Zahvaljujem, narodni poslaniče Mladenoviću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, na početku svog prvog obraćanja u Domu Narodne skupštine želeo bih da se zahvalim SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću na ukazanom poverenju, sa nadom da ćemo svi zajedno raditi na unapređenju parlamentarizma i donositi odluke koje će uticati na bolji život svih građana Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, za koji možemo slobodno reći da je nastavak kontinuiteta usmeren pre svega na rast životnog standarda građana, kao i ubrzanju našeg ekonomskog rasta.

Već na početku 2020. godine susreli smo se sa pandemijom korona virusa, koja je pred Vladu Republike Srbije postavila nove izazove, a to su pre svega zaštita života i zdravlja građana Republike Srbije, očuvanje radnih mesta i nesmetano funkcionisanje privrede. I u tim novim izazovima Vlada Republike Srbije je jasno i odlučno pokazala da država nije tu za sebe, već isključivo za njene građane.

Tu moramo istaći prvi paket ekonomskih mera koje je Vlada Republike Srbije donela radi ublažavanja posledica korona virusa vredan 5,1 milijardu evra, a glavni cilj tog paketa je bio očuvanje ekonomske stabilnosti, a ono što je važnije jeste podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru, kao i direktna podrška svim punoletnim građanima.

Upravo tu je država pokazala da najveći teret ove krize upravo ona preuzima na sebe kako bi privredu dodatno rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica prošla kroz istu.

Jasan pokazatelj da je država jasno prepoznala probleme sa kojima se suočava privatan sektor u novonastaloj situaciji jeste i odlaganje plaćanja poreza na doprinose i zarade, kao i direktna davanja preduzećima kroz isplatu tri minimalne zarade. Ono što nas je izdvojilo u odnosu na ekonomije zemalja u okruženju jeste direktna finansijska podrška svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra.

Ukoliko dodamo i vrednost drugog paketa ekonomskih mera čija je vrednost 564 miliona evra dolazimo do ukupnog iznosa od preko 5,8 milijardi evra što, složićete se, pokazuje jačinu i stabilnost budžeta Republike Srbije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste da javni dug Republike Srbije i pored svih mera koje je država preduzela radi ublažavanja posledica pandemije korona virusa iznosi blizu 60% BDP-a čime je država pokazala da se ponaša pre svega savesno i odgovorno. Ta savesnost i odgovornost se pre svega vide u izgradnji bolnica, domova zdravlja, kao i pomoć zdravstvenim radnicima, te je planiran deficit od 8,75% umesto planiranih 0,5% opravdan, a pre svega iz razloga što je tim sredstvima obezbeđena dodatna primarna i sekundarna zdravstvena zaštita svim građanima Republike Srbije.

Za sve ove mere dobili smo jasno i nedvosmislenu podršku kako građana Republike Srbije, tako i evropskih institucija. Nedvosmislena podrška građana iskazana je na izborima 21. juna ove godine kada je lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ dobila podršku preko 60% izašlih birača, čime su građani Republike Srbije jasno pokazali da podržavaju sve ekonomske mere, da podržavaju politiku kontinuiteta i podržavaju politiku brige za sve građane.

Na kraju bih hteo da istaknem da ću u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, jer smatram da samo ovakvim rešenjima možemo obezbediti bolji i lepši život, kako za našu decu, tako i za sve građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega i čestitam na izuzetno konciznom prvom izlaganju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se truditi da se usko držim današnje teme.

Činjenica je da su oba rebalansa budžeta Republike Srbije uslovljena ili izazvana epidemijom Kovid-19. Drugi rebalans budžeta izazvan je, odnosno uslovljen produženim trajanjem epidemije.

Ono što prvo može da se primeti u rebalansu je deficit od 483 milijarde dinara ili negde oko 8,9% BDP-a, međutim ako se ima u vidu da su paketi mera, prvi i drugi, ukupno teški 690 milijardi dinara, onda taj deficit postaje sasvim razumljiv.

Na kraju 2019. godine planiran je budžetski deficit od 0,5% BDP-a i to je ono što bi bilo da nije bilo epidemije. Posle mera koje su usvojene u aprilu i rebalansa u aprilu bio je planiran deficit od 7,2% BDP-a i naravno posle julskih mera i rebalansa kojeg usvajamo danas, sutra biće, znači, planiran deficit od 8,9%.

