Dame i gospodo narodni poslanici, moj savet mojim kolegama, ako štrajkuju glađu zbog fašiste Boška Obradovića da to ne čine. On nije vredan pažnje. Jednostavno, on nije vredan pažnje. Ako to rade zbog tužilaštva, što ne progoni takvu vrstu pojave, bilo da se radi o Bošku Obradoviću, bilo da se radi o Draganu Đilasu, bilo da se radi o Bastaću, onda ja svoje kolege razumem. U toj situaciji bih im se ja pridružio, međutim, zbog zdravstvenih tegoba koje ne želim da opisujem ja to fizički nisam u stanju da učinim.

Ponavljam, moj savet mojim kolegama, ukoliko to čine zbog Boška Obradovića, on nije vredan toga. Ukoliko to čine zbog pojava čiji je vođa Boško Obradović, zbog Bastaća, Đilasa, Boška i drugih nasilničkih dejstava koje smo doživeli po Beogradu od čupanja znakova, upada u Predsedništvo, gde reakcije tužilaštva uopšte nije bilo. Ukoliko to čine da bi tužilaštvo počelo da radi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonima, ja to onda razumem.

Želim da vam kažem da ni mi nemamo problem sa opozicijom. Naš problem počinje onog trenutka kad Šolak i Đilas zbog „Telekoma“ pokušavaju da očuvaju monopol na ovom tržištu. Mi imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. Oni koji su naseli na njihovu priču, otprilike to glasi ovako – demokratija nije uvoz ni imperijalni proizvod koji se da nametnuti spolja, demokratija je proces zrenja, nešto se događa unutar jednog društva.

Moj utisak je da ovi koji navodno bojkotuju, koji traže odlaganje izbora na godinu dana, dve godine itd. mnogi od njih imaju finansijski razlog i to ću govoriti popodne, da bi im stranke i oni lično dobijali onaj novac itd. Mislim da je glavni motiv Dragana Đilasa i Vuka Jeremića koji uopšte nisu učestvovali na ovim izborima, a koji su stekli 11 poslanika na veoma čudan način, na veoma čudan način stekli političke stranke koje su preregistrovane u njihovu korist itd. Mislim da oni pokušavaju da spolja, uz medijsku pažnju, neregistrovanih kanala, mnoge neregistrovane partije, znači, imate medijski pejzaž koji je, mi smo sanjali da nam dopuste da registrujemo televiziju itd, da predstavimo opozicione programe, oni dejstvuju preko neregistrovanih televizija, tu ima neregistrovanih političkih stranaka koji sebe zovu tzv. pokret itd. Ne postoji nikakav registar pokreta.

Naš san je bio da izbori budu pre vremena, a ovi sanjaju da se izbori uopšte ne održavaju. Zašto? Postoje kod Boška Obradovića finansijski motivi i Saše Radulovića, a kod ovih postoje motivi da se spolja naturi navodno demokratija, odnosno da se oni nature kao vlast.

Ja moram da kažem, nije popularno, ali Tanja Fajon je zvanični ili nezvanični njihov portparol pred evropskim institucijama, uz medijsku podršku, medijsko sponzorstvo ove dve televizije se sve to dešava. Podsećam, pokušaj upada u Predsedništvo, više pokušaja upada u Narodnu skupštinu, više nasilničkih pokušaja Boška Obradovića. Imate onog Bastaća, kese na glavu itd. Tako da, razumem moje kolege ukoliko žele da nateraju na određeni način svojim protestom tužilaštvo da radi svoj posao.

Što se ovih potpisa tiče, hajde da budemo, hajde mi koji smo bili protivnici Miloševića, hajde da nešto priznamo. Ja sam mu svašta rekao, svašta, dok je bio vlast i dok je bio živ, posebno dok je bio vlast. Onog trenutka kada je izgubio vlast i posle umro, ja mrtvim vukovima rep ne merim, a pred fašistima neću da se povlačim, ali pred mrtvim Miloševićem nemam šta da kažem, sve sam mu rekao dok je bio živ.

