Koliko puta?

(Aleksandar Šešelj: Pomenuo me je nekoliko puta pre izvesnog vremena.)

Izvolite.

Hvala vam gospođo Gojković.

Što se tiče poboljšanja naših izbornih uslova i sveopšteg demokratskog progresa i tih izbora u Kladovu, ja koliko se sećam tamo je bilo nekih trzavica u odnosima između dve koalicione stranke sa republičkog nivoa gde je jedna od tih stranaka istaknutom članu te druge stranke, na kućnu adresu poslala neki tamburaški orkestar da ga obiđe, a tu je bilo i nekih sekira i nekih rekvizita, ne znam da li je to sad sve po evropskim standardima. To će možda potvrditi gospodin Ružić, verovatno nešto zna više o tome. To su verovatno samo nevolje u raju među koalicionim partnerima. Pitanje je kakvi bi bili odnosi između tih stranaka da oni ne čine vlast na republičkom nivou.

Ali, od gospodina Martinovića smo malopre čuli tumačenje da vladajuća koalicija prepoznaje interes opozicije. Umesto da se opozicija sasluša, ona parlamentarna, ona koja bi bila relevantna, sama vlast šta je interes opozicije. Ovi zakoni se danas donose, a to može i predsednica parlamenta da potvrdi, isključivo na zahtev jedne marginalne političke pojave, grupe „Jedan od pet miliona“, ne znam kako se zaista zovu te osobe koje su bile na tom sastanku, ali bila je i gospođa Gojković prisutna, ovo je njihov komentar bio sa tog sastanka i danas se ovde pretače u zakon.

Što se tiče toga da se ne ispunjavaju uslovi iz inostranstva. Ni to nije istina. Mi smo videli od najbanalnijih stvari zašto se zahvaljujete Kinezima i Rusima, to nije u skladu sa dobrim odnosima između Srbije i EU, odmah dan posle takve izjave Žozefa Borela, u Beogradu su osvanuli bilbordi – hvala Evropo, a pre toga je bilo – brate Si. Dakle, to je stav o diktatima iz inostranstva. Tako je bilo i sa sankcijama, tako je bilo i sa svim što dolazi iz EU.

Reč ima Dragan Jovanović.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, celo jutro pričamo o izbornim uslovima, kolega Šešelj pominje taj susret kod predsednika Vučića, a pomenuo ga je i gospodin Martinović, kada je doneta ta odluka da se ide sa izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i odbornika i da se omogući da se potpisi prikupljaju i u lokalnim samoupravama, odnosno gradskim i opštinskim upravama.

Iskreno, ja ću predstavljati izbornu listu – Milan Stamatović, Zdravo, da pobedi Dragan Jovanović na narednim parlamentarnim izborima. Mi smo prikupili 9.200 potpisa pre uvođenja vanrednog stanja. Gospodine Ružiću, nije mi problem ipak da podržim ovaj zakon. Zašto to govorim? Pre svega, ovo će pomoći i na nekim narednim izborima. Ovaj model koji smo imali do sada, a to je ekskluzivni pravo notara da overavaju potpise, se pokazao kao loš.

Vladajuća koalicija je uvek imala mogućnost da utiče da notari dođu najpre u jednu kancelariju pa onda da idu u drugu, a uvek je naravno to najpre kod onih koji imaju vlast i to je donekle i razumljivo. Izborna lista kojoj pripadam je predala u nekih 35 gradova i opština do sada izborne liste, tu su i veliki gradovi kao što su Kragujevac, Loznica, Leskovac, Užice itd, gde smo predali više od 15 hiljada potpisa na lokalnom nivou overenih kod notara, da ne govorim sada o drugim manjim opštinama.

Hoću da kažem, kada idemo u susret izbornim uslovima, ja bi bio srećniji da smo mi ovo radili pre svih ovih razgovora koje su kolege pominjale i nekako mi se čini da smo stalno kaskali i kao Skupština i kao Vlada. Bolje bi bilo da smo mi ovo lepo radili pre tri meseca kada smo doneli i izmene zakona i spustili cenzus sa 5 na 3%. To je prva stvar.

Druga stvar, ono što bih voleo i što bi verovatno potpuno promenilo sliku Srbije, a to je, ja sam to više puta govorio u ovoj Narodnoj skupštini, da se promeni izborni zakon i da se poslanici, odbornici biraju na ime. Tada kada bi se poslanici, odbornici birali na ime, mi ovakvih problema, kao što su i blokade Skupštine i sve ostalo, apsolutno ne bismo imali.

Ovde bi sedeli ljudi koji imaju integritet u svojoj sredini, gde bi građani znali ko su oni, za koga glasaju i koji bi znali kome polažu račune, ne stranačkim prvacima koji su nosioci lista, već pre svega građanima koji su ih u ovu Skupštinu poslali, a samim tim bi izabrali Vladu koja bi se potpuno drugačije ponašala.