Naravno da oba paketa mera, i onaj aprilski i julski, bili su nužni, neophodni, sa ciljem da se minimiziraju štetni uticaji epidemije na privredu zemlje, na nivo zaposlenosti, na nivo likvidnosti privrednih subjekata, na životni standard građana.

Obzirom da je epidemija trajala duže nego što se na početku očekivalo, obzirom da ona ima neko produženo dejstvo, jula meseca izrađen je paket mera znatno lakši od onog prvog, ali koji određene mere produžava u istom ili nešto drugačijem obliku za određene privredne subjekte, ali o uzima u obzir one oblasti, one privredne subjekte koji nisu bili obuhvaćeni prvim setom mera iz aprila meseca. Takođe, povećani su i troškovi zbog potrebe zdravstvenog sistema, odnosno povećanih troškova lečenja, tako da sve to utiče na to da je rast troškova u drugom rebalansu 87,3 milijarde veći nego u prvom. Naravno, imamo tu izgradnju kovid bolnica, domova zdravlja i svega ostalog o čemu su kolege govorile.

Neću govoriti o merama iz prvog i drugog paketa o kojima su kolege govorile, ja bih samo izneo jedno svoje zapažanje da kada je u pitanju mera koja se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na zarade za tri meseca. Odlaganje za 2021. godinu i odlaganje plaćanja poreza za PIO i zdravstveno osiguranje, znači za tri meseca iz ove godine za 2021. a kasnije je drugim paketom produženo, odnosno povećano za još jedan mesec, da nisu svi privredni subjekti od kojih se očekivalo iskoristili tu meru, što je na neki način pokazatelj snage ili zdravog stanja jednog dela privrednih subjekata koji su se odlučili i da isplate zarade i da plate porez na zarade i sve doprinose bez korišćenja onog prava koje im je dala država.

Na taj način mi imamo, recimo, da u ovom drugom rebalansu mi predviđamo 9,3 milijarde veći prihod od poreza na zarade i 24 milijarde veći prihod od poreza na dobit pravnih lica, jer mnoga pravna lica nisu iskoristila odlaganje plaćanja akontacije za drugi kvartal dobiti, poreza na dobit u 2020. godini. Znači, povećanje ove dve poreske stavke u drugom rebalansu za 9,3 24 milijarde, što je ukupno 33,3 milijarde dinara govori o ipak jedno zdravom stanju u mnogim našim privatnim privrednim subjektima kojima je ova mera pomoći bila namenjena.

Kada je u pitanju prihodovna strana u drugom rebalansu, primećuje se nešto manje učešće PDV za 3,2%, odnosno 18 milijardi ali zato imamo povećano učešće ne poreskih prihoda, odnosno prihoda od kazni, taksi, uplate dobiti javnih preduzeća, agencija i tako dalje.

Osim ove dve mere koje sam do sada komentarisao zanimljivo je da još postoji prostora u sredstvima koje je obezbedio Fond za razvoj, znači, od 24 milijarde slobodno je još 10 milijardi dinara i kada su u pitanju garantne šeme države, odnosno garancije koje država daje komercijalnim bankama, gde privredni subjekti mogu da podignu kredit, tu je slobodno još sto milijardi dinara.

Ono što ove mere jesu donele, a naravno mere nije bilo moguće sprovesti bez rebalansa budžeta, jer on obezbeđuje finansijski okvir i pretpostavke za sprovođenje mera, je da smo mi očuvali nivo zaposlenosti i i zanimljivo je pogledati neke podatke. Stopa ne zaposlenosti u prvom kvartalu iznosila je 9,7 procenata, a u drugom to su već mnogi više puta rekli, 7,3%.

Ono što je zanimljivo jeste da je broj formalno zaposlenih radnika u prvom kvartalu za 81.000 veći nego u istom kvartalu prethodne godine, a prvi kvartal obuhvata i mart mesec, kada je epidemija krenula. Znači, 81.000 formalno zaposlenih radnika imamo više u prvom kvartalu ove godine, nego u istom kvartalu prethodne godine i 14.000 neformalno zaposlenih radnika manje.

