Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Samo nekoliko napomena.

Prvo, Srpska napredna stranka nema većinu u Republičkoj izbornoj komisiji, to građani Srbije treba da znaju, tako da nismo mogli ni da prihvatimo bilo kakve ucene i pritiske oko toga ko treba da uđe ili da ne uđe, kako vi kažete u Narodnu skupštinu.

Što se tiče prikupljanja potpisa za izlazak na izbore, pa mi to ne radimo zbog političkih stranaka, mi to radimo upravo zbog građana, zbog njihove bezbednosti zato što pandemija, nažalost, još uvek je u Srbiji i nigde u svetu nije do kraja pobeđena.

Dakle, ovo što ćemo mi danas da izglasamo vezano za izbor narodnih poslanika i vezano za lokalne izbore, nije zbog političkih stranaka i grupa građana koji će na tim izborima da učestvuju, nego upravo zbog građana koji treba da dođu i da daju svoj potpis za određenu izbornu listu.

Mi zbog građana ovo radimo, ne zbog političkih stranaka. Deset hiljada potpisa za narodne poslanike ostaje i dalje, to se ne menja. Ni na koji način mi taj broj ne dovodimo u pitanje. Mi samo želimo da građane izložimo manjem riziku u uslovima pandemije kada budu došli da daju potpise određenim izbornim listama.

Pitate me zašto to nismo uradili na početku? Pa, zato što smo potpise počeli da prikupljamo sedam pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju Koronavirusa. Dakle, u vreme kada smo mi prikupljali potpise, pandemija još uvek nije bila proglašena, desilo se tok nekoliko dana kasnije, i u takvim uslovima odlučili smo da zbog građana, zbog njihovog zdravlja, zbog smanjivanja rizika od dobijanja ovog virusa, omogućimo da se potpisi overavaju i kod opštinskih, odnosno gradskih uprava. Pri tome, ja uopšte ne mislim da je to suština i da će to presudno da utiče na to ko će na tim izborima da pobedi, kao što ne mislim da je presudno ni definisanje funkcionerske kampanje, niti spuštanje cenzusa na 3%.

Narod dobro zna i dobro razume ko je iza sebe u protekle četiri godine imao rezultate, a ko nije imao rezultate.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam. Zna narod vrlo dobro i ko je napravio nove kliničke centre i nove autoputeve i ko je sada u vreme pandemije obezbedio maske, rukavice, skafandere, respiratore, ko je omogućio da se građani Srbije, koji su živeli u inostranstvu, prevezu u Srbiju. Znaju vrlo dobro građani Srbije ko je ojačao našu ekonomiju, ko je ojačao našu Vojsku, ko je uspostavio najbolje moguće odnose u novijoj srpskoj istoriji sa Rusijom i Kinom. Dakle, sve to građani Srbije vrlo dobro znaju i zbog toga sam ubeđen da će na izborima, koji će biti održani 21. juna, upravo da ukažu poverenje Aleksandru Vučiću i SNS.

Hvala, dr Martinoviću.

Pravo na repliku ima Aleksandar Šešelj.

Molim vas da polako privodimo kraju ovaj krug replika, da damo i drugima priliku da govore.

U gradaciji, jedini koji se više pita u Srbiji od građana Srbije, odnosno naroda je ambasador SAD. Dakle, to smo videli 2016. godine. Džabe je bilo glasanje, ko je za koga glasao, on dođe nacrta rezultate i na osnovu toga se podele mandati u Narodnoj skupštini.

Dakle, nisu zbog razloga zdravstvene prirode ovi zakoni promenjeni, nego zbog pritisaka, odnosno zbog nekih predloga i udovoljavanja nekim marginalnim političkim pojavama kakva je ta grupa „Jedan od pet miliona“.

Dakle, ne možete da nam kažete da će mesne kancelarije ili gradske ili opštinske uprave biti mnogo bolje sterilisane, nego kancelarije javnih beležnika i da je tu manje ima šanse da se neko zarazi ovim virusom. Dakle, to su besmislice.

