parlamentu, a ne na ulici, jer je to u interesu svih nas.

Mislim da je 21. juna potpuno evidentno da će građani Srbije jako puno razmišljati o tome da li će glasati za prošlost ili će glasati za budućnost zbog naše dece, ali i sve naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Ivana Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, situacija u Srbiji je takva da danas možemo da govorimo o izmenama zakona koji se odnosi na izbore.

Poštujući Ustav, poštujući sve zakonske rokove u mesecu martu su raspisani redovni izbori u Srbiji. Zbog situacije u kojoj se našao celi svet, sve političke stranke koje odgovorno deluju su se usaglasile sa tim da je u redu i da se prekinu izborne radnje. Kako je kritikovano sve što se radi u Srbiji, tako se danas kritikuje i ovo kada razgovaramo i tražimo model za nastavak izbornih radnji.

Srbija je uspela kako-tako da se izbori sa pandemijom. Srbija je uspela da stvori uslove da se ukine vanredno stanje i da se život polako vraća u normalu i da uz poseban oprez idemo dalje.

Država Srbija je dala hrabar odgovor na napade virusa. Uspeli smo da spasemo puno života i zbog onoga što je urađeno u zdravstvu u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u mnogome je doprinelo da se lakše borimo sa ovom pandemijom.

Kao prvo, imali smo investicije od 600 miliona evra u naša tri klinička centra, imali smo izgradnju specijalnih bolnica, izgradnju i rekonstrukciju opštih bolnica širom Srbije. Sve je to doprinelo da Srbija bude na vrhu evropskih zdravstvenih standarda. A, da nam je zdravstvo bilo kao što je bilo za vreme onih koji danas ovde promovišu nasilje, koji zloupotrebljavaju svoju i tuđu decu kao politički argument, ne smem ni da zamislim kakav bi scenario mogao da zadesi našu zemlju, da država nije činila ono što je činila teško bismo mogli da se suprotstavimo ovom virusu.

Kada pogledamo statistiku zemalja u regionu možemo da kažemo da je Srbija imala mere koje su dale rezultate. Mi smo i pre šest godina u Srbiji imali teške mere, teške ekonomske mere, ali većina ljudi u Srbiji je to razumela, kao što je razumela i mere koje su bile u prethodnom periodu sprovedene u borbi sa pandemijom.

Svedoci smo danas da na osnovu tih teških mera koje smo imali 2014. godine koje je sproveo Aleksandar Vučić, tada na mestu premijera, Srbija ima temelje i ima stabilnost i sada ima mogućnost da pomogne svojim građanima. Verujem da ćemo se brzo vratiti u stanje koje je bilo pre pandemije i da ćemo nastaviti da beležimo rast i da smo obeležili intenzivan rast u prethodnom periodu i do početka pandemije govori mnogo pokazatelja.

Ja ću podsetiti na nekoliko. Za samo sedam godina mi smo uspeli da zaposlimo 700.000 ljudi u Srbiji, povećali smo direktne strane investicije za više od tri puta i tako smo uspeli da dostignemo vrh svetske liste po pitanju broja investicije, odnosno na veličinu privrede. Izgradili smo 350 kilometara auto-puteva, mnogo su unapređeni železnički, vodni i vazdušni saobraćaj i Srbija je postala veza između evropskih zemalja.

Godine 2010. prosečna plata u Srbiji je bila 331 evro, a danas je 515 evra. Danas imamo tri međunarodna aerodroma i „Er Srbija“, evo i sad smo videli na primeru kako je odradila svoj posao u naletu pandemij je toliko ojačala i mi smo 2011. godine imali 3,1 milion putnika, a po podacima iz 2019. godine, taj broj iznosi 6,2 miliona. Zaista, ovde hoću da iskoristim priliku da kažem – svaka čast svim ljudima iz „Er Srbije“ i čitavoj organizaciji i logistici, kako su uspeli da odreaguju pravovremeno i da doprinesu da se lakše izborimo sa ovom situacijom.

Takođe, uverili smo se i da je međunarodni … koji Srbija ima u svetu na najvišem nivou i želim da kažem da međunarodnu reputaciji koju naš predsednik ima je nacionalno dobro za Srbiju.