Kad je u pitanju drugi kvartal, imamo 60.000 formalno zaposlenih radnika više nego u istom kvartalu prethodne godine i 133.000 neformalno zaposlenih radnika manje.

U trećem kvartalu imamo 45.000 formalno zaposlenih radnika više u odnosu na treći kvartal prethodne godine, što govori o očuvanju nivoa zaposlenosti, obzirom da je ukupan broj radnika u trećem kvartalu 2.250.000, što je pola miliona više, od brojke iz 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast ili preuzela učešće u vlasti. Znači, mi danas imamo pola miliona formalno zaposlenih u Srbiji više nego 2012. godine, kada smo ušli u vlast.

Kada su u pitanju zarade, odnosno očuvanje visine zarada, zanimljivo je da u prvih osam meseci 2020. godine, ako poredimo prvih osam meseci ili prosečnu zaradu u prvih osam meseci 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine, imamo da su zarade u javnom sektoru veće za 9,3%, a u privatnom 6,8%. Ta razlika i nije tako velika, iznosi samo 2,5%. Privatni sektor dosta dobro prati javni sektor. Ovaj beg javnog sektora je uslovljen povećanjem zarada u zdravstvu, jer osim povećanja na kraju prethodne godine, imali smo povećanja 10% početkom aprila meseca.

Naravno da je ovo povećanje zarada uslovljeno i povećanjem minimalne zarade, odnosno minimalne cene rada, jer je ona u 2019. godini bila 155, a u 2020. godini 172, dinara, 30.300 neto.

Kada je u pitanju minimalna zarada, moram da istaknem jednu zaista veliku zaslugu ove i prethodnih vlada, a to je da je od 2012. do 2019. godine minimalna zarada povećana za 70%. Negde marta 2012. godine cena radnog sata je bila 102 dinara, a prošle godine 172. Dogovoreno je da sledeće godine bude 182 dinara. Znači, sledeće godine, ako sve bude u redu, biće 80% veća nego 2012. godine.

Naravno da je prosečna zarada znatno manja rasla od minimalne zarade i prosečna zarada je porasla za taj period naše vlasti negde oko 30%, ali je još zanimljivije da je kumulativna inflacija za sav ovaj period negde ispod 15%.

Godine 2011. ona je bila 12,2%, a onda za čitavih sedam, osam godina vlasti SNS kumulativna inflacija je negde ispod 15%, a ove godine, kada je godina krize i velike svetske pandemije, inflacija će biti od 1,5 do 1,8%, što je fantastičan uspeh ove vlade u uslovima krize.

Kad je u pitanju privredni rast, o tome su i drugi govorili, neće biti kao što je planiran 4%, ali neće biti ni tako dramatičan pad, kao što je u drugim zemljama i mislim da je rezultat od 1% pada zaista, na ponos svih nas, najbolji rezultat u Evropi.

Investicije ove godine će doživeti pad od svega 5%, obzirom da je Srbija zemlja sa visokom stopom investicija i da se nastavljaju infrastrukturni projekti. Ovaj pad od 5% nije tako loš, a javni dug će biti, kao što su i drugi govorili, znači 59% BDP, ne više od toga. Setimo se 2012. godine, javni dug je bio 79% BDP. Naravno, da nije bilo epidemije, po projekciji, taj javni dug je trebao da bude 51,4% na kraju godine.

Ono što je zanimljivo, većim prilivom sredstava u Fond PIO i RFZO-a, smanjuje se potreba za učešćem države u sredstvima PIO fonda. Mi smo imali 2012. godine da je gotovo polovinu sredstava za penzije davala država iz budžeta, a pola su bila sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa. Godine 2019. imali smo tri četvrtine sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa i 25% je država dotirala kao učešće budžeta u penzije. Sada, 2020. godine, u prvom kvartalu zanimljivo je da je priliv sredstava u PIO fond 9,5% veći u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, a penzije su porasle samo 5,4%. Kažem, samo. Hoću da naglasim tu razliku koja govori o tome da se sve ovo nije desilo, učešće budžeta Republike u ukupnim sredstvima PIO fonda bilo bi manje nego što je prethodne godine i sigurno bi 80 i više procenata sredstava u PIO fondu bilo iz tekućeg priliva, od doprinosa, a samo 20% iz budžeta Republike.