Hajde da priznamo da smo na prve izbore izašli sa 100 ne overenih potpisa. Hajde da budemo toliko pošteni da priznamo. Verovatno je njegov motiv bio što je opozicija bila slabašna da da priliku da se što više ljudi kandiduje, da izađe na izbore, da se na određeni način izmere i da dobiju podršku. Hajde da priznamo da nije on kriv što je pobedio. Prebrojte devedesete godine sve glasove koje je dobila vlast i koje je dobila opozicija koja je izlazila posebno i videćete da je to bilo negde pola-pola i da smo mi iz opozicije sami bili krivi što smo izašli tako.

Hajde da priznamo da se potpisi skupljeni maksimalno 1.000, koliko se sećam, ne overenih, vi ste takođe dugo u politici, dugo ste učestvovali u izborima, ne overenih potpisa do 2000. godine. Hajde da priznamo da se potpisi overavaju tako strogo, rigidno, sudski tek od 2000. godine posle promena. Valjda se pokušalo da se spreči, da se očuva monopol svojih stranaka, da se spreče drugi učesnici da na te izbore izađu.

Evo, ja podržavam i to što Vlasi imaju samo 5.000 potpisa, bez obzira što se sad bunim. Ja podržavam što je to omogućeno da ta nacionalna grupa može sebe da istakne i da izađe na izbore pod povoljnijim uslovima. Jer kaže stepen demokratije se ceni u jednoj zemlji po pravima manjina koje uživaju, i to znaju mnoge moje kolege, u toj državi.

Sada dođe Tanja Fajon i kaže – e, ali ja sam zabrinuta za demokratiju u Srbiji. Ovde su 4.033 Slovenaca, imaju status nacionalne manjine, nacionalne savete, finansiramo njihovu kulturu, izdavačku delatnost itd. Srbi kojih tamo ima trideset puta više u procentima, kojih ima 40.000, kojih ima deset puta više, nemaju nikakva prava. Ona dođe ovde i ponaša se kao okupatorski namesnik. Ona je zvanični-nezvanični portparol, oni su medijski sponzori i žele demokratiju koja će biti naturena spolja. To onda nije naša demokratija, to uopšte nije demokratija.

Zato ja podržavam što smo omogućili da što više učesnika može ponovo da učestvuje, da oživi politička scena, da lokalni politički pokreti sa procedurom lakšeg prikupljanja potpisa i tako dalje, mogu da se kvalifikuju, kao što se nekada kvalifikovao DJB da preko društvenih mreža i tako dalje, slobodnih medija mogu da budu učesnici. Zašto bih ja čuvao stereotipne političke stranke koje su ovu državu upropastile? Zašto bih ja čuvao njih ovde da jedino oni ovde imaju novac, da jedino oni mogu da prikupe potpise, da jedino oni mogu da učestvuju. Neka učestvuju svi, neka pobedi najbolji. Ja građane pozivam da učestvuju na izborima. Vlast biraju oni koji glasaju, a bogami utiču na to i oni koji bojkotuju izbore. Zato ja želim da svi odlučuju o tome ko će biti vlast, aktivnim izborom, a ne pasivnim ostajanjem kod kuće. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladimir Đukanović.

Evo, ja bih da ukažem na jednu skandaloznu manipulaciju koja se od jutros vrši i to se sve koristi vezano za izbore i na konferenciji ovde za štampu sam to ukazao. Nisam u početku imao razumevanje zašto je gospodin Ševarlić odjednom izašao i počeo sa tim štrajkom glađu, ali sada ću pokazati ljudima o kakvoj se manipulaciji radi.

