Da, ima prednost. Izvolite, gospodine Šešelj.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pa, trebali bi možda da vidimo šta je intencija pravnog propisa da se skupi deset hiljada potpisa, odnosno zakonskog uslova deset hiljada potpisa za izlazak na izbore. To je da bi se iz političkog života odstranili oni koji su neozbiljni, oni koji su ekstremni, oni koji nemaju nikakvu podršku i da ne bi pravili farsu od političkog života u Srbiji i zato je propisano da samo onaj koji može da prikupi deset hiljada potpisa može da se kandiduje na izborima.

Mi smo imali situaciju više puta širom Srbije da te marginalne pojave, predaju lokalne liste i osvoje manje glasova nego što su imali potpisa za predaju lokalnih lista.

Drugo, jedna stvar je razgovarati u zgradi Narodne skupštine pod tutorstvom iz EU, kao što je to bio slučaj u Srbiji, a potpuno druga stvar je kada Narodna skupština, odnosno predsednica Narodne skupštine inicira te razgovore u okviru ustavnog položaja Skupštine Srbije i nezavisnosti koje Ustav garantuje. A ne da slušamo islužene evroposlanike koji ovde drže predavanje i preporuke šta koja stranka treba da radi. To nije dijalog, to je ispunjenje naređenja. I to je to.

Mi smo čuli kako da je u Nemačkoj ili Francuskoj se desilo ovo ispred Narodne skupštine da bi ljudi bili pohapšeni i tako dalje, došlo bi do privođenja i ostalih stvari. Pa, ja ne znam kako mi ikada možemo da uđemo u EU ako mi tolerišemo fašizam na stepenicima Narodne skupštine. Zašto se mi ne ponašamo kao ti napredni moderni Nemci, oni hapse, procesuirajum, ne dozvoljavaju takvo ponašanje, ne dozvoljavaju napade na narodne poslanike. A šta se ovde dešava? Ništa, televizijski emisije zbog prebijanja Marijana Rističevića.

Dakle, vi šaljete na taj način poruku da se to toleriše u Srbiji takvo ponašanje, da to nije nešto neprimereno. Ne možete da kažete da bi oni jedva čekali da izigravaju žrtvu. Nije tačno, građani Srbije bi pozdravili sprovođenje zakona i ne dozvoljavanje narušavanja ugleda Narodne skupštine i napada na narodne poslanike. Niste možda mogli ove sa imunitetom da hapsite i ne treba da im skidate imunitet, ali mogli ste sve njih okolo koji su bili i koji nemaju imunitet, pa bi te njihove pristalice videli da su ih iskoristili Boško Obradović i ostali i ne bi im se više pridruživali u takvim nekim besmislenim akcijama i napadima na ostale narodne poslanike.

Hvala, gospodine Šešelj.
Replika, doktor Martinović. Izvolite.

Upravo je to država i uradila. Dakle, 15 tih huligana koje je doveo Boško Obradović su privedeni. Jedan od njih, da biste znali vi i građani Srbije iza sebe već ima 13 godina robije zbog teških krivičnih dela. Dakle, takvi ljudi su se okupili pre dva dana ovde na ulazu u Dom Narodna skupštine da bi sprečili narodne poslanike da dođu na svoje radno mesto i da debatuju o predlozima zakona. Dakle, jedan od njih ima iza sebe već 13 godina robije. Neki od njih su već registrovani kao narko dileri. Neki od njih su odgovarali zbog krivičnog dela razbojničke krađe. Da vam ne navodim sad sve detalje.

Boško Obradović, bolje rečeno, Dragan Đilas, da se mi ne lažemo, Dragan Đilas je pokupio sa dna društvenog života ljude i poslao ih ovde pred Narodnu skupštinu, a Boška Obradovića iskoristio kao batinu kojom treba da se lupa pre dva dana po glavi Marijana Rističevića, danas, sutra ili za sedam dana, po ko zna čijoj glavi.

Samo da znate o kakvim ljudima se radi. Radi se o ljudima kojima uopšte nije stalo ni do kakvih izbora, ni do kakve demokratije. Baš njih briga šta je tema u Narodnoj skupštini. Baš njih briga šta piše u predlozima zakona. To su čisti kriminalci. To su huligani, to su razbojnici koji su dovedeni pred Narodnu skupštinu da bi izazivali incidente.

Dakle, država Srbija je reagovala. Ono gde država Srbija nije reagovala i dobro je što nije reagovala, a to Dragan Đilas želi, da se prema Bošku Obradoviću kao narodnom poslaniku, još uvek narodnom poslaniku, primeni sila od strane policije da bi Boško Obradović i Dragan Đilas ispali politički mučenici. Samo im to još nedostaje u onom scenariju koji su napisali – kako bi trebao da se odvija politički život u Srbiji. O tome se radi.

Hvala, dr Martinoviću.

Pravo na repliku ima gospodin Šešelj.

Tek naknadno su ti ljudi uhapšeni i to posle našeg upozorenja da bi, ukoliko zakon ne može da se sprovede, ukoliko je ministar policije nesposoban da bi trebalo da napusti to mesto, a ne da se to sve dozvoljava. Podsetiću vas, ispred Narodne skupštine bilo je više televizijskih kamera nego protestanata, odnosno ljudi koji su tamo protestvovali. Toliko znači od tog događaja.

Policija apsolutno nije intervenisala da napade na narodne poslanike spreči. Znate kako? Nameće se zaključak - ukoliko vi ne želite sa tim da se obračunate, odnosno da sprovodite zakon i da ne dozvoljavate narušavanje integriteta narodnih poslanika onda možda i treba takve stvari da se nam dešavaju. Nas su pokušali tako da napadaju, ali mi se ne damo, mi ćemo im odgovoriti, a vi ih tolerišete, pa ćete videti onda kako ćete proći.

