Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, iz onoga što sam malopre izneo, radi se o blizu 20 krivičnih dela koja su počinjena za kratko vreme od iste grupe ljudi.

Kako je moguće da javni tužilac ne reaguje? Moram reći da je MUP podnelo krivičnu prijavu, jer se radi o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti, između ostalog, radi se o krivičnom delu gde je propisana i kazna zatvora do 15 godina, rušenje ustavnog poretka.

Međutim, dame i gospodo, ja bih samo želeo još da ukažem na određene probleme vezano za obezbeđenje objekata i ličnosti prema Uredbi Vlade Republike Srbije broj 72, od 8. oktobra 2010. godine i 64 od 24. jula 2013. godine. U toj uredbi jasno je normirano koja lica moraju biti obezbeđivana. Između ostalog, tu su lica, pre svega, predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, načelnik Generalštaba, direktor BIA, direktor VOA, direktor VOA pod dva i direktor policije. Dakle, to su institucije koje treba obezbeđivati po ovoj uredbi.

Međutim, ja imam primedbu u odnosu na postupanje rukovodstva i MUP što nije preduzelo odgovarajuće mere da se zaštite građani, pre svega da se zaštite predstavnici naroda u najvišem domu – u Republičkoj Narodnoj skupštini, da se zaštite poslanici i javni poredak.

Po ovoj uredbi moraju biti stepenovani, pod 1, 2. i 3, da se zna koji se to objekti i koja lica obezbeđuju. Da sam ministar unutrašnjih poslova kojom srećom, ne bi ni jedan se našao na 100 metara ispred ove Skupštine, a ovi koji su činili krivična dela sa Obradovićem nisu zaštićeni imunitetom i svi bi bili u zatvoru. O čemu se radi?

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)

Radi se o rušenju ustavnoga poretka, izvrgavanja sa vlasti nadležnih i ilegalnih organa i država se mora tome suprotstaviti.

Hvala, gospodine Jojiću.

Gospodin Šešelj se javio po amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Zaista jedna nesvakidašnja sednica Narodne skupštine. Mnogo se ovde priča o izbornim uslovima i o napretku Srbije ka EU i u skladu sa tim prihvatanja evropskih standarda koji treba da se implementiraju u Srbiji u izbornom procesu, pa i pitanju medija, i pitanju parlamentarne reprezentacije i, naravno, predstavljanja svih izbornih lista, odnosno kandidata na izborima na sredstvima masovnog opštenja.

Dakle, to su neke teme, slušali smo o tome REM-u dugo, pa smo videli da se i taj REM popunio, pa onda smo sve ispunili šta su tražili od nas, odnosno vlast u Srbiji je ispunila sve što se od nje tražilo, a tražili su ovi bivši poslanici Evropskog parlamenta, a pre njih predstavnici nevladinog sektora iz Beograda. Oni su očigledno autoritet za to pitanje, negde su oni možda u lancu ishrane iznad Vlade Republike Srbije, reklo bi se, ali šta je tu je, to se već desilo.

Šta je ishod svih tih pregovora, svih tih ustupaka koje je izvršna vlast činila prema nekima koji nemaju nameru da izađu na izbore? Imamo danas ispred Narodne skupštine. Mi imamo scenu ispred Narodne skupštine koje se ni nadrealisti i Nele Kalajić ne bi postideli. Vi jedni protiv drugih štrajkujete glađu. Vi se takmičite ko je luđi. Vi niste u stanju da sankcionišete nasilje i onakvo ponašanje i kršenje zakona, napad na narodnog poslanika ispred Skupštine Srbije, na stepenicama Skupštine, što ja svakako osuđujem, to je nedopustivo, a onda umesto da jednom vidite da nađete rešenje za politički sistem u Srbiji, da nam se takve stvari ne dešavaju, da se sve unormali, vi idete potpuno drugim putem i vi se jedni s drugima takmičite ko će duže da štrajkuje glađu. Vlast protiv opozicije štrajkuje glađu u Srbiji i mi treba sada da pričamo ovde o normalnosti kako ćemo sada da izađemo na izbore, kako ćemo da budemo predstavljeni u medijima, politički program itd, zajedno sa svim tim ludilom.

