Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 121 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika i da imamo uslove za dalji rad.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o - PREDLOGU ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA

Danas sednici prisustvuje ministar Branko Ružić sa saradnicima.

Pošto je Narodna Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne Skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već navikli da se u Srbiji izborni zakoni, odnosno zakoni koji utiču na izborni proces u Srbiji najčešće donose na jednu vrstu oktroisanog načina, gde nema konsenzusa političkih stranaka i obično se promene dešavaju kao grom iz vedra neba.

Dakle, godinu dana neki kvazi-dijalog između predstavnika vlasti i predstavnika prozapadne opozicije. Prvo, posredovanjem nevladinog sektora, odnosno organizacije Džordža Soroša, Fondacije za otvoreno društvo u Beogradu i još nekih nevladinih organizacija, pa posle toga, da stvar bude još gora, Narodna skupština Republike Srbije se ponizila na taj način što je prihvatila posredovanje bivših poslanika Evropskog parlamenta nekakvom dijalogu u Srbiji. Dakle, neki ljudi, koji nisu više u institucijama Evropske unije, koji su u penziji, postavili su se kao autoriteti da reše pitanje demokratije i poštenih izbora u Srbiji, a mi smo to sve prihvatili i odnosili se prema njima kako da nam oni donose, otprilike, vatru koju mi nemamo, kao da civilizacija stiže u Srbiju. Eto, takva situacija je bila u Narodnoj skupštini.

A videli smo posle toga primedbe oko medijskog prisustva, oko načina glasanja na lokalnim izborima i tako dalje, da su se stvari neke zaista i promenile, ali samo selektivno i samo tamo gde vladajućim strankama to odgovara, a dobar primer za to jesu lokalni izbori u Medveđi održani prošle godine.

Dakle na izbornoj listi nekakve srpske desnice, koja je preko noći osvanula kao neka nova patriotska desničarska stranka ili šta god, na njihovoj lokalnoj listi pojavili su se funkcioneri i članovi SNS.

Dakle, malo izgleda nekim ljudima jedna stranka, treba da imaju više, pa onda članovi iste stranke izlaze na lokalne izbore na različitim lokalnim listama i forsiraju se na uštrb nekih parlamentarnih, dugotrajnih i ozbiljnih stranaka u Srbiji.

Slična stvar je bila, na primer, na izborima u Kladovu, koji su održani pre dve godine. Dakle, demokratska atmosfera u kojoj tri vladajuće stranke osvoje 95% glasova. Gde to ima na svetu da 95% građana glasa za vlast? Da li to mesto postoji? Samo je postojalo 2018. godine u Kladovu.

Valjda je onda neko trebao da dođe u stanje svesti da to treba da se promeni, da treba malo da se povede računa o poštenim izborima, da treba vladajuće stranke da se odnose prema opoziciji onako kako bi voleli da se prema njima odnose kada oni jednom budu opozicija. Naprednjaci su trebali da imaju već jedno takvo iskustvo, budući da vlast DS nije bila tolerantna prema različitom mišljenju svojevremeno i, umesto da naprednjaci uče na njihovim greškama, oni su počeli da primenjuju sličan sistem rada i funkcionisanja kao i DS.

Dakle, nije se vodilo računa o pravim problemima. Predstavnici Narodne skupštine su mislili da će oni nekom udovoljiti iz Evropskog parlamenta ili institucije EU ukoliko budu prihvatili posredovanje u nekakvom dijalogu tih evropskih poslanika, odnosno bivših evropskih poslanika, ali videli smo i koji su njihovi kriterijumi. Njihovi kriterijumi su da su izbori pošteni ukoliko sve one stranke koje se zalažu za evropske integracije Srbije na njih izađu, a da najmanje ima veze koliko će građana Srbije na tim izborima da glasa.

Mi smo od te iste EU već jednom dobili da je čestitala Tomislavu Nikoliću pobedu na predsedničkim izborima u pet sati, a ostalo je još tri sata da se glasa na biračkim mestima. Izgleda da je Evropska komisija mnogo brže prebrojala rezultate izbora nego RIK u Srbiji.

To nam govori kako se oni ponašaju i kako se postavljaju. Demokratski je kada si sa nama, kada se zalažeš za našu stvar, kada ispunjavaš bezpogovorno sve ono što ti mi naredimo, a sve što je protiv evropskih integracija Srbije, odnosno pogubne politike Srbije na putu u EU, to je nedemokratski, to je zastarelo, to je anahrono, to nas vraća u devedesete i ne znam ni ja šta, odnosno kakve floskule smo mogli da slušamo baš od tih Evropljana za ovih godinu i nešto dana.

Dakle, stanje u Srbiji, parlamentarizam u Srbiji i izborni proces u Srbiji treba da se promeni, treba da se promeni na bolje voljom građana Srbije, odnosno konsenzusom političkih stranaka koje predstavljaju u Narodnoj skupštini građane Republike Srbije, a ne da se podilazi diktatima iz inostranstva zato što njima nisu interesi građana Srbije na prvom mestu, nego im je na prvom mestu ispunjavanje njihovih zahteva.

(Miladin Ševarlić: Poslovnik.)

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić, po Poslovniku.

Zahvaljujem, predsednice.

Član 107. u vezi sa članom 8. Ustava Republike Srbije koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđeno za promenu Ustava.

Juče smo imali prilike da vidimo u „Politici“ izjavu ambasadora Ruske Federacije, da Rezolucija 1244 treba da se promeni.

Istovremeno, juče je objavljena izjava predsednika Republike da će celo da će celo Kosovo biti proglašena na svojoj teritoriji kao samostalna država.

Predlažem da Skupština pod hitno sazove sednicu, pozove predsednika Republike i da raspravljamo o tome.

