Zahvaljujem.
Po amandmanu narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se čak slažem delimično sa onim što sam čuo u prethodne dve diskusije. Znam da je loše. Upozoravao sam da će biti loše, ne zato što sam u dosluhu sa bilo kime. Ja sam najbliži ovde, kao što znate u Skupštini, sa profesorom Ševarlićem. Nisam imao pojma da će da se odvaži da na taj gest. Ja ga i ovim putem molim i pozivam da odustane od tog štrajka glađu iako cenim njegove motive i njegov patriotizam i verujem i kažem, biće potreban u toj borbi, upravo zarad tog cilja zbog kojeg je stupio u štrajk. Biće potrebno njegovo iskustvo, znanje, pamet i njegova dobra volja.

Isto tako apelujem, naravno i na sve druge poslanike koji štrajkuju glađu da odustanu od toga, ne samo zbog njih i njihovog zdravlja, nego pre svega zbog zdravlja političke i društvene situacije u Srbiji, a ona nije dobra. Govorio sam to i ovde. Nekada se to čulo, najčešće se nije čulo, nekada se ignorisalo, nekada se ismevalo. Situacija politička je prilično patološka i očito se ne slažem oko toga ko je za to kriv, odnosno krivlji, ali je potpuno jasno da nije dobro, poštovane kolege.

Slažem se da ovo treba da bude mesto dijaloga i rasprave, ali to na žalost nije bilo, nije bilo prethodne četiri godine, uglavnom se u nekim retkim trenucima. Mislim da je vlast, vladajuća većina, zbog toga što je toliko velika, možda zbog toga što je opozicija tako razjedinjena bila, najčešće slaba, se suviše bahato ponašala, ponašali ste se kao da je sve u vašim rukama, to je tako izgledalo, na žalost. Podsećam na onu staru mudrost – da ničija nije gorela do zore. O tome posebno svaka vlast treeba da vodi računa i da ona bude taj koja prva pruža ruku i čini gestove dobre volje. Pa, ako se ti gestovi odbiju onda je drugo.

Treće, ili poslednje. Smatram da ste suviše često svu politiku svodili na odbranu lika i dela gospodina Vučića i stalno pričali o nekoj životnoj ugroženosti, o nekim atentatima. Pozivali ste se na neke čudne likove, anonimne, sa društvenih mreža. Time smo stvorili jednu situaciju da je normalno pričati o tome, bilo kome. Nije mi problem gospođo Gojković da izgovorim ime Aleksandra Vučića i da neko i zaista ružno govori o njemu i o njegovoj porodici, ali isto tako se ako ne i ružnije govori o svim opozicionim drugim liderima, ličnostima. To nije dobro. Mi normalizujemo jednu patologiju, čak i čitajući takve tvitove ovde u Skupštini. Da ne prođete gospodo kao ona priča o babi i vuku ili čobančetu i vuku koji je toliko puta vikao vuk, vuk, pa mu posle kada se vuk pojavio niko nije verovao.

Dakle, moj je apel, možda i poslednji sa ovoga mesta da svako doprinese, a pre svega onaj koji je jači deeskalaciji koliko može, ovih političkih napetosti, a one postoje i nisu farsa i potencijalno su opasnije čak i od ove epidemije. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić, zatim Vladimir Đukanović.

Izvolite.

Znate šta, kada juče i prekjuče, dva dana za redom, organizuje skup, ako ne grešim Srđan Nogo zajedno sa Milovanom Brkićem. I taj što poziva na skup, taj Brkić je autor one čuvene rečenice – ubiti Aleksandra Vučića je prirodno pravo, a njegovu decu proganjati pa ćemo onda da im mi sudimo i onda imenom i prezimenom navede troje dece Aleksandra Vučića.

Onda gospodine Vukadinoviću vi juče budete na njihovom skupu, na skupu koji su takvi ljudi organizovali. Stvarno ne znam šta očekuje bilo ko da mi odgovaramo na tirade o poštovanju, normalnosti i dijalogu. Ti ljudi nisu nama nikakvo društvo nikada bili. Te nakazne vrednosti mi nikada baštinili nismo. I mi sada treba da pričamo o tome da li smo mi doprineli na bilo koji način, pa nismo. Ne može to da se relativizuje, rekli smo sto puta danas, reći ćemo još sto ako treba. I ne može to da se izjednačava.