Naime, sporna izjava, inače istrgnuta iz konteksta o tome gde se navodno priča kako će Kosovo dobiti nezavisnost, a vezano je za ono što je Aleksandar Vučić govorio, nije data juče, iako je neko na YouTube kanalu pokušao i stavio datum 9. maj 2020. godine. Ta izjava je data prošle godine, imate zapisano na N1 portalu, 5. maja 2019. godine. Izjava je tada data istrgnuta iz konteksta i stara je godinu i nešto dana. A onda vidite kako je neko prevarom, pošto imam i snimak na YouTube, i evo to mogu i da pokažem, stavio je da je data 9. maja 2020. godine.

O čemu se ovde radi? O kakvom bezobrazluku se ovde radi? Onda kao idemo i štrajkujemo glađu i glumimo, ne znam šta. E, o tome se radi zato što neko bestidan način manipuliše, pri tom, vi vidite snimak gde Aleksandar Vučić je u džemperu i košulji. Pa, zar zaista neko smatra da je neko luda da će na 26 stepeni koliko je juče bilo ili prekjuče, da bude u džemperu i košulji.

Pogledajte čime se sve neko služi. Imali li ovo više ikakvog smisla? Onda štrajkujemo glađu i glumimo cirkus i onda navodno Boško Obradović kada je video, videla žaba da se konj potkiva, pa hoće i ona, pošto mučenik nema više gde da nađe podršku, pa ako može i u gradskom prevozu da je traži, onda se i on kao pridružuje štrajku glađu zbog toga.

Najgorom manipulacijom su pokušali da prevare ljude. Ovo zaista nema nikakvog smisla i bio sam dužan da reagujem, evo vam kako se vodi predizborna kampanja. To je zaista sramota.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god da se ovde dobacuje, da se dovikuje ko zna šta će ovaj ovde da kaže, neće da kaže, građani Srbije imaju pravo svakog od nas da čuju i građani Srbije imaju pravo da znaju kako se vodi politička kampanja od strane ovih koji sad napolju štrajkuju, a oni koji sve to finansiraju, sponzorišu i kako oni i na društvenim mrežama nastavljaju danas da zloupotrebljavaju tu slobodu koja na društvenim mrežama postoji.

Meni je poslato, pre nekih sat vremena, ta je objava, ako se ne varam bila možda pre nekih dva, tri sata, gde je izvesni Branislav Stanišić napisao – u redu je da se napadaju deca Đilasa, ali ne i Vučićeva deca. Možda bi trebalo roknuti Vučkovu kopilad, čisto da se nacista Vučić prizemlji. Evo, ja ovo građanima Srbije i ovima koji dobacuju, onima koji se uzrujavaju, onima koji su uzbuđeni, onima koji štrajkuju napolju, misleći na Boška Obradovića i Ševarlića i na sve te stručnjake i idiote koji svakoga dana upućuju najmonstruoznije moguće pretnje deci Aleksandra Vučića, deci svih funkcionera, članova SNS, svakog od nas pojedinačno, onih koji ugrožavaju imovinu svakog pojedinačno članova SNS, simpatizera SNS, oni koji su glasali za Aleksandra Vučića, koji upućuju najmonstruoznije moguće pretnje, psovke, iživljavanja, koji razvlače po svojim tzv. medijima svakoga pojedinačno od pristalica ili članova SNS, pozivam, evo te koji pozivaju na toleranciju, na humanost, ne znam kakve sve fine odnose, na neki lep rečni, na divan vokabular, da osude ovakve stvari javno, pa i na sednici Narodne skupštine. Da oni koji samo u holu drže konferencije da uđu i da javno kažu pred građanima Srbije u direktnom prenosu da ovakve stvari osuđuju. Onda možemo da vodimo sa takvim monstrumima bilo kakav dijalog.