Da li ima neko ko misli da je to normalno? Zašto praviti od političkog života, od Narodne skupštine Republike Srbije takvu sprdnju, predstavu od najvišeg zakonodavnog tela i posle nije jasno nekima kako građani Srbije nemaju poverenja u institucije, kako smatraju da narodni poslanici ne rade ništa, kako se ovde glasa na zvono, kako je parlament protočni bojler. Mnogo ima u tome svemu istine, ali umesto da se to sve reši, vi kažete da bi mogli da smislimo još nešto luđe od toga svega.

Dakle, to je danas, nažalost, slika i prilika srpskog parlamenta. Šef poslaničke grupe vladajuće stranke, stranke koja na izborima osvojila 48 posto, njegov metod političke borbe jeste da se takmiči sa nekim ekstremistima iz opozicije ko će duže da štrajkuje glađu zbog zahteva, kojih, što Ministarstvo policije ne sprovede zakon, kao da je ministar policije neki tamo iz Dveri, a ne iz SNS i sada je on nezadovoljan.

Zamislite sada šta bih rekao, na primer, ja sam nezadovoljan Poslovnikom o radu Narodne skupštine, on je izuzetno nedemokratski i on favorizuje vlast, ne daje dovoljno prostora opoziciji da se suprotstavi vladajućoj većini u Skupštini Srbije i ja stupam u štrajk glađu zbog toga. Ili moj predlog za dopunu dnevnog reda nije prošao na glasanju, zvono nije zvonilo i ja stupam u štrajk glađu. Da li je to normalno ponašanje? Da li je to parlamentarizam bilo gde u svetu?

Mi posle ovoga treba da pričamo o nekim evropskim standardima i da se upoređujemo sa Nemačkom i sa Francuskom i sa Švajcarskom itd, možemo mnogo toga da čujemo ovde, a u isto vreme imamo dvoboj na stepenicama Skupštine ko će duže da izdrži bez hrane.

Podsetimo se, kada je napadnut narodni poslanik ispred Narodne skupštine pre neki dan, scena u kojoj je više bilo televizijskih kamera, nego ljudi koji protestuju. Pet puta više policajaca nego tih ljudi koji su protestvovali i napali narodnog poslanika. Oni svi gledaju sa strane, kamera gleda da uhvati što bolji kadar, a napadaju narodnog poslanika i vi mislite da je to normalno.

Samim tim što vi to niste sankcionisali dali ste takvom ponašanju i takvom nastupu legitimitet. I idete sve dalje i dalje u taj ekstremizam. Umesto da se jasno ogradite od svega toga, umesto da pokažete svojim primerom, vi ste vlast u Srbiji, za sebe kažete da ste najbolja vlast u istoriji, da je ovo zlatno doba, da stižu pohvale sa svih strana, da je Nemačka na svim mogućim listama 10 mesta iza nas, da Nemci masovno uzimaju srpske pasoše i da dolaze ovde koliko smo jaki i dobri, vi se upuštate u takve performanse na način da vređate građane Srbije.

Sve te ljude, koji treba 21. juna da izađu na izbore, da glasaju o svojim političkim preferencijama, za koga god žele, vi na ovaj način vređate, jer vi pokazujete da niste u stanju da imate odgovoran pristup prema raznoraznim divljanjima, glupostima, ovakvim stvarima kao što imamo ispred Narodne skupštine, nego se u to upuštate. Vi na taj način to podržavate.

Pazite, šef poslaničke grupe najjače stranke u parlamentu, koja uzima 48% na prošlim izborima, njegov odgovor na sveopšte ludilo koje imamo iz tih nekih stranaka ili strančica, uglavnom marginalnih pojava u Srbiji, jeste da stupa u štrajk glađu.

Ja ne mogu i dalje da objasnim koliko je ovo nenormalno, iako se vi svi ovde ponašate kao da je to sasvim prirodna stvar, kao da je to ispravno. Da li je to moguće? Da li se igde na svetu to desilo? Jedna stranka ima 48% na izborima iz 2016. godine, druga stranka, sad kada bi izašla ne bi imala ni 1%, i vi sa njima ulazite u to ko će duže da štrajkuje glađu. Sad je to neka najbolja vlast u Srbiji. To ni Monti Pajton ne bi mogao da smisli, ni „Top lista nadrealista“ ovo nije, ali to se podržava.