Mi nikada nismo se namestili ovde, kao ove falange Đilasove i Obradovićeve, da ni vama ni bilo kome drugom sprečimo kao narodnom poslaniku da u Skupštinu dođe. Mi se nismo tu namestili ni da vas guramo, ni da vas na pod obaramo, ni da vas šutiramo, da vam glavu razbijemo, a sve su to uradili i vašem kolegi Marijanu Rističeviću. Voleli vi njega ne voleli, šta god mislili, šta god mi mislili jedni o drugima svi ovde. Takve stvari radili su samo jedni u ovom sazivu i ne samo u ovom sazivu, premotajte ih unazad koliko god hoćete, samo jedan primer ćete naći. To je ovo što su radili ovi dveraši Đilasovi pre neki dan. Potpuno u duhu onih poruka koje je slao njihov zajednički politički guru Milovan Brkić.

Potpuno u duhu onih odvratnih napada, poziva da se zlo nanese deci Aleksandra Vučića samo zato što su deca Aleksandra Vučića. Smeta vam kada ih uzmemo u zaštitu, pa kako to može bilo kome da smeta? Znate, neko koga u životu niste videli, sa kime niste ni reč progovorili, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan, nisu imali priliku da izazovu bilo kakav bes ni kod koga od tih ljudi. Nisu ih ničim uvredili, nisu im ništa nažao učinili i zašto da im budu meta? Zato što oca ne mogu da im podnesu.

Dakle, takve stvari kod nas nikada videli nisu, ni ove napade, kao što je njihov na Marijana Rističevića, ni pokušaj da se to prikaže kao nešto normalno, kao nešto civilizovano preko čega treba preći. Mi smo uvek protiv toga bili. Protiv toga govorimo i danas i protiv toga se zauzimaju i naše kolege ispred doma Narodne skupštine. Evo sada, u ovom trenutku, dok mi ovde pričamo.

Dakle, mi se principijelno borimo za svaku porodicu u ovoj zemlji, za svu decu Srbije i za demokratiju. Branimo i Narodnu skupštinu i državu i demokratski poredak. Ako neko hoće da govori o odnosima u ovoj zemlji i ovoj sali, završavam time, nek prvo uvaži tu činjenicu ko je bio na strani istinske demokratije, slobode, istine, pravde i poštovanja svih u ovoj zemlji. Reći će tada pošteno – Aleksandar Vučić i SNS koliko god ih voleo ili ne voleo, a ko je bio na suprotnoj strani, ko je sa njima pokušavao da napravi nešto loše ili bar sa njima da po Beogradu šeta, pa nek vidi svako sam za sebe.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite

Ja sam možda pogrešno protumačen ili kako god, ali u svakom slučaju želim da vam pokažem kako to izgleda kada se napada i zašto ovde teško dolazi do dijaloga, kako izgleda kada se napada Aleksandar Vučić?

Profesor Ševarlić, još jednom ponavljam, štrajkuje zato što je neko sa društvenih mreža, sa opozicione strane, ne sa naše, izmanipulisao javnost tako što je predstavio da je Aleksandar Vučić izjavio da će navodno Kosovo biti nezavisno, navodno juče. Izjava je stara godinu dana i veze nema sa nezavisnosti Kosova. I čovek sada, potpuno izmanipulisan štrajkuje ispred zgrade parlamenta. Štrajkuje glađu.

Sa druge strane, imate danas u današnjem „Danasu“ napad na Vučića zato što se ljute Vilijam Engdal čini mi se i Medlin Olbrajt zato što je mnogo uradio da Kosovo ostane u Srbiji. I vi više ne znate odakle vas napadaju i zbog čega vas napadaju.

To vam je ova situacija, znate, oko toga što sada tražite da razgovaramo. Iks puta im je nuđen razgovor, koliko puta smo ih pozivali, hajde ljudi dođite na dijalog, dajte da pričamo o čemu se radi.

Sada su se setili kada su videli da su sve izgubili. Nemam ništa protiv, kažem, malopre sam sišao među njih i uvek sam spreman da pričam i hoću da pričamo, ali znate, kasno Marko na Kosovo stiže.

Vi ste naelektrisali toliko vaše pristalice da oni pre nego što krenu da pričaju sa vama prvo vas izvređaju i ne znam šta onda da očekujte, kako druga strana da reaguje.

Nadam se da će se ovo spustiti i samo hoću da kažem da Srbija nije podeljena zemlja. Imate jednu manjinu prilično agresivnu, koja je isfrustrirana i koja svakako ne može da dobije na izborima, koja na kraju krajeva i luta negde, jer nema političku opciju gde bi mogla da kanališe to svoje nezadovoljstvo. Ali, nemojte molim vas da tražite od većine da se sada spušta, ponižava i ne znam šta da radi, zato što eto, oni su nečim nezadovoljni.