Kakav dijalog da vodite sa ljudima koji ćute na ovo? Kakav dijalog da vodite sa organizacijama koje ćute, i ne znam, UNS, NUNS, ko sve ćuti na ovo? Gde su te organizacije koje ćute, razne nevladine kada se bilo šta dogodi nekome iz opozicije, a nije se događalo ništa, kada Dragan Đilas zaplače svojim lažnim suzama ispred zgrade gde mu žive deca, a niko mu decu ni pomenuo nije? Ja pitam, evo i naše poslanike, bilo koga u sali ovde, da li znate ime jednog od deteta Alekslanda Vučića? Da li znate uopšte da li ima sina, ćerku, koga ima? Da li znate bilo šta? Niko ovde ne zna ovde kako mu se deca zovu, ni gde žive, niti nas to treba da zanima, niti to treba da bude tema politike? Tema politike treba da budu programi, ideje.

Idu izbori 21. juna. Da čujemo šta ko nudi. Pa nećemo se slagati svi međusobno, naravno, zato i postoji vlast, zato postoje stranke opozicije, to je sve prirodno i normalno, ali, ovo nije normalno, na ovo ne sme da se ćuti.

Znate, niko nije pomenuo nigde decu Dragana Đilasa, a on je navodno počeo da cmizdri ispred zgrade na Vračaru, pa je počeo da lupa u one šerpe i lonce, pa pameti u tom delu opozicije ima taman koliko ima u jednoj šerpi. Nema ničega. Nema ni pameti ni morala, ni obraza, ni skrupula.

Nije bitan ovaj što je to napisao. Njega treba procesuirati svakako. On je inspirisan političkim, fašističkim delovanjem Boška Obradovića, batine u rukama Dragana Đilasa i onih koji to šire, šeruju, dele dalje po svojim, ono što nazivaju medijima.

Da li će neko danas u tim svojim vestima da osudi ovakvu stvar, da kaže da treba roknuti nečiju decu, u ovom slučaju decu predsednika Republike? Da li će da osudi to i jedna organizacija danas ili ćete svi iz tog dela opozicije da ćutite, da klimate glavom i da bledo gledate na to? Da je to neki idiot napisao vašoj deci ja bih to osudio i rekao bih da je to monstrum čije god stranke da je član ili nije član mora da odgovara i mora da bude uhapšen. Nebitno da li je to član ove ili one stranke.

Deca su deca, ne poznaju članstvu ni u jednoj partiji. Nemojte decu u te stvari da mešate. To što neko nosi ovo ili ono prezime, to nije bitno. Zbog toga ne sme da bude predmet političkog niti bilo kakvog drugog iživljavanja, pretnji, a daleko bilo nečega goreg. Ovde neko priziva ubistvo dece predsednika Republike. Poziva, možda još većeg ludaka da posegne za takvim stvarima.

Pre neki dan smo imali uhapšenog čoveka koji je municiju spremao za atentat na predsednika Republike. Njega je neko inspirisao životom na tviteru, na fejsbuku, na instagramu i ko zna gde sve, on je pronašao sebe kao nekakvog lažnog heroja, ne znam ni ja šta koji treba da oslobodi Srbiju. Od čega? Da oslobodi Srbiju para? Da ono đubre Dragan Đilas ima više novca u svom džepu, zajedno sa Šolakom i ostalim monstrumima, Jeremićem, Obradovićem i ostalima. Onom što se priviđa plantaža marihuane. Pa, kada odu novinari, snime samo kokoške, a da nije marihuana šta onda? Onda tišina.

Kada se objavi fotomontaža slike gde ubace Danila Vučića i kada se dokaže da je fotomontaža, tišina. Kad se pokaže da nije Marijan Rističević imao nož, nego imao privezak za ključeve, imao ključ od svog automobila, tišina. I nikada nema izvini. Nikada nema izvini od ovih koji pozivaju da ovde vodimo nekakav civilizovan dijalog. Pa, koje koga uvredio od njih? Niko. Kakva pristojnost? Ovde govorimo o pristojnosti. Tu. A, svi ti koji govore o toj pristojnosti iz tog dela opozicije koriste i društvene mreže.

