Ja sam možda pogrešno protumačen ili kako god, ali u svakom slučaju želim da vam pokažem kako to izgleda kada se napada i zašto ovde teško dolazi do dijaloga, kako izgleda kada se napada Aleksandar Vučić?

Profesor Ševarlić, još jednom ponavljam, štrajkuje zato što je neko sa društvenih mreža, sa opozicione strane, ne sa naše, izmanipulisao javnost tako što je predstavio da je Aleksandar Vučić izjavio da će navodno Kosovo biti nezavisno, navodno juče. Izjava je stara godinu dana i veze nema sa nezavisnosti Kosova. I čovek sada, potpuno izmanipulisan štrajkuje ispred zgrade parlamenta. Štrajkuje glađu.

Sa druge strane, imate danas u današnjem „Danasu“ napad na Vučića zato što se ljute Vilijam Engdal čini mi se i Medlin Olbrajt zato što je mnogo uradio da Kosovo ostane u Srbiji. I vi više ne znate odakle vas napadaju i zbog čega vas napadaju.

To vam je ova situacija, znate, oko toga što sada tražite da razgovaramo. Iks puta im je nuđen razgovor, koliko puta smo ih pozivali, hajde ljudi dođite na dijalog, dajte da pričamo o čemu se radi.

Sada su se setili kada su videli da su sve izgubili. Nemam ništa protiv, kažem, malopre sam sišao među njih i uvek sam spreman da pričam i hoću da pričamo, ali znate, kasno Marko na Kosovo stiže.

Vi ste naelektrisali toliko vaše pristalice da oni pre nego što krenu da pričaju sa vama prvo vas izvređaju i ne znam šta onda da očekujte, kako druga strana da reaguje.

Nadam se da će se ovo spustiti i samo hoću da kažem da Srbija nije podeljena zemlja. Imate jednu manjinu prilično agresivnu, koja je isfrustrirana i koja svakako ne može da dobije na izborima, koja na kraju krajeva i luta negde, jer nema političku opciju gde bi mogla da kanališe to svoje nezadovoljstvo. Ali, nemojte molim vas da tražite od većine da se sada spušta, ponižava i ne znam šta da radi, zato što eto, oni su nečim nezadovoljni.

Slobodno ljudi izađite na izbore, skupite potpise, imajte listu, nije sporno, pričajte, razgovarajte, uđite u dijalog, ali nemojte da tražite hleba na takav način, jer to nikada zaista u životu nećete dobiti. Jednostavno mora da se zna neki red. Izborima se dolazi na vlast, nikako prelaznim vladama, nikako besmislicama, nikako nasiljem i dobro je da su možda sada ljudi koji su u pokretu Dveri shvatili da to što su sve radili potpuno uzaludno i potpuno nenormalno. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Zatim Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Gospodine Orliću, mogu oni mene da prebiju, ali ne mogu da me prevaspitaju, niti ću ja to dopustiti, posebno zato što se radi o borbi protiv jedne nasilničke grupe.

Nisu oni promenili stav, već pokušavaju da umanje štetu. Nema tu ništa spontano. Nema tu, gospodine Đukanoviću, nikakvog nasedanja. Nije Ševarlić naseo. Đilas je falsifikovao izjavu predsednika Republike. Olbrajt je napala Vučića. Đilas nije imao koga da mu digne ovde Poslovnik, zato što njegovi poslanici bojkotuju, njegovi poslanici, on nije učestvovao na izborima, rad Narodne skupštine. Nije ovaj zloupotrebljen, nego je upotrebljen, dogovorili su se da on digne Poslovnik i da na takav način pokušaju da započnu neku drugu aktivnost posle prebijanja.

Ja se njihovih batina ne bojim. U borbi protiv fašizma nema boljeg mesta da nastradaš od fašista od Narodne skupštine. Nema boljeg mesta.

Što se tiče tužilaštva koje, ako je odbacilo krivičnu prijavu, postaje saučesnik. Ja pitam tužioca - ne daj bože da se desi, šta bi bilo da na ulazu u njeno radno mesto, kada krene da radi svoj posao, oni koji ne rade svoj posao a plaćeni su, dočekaju je, iscepaju, prebiju, itd, da li bi onda to bilo krivično delo? Ali, ne daj bože da se to desi.