Ono što moram da vam kažem, gospodine ministre, ali verovatno vi već to dobro znate, ovde kolege govore i o uspesima u borbi protiv pandemije ili epidemije koronavirusa i to je sve u redu. Ali, ja bih vas napomenuo, mi koji živimo u unutrašnjosti Srbije, evo mi u Šumadiji, kada gledamo nacionalne medije u doba korone, mi vidimo, na primer, da se penzionerima u Beogradu deli pomoć, i to svim penzionerima koji imaju penzije ispod 30.000 dinara. A da li vi mislite da bi u tom Kladovu, Topoli ili na nekom trećem mestu mogli to da radimo na lokalu?

To su stvari koje su potrebne da se kažu i danas kada govorimo o izmenama izbornih uslova, jer hoćemo da kažemo da Srbija nije Beograd i da je potrebna jedna potpuna decentralizacija, a ta decentralizacija može da dođe i izmenom izbornih zakona.

Da se vratim na lokal. Što se tiče potpisa, ja se nadam da ćemo već sutra moći da predamo izborne liste. Ovde je kolega Šešelj pomenuo taj, opet da se vratimo na taj sastanak kod predsednika Vučića, nadamo se da će se pre svega mediji sa nacionalnom frekvencijom otvoriti i da će imati više debatnih emisija u narednom periodu i da ćemo moći svi da iznesemo svoje političke stavove i da govorimo o stvarima koje su potrebne da se život u Srbiji drugačije odvija, da ova beogradizacija koju sada imamo se malo promeni i da se čuje glas i centralne i zapadne i istočne Srbije i naravno naših kolega iz Vojvodine, jer samo na takav način imaćemo i drugačiju Skupštinu Srbije.

Ja bih se zahvalio i predsednici Skupštine i kolegama narodnim poslanicima na saradnji u ove prethodne četiri godine. Nadam se da se vidimo u nekoj boljoj Skupštini već za par meseci. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Samo jedna napomena oko ovog bilborda: „Hvala Evropo“. To nema nikakve veze sa SNS. To je naslovnica jednog nedeljnika koji se reklamira i koji je na svoju naslovnu stranu stavio taj naslov: „Hvala Evropo“. Dakle, to nije stavila SNS. Samo toliko da pojasnim, tako da taj bilbord i ta naslovna strana sa našom strankom nikakve veze neme.

Želim da kažem nešto što je mnogo važnije. Te zamerke zašto smo prihvatili da razgovaramo sa političkim strankama koje su u opoziciji, znate, to je stvar pomalo i pogleda na svet. Oni koji su vladali Srbijom do 2012. godine, a njihovo oličenje danas je Dragan Đilas, oni su mislili da sve znaju, da su uvek oni u pravu i uvek su krojili zakone prema sebi, jer su mislili da će vladati beskonačno dugo.

Srpska napredna stranka nema takav ideološki pogled na svet. Mi prihvatamo da možda i neko drugi bude u pravu, da možda i neko drugi bolje sagledava određene stvari nego mi. Mi nikada nismo tvrdili da smo bezgrešni i uvek smo bili spremni da prihvatimo argumente za koje smo smatrali da imaju smisla.

Dakle, to vam je stvar političke filozofije. Oni koji su vladali do 2012. godine, oni su zauzeli stav – mi znamo sve, vi ne znate ništa. Zauzeli su stav – zakone pišemo onako kako nama odgovara, a baš me briga šta misli opozicija. A mi smo rekli – hajde da sednemo za sto, pa da razgovaramo. Pokazali smo i te kakvu demokratsku širinu, da prihvatimo skoro sve argumente, skoro sve predloge, skoro sve sugestije kolega iz opozicije koje su želele da se ti njihovi predlozi i sugestije ugrade u naše zakone.

Zahvaljujući SNS i naravno našim koalicionim partnerima, mi danas u našem izbornom zakonodavstvu i uopšte u zakonodavstvu Republike Srbije imamo definisanu funkcionersku kampanju, a nismo je imali definisanu u vreme kada je Dragan Đilas vladao Srbijom. Mi danas u Srbiji imamo cenzus od 3%, a ne od 5% kakav je bio u vreme Dragana Đilasa. Mi smo ti koji smo pojačali nadzornu ulogu Agencije za borbu protiv korupcije i na kraju krajeva mi smo ti koji ćemo danas da izglasamo i izmene ova dva zakona koji će opet ići naruku strankama iz opozicije koje još uvek nisu predale svoje izborne liste.