Ako predsednik Republike širi takvo… (Isključen mikrofon)

Ja se izvinjavam, vi niste dobili reč za diskusiju nego povredu Poslovnika.
Kako sam ja povredila Poslovnik, a da ima veze sa vašom diskusijom, molim vas? Ne možemo imati lažne povrede Poslovnika posle, ne znam ni ja koliko godina. Naučite Poslovnike.
(Miladin Ševarlić: Ja sam naučio.)
Sada će biti raspust, pa naučite Poslovnik. Stvarno besmisleno posle četiri godine da mislite da je povreda Poslovnika sve što vama padne na pamet da držite govore. Nemate poslaničku grupu i pokušavate uz pomoć povrede Poslovnika da to nadomestite.
(Miladin Ševarlić: Da li je to dostojanstvo Skupštine?)
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Javio sam se za reč povodom amandmana, prosto želim da iznesem nekoliko važnih stavova poslaničke grupe SNS u vezi onoga što smo čuli danas, a i u vezi onoga što smo čuli pre dva dana kada smo u načelu raspravljali o predlozima ovih izbornih zakona koji se odnose na izbore narodnih poslanika i na lokalne izbore.

Pre svega, želim da kažem da je SNS prihvatila razgovore sa svima koji su želeli sa njom da razgovaraju o tome u kom pravcu treba reformisati naš politički sistem i u kom pravcu treba reformisati, između ostalog, i naše izborno zakonodavstvo.

Tu se, naravno, uvek izvlači iz konteksta ono što je rekao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a to je da neće prihvatiti bilo kakve ucene, čak i ako ih se skupi pet miliona. On je rekao da neće prihvatiti diktat ulice.

Dakle, na ulici može da se skupi čak i pet miliona ljudi, što naravno nikada neće da se desi, jer oni koji organizuju proteste protiv Aleksandra Vučića mogu da skupe samo 15 do 20 mafijaša i narko-dilera, kao što je to pre dva dana uradio fašista, Boško Obradović, ali je istovremeno predsednik Republike rekao da je spreman da razgovara sa svima onima koji žele ozbiljan i tolerantan dijalog o reformi našeg političkog sistema, ali u institucijama političkog sistema, odnosno u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Još je rekao, ako ne želite da razgovarate sa mnom, razgovarajte sa predsednicom Narodne skupštine. Ako ne želite da razgovarate ni sa predsednicom Narodne skupštine, evo vam tu poslanici SNS pa razgovarajte sa njima. Mi smo pokazali spremnost da razgovaramo u kom pravcu treba promeniti naš politički sistem i naše izborno zakonodavstvo.

Razume se, ne moguće je promeniti sve to za kratko vreme u potpunosti, ali ja mislim da svako objektivan mora da primeti da smo mi mnogo toga u našem političkom sistemu promenili na bolje u proteklih godinu dana i da sve te promene, ako opet objektivno pogledamo, idu u prilog onim političkim strankama koje su trenutno u Srbiji opozicija.

Ja bih voleo da čujem jedan ozbiljan argument o tome da je bilo šta promenjeno u našim zakonima a da je na štetu opozicije. Ne. Sve je u korist opozicije i sve je na štetu SNS, počevši od smanjivanja cenzusa sa pet na tri procenata pa nadalje.

Mi smo u tim razgovorima prihvatili praktično sve ili skoro sve što su nam opozicione stranke zamerale da ih nema u našim zakonima, da ih nema u našim pravnim propisima, mi smo sve to ugradili u naše zakonodavstvo. Onda kada nisu znali šta će, neki od njih koji su učestvovali u tim razgovorima, ja sam slušao i jednog od njih pre dva dana koji nam spočitava zašto se menjaju izborni uslovi u izbornoj godini ili neposredno pred izbore, a njegova stranka je između ostalog insistirala na tim promenama.

Mi smo sedeli za istim stolom, razgovarali, prihvatili skoro sve što su oni predlagali i onda dođu u Narodnu skupštinu i kažu – e, ali zašto menjate uslove na nekoliko meseci ili na godinu dana pred izbore? To su sve bili njihovi uslovi. Mi smo time pokazali jednu širinu, mi smo time pokazali spremnost da razgovaramo. Ja u tome ne vidim ništa loše.

Neke kolege, kao što je sad maločas uradio kolega Šešelj, nam stalno zameraju to zašto smo mi uopšte razgovarali sa tom tzv. „prozapadnom“ opozicijom. Razgovarali smo sa svima koji su želeli da razgovaraju. Predsednik Republike je početkom ove nedelje razgovarao i sa vama, ako se ne varam, iz SRS, vezano za ove izmene Zakona o izborima narodnih poslanika i izmene Zakona o lokalnim izborima i koliko mi se čini, na tom sastanku u ponedeljak sa predsednikom Republike, svi koji su učestvovali na tom razgovoru prihvatili su da se ova dva zakona izmene.

Te izmene opet idu u prilog opoziciji. Njima se olakšava da prikupe potpise. Dakle, neće morati da prikupljaju potpise kod javnih beležnika, nego će moći svoje potpise, odnosno potpise građana koji podržavaju njihove liste da overavaju u opštinskim, odnosno u gradskim upravama. To je takođe jedan benefit za opoziciju.

Što se tiče SNS, mi smo potpise morali da overavamo, kao i vi uostalom, kod javnih beležnika, ali ima mnogo stranaka u Srbiji koje žele da učestvuju na izborima, opozicione su, nisu prikupile potpise i mi im sada ovim zakonskim rešenjima omogućavamo da potpise overavaju u opštinskim, odnosno u gradskim upravama, što je mnogo brže, mnogo efikasnije i na kraju krajeva sa zdravstvenog aspekta mnogo bezbednije nego da se to radi kod javnih beležnika.

Želim da kažem još jednu stvar oko ovog posredovanja EU. Ništa u našem izbornom zakonodavstvu nismo menjali po diktatu bilo koga iz EU ili bili kog drugog stranog faktora. Sve što smo promenili, rezultat je dijaloga sa onim političkim strankama sa kojima smo razgovarali.

Aleksandar Vučić kao predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i mi kao skupštinska većina nismo prihvatili mnogo strašnije pritiske nego što su oni koji se odnose na izborno zakonodavstvo.

