Hvala, gospodine predsedavajući.

Molim da mi evidentirate vreme ovlašćenog predstavnika.

Par napomena samo u vezi sa onim što je izrečeno na temu dijaloga u Narodnoj skupštini, s obzirom da je nama zamereno da se za taj dijalog ne zalažemo u dovoljnoj meri, da ga ne praktikujemo, čak je rečeno i da sa naše strane postoji mržnja i totalna netrpeljivost prema svima koji se nalaze u opoziciji. Tako je saopšteno.

Želeo bih samo da kažem, zato što je važno, da je istina značajno drugačija. Istina je da dijalog za koji nam neki zameraju što ga vodimo, dijalog je iniciran upravo sa naše strane. Mi smo razgovore u Narodnoj skupštini, pod pokroviteljstvom gospođe Gojković kao predsednika Narodne skupštine, sa svim drugima koji su želeli da učestvuju u tom razgovoru na temu izbornih uslova u Srbiji, mogućih unapređenja i izmena zakona koja to podrazumevaju, dakle, upravo i vodili, zato što je to bila naša volja.

Nesporna je činjenica - da mi nismo to želeli, ne bi ti razgovori bili uopšte održani u Narodnoj skupštini, uz otvoren poziv svima da učestvuju u tom dijalogu, ukoliko te žele, iako su zastupljeni u Narodnoj skupštini, pa i ako nisu, a predstavljaju neki politički faktor. Ukoliko žele. To je bilo jedino što je bilo pitanje - želite li ili ne. Vrata su im Narodne skupštine bila u potpunosti otvorena. A mi smo sa svoje strane u tom dijalogu učestvovali, kao i u dijalozima pre toga.

Recite, da li je bilo prilike da se u ovoj zemlji govori o drugim pitanjima, kao što je, recimo, pitanje Kosova i Metohije, neki su ga danas ponovo aktuelizovali ovde, na nivou kao što je jedan unutrašnji dijalog koji je, sećate se toga dobro, pokrenuo u ovoj državi upravo Aleksandar Vučić. To je valjda dobar pokazatelj naše želje i spremnosti da sa svima razgovaramo i da se čuje svačiji glas, svačiji stav, svačije mišljenje, da za to ima prostora.

Ja se zaista iskreno ne sećam da se tako nešto u ovoj državi organizovalo u neko vreme koje nema dodirnih tačaka sa Aleksandrom Vučićem i SNS. Tako da smatram da nije ispravno zamerati nama na želji da govorimo, da razgovaramo sa svima. I da smo u toj nameri potpuno iskreni, to je uostalom danas upravo sa ove govornice saopštio i predsednik poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nikada se mi nismo izvinjavali, niti pokušavali da se pravdamo, zbog toga što dijalog vodimo, ni na jednom mestu. Naprotiv.

Ovo što vam govorim sada, doslovce, mi kao svoju poruku saopštavamo sve vreme, to je govorio i danas Aleksandar Martinović. To je ta značajna, suštinska promena u političkom životu u Srbiji, promena paradigme o kojoj je govorio, spremnost da se na taj način postavimo. Nećete pronaći primera da su se drugi postavljali na taj način, a bili su u prilici. Onda kada su bili, nisu uopšte razmišljali o tome. I nema tu nikakvog pravdanja. Na tu činjenicu smo ponosni, kao i na činjenicu da smo pokazali spremnost na delu, rezultatom pokazali spremnost da dijalog u ovoj Skupštini vodimo. Takođe, i u ovoj sali, da uvažimo i predloge koji dolaze sa druge strane sale da se neke teme stave na dnevni red, da se o njima raspravlja, da se vreme dodatno obezbedi da se o tim temama raspravlja, da se predlozi koji dolaze sa druge strane sale, i toga ste sigurno svesni i vi, gospođo Čomić, bilo je i vaših predloga među njima, ukoliko se složimo da postoji u njima kvalitet koji je suštinski i doprinosi nečemu dobrom, usvoji od svih nas u ovoj sali zajednički.