Procedura je lakša, ima manje formalizma i to ide brže i zbog toga se to menja, a ono što je skandalozno jeste što se to uvodi i za republičke izbore, jer nikada to u Srbiji nije bilo, ni pre javnih beležnika. Potpisi su se prikupljali kod sudskog overivača na teritoriji mesno nadležnog suda, a ne opštinskog. Opštinskog su se skupljali za lokalne izbore, a ne za republičke. To su besmislice, to je izrugivanje demokratskim principima.

Mi vidimo da je vlast u Srbiji spremna da promeni zakone samo da bi udovoljila interesima nekih manjih neparlamentarnih političkih opcija, a ne da treba da sprovodi zakone i da piše onakve zakone da budu u što boljem interesu naše zajednice, odnosno građana Srbije i to treba da bude valjda cela poenta svega ovoga, a ne izlaženje u susret kako bi bio izborni listić što veći.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Nije stvar u tome da izborni listić bude što, kako vi kažete, veći, a ja bih rekao duži, nego da bi zdravlje građana bilo manje ugroženo. Ono će ionako, nažalost, biti ugroženo zato što pandemija još uvek traje, ali mi želimo da mogućnost zaraze svedemo na najmanju moguću meru, a to se mnogo lakše može obezbediti kada vam potpise overavaju opštinske, odnosno gradske uprave nego javni beležnik. Zašto? Zato što u većini opština imate jednog, eventualno dva javna beležnika, a mnogo je veći broj opštinskih, odnosno gradskih službenika koji mogu da se uključe u proces overe potpisa građana. Smanjiće se gužve, smanjiće se čekanje, ima više prostora, ima više svežeg vazduha. Dakle, sve su to razlozi zašto se pristupilo overi potpisa od strane opštinskih, odnosno gradskih uprava.

Ali, ponavljam još jedanput, nije to suština i neće to da prelomi izborni rezultat. Ko god da overi potpis građanina Republike Srbije, bio to javni beležnik, bili to ljudi iz opštinskih, odnosno gradskih uprava, to je manje važno od onoga što se zovu rezultati nečije vlasti. Ili imate rezultate ili ih nemate.

Mi pred građane kao stranka izlazimo sa rezultatima. Mi smo ponosni na sve ono što smo na čelu sa Aleksandrom Vučićem uradili u protekle četiri godine. Voleo bih da čujem i jednu lošu stvari koju smo uradili. Da li je loše što smo napravili i sagradili nove kliničke centre? Da li je loše što smo napravili na stotine kilometara novih autoputeva? Da li je loše što od Srbije činimo jednu slobodnu i suverenu zemlju? Da li je loše što imamo sada prijatelje i partnere i u EU, ali i u Rusiji i Kini? Da li je loše što nam danas ekonomija stoji sto puta bolje, nego što je stajala 2012. godine? Da li je loše što smo povećali plate zdravstvenim radnicima, lekarima i medicinskim sestrama? Da li je loše to što država Srbija danas može skoro jedina u Evropi da za svega nekoliko dana iz svog budžeta, ne zadužujući se nigde, ni kod poslovnih banaka, niti u inostranstvo, kupi za svoje građane opremu koja je neophodna za borbu protiv korona virusa?

Dakle, tu nema ničega lošeg za građane Srbije i za državu Srbiju. Mi sa tim rezultatima idemo na izbore, a ovo su sve marginalije političke – ko će da overava potpise, da li je cenzus 3% ili 5%, da li možete da dođete sa službenim automobilom na miting ili ne možete. Ne kažem da je nebitno, ali nije to od suštinskog značaja. Od suštinskog značaja su rezultati – ili ih imate ili ih nemate.