Republika Srbija je, uz Belorusiju, jedina država danas u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Trpeli smo strašne pritiske zbog toga što kupujemo rusko naoružanje. Trpeli smo strašne pritiske zašto omogućavamo kineske investicije u Srbiju i ni pod jednim tim pritiskom nismo poklekli i nismo promenili našu spoljnu politiku.

Nismo uradili ništa što je na štetu građana Srbije. Naprotiv, sve što smo uradili, uradili smo tako da je naša država danas mnogo snažnija nego što je bila 2012. ili 2014. godine, snažnija i politički i ekonomski i vojno. Pokazali smo, na kraju krajeva, i sad u ovoj pandemiji ove strašne bolesti da smo spremniji da se suočimo i sa takvim izazovima od zemalja koje su od nas ekonomski mnogo razvijenije.

Mi danas ne bismo bili u situaciji da možemo u kratkim rokovima da obezbedimo u milionima komada ili u stotinama hiljada komada maske, rukavice, skafandere, respiratore i sve ono drugo što je neophodno za borbu protiv ove bolesti, da nije bilo finansijskih i ekonomskih reformi 2014, 2015, 2016. godine, kada smo osnažili našu državu u ekonomskom i finansijskom smislu i ona je danas praktično spremna i mnogo spremnija od mnogih drugih evropskih zemalja da se suočava sa raznim izazovima, uključujući i ove zdravstvene.

Bez obzira na sve naše razlike, mi se verovatno nikada nećemo oko određenih pitanja složiti, vama hvala što sedite u Narodnoj skupštini i što pokazujete poštovanje prema državi, što pokazujete poštovanje prema parlamentu, što se ne ponašate onako kao što se ponašaju oni koji za sebe tvrde da oni imaju jedini tapiju na demokratiju, da su jedini oni evropski i građanski političari.

Mi smo ih pitali i pre dva dana u kojoj to evropskoj demokratskoj državi jedan fašista sa 15 do 20 narko dilera i mafijaša brani poslanicima da uđu u Narodnu skupštinu? Marijana Rističevića su bukvalno pretukli, bacili čoveka na zemlju, šutirali ga nogama, iscepali mu sako i na sve to, onda je krenula salva najneverovatnijih laži da je Marijan Rističević pretučen zato što je navodno imao nož, pa je nožem valjda pretio Bošku Obradoviću.

To sad možemo da vidimo i po ovim njihovim reakcijama na društvenim mrežama. „Sad bar znamo“, kažu ovi iz Dveri, „ko je iscepao sako, samo ne znamo gde je bilo obezbeđenje“ i fotografija mog uvaženog kolege Marka Atlagića, koji je u stvari izašao ispred Narodne skupštine da pomogne kolegi Marijanu Rističeviću, a oni mu kažu – ti si iscepao sako.

Onda se oglasila Marinika Tepić, koja kaže: „Marijan drži nož“. Evo, ja ću sad da pokažem taj nož. Evo, to je taj nož, neka ga vide svi građani Srbije. Ovo su ključevi od automobila Marijana Rističevića sa priveskom. Dakle, ovo su ključevi automobila sa kojim Marijan Rističević svakog dana dolazi i odlazi sa svog radnog mesta, a to je mesto narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Evo, ovo je taj nož koji se priviđa Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću i Mariniki Tepić.

Kaže Marinika Tepić: „Marijan drži nož. Koliko Vučićevih poslanika nosi hladno oružje u Skupštini? Od nje su prvo napravili ruglo, sad i opasnu po život. Ovo su“, kaže, „ti uslovi za izbore. Više ne unose šipke i pištolje, kao njihov Šešelj, prešli su na noževe. Gde li su sad Ana Brnabić i Aleksandar Vučić?“

Ja, a i moje kolege iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke, namerno nećemo da spominjemo danas imena nijednog novinara, jer ne želimo da od tih ljudi pravimo žrtve. Prvo, oni nisu novinari, oni su ostrašćeni politički protivnici Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Republike Srbije. Oni su svi na platnom spisku jednog čoveka - Dragana Đilasa.

Ja molim moje kolege da im ne spominju imena. Svi znamo o kome se radi. Nemojte im spominjati imena, jer oni uživaju u tome da su žrtve, kao što Boško Obradović uživa u tome da je žrtva. On moli Boga da ga policija uhapsi. On moli Boga da se policija u Srbiji prema njemu ponaša onako kao što se prema ljudima poput njega ponaša policija u Nemačkoj, u Francuskoj, u Velikoj Britaniji, u Americi itd. I svi znamo kako se tamo ponaša policija. On moli Boga da se policija danas u Srbiji ophodi na isti način prema njemu.

Zašto? Zato što je njemu neophodno da bude žrtva. Evo, on je sad postao od napadača žrtva. Sad nije stvar u tome što je on srušio na zemlju Marijana Rističevića, i to ne on sam, nego još njih 20 zajedno sa njim. Nije dovoljno što su čoveka pretukli, naneli mu ozbiljne telesne povrede, nego je sad Marijan Rističević isukao nož, zamislite, na Boška Obradovića. I, naravno, svi ovi mediji, objektivni, nepristrasni, demokratski, krenuli su da brane fašistu Boška Obradovića i njegovog mentora Dragana Đilasa.

Šta je, u stvari, pozadina svega? Baš njih briga za izborno zakonodavstvo. Baš njih briga za reformu političkog sistema. Bitno je da u nekom momentu Dragan Đilas i njemu slični ponovo dođu na vlast i da rade sve ono što su radili dok su bili na vlasti, a to znači – baš me briga za državu, baš me briga za ekonomiju, baš me briga za vojsku, baš me briga za Srbe koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, važan sam ja, važne su moje firme, važno je moje lično bogatstvo.

Nije problem samo Boško Obradović. Boško Obradović je jedna batina u rukama Dragana Đilasa. Sutra kad ne bude bilo Boška Obradovića, Dragan Đilas će da nađe neku novu batinu sa kojom će pokušati da udara po Narodnoj skupštini, po predsedniku Narodne skupštine, po narodnim poslanicima, po svima onima koji ne misle kao Dragan Đilas.