Narod u Srbiji to zna, narod u Srbiji to vidi i narod u Srbiji je podržao reforme koje je on sprovodio 2014. godine, podržao je i mere koje su i sada bile na snazi, a mere su bile na snazi isključivo uz poštovanje i uvažavanje struke i verujem da su ljudi u Srbiji sigurni da jedino predsednik Aleksandar Vučić ima jasan plan za oporavak i budućnost naše zemlje.

Izvori su raspisani još pre uvođenja vanrednog stanja u našoj zemlji, a pre toga su i mnogi izborni zakoni poboljšani i danas sa izmenama zakona koji se nalaze na dnevnom redi mi se prosto samo prilagođavamo na ovo nastale situacije kako bi se omogućilo da one liste, one političke stranke koje nisu uspele da prikupe potpise za svoj liste da na lakši način uz poštovanje preventivnih mera da se stvore uslovi da oni mogu da skupe potpise i da predaju svoje liste.

Ono što se jutros dogodilo na ulasku u parlament je zaista jezivo i nedopustivo, za najstrašniju osudu i za hitno reagovanje svih nadležnih institucija. Udarati čoveka, šutirati, najpre, čoveka, pa tek onda legitimno izabranog predstavnika naroda, narodnog poslanika je direktan udar na srpski narod. Takva situacija nam pokazuje potpuno odsustvo razuma.

Šta su mislili Obradović, Jeremić i Đilas? Da će mere u borbi sa virusom biti neuspešne? Da će narod biti ljut? Oni su čak i priželjkivali smrt, ja moram tako blago da kažem, oni su jedno vreme pozivali starije ljude da izađu napolje, samo su tražili način da se produžava vanredno stanje i da izbora ne bude, jer narod ih neće, oni na izbore i neće, ostalo im je samo da ruše institucije i da fizički napadaju ljude.

Njihovi politički argumenti naročito su izraženi u poslednjih nekoliko dana, a to su vređanje, pozivanje na ubistvo, fizičko nasilje, šerpe i pištaljke.

Čuo je Boško Obradović kada je predsednik Republike rekao da se snaga ne dobija iz pobede već iz borbe. Ali, Skupština je mesto za sukob političkih ideja, a Boško Obradović je definitivno dokazao da je za njega Skupština mesto za borbu, odnosno za cepanje sakoa, za skrnavljenje državnih simbola, za cepanje zastave i slično.

Svi koji rade pod direktnim nalogom Dragana Đilasa su sada u panici i tako nanose direktnu štetu svojoj zemlji, gde god da se pojave. Njima je u interesu samo da napune svoje džepove, a nikako dobrobit države i naroda.

Na kraju, želim samo da kažem - gospodo, izvolite, pored poboljšanih izbornih uslova, pored ovih mogućnosti, izađite na izbore. Apsolutno je fer izaći na izbore. Izađite i vidite da li će pristojna Srbija da podrži udaranje u šerpe, pištaljke, fizičko nasilje, ili će podržati politiku rada, rezultate i planove za budućnost Srbije i budućnost naše dece. Hvala.

Reč ima poslanica Branka Stamenković.

Dobar dan.

Poštovani građani, vaši narodni predstavnici ovde su se danas sastali da bi, kao što to želi vlast, izmenili nekakve izborne zakone. Morate da znate, dragi građani, da je demokratski standard svuda u svetu da se u godinu dana pre održavanja izbora izborni zakoni ne menjaju, da bi svi politički subjekti koji žele da izađu na izbore na vreme mogli da znaju i da računaju pod kakvim uslovima će da vode kampanju.

Ono što mi danas imamo, mi imamo da mesec dana pred izbore, kad je kampanja već počela, mi menjamo nekakve izborne uslove. I kada pitate vlast, oni će vam reći da je to iz njihove silne želje da poboljšaju te izborne uslove pod kojima se na izbore ide, a ono što vam prećutkuju, dragi građani, jeste da se njima žuri na izbore. Njima gori pod nogama da što pre izađu na izbore, jer da im ne gori, oni bi ih lepo odložili za to kad se steknu uslovi.

Jer, trenutno, politički subjekti treba da vode kampanju dok su još na snazi zabrane okupljanja, dok još ne postoje uslovi za vođenje kampanje. Zašto žure i zašto im se žuri? Zato što, kada bi odložili izbore na jesen, dragi građani, sve pogubne posledice po ekonomiju, koje će imati ove srednjevekovne mere zatvaranja zdrave nacije u karantin, biće više nego očigledne. I oni žele da izađu na izbore pre nego što vi to na svojoj koži osetite, jer onda ćete možda glasati i drugačije.