Hvala, dr Martinoviću.
(Aleksandar Šešelj: Replika.)
Završio bih ovaj krug replika, ako mi dozvolite, jer ne možete da se složite.
Uvažavam i vaše i argumente dr Martinovića. Očigledno je, ali počinjemo da se ponavljamo, pa da damo mogućnost i Đorđu Milićeviću da nešto kaže.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Nisam koristio pravo na repliku, a imao sam osnov za repliku. Obzirom da je govoreno o više tema, koristiću, naravno, pravo šefa poslaničke grupe i pravo koje pripada poslaničkoj grupi.

Najpre nešto kada je reč o državama koje su u periodu kada se Srbija suočavala sa najvećim zdravstvenim izazovom pomogli Srbiji. Dakle, ja sam rekao više puta da je ovaj period, koji je iza nas, pokazao da u periodu kada se suočavate sa najvećom u ovom trenutku zdravstvenom krizom, vi možete da se oslanjate samo na dve stvari. Prva stvar su sopstveni izvori, i tu, pre svega, mislim na poljoprivredu. Mi smo agrarna država. Da nije bilo naših poljoprivrednika, koji su heroji ove države, takođe, ne bi bilo dobre snabdevenosti.

Druga stvar su upravo dobri odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Upravo diplomatija se pokazala ne samo kao politika, već kao svrha kako da zaštitite svoje građane, kako da pomognete građanima koji su se u periodu pandemije našli van granica naše zemlje, jer virus ne poznaje granice i dobro je da je Srbija sve vreme apelovala na zajedništvo, na saradnju, na pomoć i na uzajamnu podršku.

Zašto ovo pričam? Ne želim apsolutno nikoga da kritikujem. Zahvalnost svima, ali ovaj transparent o kojem je govorio gospodin Martinović, zahvalnost EU sigurno ne dolazi od strane vladajuće koalicije, bar ne od SPS, a reći ću i zašto. Dakle, ne želim da kritikujem, zahvalnost svim državama koje su pomogle Srbiju u periodu pandemije, ali, prosto, hajde da govorimo ono što je činjenično, a vi me ispravite ako grešim.

Evropska unija je donela propis da ograničava pravo trećim zemljama da u periodu pandemije dođu do medicinske opreme. Izvinite, mi nismo članovi EU, ali pretendujemo da budemo članovi EU, ispunjavamo obaveze daleko više od nekih drugih koji pretenduju da budu članovi EU i mogli su bar u ovom periodu da nas tretiraju kao ravnopravne članove. Posle su to ukinuli, ali ukinuli su onog trenutka kada predsednik Srbije izađe i kaže da u EU nema solidarnosti, kada ministar Dačić kaže da se očekivala daleko brža pomoć od EU, e onda je nakon toga ukinut propis i onda je nakon toga kritikovan, između ostalog, i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Maločas je bilo reči o nekakvim trzavicama na lokalnom nivou i o tome ću samo nekoliko rečenica. Svaka lokalna sredina ima svoje specifičnosti. Socijalistička partija Srbije nikada nije i neće koristiti nasilje u političke svrhe. Na lokalnom nivou izlazimo sa ljudima, sa programom, sa ljudima koji su garant realizacije programa i to se pokazalo kao veoma poznato i prepoznatljivo u Kladovu, gde smo osvojili 31%. Nismo deo opozicije i, kažem, nije ništa tragično. Ali, lokalni odnosi ne utiču na republičke odnose i nema tu trzavica između republičkih partnera, jer postoji jedno dugoročno i strateško partnerstvo između predsednika naših stranaka, a to dugoročno i strateško partnerstvo je vidljivo kroz rezultate koje će i građani prepoznati 21.

Malo čas je bilo reči o nečemu što jeste interesantna tema. Neko je zagovarao da bi bilo dobro, pošto je ministar državne uprave i lokalne samouprave tu, zato govorim o tome, malo čas mislim da je gospodin Jovanović govorio o tome, da bi bilo dobro da u Srbiji imamo većinski sistem. Većinski sistem odgovara većinskim političkim strankama i većinskim političkim opcijama. Ako bi imali većinski sistem, ja sam potpuno ubeđen da bi jedan deo opozicije rekao da radimo na njihovu štetu.