Svaka čast Martinoviću, neka izdrži što duže, pa će možda gospodin Orlić imati prilike da se afirmiše. Ako bude šef poslaničke grupe, možda on bude izabran da štrajkuje glađu u sledećem mandatu, ja mu držim palčeve. To izgleda shvatate kao uspeh u vašim političkim karijerama. Ja to ne mogu drugačije da objasnim.

Dakle, to je slika i prilika onoga što vi emitujete iz Doma Narodne skupštine. Kako mi možemo na bilo koji način da pričamo o normalnosti, da se smanje tenzije u društvu, da se oslobode mediji, da se demokratizuje rasprava u Skupštini itd, kad vi počinjete da imitirate one koji predstavljaju političku marginu u Srbiji i ekstremističku stranku?

Dakle, možda je moglo da se objasni. Vi nećete da hapsite ljude koji prave incidente i u sali i van nje. Možda mislite da ćete na taj način da dignete njima rejting. Uzgred budi rečeno, taj Boško Obradović je više uradio na Vučićevom rejtingu nego cela poslanička grupa SNS pa puta deset. Vi možda nećete da se upuštate u to, mislite da ćete dići cenu Bošku Obradoviću, i to je možda i razumljivo. Mislim da je to pogrešno, ali može da se tu neka logika nađe.

Koja je logika ovog događaja ispred Skupštine? Jel moguće da je to vaš odgovor na to divljanje nekih opozicionih grupacija marginalnih? Dakle, nisu oni sada neki koji će na izborima da ugroze i da dođu na vlast, da je to neka politička snaga koja ima nesagledive kolone građana na ulicama, koja je osvojila ne znam ni ja kakve rezultate kroz celu Srbiju, dakle to je četiri narodna poslanika. Vladajuća koalicija ima više od 160, vladajuća većina u Skupštini Srbije ima više od 160 poslanika, je li tako? Oko 150. Sa druge strane četiri poslanika i da vidimo ko će bolje da štrajkuje glađu. Dakle, to je tužna slika nažalost.

Vi treba da date primer da se sa takvom praksom prestane. Vi treba prvi da budete, ne zato što ste vi pametniji, lepši itd. nego zato što je na vama najveća odgovornost, jer predstavljate vlast u Srbiji, vi treba da pokažete da je moguće normalan dijalog napraviti između političkih stranaka, da je moguće postići konsenzus oko ključnih pitanja izbornog procesa, da je moguće organizovati fer izbore u Srbiji. To je sve na vama. Bespredmetno je razgovarati o svemu tome kada se ovde više prati ko će prvi da zagrize kiflu ispred Skupštine, ko je manje posvećen tom cilju.

Dakle, vi ne samo što ne radite u interesu građana Srbije, nego ih na ovaj način ponižavate i vređate, da se sa njima poredite i da se upuštate u takve gluposti. Vi narušavate brutalno ugled Narodne skupštine Republike Srbije, a to je svakako nedopustivo. Dakle, to je nešto što treba pod hitno da se promeni, taj pristup uopšte.

Imali smo sliku od pre neki dan. Kolona tih nekih ljudi, koliko god da ih je bilo 300, 400, 500, nebitno, okruži predsedništvo pre neko veče i lupaju u šerpe, protestuju sasvim legitimno, ljudi izražavaju nezadovoljstvo na način na koji oni misle da je prikladan, to je sve po zakonu, osim možda što nisu sazvali taj skup, a to već vidimo da ne mora da se poštuje, nije važno. Predsednik Demokratske stranke na konferenciji za štampu sa tog skupa, kaže - Mi zahtevamo od Evropske unije da odloži izbore u Srbiji. Mi zahtevamo od Evropske unije da odloži izbore u Srbiji? Kao da Evropska unija, otprilike, samo javi i kaže – odloženi su izbori, doviđenja. Mi znamo da je to tako u praksi, ali to je gaženje Ustava i zakona Republike Srbije.