Pa, uđi, pa imenom i prezimenom napiše – druže, mi nismo za to, mi imamo neku politiku, nismo za pretnju deci, nismo za to da se u Narodnu skupštinu upada, nego da se u nju ulazi na izborima. Imaš izbore 21. juna. Nikakav problem nije. Ne moraš da se slažeš sa SNS, ne moraš da budeš za Aleksandra Vučića, imaš pravo da misliš drugačije, tvoja je stvar, tvoje je lično opredeljenje, ali nemaš pravo da u to mešaš decu.

Sram te bilo, ti koji si ovo inspirisao. Ovaj ludak je za ludnicu ili za zatvor. Ali, onaj koji je to inspirisao, kakav imunitet? Pričali smo o tom imunitetu. Poslanički imunitet, šta, oslobađa vas toga da bijete nekoga. Pa kada premlatite nekoga, pa ja imam imunitet.

I pozovete ljude na nasilje, pozovete ih na rušenje ustavno pravnog poretka države Srbije, pa imunitet. Pa, kakav imunitet? Dokle ćemo? Hajde da u nekom sledećem sazivu i o tome razgovaramo, da definišemo tačno u kojim slučajevima taj imunitet važi, u kojim slučajevima imate pravo da se pozovete na poslanički imunitet. Ne može to da bude bezgranično, beskonačno, pa možeš da radiš šta hoćeš. Ako si izabran na funkciju hajde da se iživljavamo onda sada nad svima. Veliki sam frajer, sad ću da pretim, imam imunitet četiri godine, tašna, mašna, službeni auto ili šta već, novac iz budžeta i mogu da pretim, ali na posao neću da dolazim, nego će pare samo da ležu u džepove, idu pare na račun, što iz inostranstva, što iz budžeta, ono što legalno leže, što ko zna kako sve ide crnim fondovima preko Dragana Đilasa i ostalih.

Juče je rekao – koliko god da košta, ne moram na izbore. Naravno, čovek je pun para, ima para, on će da plaća haos u Srbiji, on je svestan čovek, on možda i bojkotuju te izbore, on će uvek da ih bojkotuje možda, samo zato što ne može da pobedi na tim izborima. Ljudi u Srbiji neće za to da glasaju, kako god da ste opredeljenja nije ono što vidite na društvenim mrežama nije to raspoloženje u Srbiji i nije to slika Srbije.

Vi možete da napravite na društvenim mrežama na hiljade razno raznih profila, sa raznih IP adresa, da ulazite i otvarate mejlove i pravite različite profile i da pišete šta god hoćete, ali nije to slika, slika je kada izađete na izbore, slika je kampanja, pa se prebroje ti glasovi, pa RIK saopšti koliko je ko dobio glasova, pa konačni rezultati, pa dođete u parlament, to je slika građana Srbije, njihove izborne volje i onoga što građani Srbije žele od nas. Nije slika to što je neko seo pod nekim imenom Pera Perić i napisao nešto na Fejsbuku i sad kao mi smo narod, mi smo građani, zamislite. Oni ne govore da su građani.

Evo, ja na Starom Gradu živim i oni brkaju to „đ“, „dž“, oni menjaju govor. Juče sam video jednog od njih, pa kad ga pogledam da lupa o šerpu on se krije iza peškira. Pa, i njih je sramota toga što jesu, a ta sramota će im biti još veća nakon 21. juna, jer ih ovde neće biti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Po Poslovniku.
(Aleksandar Marković: Koji član?)

Član 107. predsednice, dostojanstvo Skupštine, mislim da je grubo prekršeno. Zaista nisam potezao često taj član, ali mislim da ste bili dužni, iako naravno ne možete vi da intervenišete na svaku izjavu narodnih poslanika, ali ono se toliko puta ponavlja da se bez ikakvog upozorenja predsedavajućeg najstrašnije stvari ovde čuju na račun političkih protivnika, ali sad čak ne govorim o tome, što je ovde upravo izgovoreno - đubre, Dragan Đilas. Neki dan, prekjuče od strane sa istog mesta, od strane istog govornika smo čuli – bitanga. Isto tako, neko kaže – protuva. Dakle, ti izrazi prosto ne smeju da se čuju ovde u Narodnoj skupštini i vi to znate, gospođo Gojković.