Ne radimo ovo mi zbog SNS, mi smo naše izborne liste predali. Što se nas tiče, mi možemo sad da krenemo sa kampanjom, ali ovo se radi ne zbog nas, ovo se radi zbog nekih drugih. Mi smo u stvari time pokazali da smo promenili i da smo spremni da promenimo politički kliše i političku paradigmu u Srbiji, da oni koji su na vlasti ne misle samo na sebe, nego da i te kako imaju razumevanje i za one koji su u opoziciji.

Kao što sam rekao i pre neki dan kada smo razgovarali o potvrđivanju odluka, odnosno uredbi Vlade Republike Srbije vezanoj za pandemiju koronavirusa, ja sam malo metaforično govorio o ovima iz jednog dela opozicije kao o bezgrešnim ljudima. Naravno da nisu bezgrešni, ali oni se ponašaju kao da su bezgrešni. Kada su na vlasti, rade sve protiv države, rade sve protiv građana.

Dragan Đilas kada je bio na vlasti nije uradio apsolutno ništa u korist države Srbije, ništa, najpre kao izmišljeni šef izmišljenog organa, direktor nekakve Narodne kancelarije predsednika Republike tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, ništa nije uradio dobro za državu ni kao ministar u Vladi Republike Srbije, ništa nije dobro uradio ni kao gradonačelnik Beograda. Jedino što je za sve to vreme uspeo je da se enormno obogati. Danas mu smeta kada građani sa svojih zgrada uključe zvučnike i onda on čuje – Đilase, lopove. On nikada nije rekao da to nije tačno, on je samo rekao da mu to smeta.

Smeta lopovu kad mu kažete da je lopov. Mi ga pitamo – kako si uspeo da se obogatiš tako da za nekoliko godina svoje vlasti stekneš 619 miliona evra? On kaže – vi ste diktatori, vi želite da zavedete diktaturu u Srbiji, vi ste tirani, vi ste despoti. Niko, ali bukvalno niko nije prozvao njegovo dete, niko, niko bar iz SNS, koliko ja znam. Onda se on pojavi pred televizijskim kamerama i plače i kaže – evo, napadaju mi dete. Ispada da je Dragan Đilas jedini čovek, jedini politički lider u Srbiji koji ima pravo na emocije. Aleksandar Vučić je jedini koji nema pravo na emocije. Jeste li nekada videli naslovnu stranu bilo kojih novina u Srbiji na kojima se pojavljuju, na primer, deca Dragana Đilasa u negativnom kontekstu? Ja takve novine, takve časopise, takve nedeljnike nisam video. Ali sam video na desetine naslovnih strana na kojima se pojavljuju Aleksandar Vučić, njegov brat, njegov sin, njegova ćerka.

Jednostavno se vodi jedna besomučna kampanja ne čak ni protiv jedne stranke, SNS, ovde se vodi kampanja protiv jednog čoveka, i to na najprizemniji mogući način, tako što udarate po članovima njegove porodice, a najgore od svega je što udarate po deci. I kada niko ne spomene decu Dragana Đilasa, on se rasplače pred televizijskim kamerama, a kada Aleksandar Vučić kaže – zašto napadate moju decu, napadajte mene, napadajte SNS, napadajte Vladu Republike Srbije, oni kažu – Vučić je diktator, Vučić radi sve suprotno interesima građana Srbije, Vučić je izmislio pandemiju, Vučić je namerno uveo vanredno stanje zato što mu to odgovara iz političkih razloga, Vučić je vodio političku kampanju u vreme vanrednog stanja. Čovek nijednom rečju nije spomenuo SNS, nijednom jedinom rečju.

Zamolio sve druge, zamolio sve nas, nemojte da vodite kampanju dok traje vanredno stanje, pozvao sve da se uključe u borbu protiv ove globalne pošasti. O tome se radi. Dakle, mi imamo prosto drugačiju političku filozofiju od onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, i koji bi hteli ponovo da se vrate na vlast, ali ovoga puta ne izborima, nego ulicom, tako što će da batinaju svakoga ko ne misli kao on. Tako što će da izazivaju haos, tako što će da upadaju u institucije državne, medijske, tako što će da blokiraju ulaz u Narodnu skupštinu, tako što će da blokiraju zgradu Predsedništva Srbije i to rade mesecima.

To je jedna politika kojom se niko od nas koji sedimo u ovoj sali, koliko je meni poznato, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, do sada nije služio. Mnogi od nas su bili godinama u opoziciji, pa nije nam palo na pamet, nije nam palo na pamet da fizički nasrnemo na čoveka koji ne misle isto kao i mi. Nije nam palo na pamet da stanemo u špalir ispred ulaza u Narodnu skupštinu i da kažemo ne možete da uđete. Nije nam palo na pamet da čoveka srušimo na pod i da ga šutiramo nogama. Nije nam palo na pamet da blokiramo ulaz u zgradu Predsedništva, a bili smo veliki protivnici tadašnjeg režima, i vi i mi.