Dakle, mi smo slušali od predsednika Republike konkretno da se skupi i pet miliona – nema popuštanja. I ja to podržavam. Ulica ne treba da utiče na politički život u Srbiji i ne sme se menjati vlast na ulici i to SRS govori od svog osnivanja. Ali baš ti „Jedan od pet miliona“ i njih to dva od pet miliona, ne znam da li da je gospodin Marinković bio na tom sastanku, oni su predložili ovo što mi danas donosimo u Narodnoj skupštini, ne parlamentarne stranke, ne poslaničke grupe, nego neke marginalne političke pojave kojima vi izlazite u susret zato što mislite da će to naići na dobar komentar od strane institucija EU, samo zbog toga. Ukoliko neko ne može da skupi neophodnih 10.000 potpisa da učestvuje na izborima, nema šta da traži.

Mi smo videli i na prošlim predsedničkim izborima da je Nenad Čanak najpopularniji u Bajinoj Bašti. Njegova autonomaška politika, vojvođanski separatizam da je najpopularniji u Bajinoj Bašti. Videli smo neke sada druge stranke da su najpopularnije u Jablaničkom i Topličkom okrugu, na primer, a većina tih poslanika živi, na primer, u Vojvodini i nemaju tamo svoje predstavnike, ali su skupili veliki broj potpisa.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima gospodin Martinović. Pravo na repliku.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, sad smo se složili, dakle, predsednik Republike je lepo rekao – neću da prihvatim vaše ucene, taman da vas se skupi pet miliona. Može da vas se skupi pet miliona na ulici, ne prihvatam vaše ucene. Ako hoćete da razgovaramo, mesto za razgovor je u parlamentu i mi smo te razgovore i vodili u parlamentu.

Ja, o tome što smo razgovarali, ne vidim ništa loše, naprotiv, ja mislim da je to dobro, da je to blagotvorno za demokratiju u Srbiji, da treba da razgovaramo, da treba jedni druge da saslušamo.

Niko od nas ne zna sve o svemu. Neko zna više, neko zna manje. Ali, zato smo se valjda svi zajedno i borili i izborili da imamo demokratski i politički sistem u kome ljudi koji ne misle isto o nekim pitanjima međusobno razgovaraju. Ja ne vidim koji je drugi način da dođemo do rešenja problema, sem da jedni sa drugima razgovaramo.

Što se tiče tih 10.000 potpisa, zbog građana Srbije, želim to da kažem, to i dalje ostaje uslov da bi ste kandidovali vašu izbornu listu, mi ne smanjujemo broj potrebnim potpisa, mi sada samo propisujemo da se potpisi i to pre svega zbog zdravstvenih razloga, jer pandemija još uvek vlada u Srbiji, da se potpisi mogu overavati za narodne poslanike, odnosno, za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave i u opštinskim, odnosno gradskim upravama, ali 10.000 potpisa kao uslov da biste izašli na izbore sa svojom izbornom listom ostaje. Dakle, to se ne menja, to nije izbačeno, samo dodajemo da se potpisi mogu overavati, tih 10.000 potpisa za parlament, odnosno odgovarajući broj potpisa za lokalne skupštine, da se mogu overavati u opštinskim, odnosno gradskim upravama, ništa drugo.

Hvala, doktore Martinoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku.

Izvolite.

Po Zakonu bi trebalo da svi učesnici u izbornom procesu da budu jednaki, a vidimo da su ovde neki jednakiji od drugih. Prve tri liste koje su predate za izbore 2020. godine, su skupile svoje potpise kod javnih beležnika, gde je to mnogo teže uraditi zbog spore procedure i zbog velike gužve i zbog negde nesnađenosti javnih beležnika u celom tom postupku, a neki će sada da po opštinskim upravama na mnogo lakši i sa mnogo manje formalizma da skupljaju te potpise i njima je veliki posao olakšan, a to nije u redu i nije fer prema ostalim izbornim akterima, da ne pričam o ovim drugima kojima je vlast skupila potpise, ne računam tu manjinske stranke.

Dakle, trebali su svi da budu jednaki, a ne da se nekima podvlađuje, pogotovo onima kojima se sada izlazi u susret, oni u političkom životu Srbije, u biračkom telu apsolutno ne postoje.

Zašto bi bilo korisno za nas da se uradi sve šta oni hoće ukoliko oni nisu u stanju da izađu samostalno na izbore i ne bi bili to u stanju da urade sa javnim beležnicima u tom procesu. Što bi se izlazilo njima u susret? Šta će nam pohvale iz Evropske unije zbog toga? Kao da će to uticati nešto na kvalitet izbora. Treba da radimo ono što je dobro za građane Srbije i da oni mogu da imaju političke stranke koje imaju različite programe na izborima i da mogu da čuju, odnosno, da političi program tih stranka dođu do njih putem sredstava osnovnog informisanja. A da sada izmišljamo nove stranke da bi bilo više ljudi na izbornom listiću, odnosno više kandidata, ja mislim da je to potpuno besmisleno.

Dakle, vi ste 2016. godine poslušali na neki sličan način i Američku ambasadu, Kajla Skota koji je pod pritiskom, odnosno pritiskao je izvršnu vlast u Srbiji, Republičku izbornu komisiju, i na kraju je ubacio dve poslaničke grupe, odnosno dve liste u Skupštinu Srbije Čeda – Boris – Čanak i DSS, Dveri i sad vam je taj Boško Obradović kriv za sve i vi osuđujete njegove postupke. Pa, mogli ste tada to sve da sprečite. Hvala vam.