Ono što je još gore od toga, ja apelujem na vas, na svakoga, na kolege, ako sam ja nešto napisao, ili neko od poslanika, ili neko od lidera opozicije ili vlasti, to ima smisla, mada ne treba preterivati, to ima smisla da se citira i da se pročita ovde. Ali, skidati sa mreže anonimne navodno tvitove navodnih ljudi, koji možda postoje a možda i ne postoje i to koristiti kao argument protiv političkih protivnika tipa - roknuti, bilo koga, a kamoli decu, bilo čiju, naravno da ja to osuđujem i svako normalan osuđuje. Ali ne samo to, ja osuđujem čak i pominjanje i citiranje toga, jer to takođe stvara zlu atmosferu.

Kako ja da znam da to možda nije neko od aktivista vlasti napisao da bi optužio… (Isključen mikrofon.)

Smatram da je ovo uvreda za sve nas. Ovo je strašna uvreda što ste sada izgovorili.
Ozbiljno bih vas saslušala da ste bilo šta rekli o događajima od pre dva dana.
U prilog toga, da vam kažem, ne znam ko je rekao da su oni dileri drogom što su prekjuče bili ovde sa Boškom Obradovićem bitange, ja sam izgovorila da su oni vucibatine i ne povlačim tu reč. Ako ste mislili na mene, da, dileri drogom osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne su za mene vucibatine i kriminalci. Ja ne znam kako ih to branite i kako ste osetljivi sad što je neko rekao za njih da su bitange, kriminalci ili vucibatine? Ja sam samo šokirana kako su oni mogli da dođu na stepenice ovde, blizu vrata, tu gde mi radimo, gde dolazimo. Sve je to Skupština. Nije Skupština samo ova sala. Mene to brine. A mene rečnik ko će šta da kaže za nekog ko je osuđen na 13 godina zatvora zbog dilovanja droge, za mene su vucibatine. Vi im se izvinjavajte, ja neću. Bez obzira koliko je opasno reći jednom kriminalcu da je vucibatina i bitanga.
To što vi ne možete da izgovorite rečenicu, prećeno je deci Aleksandra Vučića nego bilo čije, ovoga, onoga, to je vaš problem. To nije problem parlamenta. Ovoga, onoga, ne možete da izgovorite rečenicu - deca Aleksandra Vučića su na udaru danima. I nisu anonimni tviteraši nego se potpisuju. Šta je to problem da se kaže? To nije nikakav problem. Deca, ovoga, onoga, Dragana Đilasa, nisu bila predmet napada. I to je izmišljotina. To znate i vi. Niko tu decu nije spomenuo.
I sad da ispadne da oni iz mog okruženja mogu da trpe da sam ja, kako je to bilo izgovoreno u javnosti, fuksa, kretenka, debilka, ovakva, onakva, moji rođaci, deca iz mog okruženja. Njima to ne treba valjda da smeta. A kad neko viče - Đilase lopove vrati pare - onda su deca strašno uzbuđena. Znači, spinovanja nikad dosta.
Ja član 107, da dostojanstvo Narodne skupštine branim tako što ću da branim jedne tvitove a druge da odobravam, možda u nekom sledećem životu. Ali, ja nisam to.
(Aleksandar Šešelj: U sledećem sazivu.)
Možda u nekom sazivu. Ali, za kriminalce ću uvek reći da su kriminalci. Za dilere ću uvek reći da su dileri. Za bitange ću uvek reći da su bitange. Da su vucibatine - vucibatine su. Šta su radili na stepeništu sa tri poslanika? Mene to interesuje. I kako smo došli do toga da oni dođu i da blokiraju rad Narodne skupštine Republike Srbije? To su teme.
Nisu teme - niste prekinuli prethodnog poslanika. U moru onoga što mesecima ovde slušamo i van ove zgrade, sad ja nisam prekinula poslanike, neko je osetljiv zbog toga što je citiran tvit nečiji, da su deca Aleksandra Vučića opet na meti, da će ih neko silovati, da će ih neko ubiti.
Đorđe Vukadinoviću, Đorđe Vukadinoviću, šta da vam kažem? Član 107. povređen nije. Možemo da glasamo o tome. Različita su merila za glasanje. Ali, uvek većina, barem u demokratskim režimima, daje ocenu. Koliko imate glasova "za", takva je ocena povrede Poslovnika. Kad bude drugačije, ja se neću baviti politikom, sigurno.
Ja bih vas molila da idemo dalje.
Poslanici štrajkuju glađu a mi pričamo o osetljivosti na nečije izjave.
Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastavlja se permanentna prljava kampanja protiv Aleksandra Vučića, SNS, članova Vlade Srbije, kampanja spinovanja, kampanja laži, kampanja zamena teza i ostalih manipulacija, a primere za to i dokaze evo iznosimo mi iz SNS celo jutro.