Nažalost, epidemija je učinila da u drugom kvartalu imamo pad od 23% u odnosu na isti period prethodne godine, ali se stanje brzo popravilo i u trećem kvartalu imamo samo pad od 3% u odnosu na treći kvartal prethodne godine i u oktobru mesecu imamo porast, odnosno oporavak, porast sredstava u odnosu na oktobar prethodne godine. Priliv sredstava je veći za 2%.

Ovo govori da se stvari u privredi brzo oporavljaju. Međutim, sve to, kumulativno gledano, ukupno gledano, uslovilo je da PIO fond prihoduje 9,12% manje sredstava od planiranog iz doprinosa, a to je negde oko 47 milijardi, tako da će država iz budžeta morati da interveniše u tom smislu.

Ono što hoću da pohvalim kod PIO fonda, primetio sam da su, kada su u pitanju administracija i upravljanje, sredstva smanjena za 3,1 milijardu dinara, što znači da se ljudi ponašaju vrlo racionalno.

Juče nas je državni sekretar iz Ministarstva privrede, Stevanović, obavestio, što me je jako obradovalo, da je 13 milijardi rezervisano za javna preduzeća čiji je osnivač država, koja do sada nisu bila sagledana.

Ja ću vam samo kratko navesti primer iz Niša. Mi tamo imamo vodoprivredno preduzeće „Erozija“, koje je državno. Znači, država je osnivač tog preduzeća, ali preduzeće je u smislu sticanja prihoda prepušteno samo sebi, obzirom da licencu za iste poslove ima u ovom trenutku i niz privatnih firmi, niz privatnih preduzeća. Ono se na tenderima koje raspisuju lokalne samouprave ili država ravnopravno, odnosno pod istim uslovima takmiči sa privatnim firmama i zanimljivo je da su sada te privatne firme u prvom paketu bile sagledane. Znači, oni su iskoristili sve one pomoći i mogućnosti koje je dala država kroz prvi paket, a da recimo državno preduzeće koje posluje pod jednakim uslovima, ima pedesetak zaposlenih, takvu pomoć nije dobilo. Juče smo na odboru čuli da će i državna preduzeća koja se nalaze u toj situaciji biti sagledana, što je dobra vest.

Sa ovog mesta bih želeo da iniciram neke ljude u lokalnim samoupravama, ako ima onih koji su se uspavali, da onako kako država vodi računa i donosi i sprovodi mere sa svog nivoa, da i lokalne samouprave treba da sagledaju situaciju. Nisu sva javna preduzeća u jednom gradu ili opštini u jednakoj poziciji. Mnoga od njih su radila, fakturisala obaveze. Te obaveze nisu izgubljene, neke će kasnije biti izmirene, ali taj novac je tu.

Međutim, vi imate tržnicu, odnosno preduzeće koje se bavi isključivo pijacama, na primer u Nišu, koje nije radilo mesec i po dana po naredbi države ili naredbi gradskog štaba i imate situaciju da smo mi u jednom trenutku problem poslovanja i likvidnosti tog preduzeća premostili pozajmicama, koja su učinila druga javna preduzeća prema tržnici, međutim, problem nije rešen i ja mislim da je dokapitalizacija odnosno povećanje osnivačkog uloga lokalne samouprave jedini način da se takvi problemi ispeglaju.

Znači, država rešava one probleme koji su u njenoj nadležnosti, ali mislim da i lokalne samouprave moraju da otvore oči, da sagledaju realnu situaciju i reše probleme koji se nalaze pred njima. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre, u početku, pohvalio bih rad Vlade Republike Srbije, rad vašeg resornog ministarstva, ali takođe i rad Ministarstva zdravlja, kao i rad Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Kolega Bakarec je govorio o najnovijoj projekciji koju su radili Evropska komisija i MMF, gde Srbija beleži najmanji pad BDP od 1,5% u Evropi. Ja bih dopunio gospodina Bakareca, poređenja radi, jer zemlje u regionu imaju znatno veći pad nego Srbija, pa poređenja radi, Hrvatska ima pad od 9%, Crna Gora ima pad od čak 12%. Ali, isto tako, ne zaostaju i zemlje EU, odnosno zapadne zemlje, kao što je Nemačka, koja ima pad od 4,1%, a najveći pad BDP beleži Španija, od čak 12,8%.

Isto tako, Evropska komisija i MMF predviđaju Srbiji dogodine i rast od oko 5%. Moram da napomenem to da je u 2020. godini zabeležena najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji i da nije bilo masovnog otpuštanja radnika, ali sve zbog mera Vlade Republike Srbije, jer je država pomogla privrednim subjektima.

Takođe, imamo stabilan kurs dinara, koji je veoma značajan za nas, a inflacija je strogo pod kontrolom.

Gospodine ministre, želeo bih sa vama da podelim, jer čitam pojedine tajkunske medije, jer neko ko je doveo Srbiju do prosjačkog štapa dao je sebi za pravo da govori o tome kako treba pomoći privredi i privrednicima. Pa, gospodine Đilas, vama smeta što se pomaže linearno svim privrednicima, a jasno je svima nama da bi vama najviše odgovaralo da to bude selektivno i da određujete upravo vi kome treba pomoći. Ta vremena su davno prošla. Umesto da kao neka opozicija sagledate određene činjenice, kandidujete određene ideje, vi bi da vršite selekciju pomoći privrednih subjekata. To je stvarno sramota. Očigledno je to da vas ne interesuje pravo stanje i šta je sve u rebalansu budžeta obuhvaćeno, kako bi narodu Srbije bilo bolje.

Ovim rebalansom budžeta obuhvatili smo sve kapitalne investicije koje smo planirali, kao i pomoć zdravstvenom sektoru, koja nam je danas neophodna i najpotrebnija. Zato imamo ogromno ulaganje u infrastrukturu, izgradnju bolnica, moram opet da ponovim, izgradnju bolnica u Beogradu, u Kruševcu, ali takođe moram da napomenem i rekonstrukciju domova zdravlja i rekonstrukciju opštih bolnica u celoj Srbiji.

Imamo povećanje plata od 10% zdravstvenim radnicima od aprila ove godine. Takođe, naredbom ministra zdravlja od marta meseca ove godine primljeno je oko 3.300 zdravstvenih radnika za potrebe suzbijanja pandemije Kovid. Naredbom ministra dodeljena je i posebna stimulacija za te zdravstvene radnike, odnosno za zdravstvene radnike koji rade u otežanim uslovima i koji su dali poseban doprinos u suzbijanju ove pandemije.

Zaključkom Vlade određena je značajna jednokratna pomoć svim zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, i to u visini od 10 hiljada dinara. To je otprilike negde oko 120 hiljada zaposlenih.

Veliku stavku u rebalansu ovog budžeta čine rashodi za Kovid – nabavka medicinske opreme, nabavka zaštitne opreme, koje je u teškim trenucima, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, uspelo da obezbedi sve ono što je bilo tada možda nemoguće, a to su respiratori, rendgen aparati, ultrazvučni aparati, a jedno od najvećih stavki i velikih stavki isto u rebalansu ovog budžeta čine i testovi za Kovid. Takođe, zaštitna oprema u vidu skafandera, rukavica, maski, kaljača, kapa, mantila i drugog. Ali i sredstva za dezinfekciju.

Isto tako imamo, ne zaboravimo, jer moramo da napomenemo opremanje i održavanje privremenih Kovid bolnica, što je isto jedna od stavki koje imamo u rebalansu. Takođe, i povećanja potrošnje lekova, a sve ovo je u cilju sprečavanja širenja pandemije i obezbeđenja kvalitetnije zdravstvene zaštite za građane Republike Srbije.

Ovaj rebalans obuhvata i mere ekonomske pomoći, dodelu subvencija u hotelskoj industriji, izgradnju infrastrukture, izgradnju puteva, izgradnju auto-puteva i zato je on i razvojni.

Smatram da je rebalans usklađen sa trenutnom situacijom kako u državi Srbiji, tako i u celom svetu i ovim pokazujemo da država Srbija i predsednik Vučić ukazuju na veliku brigu o našim građanima Republike Srbije.

Gospodine ministre, želim da nastavite dalje sa ovakvim radom, vas podržava celokupna Narodna skupština i građani Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, narodni poslaniče Radosavljeviću.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, kada govorimo o rebalansu budžeta za ovu godinu moramo pre svega da se osvrnemo na početak 2020.godine. Naime, makroekonomska kretanja na početku ove godine bila su u potpunosti u skladu sa prognozama i Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Međutim, pandemija izazvana korona virusom dovela je do negativnih zdravstvenih, ali i ekonomskih posledica, kako u Srbiji tako i u celom svetu. Pandemija je direktno pogodila globalnu ekonomiju i postavila ogromni izazove u cilju očuvanja zdravlja građana, ekonomske aktivnosti, radnih mesta i životnog standarda.

Ipak, zahvaljujući odgovornoj politici SNS i Aleksandra Vučića u prethodnih osam godina i postignutoj finansijskoj stabilnosti, imali smo mogućnost da monetarnim i fiskalnim merama pomognemo privredi kako bi ublažili negativne posledice izazvane ovom pandemijom. Paketom ekonomskih mera iz aprila ove godine pomogli smo da se očuva likvidnost preduzeća, izbegne rast nezaposlenosti i očuva životni standard naših građana.

S tim u vezi, želim da istaknem neke od mera iz ovog ekonomskog paketa. Na primer: isplaćen je dodatak od 4.000 dinara svim penzionerima uz martovsku penziju, isplaćeno je svim penzionerima i svim korisnicima socijalne pomoći po 100 evra, dok su ostali punoletni građani imali mogućnost da se prijave za taj novac. Takođe, omogućeno je odlaganje otplate rata kredita i lizinga u periodu od tri meseca kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade. Isto tako, obezbeđena je i novčana pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima, a odobrene su subvencije i velikim kompanijama, čime smo doprineli da se ublaži šok izazvan ovom pandemijom.

Zahvaljujući upravo ovim merama održan je životni standard građana, izbegnut je rast nezaposlenosti, očuvani su proizvodni kapaciteti i obezbeđena je likvidnost kompanija, što je sve veoma važno za naše građane i za našu privredu.

Važno je istaći i da se predloženim rebalansom neće stopirati, niti usporiti ni jedan od započetih i planiranih kapitalnih projekata, koji su važni za razvoj naše zemlje. Takođe, rebalansom su obezbeđena i sredstva za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu, za opremanje kovid bolnica, za nabavku lekova i sanitetskog materijala, za produženo sprovođenje programa ekonomske pomoći privredi, za dodelu subvencija hotelskoj industriji, kao i za podsticaje u poljoprivredi.

Takođe, želim ovom prilikom da se osvrnem i na ono što smo zatekli 2012. godine kada je SNS došla na vlast. Pre svega, želim da podsetim sve građane Srbije da smo nasledili ekonomski razorenu zemlju, ljude bez posla, gradove bez fabrika, zemlju bez bilo kakve perspektive. I upravo dolaskom na vlast SNS i Aleksandra Vučića napravljen je potpuni preokret za Srbiju, gde smo konačno krenuli u pravom smeru.

Da to nisu samo prazne priče pokazuju i sledeći podaci: nezaposlenost 2012. godine iznosila je 23,9%, dok je u drugom kvartalu ove godine iznosila samo 7,3%; minimalna zarada 2012. godine iznosila je 172 evra, dok je danas 254 evra; prosečna zarada 2012. godine iznosila je 366 evra, a u junu ove godine 508 evra. Takođe, rast javnog duga je zaustavljen, a zatim i smanjen i on je u septembru ove godine iznosio 56,7% što je ispod nivoa iz Mastrihta.

Na kraju želim da istaknem da sam ponosan na to što smo Srbiju izvukli iz bankrotstva, što danas rastu plate i penzije, što se danas grade putevi i pruge. Ponosan sam na to što smo u prethodnih osam godina izgradili Srbiju u kojoj građani žele da žive i u kojoj mladi vide svoju budućnost.

Zbog svega navedenog podržaću ovaj rebalans budžeta, a iskoristiću priliku da pozovem i ostale kolege, narodne poslanike da učine isto, jer sam siguran da će se kao i do sada, kroz transparentno i efikasno upravljanje javnim finansijama, omogućiti i obezbediti dalja finansijska stabilnost, ali i nastaviti razvoj naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem i čestitam na prvom izlaganju u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Gojko Palalić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, s obzirom da smo u periodu od 2012. do 2014. godine imali visok fiskalni deficit, pre svega, nisku stopu rasta naše ekonomije, ali ubrzan rast javnog duga, odlučnim merama fiskalne konsolidacije uspeli smo da stabilizujemo naše javne finansije. Odlučne mere koje smo doneli svakako da su donele rezultate.

Međutim, posebno je bitno istaći stvaranje fiskalnog prostora koje je imalo za cilj povećanje plata, ali isto tako i finansiranje, odnosno realizaciju velikih infrastrukturnih i kapitalnih projekata.

Ono što bih posebno danas hteo da istaknem to je svakako ohrabrujuće izlaganje ministra finansija Siniše Malog, ohrabrujuće projekcije MMF-a i Evropske komisije koje nam navode to da će se Srbija u naredne tri godine nalaziti na prvom mestu kada je u pitanju upravo stopa rasta.

Podsećanja radi, 2013. godine stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosila je 25,9%, a danas na kraju drugog kvartala 2020. godine stopa nezaposlenosti iznosi 7,3%, što je istorijski minimum.

Dame i gospodo narodni poslanici, rezultati koje smo postigli u prethodnom periodu svakako da nam daju legitimitet da se i danas prilikom rasprave o izmenama i dopunama zakona predstavimo kao politička snaga koja je spremna, ali i sposobna da menja Srbiju na bolje. Sve što smo postigli u prethodnom periodu rezultat je temeljnog, ozbiljnog i posvećenog rada na svim poljima, a građani su upravo ti koji su 21. juna na izborima prepoznali naš rad i podržali SNS i listu Aleksandar Vučić – Za našu decu i samim tim izabrali rad i borbu za veće plate i penzije, nova radna mesta, nove i obnovljene škole i vrtiće, domove zdravlja i bolnice, ali i izgradnju većeg ugleda Srbije u svetu.

Uprkos tome što se nalazimo na udaru virusne infekcije Kovid-19, želimo da podignemo životni standard još više kako bi mladi ljudi ostali i ovde gradili svoju budućnost.

Što se tiče sve učestalijih napada pojedinih predstavnika opozicionih stranaka, svima nama je jasno da oni ne mogu da pređu ni taj spušteni cenzus od 3%. Svima nama je jasno da iz tog razloga oni pričaju o pitanju postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove, pričaju o bojkotu, o izbornim uslovima. Međutim, podsetio bih vas da, kada su u pitanju izborni uslovi, u okviru međustranačkog dijaloga koji je vođen između vlasti i opozicije, svi zahtevi opozicije su ispunjeni i ti zahtevi, ako ćemo realno da pogledamo, nisu išli na ruku samo nama, samo SNS.

Kada je reč o bojkotu, imali smo prilike 2018. godine da vidimo kako opozicija bojkotuje, kada smo imali izbore u Kladovu, Kuli, Doljevcu, Lučanima. Opozicija je tada odlučila da bojkotuje sve izbore, jedino da izađe na izborima u Lučanima, jer su mislili tamo da mogu da ostvare neki rezultat. Međutim, ostvarili su katastrofalan poraz. Tako da, ta njihova politika bezumlja, izmišljanje afera, nasilja, politika agresije svakako da ne može da pobedi marljivosti i posvećenost SNS u ostvarivanju naših ciljeva, svakako da ne može da pobedi odgovornu politiku koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Tako da u danu za glasanje svakako da ću podržati sve predložene izmene i dopune zakona, jer svestan sam toga da se nalazimo pred teškim izazovima. Ali, opet s druge strane, siguran sam da ćemo upravo vođeni tom odgovornom politikom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uspeti na najbolji mogući način da odgovorimo na sve te izazove i da na prvom mestu sačuvamo zdravlje naših građana, očuvamo mir i stabilnost, ali isto tako i ojačamo još više našu ekonomiju, kako bi obezbedili bolju budućnost za sve naše građane. Toliko, hvala.