Sa druge strane, rulja napadne narodnog poslanika na stepeništu Narodne skupštine. Predsednica Narodne skupštine, druga najodgovornija ličnost u Republici Srbiji, sutra kada bi predsednik Republike podneo ostavku ili kada bi mu se, ne daj Bože, nešto dogodilo, predsednica Narodne skupštine bi bila u stvari vršilac dužnosti predsednika Republike, to je druga ličnost u državi, ona drži konferenciju za štampu posle napada narodnog poslanika i traži od Evropske unije da reaguje. Evropska unija da zaštiti narodne poslanike vlasti od rulje sa skupštinskih stepenica. Da li je to normalno?

Hajde onda da rešavamo sve probleme tamo gde leži prava moć, ako je to Evropska Unija. Uštedećemo mnogo novca, uštedećemo mnogo vremena, raspustimo Skupštinu, ne trebaju nam ni izbori, ni Skupština, samo šta treba da se uradi zovemo u Brisel i oni nam kažu i to je to. Dakle, prozapadna opozicija i prozapadna vlast trkaju se da se pozovu na EU da reši njihove međusobne probleme. Jel to nije degradiranje institucija Republike Srbije i Narodne skupštine i Ustava i svih zakona?

Može da se objasni, nek radi u opoziciji ko šta hoće, sutra će građani na izborima dati ocenu da li su oni sa tim zadovoljni, da li se oni sa tim slažu itd. ali na vlasti je odgovornost da poštuju i zaštite i Ustav i zakone, a ne da tako brutalno suspenduju Ustav Republike Srbije i zakone, sve zakone ove zemlje i da kažu – pozivamo EU da zaštiti poslanika vlasti. Šta to znači?

Dakle, prekinite sa tom farsom ispred Skupštine. Uozbiljite se, pokušajte da rešite sve probleme u političkom životu u Srbiji. To je možda nemoguće ali na tome treba raditi, tome treba težiti da se stanje što pre normalizuje.

Ako ćemo da licitiramo ko će duže da izdrži u štrajku glađu, meni se čini da će se to vama posle obiti o glavu.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Moram da kažem da sam neko ko, pre svega kao verujući čovek, nikada nije podržavao štrajk glađu, nikada. S tim što, naravno, razumem kada to ljudi primene, kada imaju određeni politički motiv. Sam gospodin Šešelj je u Hagu se borio za svoja prava. Gospodin Nikolić je to radio kako bi dobio izbore, zato što zaista jedna ohola vlast nije želela nikako da čuje glas naroda.

Međutim, imati štrajk radi štrajka, čisto da praviš predstavu kao što je to uradio gospodin Obradović je pomalo bezveze. Podsetiću vas, današnji štrajk glađu gospodina Ševarlića, a to je ono što sam pričao u toku prvog dela zasedanja, krenuo je zbog manipulacije putem društvenih mreža. Čovek je naseo da je gospodin Vučić juče dao nekakvu izjavu o KiM, iako je izjava stara godinu dana, istrgnuta iz konteksta i čovek je otišao bez ikakvog razloga, izmanipulisan, pretpostavljam da je izmanipulisan, počeo štrajka glađu, a onda Boško Obradović je video da mu se možda krade ideja ili šta god i seo je i on da štrajkuje glađu.

Ono što moram da kažem, duboko se slažem, ovo je svima nama jedna jedina zemlja i mi svi u njoj živimo i isti hleb jedemo, isti vazduh dišemo i najmanje što je potrebno to je ta priča o tim građanskim nemirima, ratovima, sukobima. To se neće dogoditi u Srbiji. Neće i ne sme nikada da se dogodi.

Malopre sam, pošto vidim da se pristalice gospodina Obradovića skupljaju ispred Skupštine Srbije, sišao među njih. Razgovarao sam sa njima. Jesu me u početku vređali, nije sporno, ali sam pričao sa njima. Mislim da može da se razgovara. Pokušavam da uđem u njihove cipele, da vidim šta hoće. Mislim da su došli u jednu fazu kada su shvatili i kada je gospodin Obradović shvatio da šta god da je promenio nije uspelo i sada traži negde neku izlaznu strategiju. Znate, kasno se toga setio. Sto puta su mu nuđeni razgovori, sto puta mu je nuđen dijalog, i njemu i Đilasu i svima njima. Oni su izbegavali svaku vrstu dijaloga. Oni su rekli da će bojkot da im pobedi. Kao što vidite došlo je, kao što bi se reklo, kod njih – caru do duvara. Tako da im ništa nije uspelo. Nisu uspeli ni milimetar da vlast pomere, a oni su sebe urušili i sada su došli u tu fazu da pokušaju da budu pomiritelji.