To su sve dobri dokazi da smo iskreni kada kažemo da je za nas dijalog vrednost. I demokratija, da. Upravo zbog te demokratije, sada su u ovom trenutku u protestu Aleksandar Martinović i narodna poslanica Sandra Božić. Zbog našeg stava prema demokratiji, jer se na naš pozitivan odnos prema pitanju dijaloga, prema pitanju odnosa prema institucijama, gajenju demokratije u ovoj zemlji, odgovaralo, znate jako dobro na koji način - metodama koje mi ne možemo, koje ni jedan pristojan čovek u ovoj zemlji ne može da nazove drugačije do fašističkim, time što su pravili ovde zasedu za narodne poslanike iz SNS, pre samo dva dana.

Ne može se nikada uspostaviti znak jednakosti. To, šta god ko mislio o Srpskoj radikalnoj stranci, bilo kojoj od stranka koje sede preko puta, to ne može da kaže za bilo koga od nas da je isto, da je jednako, jer to niko od nas radio nije, netrpeljivost prema svima iz opozicije, nikada nikome iz opozicije tako nešto mi radili nismo, da se narodnom poslaniku zabranjuje da dođe u Narodnu skupštinu, da radi svoj posao, da se pri tome, čoveku u lice unosi i da se vređa, da se omalovažava, da se provocira, pa sve to nije dovoljno, onda se fizički napada i tu dolazimo do najstrašnijih stvari, da se udara, da se šutira, baca na pod, gazi dok je na tom podu, cepa mu se odeća i nekima tu prestaju sva, eventualno sporna pitanja, ali ipak i da mu se krv pusti, što mnogi nisu hteli da vide.

Onda, pokušavaju sve to da opravdaju. Za nas je to da budemo potpuno jasni i otvoreni do kraja, čist fašizam, a za one koji to pokušavaju da opravdaju, to je očigledno nešto što je njima blisko, što im je srcu milo, to su radili ovi iz Dveri, koje je sigurno poslao Dragan Đilas da to radi.

Znate šta je dokaz da je to tako bilo? Jer su praktično par sati kasnije pokušali da te ljude na najbezočniji mogući način opravdaju lažima da je Marijan Rističević to zaslužio zato što je navodno njima pretio nekakvim nožem. Svi znaju da je laž. Svi znaju da nikakvog noža tu nema. Svako ko pogleda snimak, ako već nije bio na tom stepeništu, pa snimaka ima onoliko, vidi da su najobičnije bezočne laži, neljudske laži, priča o nekakvom nožu. Čovek u jednoj ruci drži telefon i kesu, u drugoj ruci drži ključeve od automobila i pokazao ih je ovde i nikome to čak ne može ni da liči na nož. Ne, to je nešto drugo u pitanju. Tu se laže, svesno laže da bi se opravdali oni koji su te fašističke metode ovde sprovodili.

I onda kažu – sad ćemo malo da izigravamo žrtve, pa ćemo da plačemo ispred ulaza u Narodnu skupštinu, pa će to sve da nam se oprosti i da se svi prave ludi. I oni koji su to podržavali i oni koji su to besramno pravdali i oni koji su čoveka koji je istinski bio žrtva napadali, najbezočnije klevetali, lagali o njemu, sad će svi da kažu – ništa nije bilo, sad ćemo malo da sažaljevamo te fašiste koji su čoveka pokušali da ubiju, bukvalno.

Ovi mediji koji su pisali i lagali, raspirivali tu mržnju i tu laž da je Marijan Rističević, navodno, kriv za to što mu se desilo, oni će da se, takođe, prave nevešti i neće im paste na pamet da izvinjenje upute, koje su dužni tom čoveku.