Poruka za ove nasilnike - njihovi lideri, za koje oni misle da će ih odvesti silom u bolju budućnost, nisu vredni njihove krvi, nijedne kapi krvi nisu vredni Boško Ljotić i njegovi pomagači. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Sada bih mogao tri replike, ali iskoristiću samo dva minuta.

Gospodine Đukanoviću, ne možemo se složiti, jer ja mislim da Srbija, nažalost, jeste podeljena zemlja. Dopuštam da nisu to dve jednake polovine, ali jeste podeljena. Dopuštam i da je vaša polovina veća trenutna, ali jesmo, nažalost, podeljena zemlja, i to oko stvari oko kojih ne bi smeli da se delimo.

Naravno, da su mediji drugačiji u ovoj zemlji, a i da smo mi, da je opozicija drugačija i bolja, možda bi odnos bio obrnut. Ali, jesmo podeljeni. I to ne zato što neko voli, da ne nabrajam ponovo ova imena i ove lidere koje stalno prozivate, nego zbog toga što jako mnogo, ne kažem većina ali, vrlo mnogo građana Srbije, uprkos ovoj propagandnoj torturi koja se vrši i ovde u Skupštini sve ovo vreme, nije ubeđena, štaviše vrlo je skeptična prema tome, prema kursu kojem SNS i vaš lider vode ovu zemlju.

Mnogi vam veruju i ja to ne poričem. Ja sam samo protiv toga i mislim da je za sve loše, i za vas je loše, da mislite da je to neka šačica, neka manjina, nekih prevaranata, huligana, itd. Kao što znate, vi ste organizovali proteste. Tu se uvek nakače neki pacijenti, ludaci, itd. Ali su vaši protesti imali podršku, to nije uopšte sporno, kada ste bili opozicija.

Tako i sadašnja opozicija ima podršku, ne zato što ih vole, nego što ne vole vas. A vi to ignorišete i stalno prebacujete na priču o nekim huliganima, o nekoj grupici, nekom fašisti ili ne znam nekim sličnim problematičnim elementima, kakvih ima sigurno i među opozicijom, ali, bogami, ima i u vašim redovima, i to ne nekih sitnih dilera, nego ozbiljnih kriminalaca, čitave plantaže marihuane kod ljudi bliskih vašoj stranci. Da ne govorim o raznim aferama koje su sve nekako potisnute i gurnute u treći plan zbog ovog vanrednog stanja i ove epidemije.

Dakle, bolje kada ste jaki, treba pružiti ruku i tražiti kompromis, i nuditi kompromis, nego kada se situacija obrne. I mislim da će svaka pametna vlast to iskoristiti i tako postupiti.

Zapamtite ono što sam rekao o babi i vuku. Kad prečesto vičete - vuk, ubistva, atentat, kao da prizivate nesreću, a ne da se borite protiv nje. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Znate, ako pričamo o kriminalu, jedan lider opozicije je sedeo direktno do čoveka koji je sedeo 60 kg marihuane, uhvaćen sa 60 kg marihuane. Sedeo je Dragan Đilas do tog čoveka, to je bio njegov aktivista, mislim da je iz Kuršumlije. To je prosto. Znate, pričamo o kriminalu. Pa, ti ljudi najmanje imaju pravo da nam negde nešto kažu.

Nismo podeljeno društvo. Ja hoću da razumem šta ta grupa ljudi, odnosno manjina, želi. Problem je u tome što ljudi koji su nezadovoljni, a postoji ovde objektivno nezadovoljan svet, nema gde da kanališe svoje nezadovoljstvo, jer nema adekvatnu političku opciju s druge strane. Ti ljudi koji njih predstavljaju, ili koji se trude da ih predstave, kad god smo ih pitali - čime ste nezadovoljni, donesite negde neki predlog, evo, imali smo na Fakultetu političkih nauka onolike razgovore, nikada nisu doneli ništa, osim što su govorili - ovo je diktatura, Vučić je diktator, Vučić je ovo, Vučić je ono. Ali, to je besmisleno. Šta onda vi tu sa njima da razgovarate i da pričate?