Nemam ništa protiv, ja sam uvek za razgovor. I kao što sam malopre sišao među njih da razgovaram, tako ću sići svaki sledeći put i mogu sto puta da me vređaju i svakog od nas da vređaju. Naš je posao da trpimo uvrede zato što smo narodni poslanici, ali ne smemo nikada da dozvolimo da dođe do sukoba. Uvek sam za to – neka se poslanici pobiju u parlamentu. Neka se mi žestoko ovde sukobljavamo. Ne sme narod da se bije, nikako i nikada.

Molim, pošto vidim da i neke pristalice naše stranke dolaze, ljudi, molim vas, napravite neki razmak, probajmo da pričamo, razgovaramo. Nemojmo da pravimo bilo kakav cirkus, bilo kakav sukob. Političkih igrarija biće uvek, ali pokušajmo da budemo racionalni i normalni i da se izborni proces privede do kraja na jedan najnormalniji i ljudski način. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se čak slažem delimično sa onim što sam čuo u prethodne dve diskusije. Znam da je loše. Upozoravao sam da će biti loše, ne zato što sam u dosluhu sa bilo kime. Ja sam najbliži ovde, kao što znate u Skupštini, sa profesorom Ševarlićem. Nisam imao pojma da će da se odvaži da na taj gest. Ja ga i ovim putem molim i pozivam da odustane od tog štrajka glađu iako cenim njegove motive i njegov patriotizam i verujem i kažem, biće potreban u toj borbi, upravo zarad tog cilja zbog kojeg je stupio u štrajk. Biće potrebno njegovo iskustvo, znanje, pamet i njegova dobra volja.

Isto tako apelujem, naravno i na sve druge poslanike koji štrajkuju glađu da odustanu od toga, ne samo zbog njih i njihovog zdravlja, nego pre svega zbog zdravlja političke i društvene situacije u Srbiji, a ona nije dobra. Govorio sam to i ovde. Nekada se to čulo, najčešće se nije čulo, nekada se ignorisalo, nekada se ismevalo. Situacija politička je prilično patološka i očito se ne slažem oko toga ko je za to kriv, odnosno krivlji, ali je potpuno jasno da nije dobro, poštovane kolege.

Slažem se da ovo treba da bude mesto dijaloga i rasprave, ali to na žalost nije bilo, nije bilo prethodne četiri godine, uglavnom se u nekim retkim trenucima. Mislim da je vlast, vladajuća većina, zbog toga što je toliko velika, možda zbog toga što je opozicija tako razjedinjena bila, najčešće slaba, se suviše bahato ponašala, ponašali ste se kao da je sve u vašim rukama, to je tako izgledalo, na žalost. Podsećam na onu staru mudrost – da ničija nije gorela do zore. O tome posebno svaka vlast treeba da vodi računa i da ona bude taj koja prva pruža ruku i čini gestove dobre volje. Pa, ako se ti gestovi odbiju onda je drugo.

Treće, ili poslednje. Smatram da ste suviše često svu politiku svodili na odbranu lika i dela gospodina Vučića i stalno pričali o nekoj životnoj ugroženosti, o nekim atentatima. Pozivali ste se na neke čudne likove, anonimne, sa društvenih mreža. Time smo stvorili jednu situaciju da je normalno pričati o tome, bilo kome. Nije mi problem gospođo Gojković da izgovorim ime Aleksandra Vučića i da neko i zaista ružno govori o njemu i o njegovoj porodici, ali isto tako se ako ne i ružnije govori o svim opozicionim drugim liderima, ličnostima. To nije dobro. Mi normalizujemo jednu patologiju, čak i čitajući takve tvitove ovde u Skupštini. Da ne prođete gospodo kao ona priča o babi i vuku ili čobančetu i vuku koji je toliko puta vikao vuk, vuk, pa mu posle kada se vuk pojavio niko nije verovao.