Vidite, sve to je raspirivanje fašizma i to je nešto što je sve suprotno demokratsko i to je nešto što je nama kao stranci, ako želite da o tome govorimo, kao poslaničkoj grupi apsolutno neprihvatljivo.

Danas Aleksandar Martinović i Sandra Božić tu poruku šalju. Mi hoćemo da zaštitimo demokratiju od narastajućeg fašizma i očigledne kampanje.

Nije to nikakav incident, ništa od toga, to je kampanja da se te stvari raspiruju, podržavaju i u političkom svetu, ali i u medijskom svetu i da kažemo da su dužni da reaguju oni kojima je posao da to rade.

Tužilaštvo ne sme da se ne oglasi, Tužilaštvo ne sme da ne postupi po tim pitanjima i to je naš zahtev - da se utvrdi jasna odgovornost Boška Obradovića i onih ljudi oko njega za taj fašistički pir od pre nekoliko dana i da se niko ne pravi lud oko toga.

Ovi mediji koji su podržavali, zajedno sa kojekakvim Đilasima, Marinikama i ostalima, ono što su Boško Obradović i Dveri uradili, ti mediji su dužni jedno veliko izvinjenje Marijanu Rističeviću, da, ali i svima u Srbiji, jer tako nešto podržavati je, prosto, nečasno. To je neljudski. To je naš stav po pitanju odnosa prema dijalogu i odnosa prema važnosti demokratije u ovoj zemlji.

Možemo da se razlikujemo koliko god hoćete, ali ovo su razlike koje su suštinske. Šta god mislili jedni o drugima, na taj način jedni druge da ugrožavamo ne smemo. To je naš jasan i principijelan stav i zbog toga samo to možete očekivati kao poruku sa naše strane, a ljudi sve to dobro vide, pa će na osnovu svega toga i suditi onog momenta kada budu pitani, na izborima, naravno, jer je to jedino što demokratija poznaje kao način merodavnog izražavanja mišljenja - šta ćemo nadalje, kako ćemo dalje, u koga smatramo da imamo dovoljno poverenja da mu poverimo da se o zajedničkom dobru, a to je naša lepa zemlja, stara u naše ime. Samo na izborima, jer je to demokratija, jer je to nešto što je dobar pokazatelj vrednosti kao što su i dijalog i tolerancija i spremnost da druge razumeš. To je za nas jedini prihvatljiv način.

Za ove fašiste koji bi da uskrate pravo na život drugima samo ako im politički ne pripadaju, svi znamo šta je odgovor – to nije način. Oni su svoje načine potpuno ogoleli i pokazali. Njihov način je preko tuđih života, očigledno.

To nije demokratija i to je ono protiv čega smo mi i danas ovde ustali i to je nešto što je suštinski odnos za koji verujem da može sa strane onih ljudi kojima je istinski do demokratije u ovoj zemlji stalo da naiđe samo na podršku i na saglasnost.

Verujem da se oko toga jako dobro razumemo, baš kao što i građani Srbije koji sve ovo sa velikom pažnjom prate jako dobro razumeju. I baš zato što dobro razumeju, ne treba niko da ljude u ovoj zemlji potcenjuje. Baš zato i podržavaju onu politiku koja čini da se demokratija u ovoj zemlji čuva, da se vremenom čini samo sve snažnijom, baš kao što je i ekonomija sve snažnija, baš kao što je i pozicija naše zemlje u svetu sve snažnija.

Jednom rečju, to jeste politika koju je ustanovio Aleksandar Vučić, a pošto je bilo pitanje kakav je odnos ljudi iz SNS i naših poslanika, to je upravo politika koju svim mi sledimo. Sledimo, rekao bih, dosledno, sledimo nekada i srčano, ali budite sigurni, nikada po cenu da druge ugrožavamo. Ne, mi sve čuvamo i u zaštitu uzimamo, ali svakako je to politika koju sledimo sa velikim ponosom. Ako to građani vide, pa samo nam je drago što to građani vide. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman vezano konkretno za ovaj Zakon o izboru narodnih poslanika baš u delu skupljanja potpisa, gde se pokazalo da notari, to jeste javni beležnici u prethodnom periodu nisu odradili svoj posao onako kako treba. Bilo je velikih problema.