Mi smatramo da je proporcionalni sistem koji trenutno imamo politička realnost u Srbiji, a takođe želim da vas podsetim da je proporcionalni većinski sistem, ispravite me ako grešim, ima ovde starijih poslanika, izmenjen 1992. godine, na inicijativu opozicije. Tada je Slobodan Milošević prihvatio da promeni većinski u proporcionalni izborni sistem i tada je jedan deo opozicije inicirao i insistirao da cenzus bude 3%, a vrlo je interesantno da onda kada smo govorili o snižavanju cenzusa sa 5% na 3% bili su protiv cenzusa od 3%.

Mislim da je proporcionalni izborni sistem politička realnost. Postoji više modela proporcionalnog izbornog sistema, o tome možemo da razgovaramo. Možda bi još veća realnost bila i možda bi dobro bilo da u perspektivi razgovaramo o, recimo, proporcionalno personalizovanom izbornom sistemu, gde bi svako znao za koga glasa, gde ne bi nijedan glas bio uzaludan i gde bi jedan deo poslaničkih mandata konkretno pripadao političkim strankama, a drugi deo bi sa izborne liste išao shodno rezultatu, koliko je kandidat ostvario na svojoj izbornoj jedinici. Ali, to su sve stvari o kojima možemo razgovarati nakon ovih izbora i svakako treba da razgovaramo o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva.

Mi smo, gospodine ministre, sa vama razgovarali o dve ključne teme, za nas važne. Složili ste se da zajedno radimo na tome u narednom vremenskom periodu. Mi smo to pitanje postavili i evropskim parlamentarcima, ali nismo mi očekivali da od njih dobijemo odgovor. Naime, šta je za nas važno pitanje?

Za nas je jedno od ključnih pitanja u ovom trenutku - kako sprečiti da nakon ovih izbora, mislim da to nećemo uspeti sada, ali o tome razmišljati u perspektivi, da poslanički mandat bude predmet političke trgovine? Rekli smo da u ovom trenutku imamo oko 25 samostalnih poslanika, 14 poslaničkih grupa. Mislim da to nikada nije bilo u istoriji parlamentarizma u Srbiji.

(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje.)

Ja sam uvek glasao za vaš predlog, kao što ste i vi glasali za moj predlog.

Ne, ja znam zašto vi to pitate.

Dakle, kako da sprečimo da poslanički mandat bude predmet političke trgovine? Uvek se postavljalo pitanje šta je starije - volja birača ili poslanički mandat? Znate, mi smo bili u situaciji u ovom mandatu da smo imali političke stranke u parlamentu koje, dovoljno je da imate novca, kupite nekoliko poslanika, pa čak neću da kažem da je kupljeno, ali, jedan poslanik je otišao iz poslaničke grupe SPS u neku nepostojeću stranku koja nije učestvovala na izborima i oni imaju svoj poslanički klub.

Upravo to gorko iskustvo smo imali i 2003. godine, kada je SPS, gospodine Obradoviću ispravite me ako grešim, oteto sedam poslaničkih mandata i kada zbog jedne pravne i političke anarhije koju je DOS uveo nismo znali u jednom trenutku koliko imamo poslanika, da li 250 ili 350 u parlamentu, jer se više nije znalo ko je poslanik a ko nije poslanik. E, upravo iz tog razloga smo inicirali da dođemo do načina, zakonski, kako da onemogućimo da mandat ne bude predmet političke trgovine, jer smatramo da je to važno za političku stabilnost Srbije, a politička stabilnost Srbije je preduslov svakog daljeg napretka Srbije.