Kada im kažete ovo što ja sad vama, dragi građani, pričam, kada im zamerite na tim srednjevekovnim merama karantina, zatvaranja cele nacije u kućni pritvor na period od mesec i po dana, oni vama kažu - mi smo sačuvali narod, smrtnost je mala. Znate šta, to kako ste nas vi sačuvali, tako je mogla da nas sačuva i moja pokojna baba sa tri razreda osnovne škole - zatvorim sve pod ključ i bog da me vidi. Građani od vas, gospodo, očekuju, i zato vas biraju, da imate inteligentnija rešenja nego što je to kopiranje rešenja moje pokojne babe sa tri razreda osnovne škole.

Uništili ste privredu. Posledice toga tek će da se osete na jesen. Zato vam se žuri na ove izbore.

Uslova za održavanje fer i slobodnih izbora nema. Nije ih bilo ni pre protivustavnog uvedenog vanrednog stanja, nema ih ni sad, nakon što je to vanredno stanje ukinuto, ali su sad još dodatno pogoršani i još su gori nego što su bili pre svega ovoga.

Da vam je, gospodo draga, uopšte stalo do demokratije, pored koje ja sumnjam da ste u životu uopšte i prošli, vi biste odložili održavanje izbora dok se ne steknu uslovi da se oni mogu odvijati u normalnoj atmosferi, a ne bi na njih ovako brzali i žurili da što pre dođete.

Sad bih još morala samo da kažem da, ukoliko imate nameru uopšte da odgovarate, bilo ko od poslanika vlasti ili predstavnika Vlade na ovaj moj govor, što možda i nećete, jer kao što vidim, nakon govora poslanika Radulovića maca pojela jezik, ali ako ipak neko nešto odgovori, ja bih da unapred najavim da želim nakon toga repliku i pozivam se na pravo na tu repliku, po osnovu onoga što mi je jedan vaš poslanik pre četiri meseca rekao, a to je da svako ko traži repliku, dobije, u ovom demokratskom parlamentu koji vi vodite. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marko Parezanović. Izvolite.

Što se tiče odgovaranja na gluposti i besmislice, mislim da ne postoji veća kazna za glupost i besmislice od ignorisanja. To je što se tiče odgovora na sve ono što smo čuli do sada.

Kada sam postao narodni poslanik, iskreno, nisam očekivao da ću u ovom domu videti svog kolegu išutiranog, sa iscepanim odelom, sa krvavim uhom, kako ulazi u ovu salu. Ali, iskreno, nije da je to nešto novo i da to već mnogo puta do sada nismo videli. Mislim da više ne mogu ni da prebrojim koliko puta smo svi zajedno, i u ovoj sali i na svim drugim mestima, govorili o tome da postoje ljudi kojima je ovde očigledno jedan jedini cilj da po svaku cenu izazovu sukobe, da po svaku cenu pošalju u svet sliku političke nestabilnosti u Srbiji, da pokušaju da iznude vlastito hapšenje, kako bi glumili velike političke žrtve. Očigledno da sve ono što su do sada radili nije bilo dovoljno, pa su se odlučili na jedan korak dalje, da budu još žešći u tome.

Ako se setite, pre tri meseca, ovde, kada je Boško Obradović po ko zna koji put napao Aleksandra Martinovića, ja sam ga tada kao njegov kolega iz Čačka razdvojio od ostalih poslanika vladajuće većine i nisam to uradio zato što mi je bilo posebno bitno da zaštitim njega, već zato što mi je bilo bitno da zaštitim dostojanstvo ovog doma, jer niko od ovih ljudi ovde nije želeo da se u svet pošalje najružnija moguća slika iz Srbije.

Mi smo danas, nas 140, koliko nas je bilo jutros, mogli da izađemo ispred i da rešimo to na isti način na koji su to oni radili, ali to nije naš posao. Nas građani Srbije nisu birali da se ovde tučemo, već da radimo svoj posao, da branimo svoje ideje i prezentujemo svoj program.