Slobodno ljudi izađite na izbore, skupite potpise, imajte listu, nije sporno, pričajte, razgovarajte, uđite u dijalog, ali nemojte da tražite hleba na takav način, jer to nikada zaista u životu nećete dobiti. Jednostavno mora da se zna neki red. Izborima se dolazi na vlast, nikako prelaznim vladama, nikako besmislicama, nikako nasiljem i dobro je da su možda sada ljudi koji su u pokretu Dveri shvatili da to što su sve radili potpuno uzaludno i potpuno nenormalno. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Zatim Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Gospodine Orliću, mogu oni mene da prebiju, ali ne mogu da me prevaspitaju, niti ću ja to dopustiti, posebno zato što se radi o borbi protiv jedne nasilničke grupe.

Nisu oni promenili stav, već pokušavaju da umanje štetu. Nema tu ništa spontano. Nema tu, gospodine Đukanoviću, nikakvog nasedanja. Nije Ševarlić naseo. Đilas je falsifikovao izjavu predsednika Republike. Olbrajt je napala Vučića. Đilas nije imao koga da mu digne ovde Poslovnik, zato što njegovi poslanici bojkotuju, njegovi poslanici, on nije učestvovao na izborima, rad Narodne skupštine. Nije ovaj zloupotrebljen, nego je upotrebljen, dogovorili su se da on digne Poslovnik i da na takav način pokušaju da započnu neku drugu aktivnost posle prebijanja.

Ja se njihovih batina ne bojim. U borbi protiv fašizma nema boljeg mesta da nastradaš od fašista od Narodne skupštine. Nema boljeg mesta.

Što se tiče tužilaštva koje, ako je odbacilo krivičnu prijavu, postaje saučesnik. Ja pitam tužioca - ne daj bože da se desi, šta bi bilo da na ulazu u njeno radno mesto, kada krene da radi svoj posao, oni koji ne rade svoj posao a plaćeni su, dočekaju je, iscepaju, prebiju, itd, da li bi onda to bilo krivično delo? Ali, ne daj bože da se to desi.

Poruka za ove nasilnike - njihovi lideri, za koje oni misle da će ih odvesti silom u bolju budućnost, nisu vredni njihove krvi, nijedne kapi krvi nisu vredni Boško Ljotić i njegovi pomagači. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Sada bih mogao tri replike, ali iskoristiću samo dva minuta.

Gospodine Đukanoviću, ne možemo se složiti, jer ja mislim da Srbija, nažalost, jeste podeljena zemlja. Dopuštam da nisu to dve jednake polovine, ali jeste podeljena. Dopuštam i da je vaša polovina veća trenutna, ali jesmo, nažalost, podeljena zemlja, i to oko stvari oko kojih ne bi smeli da se delimo.

Naravno, da su mediji drugačiji u ovoj zemlji, a i da smo mi, da je opozicija drugačija i bolja, možda bi odnos bio obrnut. Ali, jesmo podeljeni. I to ne zato što neko voli, da ne nabrajam ponovo ova imena i ove lidere koje stalno prozivate, nego zbog toga što jako mnogo, ne kažem većina ali, vrlo mnogo građana Srbije, uprkos ovoj propagandnoj torturi koja se vrši i ovde u Skupštini sve ovo vreme, nije ubeđena, štaviše vrlo je skeptična prema tome, prema kursu kojem SNS i vaš lider vode ovu zemlju.

Mnogi vam veruju i ja to ne poričem. Ja sam samo protiv toga i mislim da je za sve loše, i za vas je loše, da mislite da je to neka šačica, neka manjina, nekih prevaranata, huligana, itd. Kao što znate, vi ste organizovali proteste. Tu se uvek nakače neki pacijenti, ludaci, itd. Ali su vaši protesti imali podršku, to nije uopšte sporno, kada ste bili opozicija.

Tako i sadašnja opozicija ima podršku, ne zato što ih vole, nego što ne vole vas. A vi to ignorišete i stalno prebacujete na priču o nekim huliganima, o nekoj grupici, nekom fašisti ili ne znam nekim sličnim problematičnim elementima, kakvih ima sigurno i među opozicijom, ali, bogami, ima i u vašim redovima, i to ne nekih sitnih dilera, nego ozbiljnih kriminalaca, čitave plantaže marihuane kod ljudi bliskih vašoj stranci. Da ne govorim o raznim aferama koje su sve nekako potisnute i gurnute u treći plan zbog ovog vanrednog stanja i ove epidemije.

Dakle, bolje kada ste jaki, treba pružiti ruku i tražiti kompromis, i nuditi kompromis, nego kada se situacija obrne. I mislim da će svaka pametna vlast to iskoristiti i tako postupiti.

Zapamtite ono što sam rekao o babi i vuku. Kad prečesto vičete - vuk, ubistva, atentat, kao da prizivate nesreću, a ne da se borite protiv nje. Hvala.