Takođe, predložili smo još jednu izmenu i to pitanje smo takođe postavili evropskim parlamentarcima. Ja sam lično to pitanje postavio gospođi Fajon, pitao sam je da li vi u Evropskom parlamentu imate Poslovnik o radu i ako imate Poslovnik o radu, da li taj Poslovnik o radu predviđa sankcije za one poslanike koji ne učestvuju u radu parlamenta? Izvinite, preuzeli ste odgovornost. Dobili ste mandat i poverenje građana da obavljate jedan odgovoran i ozbiljan posao. Između ostalog, primate platu u ovom parlamentu, ne odričete se ni putnih troškova, putujete po inostranstvu, red je da učestvujete, to je valjda vaša obaveza i odgovornost prema građanima da učestvujete u radu parlamenta.

Naravno da nisam dobio odgovor, ali smatram da to treba da bude deo Poslovnika o radu, koji, uzgred rečeno, takođe treba da bude tema već na početku narednog skupštinskog zasedanja, jer ne postoji idealan Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Kada je usvajan ovaj Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, vi gospodine Ružiću jako dobro znate, tada ste bili šef poslaničke grupe, mi smo rekli da ovo sagledavamo kao prelazno rešenje ali da su brojna otvorena pitanja da poštujemo savete stručne javnosti, da poštujemo savete Ustavnog suda, ali da postoje brojna otvorena pitanja o kojima treba da razgovaramo i da iznađemo konačna rešenja.

Malo čas je bilo reči i o medijima, oko zastupljenosti medijima. Gospodin Jovanović, žao mi je što nije tu, ali mi smo u parlamentu vodili takođe, između ostalog to je bio deo razgovora koji smo vodili na relaciji vlasti i opozicije ali u ovom trenutku smo uključili i predstavnike medija, a pre svega medija sa nacionalnom frekvencijom jer smatramo da je potpuno logično da neposredno pred izbore imate takvu vrstu dijaloga vlasti, opozicije i predstavnike medija sa nacionalnom frekvencijom.

Razgovarali smo o zastupljenosti političkih stranaka u medijima i mi smo tada rekli da nam je potpuno jasno da nam se čini da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija i da polaze od teze da ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, a ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša i da je više dosta te kuknjave o medijima u medijima. Izvinite, strategija o privatizaciji medija je doneta posle 2000. godine. Želeli ste kapitalizam – dobili ste kapitalizam. Odakle danas potreba da želite da učestvujete na privatni sektor? Dakle, interes vlasništva medija je primaran, a mediji moraju i trebaju da budu autonomni u odlučivanju.

Podsetiću vas, 2011. godine, iako smo bili deo vladajuće koalicije, SPS nije glasala za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju upravo zato jer bi to bio korak unazad, kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija. Smatrali smo da su te izmene i dopune 2011. godine bile udar na objektivno i na profesionalno novinarstvo.

Takođe, na tom dijalogu, mislim da smo se u potpunosti složili, niko nije imao ništa protiv. Gospodin Đukanović je čak rekao – evo vam sav prostor na medijima, pojavljujte se što češće. Ni mi sa tim apsolutno nemamo nikakav problem. Nemamo apsolutno nikakav problem.

Rekli smo – ravnopravnost medija. Tematske debate, u tome, naravno, želimo da učestvujemo, jer to je prilika da pokažete svoj program, ali i da pokažete ljudi koji su garant za realizaciju tog programa.

Naravno, ono što je ključno, REM je saopštio svoj stav, da će dati pravilnik, kada je reč o medijima sa nacionalnom frekvencijom, a kada je reč o privatnim medijima, oni ne mogu imati pravilnik, već preporuke, jer ipak su predstavnici privatnog sektora.

Sve vreme dok mi ovde govorimo o važnim temama, o dva važna zakona, i ja se slažem i mi ćemo glasati, naravno, za ove zakone, ne zato da bi omogućili nekim manjinskim strankama koje ne mogu da skupe potpise, da skupe potpise, već pre svega, zbog bezbednosti građana. To je suštinski razlog, a verujte da i neke parlamentarne stranke su u problemu da skupe potpise. Želim da kažem da i mi, kao i kolege iz opozicione stranke, kao i SNS, nismo imali razloga i nismo imali problema, već smo putem notara skupili potpise na vreme i predali svoje izborne liste.