S jedne strane, stranka koju vodim i kojoj pripadam, a to je Ujedinjena seljačka stranka, mi smo skupili i predali potpise u mom rodnom mestu, u Svrljigu. Tu idemo u koaliciji sa SNS „Aleksandar Vučić – za našu decu“, ali imamo još desetak opština, gde smo predali potpise. Recimo, u gradu Nišu smo ušli u posao skupljanja potpisa, ali došlo je do velikih problema i nismo mogli da završimo postupak. Skupili su blizu hiljadu potpisa za gradsku skupštinu, ali trebalo je još nekoliko stotina. To ćemo završiti u narednom periodu.

Ovo je dobar potez, dobra stvar, da možemo sa opštinskim ili gradskim overivačima to završiti, ali sada, pošto ovde govorimo i o drugim stvarima, ja bih sada napomenuo, zvali su me sada moji ljudi iz Svrljiga, iz Pirota, iz Niša, koji imaju problem vezano za jagnjad. Možda nije mesto, ali i to treba da se čuje. To je veliki problem. Možda bih i ja trebao sada, kao narodni poslanik koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku, da izađem tu ispred i da štrajkujem glađu, baš zbog toga što veliki broj mojih ljudi koji se bave ovčarstvom, govedarstvom, ne mogu da prodaju tu svoju jagnjad, telad, a oni od toga žive.

Imali smo sada situaciju, bilo je vanredno stanje. Sada je to vanredno stanje zaustavljeno. Sada ti naši ljudi tu jagnjad i tu telad ne mogu da prodaju. Potrebno je da svi zajedno iznađemo mogućnost da država Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, zajedno na čelu sa našim ministrom, obezbedimo uslove da se ta jagnjad kupi, da se obezbedi plasman za tu jagnjad i, s druge strane, to da ne bude cena, pošto je bila ponuđena cena od 210 dinara.

Verujte mi, ljudi, to je mala cena i moji ljudi koji se bave stočarstvom i ovčarstvom spremni su čak i da tu jagnjad daju i besplatno, a ne na o vaj način da ih neko ponižava. Potrebno je da se obezbedi plasman, da se obezbedi tržište, da se obezbedi mogućnost da ljudi koji se bave ovčarstvom, da se bave govedarstvo, drugim poljoprivrednim aktivnostima, da im se obezbedi tržište i da država stane iza njih.

Baš zbog toga ja sam i sada na listi sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer želim ovde u Skupštini da iznosim probleme svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije i imamo potrebe da se čuje glas.

Ja sam glasnogovornik svega onoga što je problem kod nas na jugoistoku Srbije. U malim opštinama, što se tiče poljoprivrede… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Čanak, Nenad Konstantinović, Olena Papuga, Nada Lazić i Tomislav Žigmanov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Hvala.

Donošenje ovih zakona na današnji dana, kada je pre dva ili tri dana ukinuto vanredno stanje, je apsolutno neustavno i nezakonito i ovde je zaista napravljeno niz pogrešnih poteza.

Mi zapravo ovde ne možemo uopšte da razgovaramo o tome da li je ovo dobro ili nije dobro, da li je dobro da potpise overavaju notari ili službenici u lokalnim samoupravama, nego možemo da razgovaramo o tome da li je to moguće ili nije, a nije moguće.

Što se tiče nas srpskih radikala, mi smo odavno izneli stav kada su u pitanju notari. Mi se zalažemo da u notarskom poslu, u njihovoj nadležnosti ostaje samo zaključivanje ili solemnizacija ugovora o prometu nepokretnosti, a da sve overe potpisa i prepisa se vrate kao nekada, jedan deo u lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, a u drugi deo u sudsku upravu, takođe u skladu sa zakonom.