Ta kampanja potiče od onih političara i njihovih medija, i njihovih novinara, ali ja bih rekao "nazovi novinara", odnosno novinara koji se samo predstavljaju kao novinari i kriju iza te profesije, a zapravo su obični politički aktivisti koji dobijaju naloge za svoj rad i, naravno, pare u skladu sa tim iz jednog centra, a to je Dragan Đilas. I oni su spremni danima i nedeljama da razvlače čak i decu političkih protivnika, decu Aleksandra Vučića, kako je kolega Filipović malo pre pokazao, ali i da relativizuju brutalno premlaćivanje narodnog poslanika, našeg kolege, Marijana Rističevića.

I oni su spremni da to banalizuju, kao da se nije ni desilo. Spremni su da to relativizuju, da ne kažu da je u pitanju čist fašizam na delu, fašistički ispad narodnog poslanika Boška Obradovića. Za njih to nije bilo tako. Tako imamo vesti da je Marijan Rističević nosio nož i ostale gluposti u tom smislu što smo imali prilike da čitamo i gledamo.

I N1 televizija je otišla korak dalje u izveštavanju o događajima ispred Narodne skupštine od pre nekoliko dana, pa su naveli kako je, sada citiram, Marijan Rističević snimljen kako ulazi u Skupštinu sa pocepanim sakoom i to je to. Dakle, Marijan Rističević je snimljen kako ulazi u Narodnu skupštinu sa pocepanim sakoom. To je vest za N1. Tako oni plasiraju tu vest, pa sada ti razmišljaj kako je došlo do cepanja sakoa. Možda je pao, možda ga je sam iscepao, možda ga je grom udario itd. To je ta manipulacija, to je ta zamena teza.

Do koje mere ide ta banalizacija i ta relativizacija čistog fašizma u Srbiji? Sledeće je verovatno što će da napišu da je Marijan Rističević, zapravo, sam sebe udarao, sam sebe tukao, sam sebi iscepao sako. Zato je N1 televizija vodeći medij u Srbiji po neprofesionalizmu, po zameni teza, po subjektivnosti, po lažnim vestima i prljavoj kampanji protiv Aleksandra Vučića i svih nas iz SNS.

Dužnost i obaveza svakog od nas, svakog pristojnog čoveka, svake institucije u Srbiji je da kaže - stop fašizmu, stop nasilju, stop Đilasovim i Boškovim batinašima.

Predsedavajuća, želim da pružim snažnu podršku kolegama iz SNS, šefu poslaničke grupe Aleksandru Martinoviću i koleginici Sandri Božić, koji su se odlučili da otpočnu štrajk glađu iz razloga što žele da pravosuđe i tužilaštvo konačno u Srbiji počnu da rade svoj posao, da zaustavimo ovakve fašističke napade pojedinih predstavnika naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije i pokušajima da se fašizam uvede na mala vrata u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.