Ali, dok mi vodimo ovde dijalog, u holu Narodne skupštine Republike Srbije se nastavlja politički monolog predstavnika ljotićevske ideologije, koji kaže da mi činimo državni udar ovde, svi zajedno, četrdesetak dana pred izbore, da ako usvojimo ove zakone, oni će se naći pred Ustavnim sudom. Mi nemamo ništa protiv, neka Ustavni sud kaže svoje mišljenje, koji poziva na prekid izbornih radnji. Pa, njemu odgovara prekid izbornih radnji, jer ja sam rekao, jedini cilj koji želi da postigne je da se nekako, bez izbora, bez demokratski izražene volje građana, dokopa vlasti i privilegija. Neće mu to poći za rukom.

Ponavljam, imaćemo fer i demokratske izbore i poštovaćemo volju građana. Kaže – 21. juna ćemo imati antidemokratske izbore. Ponavljam – imaćemo fer i demokratske izbore.

Potpuno je jasno, dakle, potreban im je i dalje prostor da bi kroz incidentne situacije bili prisutni u javnosti, da bi kroz incidentne situacije pokušali politički da profitiraju i da dođu do nekih političkih poena.

Ako se sećate, koliko mene pamćenje služi, možda se varam, eto, neka to bude kao da postavljam pitanje, da li su nastali tako što su na Hilandaru rekli – mi nemamo stranku i mi nemamo lidera i bavimo se porodicom? Jesu li to na kraju učinili? Definitivno nisu.

Znate kako, naš narod kaže da nagradu uglavnom dobija onaj koji jaše, a ne konj. Ovde neće dobiti nagradu ni onaj koji jaše, a ni konj. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.
Izvolite.

Hvala.

Nesrećna je okolnost da u Srbiji i predstavnici vlasti, pre svega predstavnici vlasti, i predstavnici te tzv. proevropske opozicije sve probleme u našem političkom životu i u našem društvu pokušavaju da reše tako što traže pomoć od EU, od nekih tamo činovnika, bivših, sadašnjih, kako god. To zaista nije dobro.

Ljudi, mi nismo maloumni, nismo maloletni, ozbiljni smo ljudi, ozbiljan smo narod. Mi moramo sami da rešimo sve probleme koje imamo unutar svoje države, i kad su u pitanju izboru i kad su u pita nju bilo kakvi problemi, sad govorim iz nadležnosti Narodne skupštine.

Kolega je malopre pomenuo kako EU, tamo neki činovnici, takođe doneli odluku na početku pandemije se ne pruža pomoć, otprilike tako, zemljama koje nisu članice EU. Pa, to je fašistički akt i ne znam zašto ga tako ne nazovete. To da je to ukinuto zato što su intervenisali Vučić i Dačić, to stvarno spada u red viceva. Ali, zaista je neverovatno da ta EU tako nešto uradi, da zatvori granice čim se pojavila pandemija, a vi nama 20 godina u kontinuitetu pričate da ne postoje granice u okviru EU. Oni šta god urade, vama je to dobro, vi ćete i dalje da ih slušate.

Evo, pominje se tu – pomogli su. Šta su pomogli? Zašto danas niko ne pominje koliko su nama u ovoj pandemiji pomogli braća Kinezi, braća Rusi, i materijalno i svojim stručnim prisustvom i svojim iskustvom? Ne, vi samo ono što vam kaže ta Tanja Fajon. Koga je briga šta kaže neka Tanja Fajon, koja koristi da se prošvrćka po belom svetu o trošku toga nečeg što se zove EU, što inače ne postoji? To je grupica tamo nekih činovnika, a oni su sad na ovoj pandemiji pokazali da kao institucija ne postoji EU, ne postoji.