Ja razumem njihovu političku akciju. Oni su smatrali da će, navodno narodnim buntom, revolucijom, ne znam čime, pokušati da podignu narod. Kad su videli da je to propalo, sada dolaze na stepenište Skupštine i nude nekakav dogovor. Ne znam samo oko čega da se dogovorimo? Šta god smo pokušali sa njima, nisu hteli da se dogovaraju, smatrali su da će narod da nas sruši na ulici.

Sada smo došli u fazu da oni tu svoju frustraciju sa ljudima koji ih negde možda podržavaju pokušavaju možda na neki nasilan način da urade. Pa, na kraju krajeva, ako smo mi toliki diktatori, zašto nam nudite prelazne vlade? Prelazna vlada se inače formira kada je neki revolucionarni period.

Ljudi, ovde nema toga. Ovde imamo stabilnu većinu, imamo narod koji glasa, kakva crna prelazna vlada. Ali, ovde imate ljude koji insistiraju na tome samo da bi svoje zadnjice nekako ubacili u fotelje, čak i bez izbora. E, to je ono što nećemo da dozvolimo. A uvek smo spremni, što se tiče izbornog procesa. Pa, mi smo jedini koji su donosili tamo rešenja, to će čak i ovaj nevladin sektor da vam potvrdi. Jedini smo nudili rešenja, i oko biračkih spiskova i oko izbornog procesa, apsolutno oko svega. Sve smo nudili. Nikada nismo čuli s druge strane čime su oni to konkretno nezadovoljni i šta bi oni to da isprave. Hvala vam.

Kolega Vukadinoviću, nemate pravo na repliku.

Kolega Đukanović je pričao o liderima političkih stranaka i političarima koji nisu bili na pregovorima u međustranačkom dijalogu. Koliko ja znam, vi ste bili.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Danas smo čuli, pored ostalog, narodnog poslanika profesora Ljubišu Stojmirovića da ove izmene i dopune ovih zakona treba da prihvatimo, jer se donose u nenormalnim uslovima, pa će valjda danas kad se to usvoji da uslovi budu normalni. E, neće biti normalni, jer godinama zakoni koji se ovde usvajaju, na terenu se ne sprovode, ili se sprovode selektivno.

Gospodo narodni poslanici, bili bi ovde danas normalni uslovi da ste primenili zakon kada su različiti batinaši ulazili u zgradu RTS-a, kada su raznorazni dolazili ovde ispred Skupštine i napali i nasrnuli fizički na našeg kolegu. Pokušali su oni jednom i na radikale, ali su se prevarili, nisu dobro prošli, pa kad su nas videli, bežali su sa onih stepenica. A onda imamo potpuni paradoks i smejuriju, da se posvećuje pažnja onima koji danas sede na stepeništu. Umesto da se zapitate kako ste kršili pravo svog naroda, jer niste hteli da stavite čak ni na dnevni red da raspravljamo o ukidanju Zakona o javnim izvršiteljima, koji je podnela SRS, a koji je potpisalo preko 100.000 građana Republike Srbije. Zato uslovi nisu normalni.

Ali, s druge strane, ja vas još jednom pozivam i pre neki dan sam rekao u istoj ovoj sali – dešavalo se šta se dešavalo i prošli smo kroz težak period, hajde da jednom, makar na kraju ovog saziva, poslušate poslaničku grupu SRS. Poštujmo heroje, poštujmo ljude koji su u ovo doba pandemije dali život za svoj narod, za svoju zemlju. Dajmo, evo, kao jedan od dobrih primera, dajmo i najprikladnije bi bilo da Klinički centar u Nišu ponese ime po hirurgu Miodragu Laziću i da ne zaboravimo sve ostale heroje, jer će nam heroji biti potrebni ako se ovako u ovoj zemlji Srbiji nastavi.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.