Kada pogledate i one proteste ispred predsedništva, po ko zna koji put, ono rušenje ograde, nasrtaji da se uđe unutra, prosto ne možete a da se ne zapitate šta je poenta svega toga? Hajde da kažemo, ušli ste unutra, i šta sad? Hoćete da ubijete predsednika? Hoćete da bijete ljude tamo? Da zauzmete Predsedništvo na silu? Šta je poenta? Da se slikate unutra? Da ostanete večno? Ja mislim da niko u Srbiji ne može da razume šta je poenta i šta je cilj tog nasilnog pokušaja upada u Predsedništvo Srbije.

U istom trenutku kada su se ti protesti sinoć dešavali, gledam na televiziji, jedan od lidera Saveza za Srbiju, čini mi se Lutovac da je bio, on daje izjavu za jedan mediji i to sad ide uživo. Njega pitaju - šta je poenta ovog protesta? On kaže - mi smo se ovde okupili, protestujemo, zato što smatramo da su izbori 21. juna opasni i oni će da ugroze zdravlje nacije zbog Koronavirusa. Dok on to priča, kamera ga snima, a iza njega vidite 300 ljudi koji se nalaze na 20 cm jedni od drugih, skinuli maske, nemaju nikakvu zaštitu, dok on priča da je zabrinut zbog izbora 21. juna za zdravlje nacije, 7. maja imate 300 ljudi na gomili koji stoje iza njega, koji apsolutno ne vode računa o bilo kakvoj zaštiti.

Dakle, vidite jedan potpuni, potpuni politički apsurd, jedno detinjasto ponašanje, što bi rekao jedan moj prijatelj – to je otprilike sedmi razred, drugo polugodište. Već ovi u osmom razredu, prvo polugodište, oni su mnogo zreliji i ozbiljniji i oni takve gluposti ne bi pravili.

Slična je i ova ideja koju smo čuli od bivšeg predsednika Borisa Tadića, koji kaže – hajde da mi izađemo na izbore, da nam se lista zove „Lista za bojkot“, pa ćemo mi posle izbora da nastavimo da bojkotujemo Skupštinu.

Sad, pazite još jedan apsurd. Zamislite situaciju da ta njihova lista, recimo, pobedi na izborima, što je, naravno, nemoguće, ali hajde da kažemo, svako izlazi na izbore da bi pobedio, oni pobede na izborima, ali su već obećali građanima da će da bojkotuju Skupštinu posle izbora. Dakle, oni ne mogu ni da formiraju vlast, a pobedili su.

Dakle, vidite koliko tu nema nikakvog realnog razmišljanja i koliko su ti ljudi izgubljeni. Kad vidite ko nam je sve vodio zemlju 12 godina, stvarno je dobro da mi još uvek postojimo.

Kada su u pitanju ove izmene zakona, sve što smo uradili u prethodnih nekoliko meseci, uradili smo sa ciljem da izborni proces bude što bolji. To se nije toliko ticalo nas kao vladajuće stranke, koliko svih drugih učesnika izbora. Mi smo i sada potpise za izbore skupili, ali radimo to da bi preostale stranke na što bezbedniji i što efikasniji način mogle da obave taj proces. Kao kada smo smanjili cenzus na 3%, nismo to radili zbog nas, već da bi svi imali veću šansu da budu deo parlamenta, da ne bi glasovi ostajali ispod cenzusa, da ne bi neko dobio 4%, pa se to posle prelije najvećoj stranci.

Zaista, ja najiskrenije svim učesnicima izbora želim da pređu cenzus i da uđu u ovu Skupštinu i da se bore za svoje ideje.

Kad vidite krajnji epilog, a krajnji epilog će biti fijasko za sve one koji se tako ponašaju i kao što su mnogo puta do sada na svim izborima doživeli fijasko, nemojte da očekujete da će neko od njih da analizira svoje rezultate, svoje postupke, svoj program, da će možda da preuzme krivicu na sebe. Budite sigurni da od toga nema ništa. Svi drugi će da budu krivi. Mi ćemo biti krivi za njihov rezultat, građani Srbije će biti krivi koji ih nisu razumeli, samo oni nikad neće biti krivi. Evo, već odmah posle izbora verovatno će da krenu u neke nove proteste, da se ponovo nekom žale, a neće ni jednog trenutka razmisliti zašto to građani neće da glasaju za njih.