Mi nemamo tu problem ko bi trebalo da overava ove potpise, ali imamo problem u tome što ste vi sa ova dva zakona prekršili Zakon o overi potpisa.

On bi trebalo valjda da je neki krovni zakon. Što niste predložili najpre da taj zakon promenimo? Ovde ste sa ova dva zakona takođe prekršili Zakon koji reguliše rad javnih beležnika, koji je takođe, na izvestan način, krovni zakon kada su u pitanju overe potpisa.

Mi ceo dan danas slušamo kako vi iz vlasti eto, želite da učinite opoziciji pa vi radite ove neke ustupke. Ranije ste isto menjali zakone dva meseca pred raspisivanja izbora, neke i ove sad, da učinite opoziciji. Vi možda imate dobru volju, ali vam to ne dozvoljava Ustav. Vi niste ovde da činite opoziciji, odnosno, vašoj opoziciji, onima s kojima ste se dogovorili da ćete doneti ovaj zakon. To si ovi, kako, „Jedan od pet miliona“, a na ostale se ne odnosi. Znači, biće vam lakše da njima skupljate potpise po mesnim kancelarijama, biće malo dalje od javnosti, nego da to radite kod notara.

Kakva je razlika, kažete vi, da eto, vi ovo sve radite u interesu zdravlja naroda. Naravno da je zdravlje naroda prioritet, pogotovo u ovoj situaciji kada još uvek vlada pandemija, kada još uvek imamo određene mere, ali, to ni na koji način nije vam opravdanje za ovo što radite.

Da li vi mislite da je bolje sterilna kancelarija u nekom selu, u nekoj mesnoj kancelariji, nego kancelarija notara? Kod notara se uvek radi kao da je pandemija. Kod notara nikad nemate dva čoveka u kancelariji. Prosto, takav je posao da je to nemoguće. Ima, kupac i prodavac neke nepokretnosti i sledeća stanka mora da čeka, ima zakazano vreme ili čeka ispred, sedi. Znači, već unapred, precizno utvrđen način rada, još samo da se kaže, svako mora doći s maskom i rukavicama, notar mora sedeti sa maskom i rukavicama i završen posao.

Ali, ne. Vi ovo radite iz nekih potpuno drugih razloga. Vas, ministre, moram da pitam, pošto ćete vi usvojiti ove zakone, moram da vas pitam – na koji način ćete, kojim zakonom, kojim propisom, uredbama više ne možete jer nije vanredno stanje, kako ćete ili rešnjima, morate nekim rešenjem da naložite ljudima u lokalnim samoupravama da se sada bave u nekom periodu overom potpisa, jer više nema takvih radnih mesta sistematizovanih u lokalnim samoupravama, znači jedan ozbiljan pravni problem, kako ćete, kojim aktom vratiti knjige overe potpisa? Tih knjiga odavno nema. Od kada su nastali notari one postojeće su trajno arhivirane, drugih nema.

Kako ćete, kojim aktom tražiti nove pečate za overu? Toga više nema. To je bačeno, rashodovani oni pečati koji su se lupali gde su se upisivali podaci itd.

Dakle, vi ste krenuli grlom u jagode. Vi ništa niste ozbiljno uradili. Vi ste obećali, još predsednik Republike kaže posle onog sastanka sa predstavnicima stranaka, gde su i srpski radikali bili, kaže – mi smo se dogovorili da ćemo menjati ovaj zakon. Nisu se dogovorili nego je „Jedan od pet miliona“ predložio, a on prihvatio. Pokušavate da nas ubedite da je vaš odnos prema vlasti i opoziciji, da vi hoćete da izjednačite u svim mogućim pravima vlast i opoziciju. Pa, to nije tačno.