Ovde se radi o tome da ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine pokušavaju da ukoče Srbiju, da je zaustave na putu njenog razvoja.

Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, zamislite vi, građani Srbije, koji ste zajedno sa nama, koji ste zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa zdravstvenim sistemom, zajedno sa predsednikom Republike, izborili se protiv ove pandemije. Nismo je pobedili do kraja, ali nismo doživeli ni poraz. Nismo imali ni italijanski, ni španski scenario zahvaljujući budnosti i prisebnosti i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i naših zdravstvenih radnika. Sad, zamislite da su nekim slučajem na vlasti danas u Srbiji ljudi poput Dragana Đilasa, ljudi poput Boška Obradovića ili Saše Radulovića, koji tvrdi da je pandemija izmišljena, da ju je Vučić izmislio zbog izbora, da bi vodio izbornu kampanju u vreme pandemije, zamislite da su takvi ljudi na vlasti. Pa, mi bi imali na desetine hiljada leševa po ulicama.

Zbog toga je važno da se u Skupštini razgovara o svim problemima sa kojima se Srbija danas suočava ili o svim onim pitanjima koje političke stranke kandiduju kao teme za razgovor.

Ovo je mesto gde se razgovara, nije ulica. Nije demokratija kada fizički vas 20 napadne jednog Marijana Rističevića. Nije demokratija kada upadnete u kancelariju predsednice Narodne skupštine, pa joj nanesete povrede.

Nije demokratija kada, kao pre dva dana, naterate automobile i podignete haube od tih automobila ispred Narodne skupštine, tako da niko od vas ne može da uđe. Nije demokratija kada sa očigledno ljudima koji su pod dejstvom narkotika, sa ljudima koji su agresivni blokirate zgradu predsedništva, blokirate Narodnu skupštinu, kada vređate, kada pljujete narodne poslanike.

To se nama dešavalo pre dva dana u režiji onih koji kažu da je Aleksandar Vučić diktator, da hoće da zavede tiraniju, da smo mi svi njegovi puleni koji branimo njegov pokušaj da se sruši demokratija u Srbiji. Kada je bilo ko od nas u protekle četiri godine od kada traje ovaj saziv uradio bilo šta od onoga što su uradili puleni Dragana Đilasa? Nikada niko.

Oni su protestvovali, da vas podsetim, i 2017. godine kada je Aleksandar Vučić pobedio na predsedničkim izborima, zato što su bili nezadovoljni, pazite, bili su nezadovoljni izbornim rezultatom. Saša Radulović je priznao da nije bilo izborne krađe iako je prethodno tvrdio da jeste i onda je rekao da nije bilo izborne krađe, Aleksandar Vučić je pobedio zato što SNS jedina ima snažnu stranačku infrastrukturu na terenu, zato je pobedio na predsedničkim izborima.

Oni su nas mesecima sačekivali ispred Narodne skupštine, napadali, psovali, vređali, Marijanu Rističeviću su oštetili automobil, prebijali su narodne poslanike, a oni koji su protestvovali od 2017. godine pa do dan danas, koji sa testerama upadali u Narodnu skupštinu, koji su naterali kamion ispred zgrade predsedništva, koji su pre dva dana pretukli Marijana Rističevića, koji su blokirali ulaz u Narodnu skupštinu, koji su ponovo blokirali ulaz u predsedništvo Srbije, nisu dobili ni jednom bilo kakve batine od policije, nisu videli policajca na ulici. U njihovo vreme bacali su suzavac na nas koji smo samo hteli mirno da prošetamo do zgrade RTS. Ubili su Ranka Panića tako što su ga izgazili čizmama i zbog toga niko nije odgovarao. Batinali su nas, gasili su nam mikrofon, izbacivali su nas iz Narodne skupštine, to se nikome od njih nije desilo, i oni tvrde da su oni demokrate, a da smo mi diktatori.

Srbija je demokratska država, Srbija je stabilna država i Srbija će umeti da odgovori na sve izazove koji dolaze i u oblasti unutrašnje i u oblasti spoljne politike, ali da pokleknemo pred tajkunima kao što je Dragan Đilas ili da pokleknemo pred fašistima kao što je Boško Obradović, to neće da se desi. Srbija će ostati država, Srbija je večna i Srbija je starija i važnija od nas pojedinačno. Mi imamo obavezu kao odgovorni ljudi da našoj deci ostavimo Srbiju boljom nego što smo je zatekli, a zatekli smo je u katastrofalnom stanju.

Pozivam danas narodne poslanike, sve narodne poslanike, i one iz vlasti i one iz opozicije, da slobodno, argumentovano diskutujemo o ovim amandmanima, o izbornim zakonima. Važno je da o tome razgovaramo i važno je da pokažemo i našim građanima, ali da pokažemo celom svetu da je Srbija demokratska država, da je Srbija stabilna država, da je Srbija država koja ima institucije i to institucije koje funkcionišu u skladu sa Ustavom i zakonom.

Zahvaljujem.
Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, svakako da neću podržati ovaj amandman, nego zakonsko rešenje Vlade Republike Srbije koje je predloženo iz više razloga, a osnovni je već rekao dr Martinović pre mene.

U svakom slučaju iz zdravstvenih razloga, ne samo što će veći broj političkih aktera imati šansu da prikupi i overi svoje potpise. Kada sam rekao iz zdravstvenih razloga, kada je u pitanju pandemija, moram da kažem radi građana Republike Srbije nekoliko stvari koje su očevidne i koje su nepobitne.

Prvo, Republika Srbija je prva uvela vanredno stanje, prvi smo uveli, odnosno i doneli svo neophodno merenje za suzbijanje virusa Kovida, prvi smo sačinili ekonomske mere za oživljavanje naše privrede. Od nas niko to nije pre učinio, ni u Evropi, ni u okruženju.