Kao što sam rekao na početku – ne postoji bolji lek za takvo ponašanje od ignorisanja. Nije na nama da ulazimo u takve sukobe sa njima, postoje nadležni organi koji se time bave. Kao što znate, danas je već 15 izgrednika koji su pravili haos ispred Skupštine uhapšeno i nadamo se da će država smoći snage da se izbori sa tim novim talasom fašizma u Srbiji, i to baš sada u danima kada slavimo 75 godina od pobede nad fašizmom.

Ne mogu da se ne osvrnem i na neke komentare, pošto zaista mnogo vređa sve ove ljude ovde i sve ljude u Srbiji kada neko vređa lekare koji su se dva meseca borili za živote građana Srbije, ljude koji su se ceo život školovali i ceo život učili da bi bili dobri lekari, dobri epidemiolozi i onda se pojavi neko blage veze ni o čemu nema da im drži predavanje o tome, da im čak kažu da ni jedan život u Srbiji nisu spasili.

Pošto se često ponavlja to da je polovina umrlih u Evropi umrla u staračkim domovima, a znate zašto je to tako? To je tako zato što oni nisu stigli do bolnice. Nisu stigli do bolnice, jer su im bolnice bile prepune, jer im je pukao zdravstveni sistem, jer su morali da se odreknu tih ljudi, da im kažu – vi ste stari, vas ne možemo da lečimo, moramo da lečimo ove mlađe. To je ono što mi u Srbiji nismo dozvolili i to je ono što ti lekari nisu dozvolili.

Smej se, kretenu jedan.

Meni je žao što, evo, prvi put u ovom mandatu ću da iskoristim tu reč, ali očigledno da nema drugog epiteta da opišete osobu koja je u stanju da danima u ovoj Skupštini vređa, ne jednog lekara, već čitav tim koji je učestvovao u Kriznom štabu, i ne samo u Kriznom štabu. A, mi smo danas posle dva meseca, na samom kraju te epidemije došli do toga da imamo 1% do 2% zaraženih dnevno u odnosu na broj testiranih, tim merama koje smo primeni i tim trudom tih lekara. Ali, mislim da to građani Srbije dobro prepoznaju i da se na kraju kada izbori dođu svi lepo izmerimo.

Tako da, ja želim i u ovom trenutku, pre svega, sve građane Srbije pozovem da na izbore izađu u što većem broju, jer je to smisao demokratije i da na taj način pokažu kakvu budućnost žele, kao što su to radili i uvek do sada, kao što su radili i kada smo mi bili u opoziciji i gubili sijaset izbora, ali nikad nismo na ulici tražili promene. Dočekali smo tu pobedu na izborima, ne na ulici, nego na izborima. Mislim da bi mnogi mogli iz toga da nauče mnogo o demokratiji.

Obzirom da je ovo, verovatno, moguće i moje poslednje obraćanje u ovom sazivu, želim još jednom da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima u Srbiji na svemu što su uradili u prethodna dva meseca, posebno onima koji su bili najodgovorniji i preuzeli odgovornost za najteže mere, a posebno i građanima Srbije koji su u neverovatno velikom procentu bili veoma odgovorni i ispoštovali sve te savete da bi sada posle dva meseca mogli da idemo ka nekom mnogo boljem scenariju u odnosu na ono što je izgledalo na početku. Da te mere nismo primenili, verovatno bismo prošli kao neke evropske zemlje koje imaju po tri, četiri, pet, pa i deset hiljada preminulih. Možda je nekome svejedno da li je broj preminulih 200 ili 5.000, ali ja mislim da nijednom građaninu Srbije to nije svejedno.

Oni koji vam kažu da je rizično ići na izbore 21. juna, a nije rizično ići na jesen kada cela Evropa i svi stručnjaci u Evropi prognoziraju i očekuju novi talas Korone, to vam samo govori da je njima bitnije da dobiju još par meseci vremena za sebe, a baš ih briga i za zdravlje građana i šta je ono što stručni ljudi, i u ovoj zemlji i u svetu, nama svaki dan govore.

Još jednom, dakle, hvala svim lekarima, hvala svim građanima. I, još jednom pozivam sve ljude da 21. juna izađu na izbore i da iskažu svoju demokratsku volju. Hvala.