Borili smo se protiv iste vlasti, te vlasti koja je bila u Srbiji do 2012. godine. Ja sam ponosan na to što se ni vi ni mi, nismo služili tim sredstvima, ovo je u političku praksu uveo Dragan Đilas. Ovo je njegov politički izum, nasilje, netolerancija, mržnja, uključite sve medije pod mojom kontrolom u borbu protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, ne štedite nikoga, ni majku, ni oca, ni brata, ni decu, udrite po svemu što je njegovo. To je politički izum Dragana Đilasa. Mi se time nikada nismo služili i mi sa time nikada nećemo ni složiti. Mi smo pokazali jednu demokratsku širinu.

Kada sam došao sa svojim kolegama, bio je tu i Vlada Orlić, bio je i Dejan Đurđević, i bile su neke druge moje kolege, mi kada smo došli na Fakultet političkih nauka, jedan deo ljudi iz opozicije nije mogao da veruje da smo se mi pojavili. Zašto? Zato što su oni verovali da smo mi ljudi koji ne žele ni sa kim da razgovaraju, a mi smo došli da razgovaramo i razgovarali smo, i slušali smo svakojake predloge i suvisle i mnoge nesuvisle, pa smo razgovarali u parlamentu Srbije, ne pod pokroviteljstvom EU, to želim da kažem zbog građana Srbije. Niko nama nije tutorisao i niko nije nama usmeravao tog dijaloga. Razgovori u Narodnoj skupštini su vođeni pod, uslovno rečeno, političkim pokroviteljstvom, predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, a mi smo sami rekli neka dođe na te razgovore svako ko hoće, spremni smo da prihvatimo sve sugestije, sve ideje koje nam dolaze ma sa koje strane i za sve ono što smo smatrali da je dobro u cilju reforme našeg političkog sistema. Mi smo prihvatili i ugradili u naše zakonodavstvo, iako kad bi ja stvari posmatrao isključivo iz stranačkog ugla, najveći deo tih stvari je apsolutno na štetu SNS, a apsolutno je u korist svim strankama koje su sada u opoziciji i time ću i da završim.

Srpska napredna stranka, Aleksandra Vučića, uspeli su da promene i to je ono što niko neće moći da dovede u pitanje ni za pet ni za 10, ni za 100 godina. Promenili smo političku paradigmu u Srbiji koja je do 2012. godine glasila, ja znam sve, mislim na Dragana Đilasa i njemu slične, vi ne znate ništa, zakone pravim prema sebi i prema svojim tajkunima, a ne prema vama. A mi sad kažemo razgovor dijalog, argumentacija i glasamo i za ono što ne ide u prilog našoj stranci, nego ide u prilog koji su sada u opoziciji, zato što mi svi smatramo, mi koji smo sada na vlasti, da smo mi državna vlast, kao što ste vi državna opozicija. Nemojte zaboraviti u Velikoj Britaniji, opozicija se naziva opozicijom njegovog, odnosno njenog veličanstva, tako je gospodine Šešelj. Dakle, i opozicija je deo političkog sistema.

Ono što radimo danas i ono što smo radili pre nekoliko meseci kada smo menjali i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i tako dalje. Menjali smo sa stanovišta da smo i mi koji smo trenutno na vlasti i vi koji ste trenutno u opoziciji deo istog političkog sistem i da nema potrebe da se služimo bilo kakvim drugim metodama sem političkim, a jedini politički metod je debata, dijalog i razgovor, a to jedino može da se vodi u parlamentu.

Vama još jedanput hvala i svima ostalima koji sede danas u ovoj sali, što se ne ponašate onako kao što se ponaša Dragan Đilas, jer je parlament jedina institucija u kojoj civilizovani ljudi treba da razgovaraju o svemu onome što je bitno za građane Srbije. Trenutno su važni izborni uslovi zato što mi hoćemo da se ti izbori održe u jednoj potpuno fer i demokratskoj atmosferi, da ne bude nikakvog nasilja, da ne bude bilo kakvog nezadovoljstva i da kada se završe izbori kako god da se završe i ko god da pobedi, možemo da kažemo da se život u Srbiji nastavlja potpuno normalno i da ćemo svi mi bili vlast ili opozicija posle narednih izbora nastaviti da radimo u korist države Srbije i njenih građana.

Hvala, gospodine Martinoviću.
Sada pravo na repliku ima Đorđe Milićević, posle njega Aleksandar Šešelj, pretpostavljam replika.
To su replike za sada ljudi koji su se prijavili. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću ja ću koristiti pravo šefa poslaničke grupe i vreme koje pripada poslaničkog grupi.

Onda po amandmanu?

Da, ukoliko gospodin Šešelj ima prednost.