Što je vrlo bitno, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sačuvali smo zdravstveni sistem Republike Srbije, što je bilo presudno za zdravlje svih naših građana. Sačuvali smo jedini, moram da kažem, u Evropi 99 i više posto naših penzionera od 1.700.000. Žao nam je svakog umrlog, pogotovo onih mlađih, a i nekih naših kolega narodnih poslanika, a i državnih sekretara. Posebno moram spomenuti dr Blažića, koji je bio i lični prijatelj i veliki drug.

Nadalje, nabavili smo prvi opremu za zdravstvenu zaštitu. Pokazali smo solidarnost prema svim zemljama u okruženju, ali zato, poštovani građani Republike Srbije, Srbija ima između dva ili tri preminula od Kovida na 100.000 stanovnika. Da li je tačno, gospodo narodni poslanici, ili nije? To znači da stojimo 10 puta bolje nego jedna Švajcarska, a to znači da stojimo 30 puta bolje nego Belgija, a to znači da stojimo 156 puta bolje nego Španija, kod njih je 156 puta veća smrtnost nego u Republici Srbiji, i da stojimo bolje 177 puta nego Italija. To su nepobitni pokazatelji, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, a u prvom redu predsedniku Republike Aleksandru Vučiću koji je još inicirao sastanak naše Vlade i našeg Kriznog štaba u februaru mesecu.

Poštovani građani Republike Srbije, obratite malo pažnje, izneću nekolike činjenice vezano za naše političke protivnike.

U prvom redu za ovaj nemili događaj koji se desio unazad dva dana, a od strane Boška Obradovića. Nije on jedini takav, već je takav sav Savez za Srbiju. On je samo eksponent toga. To su ljudi koji samo seju laž i nasilje.

Podsetiću vas na nekoliko činjenica i pitati vas da li je tačno ili ne, uvaženi narodni poslanici iz opozicije i pozicije. Boško Obradović izvršio je upad u Republičku izbornu komisiju. Da li je tako ili ne? Boško Obradović izvršio je upad u opštinu Pećinci, nasilni upad. Da li je tako ili ne? Boško Obradović izvršio je upad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Maje Gojković. Da li je tako, uvaženi građani Republike Srbije? Izvršio je upad u policijsku stanicu u Guči, izbacio ga čuvar naglavačke iz te stanice.

Da li je tačno da je izvršio upad u zgradu RTS? Da li je tačno da je izvršio upad u zgradu SO Gornji Milanovac? Da li je tačno da je pokušao upad u REM? Da li je tačno da je pokušao upad u zgradu predsedništva Republike Srbije ili ne? Da li je tačno da je ovaj nasilnik pokušao upad u zgradu Skupštine grada Beograda? Da li je tačno da je nasilnik Boško Obradović rušio ogradu ispred predsedništva Republike Srbije? Da li je tačno ili ne da je ovaj nasilnik izvršio upad u Narodnu skupštinu Republike Srbije i pravio haos i skrnavio zastavu Republike Srbije, otvarao vrata zastavom i prekjuče to uradio drugi put?

Da li je tačno ili ne da je Boško Obradović izvršio napad na dr Martinovića na sednici Administrativnog odbora ili ne?

Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na novinarku Pinka?

Da li je tačno ili ne da je Boško Obradović izvršio napad na dr Martinovića 29. 12. 2019. godine, usred Narodne skupštine i oborio ga ovde?

Da li je tačno da je zapretio predsedniku Aleksandru Vučiću da će ga išamarati?

Da li je tačno da je 19. 11. 2000. godine izjavio, citiram: "Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD, kako bi preživeo. Baš zato, sada je pravi trenutak da se intenziviraju napadi na njega iz svih oružja", završen citat. Da li možete, poštovani građani Republike Srbije, pojmiti da ovaj bestidnik to govori?

Da li je tačno da je izvršio verbalni napad na profesora Mićunovića, jednog od osnivača Demokratske stranke? Uvaženi i pametni profesor Mićunović je odgovorio, citiram: "Mene ne interesuje politički huligan Boško Obradović koji pokušava da u naš politički život uvede tabloidno prostaštvo", završen citat.

Taj Boško Obradović bestidnik je optužio vlast za kampanju protiv migranata, a Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja je primila migrante zaista na jedan divan način. Čak je Goran Ješić, kad je prigovorio Zoran Lutovac, zvani "zalutovac" jer je zalutao u politiku i kolega Šutanovac su rekli, citiram: "To ima veze sa jednom budalom što tumara po Srbiji sa okićenom hladnjačom širi strah, laže kao pas i od nesretnih ljudi pravi političku kampanju", završen citat. To je rekao naš politički protivnik Goran Ješić sa kojim se ja u mnogo čemu ne slažem, kao ni sa gospodinom Šutanovcem, ali imali su toliko časti i poštenja da to izgovore.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, vi čujete ovih dana takve pogrde, psovke, ponižavanja po društvenim mrežama, po portalima, na predsednika Republike Aleksandra Vučića i pretnje. Ja upozoravam tužilaštvo, ovo je moje lično mišljenje - mislim da mu je ugrožena bezbednost. Ponavljam još jednom - mislim da mu je ugrožena bezbednost.

Podsećam vas da je Aleksandar Vučić prvi finansijski konsolidovao državu. Jel tako, gospodo iz opozicije, ili ne, ustanite pa recite da li je to istina ili ne. On je prvi rekao - neću u NATO, za razliku od vas. Prvi je obeležio NATO agresiju na našu zemlju. Prvi je rekao - neću uvesti sankcije Rusiji, kao što reče dr Martinović. Prvi je rekao zapadu - nećete me sprečiti da sarađujem sa Rusijom i Kinom. Prvi je posle dosovskog uništenja podigao vojsku Republike Srbije na jedan zavidan nivo, a Tadić je rekao, citiram: "Šta će nam vojska?" On je prvi povratio međunarodni ugled zemlje, jer je pre njega bila na minimumu. Prvi je uveo digitalizaciju, zahvaljujući, moram to da kažem, i našoj predsednici Ani Brnabić, koja je izuzetna na tom području i forsira taj deo.

Setite se kad su naši politički predstavnici u ovim klupama nasuprot nas bili protiv da se digitalizacija uvodi u škole, da nećemo obučiti nastavnike i glasali protiv toga. U ovom visokom domu prvi je povratio 166. list nakon mnogo godina "Miroslavljevog jevanđelja" tamo gde mu je bilo mesto i ovo što je najvažnije, molim vas obratite pažnju, poštovani poslanici, danas je Aleksandar Vučić poslednji i jedini slobodni vladar u Evropi. Ponavljam, poslednji i jedini slobodni vladar u Evropi. Hvala lepo.

Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči vezano za amandman, obzirom da je gospodin Šešelj u jednom širem kontekstu obrazlagao amandman koji je podneo i govorio između ostalog i o navodnim pritiscima evropskih parlamentaraca koji su vezani za međustranački dijalog, govorio je između ostalog i o izborima u Kladovu, o određenim, koliko sam shvatio, navodnim nepravilnostima izbora u Kladovu, pa dozvolite samo nekoliko stavova poslaničke grupe SPS.

Najpre, kada je reč o razgovorima na temu izbornih uslova želim da kažem da se slažem u potpunosti sa gospodinom Martinovićem i SPS je prihvatila poziv za razgovore i na Fakultetu političkih nauka i kada je reč o međustranačkom dijalogu. Upravo smo želeli da pokažemo spremnost da promenimo postojeće izborne uslove, da stvaramo nove okvire, da poboljšamo postojeće izborne uslove i da saslušamo šta je to što konkretno predlaže jedan deo opozicije, ali isto tako smo vrlo jasno rekli da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da od samog početka takve razgovore vodimo u parlamentu, u institucijama sistema i da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da upravo jedan deo opozicije koji je inicirao takvu vrstu razgovora prihvati dobronameran poziv predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ako se sećate, još na početku zasedanja pa da, između ostalog, neposredno pred samo zasedanje razgovaramo na relaciji vlasti i opozicije kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji.

Kada je reč o sugestijama koje su vezane za izveštaj Evropske komisije, da se mi razumemo, mi jesmo prihvatili neke sugestije, ali ne zato što je to bio imperativ EU, što je to bio imperativ Evropske komisije, već da bi unapredili parlamentarizam u Srbiji i mislim da je to potvrđeno nakon prihvatanja i nakon usvajanja određenih preporuka ovde u parlamentu.

Parlament je glas naroda, mesto gde mi narodni poslanici, neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao treba da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja i upravo iz tog razloga smo na početku vrlo jasno rekli da je potpuno logično i prorodno, ponavljam, da razgovore o izbornim uslovima vodimo u parlamentu.

Međutim, imali smo, ukoliko se sećate, najpre ispostavljanje nekakvih uslova, nekakvih zahteva od strane jednog dela opozicije. Samo ispostavljanje uslova i zahteva, a pri tom zaobilazeći parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti, a znajući da sve zakone i sve ono što je vezano za izborne zakone, izborne uslove, se upravo usvaja u parlamentu vi narušavate dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, što nije bio ni prvi, ni poslednji put kada je reč o jednom delu opozicionih političkih stranaka.

Inače, želim da podsetim da ova vladajuća koalicija nije promenila nijedan izborni zakon, nijedan izborni zakon u prethodnom vremenskom periodu. Jesmo jedan vezano za finansiranje, ispravite me ministre ako grešim, gde je reč o finansiranju političkih stranaka gde smo umanjili sredstva koja se usmeravaju ka političkim strankama upravo jer je prioritet i imperativ Vlade Republike Srbije bila štednja, a štedelo se tamo gde ima. Ne možete štedeti tamo gde nema.

Međutim, kada pominjete razgovore i kada dođemo do razgovora, mi smo vrlo jasno rekli - želimo demokratsko rešenje, želimo demokratski dogovor, želimo da dođemo do konsenzusa. Hajde da sagledamo šta su vaše sugestije i predlozi, onda smo na drugoj strani imali jedan jasan stav - ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, ali to nikako nije prostor i put koji vodi do konsenzusa i koji vodi do nekakvom kompromisa, već jedan klasičan ultimatum, a ultimatum nije način da razgovaramo.

Nije dobro što je politička scena Srbije u tom trenutku bila podeljena na jedan deo političkih stranaka koji jeste pokazivao spremnost da učestvuje u stvaranju novih zakonskih okvira, postojećih zakonskih okvira, koji je želeo da učestvuje u poboljšanju postojećih izbornih uslova, ne mislim na kolege iz SRS, jer oni su imali jasan stav da ne žele da učestvuju u razgovorima, ali učestvuju u razgovoru parlamenta, žele svoje stavove da iskažu jasno ovde u parlamentu i žele naravno da učestvuju na izborima jer shvataju da se demokratija jedino ostvaruje na izborima, a ne na drugi način. To je za poštovanje.

Govorim o jednom drugom delu opozicije koji je, navodno, govorio o nekakvim izbornim uslovima, a pri tome nije želeo da učestvuje u razgovorima i nije želeo da saopšti šta je to konkretno što možemo da učinimo da bi te izborne uslove popravili, osim ultimatuma o kojem sam već govorio.

Onda smo mi u jednom trenutku, kao predstavnici SPS, rekli tadašnjim organizatorima na Fakultetu političkih nauka da se od nas kao parlamentarne stranke očekuje da prihvatimo zahteve, da prihvatimo sugestije i da nam se čini da nam se na taj način vezuju ruku, da se diže cena organizatoru, a da mi još uvek ne znamo šta je stav deo jednog dela opozicije koji ne učestvuje u razgovorima, a sve vreme je inicirao ove razgovore. Naravno da nismo dobili odgovor.

Između ostalog, ja sam postavio i pitanje – da li možda taj jedan deo opozicije, sad možete se složiti sa mnom ili ne, učesnici razgovora, ali da li taj jedan deo opozicije ima svoje predstavnike na tim razgovorima?

Čini mi se da period, gospodine Martinoviću, posle razgovora i kampanja koju su nekakvi nevladini civilni sektori vodili, konkretno posle razgovora koje smo imali, mislim i na Fakultetu političkih nauka i međustranački dijalog, mislim da kampanja koju su vodili, izjave koje su davali upravo govore u prilog konstataciji da su oni sve vreme imali svoje predstavnike koji su iznosili njihove zahteve, a predstavljali se, navodno, kao nekakvi, ispravite me, ne znam kako su ih u tom trenutku definisali, kao stručnjaci koji se bave određenim oblastima.

Mi smo sastavili, na osnovu svega onoga što smo čuli, kada je reč o razgovorima, kolega prof. dr Žarko Obradović i ja smo u ime SPS učestvovali na razgovorima, sastavili jedan predlog sugestija koji je za nas kao stranku prihvatljiv, sadržan u 17 konkretnih tačaka i veliko nam je zadovoljstvo da je svih tih 17 tačaka upravo uvršćeno u ono što jeste bio stav Vlade Republike Srbije i dela Vlade Republike Srbije, Komisije Vlade Republike Srbije koja se bavila ovim pitanjem.

Mislim da se Vlada Republike Srbije, ne mogu tu da se složim sa jednim delom opozicije, opet, da se Vlada bavila deklarativno, da se bavila banalno, već smatram da se bavila veoma odgovorno, ozbiljno i konkretno i to kroz konkretne zakonske predloge. Mi smo promenili pet zakonskih predloga u parlamentu, ako se sećate, i to jeste bio jedan veliki iskorak, kada govorimo o izbornim uslovima.

Mislim da su izborni uslovi daleko bolji od onih koje smo imali 2008. godine, samo zlonamerni danas mogu reći da je drugačije. Mislim da je, na neki način, pronađena ravnoteža između poštovanja prava pozicije, sa jedne, i opozicije, sa druge strane. Naravno, postoji još dosta stvari na kojima treba raditi i o kojima treba razgovarati.

Kada je reč konkretno o tome da je opozicija oštećena na bilo koji način, gospodin Martinović je maločas pomenuo jedan zakonski predlog koji je, zapravo dva zakonska predloga, jel tako, koje je podnela SNS, mislim na snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, postavlja se pitanje – na koji način je oštećena opozicija, kada omogućavate upravo onom delu opozicije koji čak nije u mogućnosti da prikupi ni potpise da pokuša da ima svoje predstavnike u parlamentu?

Mi smo i tada rekli da smatramo da to jeste još jedan iskorak ka poboljšanju izbornih uslova, jer ćemo u parlamentu imati relevantno preslikano javno mnjenje, jer ćemo vratiti politički život u parlament. I stranke vlasti i stranke opozicije, ma ko to bio u narednom vremenskom periodu će morati daleko više da rade, jer ćemo imati daleko više predstavnika u republičkom parlamentu, Isto tako, ono što je suštinski najvažnije – politika će se voditi u parlamentu, a neće se voditi na ulici.

Sa druge strane, nisu tačne, takođe, ni konstatacije da postoji nekakvo pisano pravilo, ja nisam pravnik, ali, evo, ovde ima pravnika, ispravite me ako grešim, ne postoji ni jedno pisano pravilo da se izborni zakoni ne mogu menjati u izbornoj godini. Kako smo to mogli, pet izbornih zakona da promenimo nakon međustranačkog dijaloga i razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka, a nismo mogli da razgovaramo i nismo smeli da razgovaramo konkretno o zakonu koji se tiče snižavanja cenzusa od 5% na 3%? Nije tačno da je na taj način, već sam rekao, oštećena opozicija.

Zašto to ne odgovara jednom delu opozicije? Bojkot je definitivno propao. Oni su, verovatno mislili da će bojkot uspeti, da će nakon bojkota, potreban im je jedan vremenski period, recimo od šest meseci, da pokušaju da naprave opšti haos u Srbiji kako bi došli do vanrednih parlamentarnih izbora. Niti će biti vanrednih parlamentarnih izbora, niti će biti onoga što su oni predlagali, a na šta smo se svi nasmejali tokom dijaloga, nekakve prelazne Vlade, prelazne pokrajinske Vlade, tehničke ili ne znam kako su ih već nazvali, pokrajinske Vlade, Vlade Republike Srbije.

Dakle, imaće Srbija fer i demokratske izbore i dobiće Vladu koja će imati ogromno poverenje i podršku građana Srbije.

Na kraju tog dijaloga mi smo vrlo jasno rezimirali, i vlast i opozicija, da je postignuta određena konstruktivnost koja vodi ka demokratskom duhu, što j e izuzetno važno za održavanje izbora u Srbiji.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, ja moram potpuno jasno da kažem stav poslaničke grupe SPS. Ni jednog trenutka mi niti smo dozvolili, niti smo zbog toga došli da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima, došli smo da razgovaramo da bi saslušali predloge i sugestije evropskih parlamentaraca, jer smatramo da sa svima treba razgovarati. Možda neke od tih sugestija i predloga jesu kvalitetne i možda treba da budu deo naših zakonskih predloga, ako govorimo o izbornom zakonodavstvu.

Ali, isto tako smo na početku rekli, vrlo jasno i evropskim parlamentarcima, da evropski parlamentarci ne smeju i ne treba da dele političku scenu Srbije i nas koji učestvujemo u razgovoru na podobne i na nepodobne i da favorizuju bilo koga i da nema potrebe da o izbornim zakonima sa nama razgovaraju u institucijama sistema, a sa jednim delom opozicije razgovaraju…

Nisam vas čuo, izvinite.

I o tome ćemo.

Ne bih o fizičkom izgledu, ali o nečem drugom da.

Ali, da treba da razgovaraju sa nama u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima i dok gospođa Fajon konkretno mislim da ste na nju mislili kada ste ovo rekli, da gospođa Fajon ne treba da brine za demokratiju i za slobodu medija u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene izborni kurs Srbije, a što se tiče slobode medija, slobode mišljenja, slobode govore jesu osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakva Srbija danas i jeste.

Veoma je interesantno da se niko iz Evropskog parlamenta, konkretno mislim 2011. godine nije osvrnuo na izveštaj Verice Barać koja je upravo govorila o pritisku na određene medije. Mislim naravno na Evropski parlament.

Nedavno mi je jedan novinar postavio pitanje – kako komentarišete to što evropski parlamentarci, gospođa Fajon i gospodin Bilčik insistiraju da se Skupština sastane? Rekao sam da ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali da mi je konačno drago da shvataju da u Srbiji postoji parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti i da se o suštinski najvažnijim pitanjima razgovara u parlamentu između relevantnih razgovori vode sa relevantnim političkim činiocima i da nikada nisu imali potrebe da o važnim pitanjima razgovaraju u hotelskim lobijima, da je lepo što misle o Srbiji, ali da ćemo mi znati na najbolji način kako da radimo u najboljem interesu građana Srbije.

Znate šta, na razgovorima smo takođe rekli, ako je za Evropski parlament ključno pitanje izborni uslovi u Srbiji, mada mislim da imaju daleko važnije probleme, a ako je to za njih ključno pitanje, onda kada organizuju debate na temu izbornih uslova u Srbiji, nemojte da pozivate samo jedan deo omiljene opozicije, pozovite sve nas, pa ćete onda čuti i kontra argumentaciju, a ne da stavove i mišljenja donosite samo na osnovu onoga što vam kažem jedan deo opozicije, a sve ono što je izrečeno, ne bih sada ulazio u detalje, su bile klasične notorne laži.

Što se tiče konkretno izbora, pomenuto je Kladovo, želim da kažem da je SPS učestvovala na izborima u Kladovu, da je ostvarila 31% glasova i da smo mi ponosni na rezultat koji je SPS ostvarila u Kladovu, da je to potvrda da smo izašli sa dobrim programom, da je to potvrda da smo izašli sa ljudima koji su garant realizacije tog programa. U ovom trenutku SPS u Kladovu je opozicija. Ne vidimo ni tu apsolutno nikakav problem. Za nas je daleko važnije da građani prepoznaju naš rad u toj lokalnoj samoupravi. Ne mislim da je postojalo, zapravo, potpuno sam ubeđen da nisu postojale apsolutno nikakve nepravilnosti, jer imamo jako dobru informaciju od ljudi iz našeg opštinskog odbora, našeg izbornog štaba koji su učestvovali na terenu.

Što se tiče konkretno nekih stvari koje su ovde pomenute, i sa time želim da završim, ne pominjući, ali moram pomenuti jedno ime, ja sam dame i gospodo narodni poslanici, tokom, mislim prekjuče kada smo govorili, rekao da je Dimitrije Ljotić, jednom prilikom izrekao da nama nisu potrebni glasači već borci. To je ono što radi gospodin Boško Obradović u Srbiji. Dakle, nisu njemu potrebni glasači već traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i do privilegija.

Onakva vrsta incidenta je za svaku osudu. Mi smo to kao partija i poslanički klub osudili, ali morate da shvatite da kada nemate politiku, kada nemate program, kada imate manjak političkog uticaja i moći onda dolazi do onog najprimitivnijeg ponašanja. To dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice nekakvog političkog okvira i onda se postavlja, ponoviću po zna po koji put, suštinsko pitanje, da li je ovo politika i da li je ovo suština postojanja politike, ili je ovo nasilničko i siledžijsko ponašanje? Hoćemo li konačno svi, mi smo na to pozivali mnogo puta u ovde u parlamentu, hoćemo li konačno svi, i vlast i opozicija da kažemo - ne sme i ne može to da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Mi politički možemo različito da mislimo, da imamo različite stavove, to je potpuno logično, višestranački sistem, nije dobro da po svim pitanjima mislimo svi isto. Kada bi mislili svi isto ne bi mislili dovoljno. Ali, dozvolite, sučeljavanje mišljenja ovde u sali, u plenumu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata. I, nemojte molim vas više, ponavljam još jednom, o tome sam govorio pre nekoliko dana, nemojte više da pokušavate, jedan deo opozicije da pokušava od sebe da napravi žrtve, kako bi izazvao sažaljenje kod građana Srbije.

Suze i deca se koriste čisto u političke svrhe. Meni je žao svakog deteta, ali taj patent nije izmislio niko ko sedi u ovoj sali, taj patent su na početku izmislili oni kojih danas nema u ovoj sali. Kada smo ih mi upozoravali, čekajte ljudi, gde su granice? Mi nismo pitali našu decu da učestvujemo i da se bavimo politikom. Ostavite porodice, ostavite decu. Od političara se očekuju rešenja, a ne da izigravaju žrtve i da traže sažaljenje. Ako ste hteli drugačiji pristup i ako ste hteli nešto da promenite, izvinite, gospodin Đilas je trebao da uhvati za uvo Boška Obradovića i da mu kaže izvini se predsednici parlamenta jer si fizički nasrnuo. Na jednu damu se tako ne nasrće, a posebno ne na predsednicu parlamenta. Izvini se predsedniku Administrativnog odbora, jer si fizički nasrnuo na njega. Izvini se novinarima, jer su tvoje pristalice fizički nasrnule na njega. Da uhvati Sergeja Trifunovića da mu kaže – stani, tako se ne razgovara sa građanima. E, onda bi pokazao da želi nešto da promeni, onda bi pokazao da mu je žao, a ovako, čista politička promocija, pokušaj da od sebe napravi žrtvu, da izazove sažaljenje, da pokuša da među građanima Srbije da nađe nekoga ko se danas, otprilike oseća slično kao žrtva, mada je promašio i vreme i mesto, nije ovo vreme kada je on vladao, kada kroz takvu vrstu političkog marketinga i političkih pamfleta može doći do političkih poena. Zahvaljujem, predsednice.

(Aleksandar Šešelj: Jel može sad replika, pomenuo me je pre 15 minuta?)