Evo vam primer na glavnom ulazu u ovu zgradu. Ovi što štrajkuju glađu koji pripadaju vlasti sede udobno na stolicama, ovi što su iz opozicije štrajkuju glađu, sede na stepenicama. Sad se mi pitamo, večeras kad padne mrak, kako će najneprimetnije Martinović i Boškić razmenjivati sendviče? Nije fer.

Reč ima ministar Ružić. Izvolite.

Prosto, ovo što je rečeno da ne bi bilo nekih nejasnoća, naravno neću ja usvajati ove izmene i dopune zakona, nego ćete vi o tome glasati kao narodni poslanici, to je pod jedan.
Što se tiče opcije u kojoj će izmene i dopune biti usvojene, to postaje zakonska obaveza i načelnici gradskih i opštinskih uprava će svakako napraviti raspored zaduženja ko će raditi na overi potpisa.
Ukoliko ima takvih slučajeva da negde nema pečata i da su rashodovani, mi smo takođe adresa za izradu novih pečata kao ministarstvo nadležno za, između ostalog i za sistem lokalne samouprave. Tako da, u tom smislu neće biti bilo kakve epohalne problematike, ali su vam pitanja, rekao bih, principijelno na mestu, a zato iz tog razloga sam i želeo da odgovorim na njih.
Ono što je takođe svima nama jasno, to je da niti jedan Ustav kao najviši pravni akt bilo koje države ne predviđa bilo koju pandemiju, pa ni pandemiju korona virusa, a složićete da se to dogodilo pa da smo u tim novonastalim okolnostima praktično se opredelili da olakšamo neke uslove izborne utakmice, što je sasvim logično, prirodno i, rekao bih, korektno. Hvala.

Hvala, ministre Ružiću.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodine Ružiću, naravno da ni jedan Ustav, ni jedan zakon, pa čak ni jedna uredba ne može predvideti pandemiju, ali Ustav Republike Srbije je predvideo vanredno stanje i okolnosti pod kojima se vanredno stanje uvodi i šta se dalje radi. I propisao je taj isti naš Ustav da vanredno stanje uvodi Narodna skupština Republike Srbije, ali vi ste to preskočili, ali danom ukidanja vanrednog stanja, što se ovde desilo kad? Pre tri-četiri dana. Danom ukidanja vanrednog stanja, ministre Ružiću, automatski se primenjuje Ustav od slova do slova.

Dakle, više nema odstupanja kakva postoje u vanrednom stanju. Vanredne mere su nešto drugo i mi očekujemo da će biti preciznije, ozbiljnije od strane kriznog štaba, da će neke biti obavezujuće jer moramo zaista da zaštitimo zdravlje naroda. Očigledno je, pandemija se još uvek nije smirila, ali život mora da ide dalje.

Dakle, onog momenta kada je vanredno stanje ukinuto, tog momenta se Ustav, kako vi volite da kažete, primenjuje u svom punom kapacitetu, vi volite ovaj izraz.

Ni ovo nije bilo moguće. Vi kažete – ne donosimo mi zakon, nego ga usvaja Narodna skupština. Hvala na informaciji. Hajde sada u poverenju dajte nam još jednu informaciju, ko vam je šapnuo da ovaj predlog zakona, najpre Nacrt, pa Predlog uradite? Ko vam je to rekao? Vi ste taj formalno-inicijalni organ koji je to uradio. Ko vam je šapnuo da to uradite? Onda kaže – da, to će doneti narodni poslanici.

Gospodine Ružiću, nemojte tako. Još samo nam recite, kako kažete ako negde nema onih pečata overe? Kako je moguće da ih negde ima? Da li je to neko nešto zloupotrebljavao? Da li je to neko nešto pečatirao i overavao neke potpise, pravio neku zloupotrebu? Kako je moguće da ih ima uopšte?

Ministre Ružiću, malo bolje o svojoj nadležnosti, molim vas.

Hvala, gospođo Radeta.

Reč ima profesor doktor Ljubiša Stojmirović. Izvolite.