Dakle, moj je apel, možda i poslednji sa ovoga mesta da svako doprinese, a pre svega onaj koji je jači deeskalaciji koliko može, ovih političkih napetosti, a one postoje i nisu farsa i potencijalno su opasnije čak i od ove epidemije. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić, zatim Vladimir Đukanović.

Izvolite.

Znate šta, kada juče i prekjuče, dva dana za redom, organizuje skup, ako ne grešim Srđan Nogo zajedno sa Milovanom Brkićem. I taj što poziva na skup, taj Brkić je autor one čuvene rečenice – ubiti Aleksandra Vučića je prirodno pravo, a njegovu decu proganjati pa ćemo onda da im mi sudimo i onda imenom i prezimenom navede troje dece Aleksandra Vučića.

Onda gospodine Vukadinoviću vi juče budete na njihovom skupu, na skupu koji su takvi ljudi organizovali. Stvarno ne znam šta očekuje bilo ko da mi odgovaramo na tirade o poštovanju, normalnosti i dijalogu. Ti ljudi nisu nama nikakvo društvo nikada bili. Te nakazne vrednosti mi nikada baštinili nismo. I mi sada treba da pričamo o tome da li smo mi doprineli na bilo koji način, pa nismo. Ne može to da se relativizuje, rekli smo sto puta danas, reći ćemo još sto ako treba. I ne može to da se izjednačava.

Mi nikada nismo se namestili ovde, kao ove falange Đilasove i Obradovićeve, da ni vama ni bilo kome drugom sprečimo kao narodnom poslaniku da u Skupštinu dođe. Mi se nismo tu namestili ni da vas guramo, ni da vas na pod obaramo, ni da vas šutiramo, da vam glavu razbijemo, a sve su to uradili i vašem kolegi Marijanu Rističeviću. Voleli vi njega ne voleli, šta god mislili, šta god mi mislili jedni o drugima svi ovde. Takve stvari radili su samo jedni u ovom sazivu i ne samo u ovom sazivu, premotajte ih unazad koliko god hoćete, samo jedan primer ćete naći. To je ovo što su radili ovi dveraši Đilasovi pre neki dan. Potpuno u duhu onih poruka koje je slao njihov zajednički politički guru Milovan Brkić.

Potpuno u duhu onih odvratnih napada, poziva da se zlo nanese deci Aleksandra Vučića samo zato što su deca Aleksandra Vučića. Smeta vam kada ih uzmemo u zaštitu, pa kako to može bilo kome da smeta? Znate, neko koga u životu niste videli, sa kime niste ni reč progovorili, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan, nisu imali priliku da izazovu bilo kakav bes ni kod koga od tih ljudi. Nisu ih ničim uvredili, nisu im ništa nažao učinili i zašto da im budu meta? Zato što oca ne mogu da im podnesu.

Dakle, takve stvari kod nas nikada videli nisu, ni ove napade, kao što je njihov na Marijana Rističevića, ni pokušaj da se to prikaže kao nešto normalno, kao nešto civilizovano preko čega treba preći. Mi smo uvek protiv toga bili. Protiv toga govorimo i danas i protiv toga se zauzimaju i naše kolege ispred doma Narodne skupštine. Evo sada, u ovom trenutku, dok mi ovde pričamo.

Dakle, mi se principijelno borimo za svaku porodicu u ovoj zemlji, za svu decu Srbije i za demokratiju. Branimo i Narodnu skupštinu i državu i demokratski poredak. Ako neko hoće da govori o odnosima u ovoj zemlji i ovoj sali, završavam time, nek prvo uvaži tu činjenicu ko je bio na strani istinske demokratije, slobode, istine, pravde i poštovanja svih u ovoj zemlji. Reći će tada pošteno – Aleksandar Vučić i SNS koliko god ih voleo ili ne voleo, a ko je bio na suprotnoj strani, ko je sa njima pokušavao da napravi nešto loše ili bar sa njima da po Beogradu šeta, pa nek vidi svako sam za sebe.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite