Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Pošto ste se pozvali na član 106, ne znam kako bih vam obrazložio.

Da li tražite da se izjasnimo u danu za glasanje ili ne?
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Ne mora Skupština da se izjašnjava.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li gospodin Milićević želi po Poslovniku? Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Povreda Poslovnika, član 27 – predsednik Narodne skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Odmah da vam kažem na samom početku da ne želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.

Vi ste obrazložili malo čas i to bi narodni poslanici, bar oni koji imaju staža u parlamentu, trebali da znaju, da poznaju Poslovnik o radu, da reč po Poslovniku mogu dobiti onog trenutka kada je povreda Poslovnika učinjena, ukoliko smatraju da je povreda učinjena. Malopređašnji govornik, ne mislim na gospodina Markovića, koji je govorio pre gospodina Markovića, je iskoristio povredu Poslovnika da bi replicirao.

Znate, ja sam se uvek pitao ko je lider opozicije u Srbiji. Danas vidim da su to predstavnici Ugljaninove i Kamberijeve stranke. Dobro je da to znamo. Ali, malopređašnji govornik je iskoristio povredu Poslovnika, kako bi se opet bavio politikanstvom, kako bi opet prosipao nekakve političke floskule u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Znate šta, ako su oni zaspali u 90-im, to je apsolutno njihov problem.

Ali, mi smo danas ovde da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, da govorimo o sadašnjosti, da govorimo o onome što je ostvareno i da imamo jedno ključno pitanje i jedan ključni cilj koji želimo zajedno da postignemo, a to je – kako da zaštitimo zdravlje naših ljudi. Prema Bujanovcu, Preševu, isti odnos kao i prema svim ostalim delovima Srbije ima predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.

Ne znam ko se više zalagao ako se ova vladajuća većina nije zalagala za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. A da li je istorijsko pomirenje i da li doprinos tom istorijskom pomirenju rade i čine oni koji odu, recimo, na neki medij u regionu i kažu da je Srbija ponovo faktor nestabilnosti na Balkanu? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Gospodine Kamberi, po kom osnovu?

(Šaip Kamberi: Replika.)

Na povredu Poslovnika nema replike.

Reč ima Akoš Ujhelji.

Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Akoš Ujhelji

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će glasati za drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, zbog više razloga. Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobru osnovu za suzbijanje pandemije izazvane virusom korona.

Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2020. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.291 milijardu dinara, što je za 46 i po više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila ove godine, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.728 milijardi dinara. Ukupni fiskalni deficit iznosi 483 milijardi dinara.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu stvorilo je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

Usvojen je sveobuhvatan paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, nivoa zaposlenosti te očuvanja životnog standarda. Planirana vrednost ukupnog paketa procenjena je na 12,5% BDP. Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu iznosi 551 milijardu dinara, od toga na ime mere poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mera direktne podrške privatnom sektoru obezbeđeno je 132,9 milijardi dinara. Ovde bih naglasio da poslanička grupa SVM podržava predlog Vlade prema kojem će svakom pojedinačnom hotelu biti isplaćeno 350 eura po krevetu i 150 eura po sobi.

Naime, mere za očuvanje likvidnosti privrednog sektora obezbeđeno je sa 159 milijardi dinara. Kod ove mere posebno bih želeo da se osvrnem na kredite sa garantnom šemom. Želeo bih da vam predložim da ukoliko budete ugovarali nove aranžmane sa bankama obavezno odredite period obrade zahteva kredita da ne bude to duže od 15 dana. To je značajno kako bi preduzeća dobila kredite u što kraćem roku.

Pored toga predlažem da se cena kredita spusti za barem 0,5%, odnosno da krediti koji su indeksirani u evrima od 3% plus tromesečni euribor bude spušten na 2,5% plus tromesečni euribor, a koji su u dinarima sa 2,5% plus jednomesečni belibor na 2% plus jednomesečni belibor.

Sa korigovanom kamatnom stopom povećala bi se celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratilo vreme naplate potraživanja. Neophodno je da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. To je važno zbog toga što je pad investicija od 11,9% uticao na pad BDP-a za 2,5%.

Bilo bi važno da se pored privatnih preduzeća omogući korišćenje kredita sa garantnom šemom i onim preduzećima u kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešća u vlasništvu u preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu.

Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja u veoma teškoj situaciji i bez adekvatne pomoći države. Pitanje je da li će preživeti ovu godinu.

U prethodnom periodu, možda najbitnija mera je bila 10% povećanje plata zdravstvenih radnika, direktna pomoć od četiri hiljade dinara svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima.

Jako je važno pomoći poljoprivrednicima, jer će zahvaljujući njima u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvariti rast od oko 5% uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura što će pozitivno uticati na ukupan BDP.

Složićemo se da je jako važno očuvanje zdravlja i lečenje bolesnika i zbog toga je Vlada Republike Srbije na ime medicinske opreme i lekova potrošila dodatnih 60 milijardi dinara u proteklom periodu.

Prema podacima Ministarstva finansija fiskalni deficit će ove godine iznositi oko 8,9% BDP-a, ali je prema našem mišljenju, poslaničke grupe SVM, takav jednokratni deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u narednoj godini bio znatno sporiji.

Na osnovu rebalansa možemo reći da će privredna potrošnja pasti za 1,9%, međutim, ne treba zaboraviti da je prošle godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila leks sprecijalis za kredite u švajcarcima i na taj način pomogla zaduženim porodicama, a da to nije urađeno privatna potrošnja bi pala mnogo više u ovoj godini.

Na osnovu predloženog rebalansa možemo zaključiti da će privredni rast u 2020. godini, iznositi minus 1% što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

U evrozoni se očekuje pad BDP-a čak do 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini, bi bio veći i iznosio bi oko 5% BDP-a.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije koja je preuzela i dodatne mere za podršku u realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite koju je donela u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Kao što je poznato Narodna banka Srbije je ove godine dva puta odredila zastoj u otplati obaveza po osnovu kredita za sve dužnike koji su to želeli. Prvi moratorijum je određen sredinom marta na 90 dana, a zatim i na dodatnih 60 dana od početka avgusta meseca.

Ovim merama Narodna banka Srbije je reagovala efikasno, odlučno i pravovremeno, a o tome najviše govori i to da je preko 90% dužnika koristilo ovu mogućnost. Pored toga treba da naglasim da je smanjila i referentnu kamatnu stopu za ceo procentni poen na 1,25%, što će uticati na brži oporavak ekonomske aktivnosti.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečili su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije i inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za drugi rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata, koji su za nas od posebnog značaja, kao što je i nastavak izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici.

Izgradnja Narodnog pozorišta je započela davne 2007. godine, a u 2011. godini, je zbog nedostatka sredstava zaustavljena.

U 2014. godini je izmenjen glavni projekat i nastavila se izgradnja zahvaljujući koaliciji Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, a prošle godine je završen stari deo objekta i prvi put vidimo svetlo na kraju tunela.

Jako je važno da se zgrada Narodnog pozorišta završi u 2021. godini, jer su uslovi za rad u zakupljenim objektima veoma teški, a glumci, radnici pozorišta i građani Subotice su zaslužili da uživaju u predstavama u novom pozorištu.

Drugim rebalansom je za nastavak izgradnje pozorišta predviđeno 218 miliona dinara. Rebalansom je predviđen i nastavak izgradnje spa centra i akva parka na Paliću, što je jedna od najznačajnijih investicija u Subotici i njena realizacija će mnogo značiti za celu našu privredu i sve građane u regionu.

Prva faza je okončana, trenutno je u toku druga faza radova koja predviđa kompletnu realizaciju ovog projekta. Za poljoprivrednika je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod Kelebije, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje zemlje. Izgradnjom nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 500 miliona dinara. Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima smanjuje se emisija CO2 i razvija se prekogranična saradnja.

Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana na Severu Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju sa kolima na posao i nazad kući, a nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće čekati puno na graničnim prelazima.

Moram da napomenem da će se vršiti rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u EU.

Poslanička grupa SVM će podržati drugi rebalans budžeta, jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su na primer, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na kraju bih želeo još jednom da kažem i nekoliko reči o članu 2. Zakona o budžetu. Naime, u članu 2. ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija, inostranih Vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor sa minimalnim troškovima i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i sadašnja pandemija.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima, koji veruju u državu i kupuju državne papire, i koji će ih potrošiti u zemlji nego inostranim spekulantima.

Glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanje pada zaposlenosti, odnosno očuvanje životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju na kapitalna ulaganja.

Hvala na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ceo svet se suočava sa krizom kakva do sada nije viđena i čiji se kraj, nažalost, ne nazire. U takvim okolnostima sa sigurnošću mogu reći da Srbija vodi jednu žestoku borbu i da ostvaruje izvanredne rezultate u toj borbi. Naravno, mislim u ekonomskom planu i na ekonomskom polju.

Kao što smo govorili tokom rasprave o ekspozeu i izboru Vlade Republike Srbije, ovo je, nažalost, neko novo vreme u Srbiji, novo vreme u svetu i nije ovo ni prilika, ni šansa za politički populizam, političke monologe i političke pamflete i nema ovde više referendumskom pitanja da li smo za ili smo protiv. Prosto, nemamo vremena za to. Za Srbiju se ne sme gubiti dragoceno vreme. Danas je važna solidarnost i jedinstvo i Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena.

Pred čitavim društvom, pred svima nama, pred Vladom je jedan veliki izazov, da sa daleko više energije, sa daleko više entuzijazma svi zajedno, ponavljam, radimo na ekonomskom oporavku naše zemlje u ovom izuzetnom teškom trenutku i ako to uradimo, bićemo sigurno najbolji u Evropi, najprepoznatljiviji u Evropi po ekonomskim pokazateljima, ali sve to u ovom trenutku zavisi od nas samih.

I Međunarodni monetarni fond, kao što je rekao gospodin ministar, i Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj kažu, nisu to naše projekcije, to su njihove projekcije, da možemo biti prva zemlja po privrednom rastu u Evropi, ali opet to zavisi od nas. Ekonomska situacija u Srbiji nije laka, ali je daleko bolja u odnosu na neke druge države u regionu i države u Evropi.

Državno rukovodstvo, rekao bih, u periodu koji je iza nas, pa i danas, naravno, pokazuje svu sposobnost, stručnost i znanje da upravlja krizom, da upravlja kriznom situacijom. Dakle, sistem funkcioniše i onda kada je teško i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate na ekonomskom planu.

Šta je prioritet? Sačuvati, pre svega, privredu, ali sačuvati i teško stečena fiskalna dostignuća do kojih smo došli upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine. To jesu tada bili nepopularni politički potezi, ali hrabri i odlučni potezi koji su doveli do toga da danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Dakle, cilj je sačuvati ta teško stečena fiskalna dostignuća, na pravi način koristiti benefite od svega toga u budućnosti, ali prihvatiti i sve one podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i razvoju.

Mere Vlade Republike Srbije o kojima ste govorili, ministre, tokom uvodnog izlaganja, rekli ste preciznu cifru koja je izdvojena, su u potpunosti opravdane i mislimo da su blagovremene, da su adekvatne, ali ne bi došli ni do tih mera da nemamo fiskalnu stabilnost i da nismo ekonomski snažni kao država.

Mere Vlade su usmerene ka onim najosetljivijim kategorijama i zato ih u potpunosti podržavam. Šta su ciljevi koji su se želeli postići i postignuti su? To je, pre svega, zadržati nivo zaposlenosti, životni standard i egzistencija građana, ali, naravno, kao što sam rekao, i sačuvati privredu. Pre svega, akcenat je i na privatnom sektoru i to takođe u potpunosti podržavamo, jer privatni sektor je budućnost. Privatni sektor je krvotok. Privatni sektor je važan i za privredu, ali važan je i za državu. Važan je za privredu, jer otvara nova radna mesta. Važan je za državu, jer država upravo živi od poreza i dažbina koja ubira iz privatnog sektora.

Kada je reč o rebalansu budžeta ili izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, ovaj predlog oslikava sadašnje stanje i kreira, najavljuje budućnost, pravi, rekao bih, pravac i put u budućnosti, koji je trasiran upravo sa ekspozeom koji je čvrsto utemeljen na šest ključnih tačaka, šest ključnih principa koje je definisao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Rebalans je realan. On nije spisak lepih želja i ne treba ga sagledavati kao političku proklamaciju. Dakle, Vlada je, po našem mišljenju, na pravi način realno sagledala ono što jesu problemi danas i dala odgovore na ključna pitanja koja se postavljaju.

Mislimo da je ovo najpravednija i najrealnija preraspodela finansijskog prostora u ovom trenutku.

Znate, budžet treba sagledavati kao život. Ako imate nerealan budžet, imate i nerealan život. Na takav neodgovoran i neozbiljan način ova vladajuća koalicija se nije ponašala od 2012. godine.

Dakle, vodi se računa o interesima građana, vodi se računa o javnim interesima, ali, kao što sam rekao, pokušavaju se sačuvati ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije.

Ono što je jako važno, ne vidimo strah od povlačenja nekih odlučnih poteza, već hrabrost da se Vlada suoči sa problemima, da ide u susret problemima i da ponudi odgovore na aktuelne probleme.

Ponoviću ono o čemu smo govorili tokom ekspozea. Dakle, mi smatramo i ubeđeni smo da je ovo reformska Vlada, Vlada koja će odgovoriti na izazove i teškoće sa kojima se Srbija suočava danas i sa kojima će se suočavati u periodu koji je pred nama.

Pitanje broj jedan kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu je borba protiv korona virusa. Odobrena su sredstva, kao što ste rekli, za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane korona virusom, opredeljena sredstva za obnovu kovid ambulanti, kovid bolnica, za izgradnju bolnica u Kruševcu i u Beogradu, za nabavku lekova i sanitetske opreme, povećane su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova i sve u jednom cilju – da se zaštiti i sačuva zdravlje naših građana.

Rekao bih da je naš zdravstveni sistem, a o tome je već bilo reči, kada sagledamo ovaj period koji je iza nas, period korone i danas, naravno, položio je ispit, rekao bih, sa najvišom mogućom ocenom, da je pokazao svu sigurnost, stabilnost, fleksibilnost, odgovornost, ozbiljnost, ažurnost, prilagodljivost trenutnoj situaciji. Srbija ima mnogo eksperata i stručnjaka kada govorimo o zdravstvenoj oblasti i oni jesu heroji Srbije danas i pozdravljam odluku Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije da kao jedan vid i znak poštovanja prema zdravstvenim radnicima u Srbiji za 120.000 zdravstvenih radnika bude upućena jednokratna pomoć od 10.000 dinara, a da u januaru 2021. godine, kada budemo govorili o budžetu za 2021. godinu, dakle, prioritet prilikom povećanja plata upravo imaju zdravstveni radnici.

Rekli ste, ministre, u uvodnom izlaganju da imamo budžetski deficit. To je tačno, ali imamo budžetski deficit ne zato što je vođena loša ekonomska politika, imamo budžetski deficit zbog korone, ali imamo i izvanredne rezultate i to je pokazatelj da Srbija može i brže i bolje i više.

Srbija je danas po stopi rasta u Evropi prva, nešto što nije bila nikada ranije. Dakle, imamo, kao što ste rekli, kontrolisan deficit, imamo projekciju javnog duga u odnosu na BDP ispod 60% i u potpunosti se držimo onih projektovanih parametara koji nam garantuju da ćemo imati uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini.

Ulaganje u kapitalne investicije. Znate, kada govorim o ovome, ja se uvek konsultujem sa mojim uvaženim kolegom Mrkonjićem. Od njega smo nekako svi naučili da bez kapitalnih investicija i infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja, ali na taj način Srbija ne ulazi samo u ekonomski oporavak, već pomaže i privatnom sektoru, jer privatni sektor će imati posla.

Sa druge strane, zaduživanje. Zaduživanje, Srbija suštinski ne ostavlja obaveze generacijama koje dolaze. Mi ulažemo u putnu infrastrukturu, a od toga će svakako imati koristi svi u periodu koji je pred nama.

Dakle, grade se auto-putevi, rekonstruišu se pruge. Takođe, u okviru plana „SRBIJA do 2025. godine“, koliko je meni poznato, planirana je izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže, ali o tome ćemo govoriti kada budemo razgovarali o budžetu za 2021. godinu.

Dakle, dobro je da je produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći. Tu pre svega mislim na podsticaj u poljoprivredi, ali mislim i na hotelsku industriju, jer ovo je jedan podatak, vi me ispravite ako grešim, mislim da je krajem, ovo podatak koji se odnosi na kraj prethodnog meseca, 312 hotelskih objekata je podiglo pomoć u iznosu 1.229.484.059 hiljada dinara. Na taj način pomoglo se hotelijerima da zadrže zaposlene, da prevaziđu ovaj težak period kada rade sa daleko umanjenim, daleko smanjenim kapacitetima.

Sa druge strane, kada govorimo o direktnim podsticajima u poljoprivredi, dakle mi smo govorili da nažalost ovaj period koji je iza nas je pokazao da onda kada je teško možete da se oslonite na ono što jesu sopstveni resursi i odnosi sa tradicionalno prijateljskim orjentisanim državama. Da u ovom trenutku spoljnu politiku ostavimo po strani, ali dobro je da se akcenat stavlja na poljoprivredu, jer to su sopstveni resursi. Poljoprivreda je realna razvojna šansa Srbije, selo je prehranilo Srbiju onda kada je bilo najteže i svaki dodatni podsticaj jeste mogućnost da se ljudi vrate da žive na selu i da se bave proizvodnjom hrane.

Dakle, mislim da ove izmene i dopune Zakona o budžetu pokazuju da je Srbija sposobna da sačuva stabilnost, ali kao što vidimo i danas ima onih koji nam drže predavanja, i danas ima onih koji su spremni da nam upute kritike i to nije sporno, znate? Ali, treba samo jedno istaći, ne želim njima previše da se bavim, ali treba samo jedno istaći, oni su Srbiju doveli do finansijskog kraha i finansijskog bankrota jedinu stabilnost koju su sačuvali je stabilnost u svojim privatnim firmama.

Nije sporno da mi saslušamo sugestije i predloge, mi smo to slušali i ovde od predstavnika, istih tih, nazovite, političkih opcija kada su bili parlamentarni. Danas su vanparlamentarni jer nisu imali snage da izađu na parlamentarne izbore i pokažu koliko vrede, ali opet smo spremni da sagledamo sugestije i predloge.

Znate, kada govorimo o budžetu uvek se postavlja, o budžetu i rebalansu budžeta, uvek se postavlja jedno suštinsko pitanje – postoji li alternativa? Šta je predlog? Postoji li neki drugi put i pravac kojim Srbija treba i može da ide, a da taj put i pravac bude garant za realizaciju ciljeva koje je definisala Vlada Republike Srbije, koji svakako jesu interes Srbije, interes građana Srbije, koji se tiču budućnosti Srbije i koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije. Ako ne postoji, a nikada ga nismo čuli ni u ovom parlamentu, ni van parlamenta, onda to imamo samo kritiku zarad kritike. Samo pokušaj da se na taj način dođe do jeftinih političkih poena.

Ne dolazi se do političkih poena takvim kritikama, već kroz konkretne rezultate i konkretne pokazatelje, ali te kritike smo slušali 2014. godine kada smo postavljali zajedno temelj ovde u parlamentu reformskog kursa Vlade Republike Srbije. Tada su spočitavali da otimamo plate i penzije, pa i nama socijalistima kako možemo da glasamo za to. Pa mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti, ne možemo glasati protiv nečega što nije interes Srbije i nije interes građana Srbije.

Slušali smo te kritike i kada smo govorili o, mislim da, ispravite me gospodine ministre, pretprošle godine nije bilo rebalansa, prošle godine smo imali rebalans budžeta, ali tada smo slušali kritike jer smo imali suficit u budžetu.

Dakle, nismo mi govorili o rebalansu jer imamo rashod, već smo imali suficit i tada smo rekli stavljamo tačku na proces fiskalne konsolidacije, otvaramo jednu novu fazu, jednu novu etapu, vršimo preraspodelu finansijskog prostora, fiskalnog prostora. Jedan deo usmeravamo ka životnom standardu građana, ka povećanju plata i penzija, a drugi deo usmeravamo ka rastu i razvoju. I, tada smo trpeli kritike, ali, dobro. Na takav način se ne dolazi do političkih poena.

Do političkih poena, zapravo do poverenja građana, neću da govorim političkim rečnikom i političkim vokabularom, ali do poverenja građana se dolazi kroz ekonomske pokazatelje rezultate, a rezultati su sledeći. Prosečna plata neto u dinarima avgusta 2020. godine je 58.513,00 dinara. Godine 2019. je bila 54.919 dinara, da se ne vraćam nekoliko godina unazad. Prosečna penzija u dinarima 2019. godine je 26.343 dinara, a januar i jul 2020. godine 27.769 dinara.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji, vi ste to pomenuli, gospodine ministre, 2020. godine u drugom kvartalu 7,3% i to je metodologija koja je ustanovljena od 1995. godine. Tada je stopa nezaposlenosti, mislim, bila od 12 do 15%, a onda dolazi do jednog sunovrata na tržištu rada, do jedne katastrofe od 2003. do 2012. godine. Danas imamo 7,3%, a 2013. godine smo imali, recimo, nezaposlenost 25,9%.

O BDP ste govorili. Kada je reč o minimalnoj ceni rada, 2020. godine je 172,5 dinara. Godine 2019. je bila 155,3 dinara, a od 1. januara 2021. minimalna cena rada se povećava za 6,6%, tj. za oko dve hiljade dinara, tako da će nova cena rada biti 183,93 dinara.

Javni dug, rekli smo, strane direktne investicije i pored toga što je težak period i pored toga što smo suočeni sa korona virusom, strane direktne investicije za period od januara do avgusta 2020. godine iznosile su jedna milijarda 663 miliona evra. Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke za 2020. godinu i zauzima 44 poziciju među 190 rangiranih zemalja.

Dakle, ovo su činjenice, ovo su pokazatelji. Do ovih pokazatelja, do ovih rezultata se došlo kroz ogroman trud, rad, energiju i posvećenost i nikakve kritike i nikakvi fabrikovani podaci ili nekakve afere ne mogu umanjiti ove rezultate.

Naravno da ćemo u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o budžetu. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik SNS.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu"
Uvaženi predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, nakon prvog rebalansa budžeta koji smo usvojili u prethodnom sazivu Narodne skupštine, koji je u stvari predstavljao 44 uredbe koje je Vlada Republike Srbije 2020. godine morala da usvoji da bi jednostavno država funkcionisala u vreme najveće pandemije, kada je Srbija zaustavila kompletnu ekonomiju i život i kada je zaista država brinula o građanima Srbije na najbolji mogući način, što se pokazalo sada kao jedna od pravilnih odluka, pokazala je da u stvari su mere koje su potpadale pod onaj deo, kad kažem onaj ne samo zdravstvenih mera, nego odluka da se donesu određene ekonomske mere u vreme kada niko nije reagovao, gde su sve zemlje bile u šoku zbog toga što se dešava i nisu odgovorile na adekvatan način, Vlada Republike Srbije je zaista odgovorila promptno.

U decembru mesecu, podsetiću vas, kada je usvojen i budžet Republike Srbije za 2020. godinu i kada je napravljen plan „SRBIJA 2025“ mi smo doneli određene odluke da zaista krenemo punom snagom u razvoj Republike Srbije, u infrastrukturne projekte, u sve lokalne samouprave, do svakog građanina da bi upravo dostigli te ciljeve koje smo rekli – prosečna plata 900 evra, prosečna penzija 440 evra.

Mislili smo na standard građana Srbije, mislili smo na razvoj. Mislili smo i na obrazovanje i na zdravstvo, mislili smo i na zaštitu životne sredine, ali onda je jednostavno došlo do razvoja pandemije, odnosno virusa Kovida-19, koji je bio nepoznat za sve zemlje sveta. To se sada pokazalo da je to bila nepoznanica i za EU i za Kinu i za Ameriku i za Rusiju. Svi smo počeli da se bavimo zdravljem ljudi i kako organizovati društvo da možete na adekvatan način da odgovorite ovakvom jednom stanju koje je zadesilo sve države.

Kada ljudi oboljevaju od do sada nezapamćenih virusa, kada jednostavno zdravstveni sistemi nisu mogli da odgovore na adekvatan način, kad pored broja zaraženih prvo niste imali ni mogućnosti da vidite koliki je broj ljudi, u stvari, i od čega sve boluju građani vaše države, mi smo odreagovali zaista zahvaljujući odgovornoj spoljnoj i unutrašnjoj politici Republike Srbije, predsedniku Vučiću, koji je, zaista, prihvatio odluke Kriznog štaba, koji su činili svi lekari u ovoj državi koji znaju da se nose sa ovakvim teškim temama u društvu i prihvatio na sebe najveći deo odgovornosti za tako nešto.

Prvim rebalansom budžeta, koji je usvojen 25. aprila 2020. godine, smo u stvari obezbedili da 183.000 preduzeća, koja su iz privatnog sektora podneli zahteve da su zainteresovani da im država pomogne sa minimalnim ličnim dohotkom u naredna tri meseca, su pokazali u stvari da država ima snage i mogućnosti da se brine o njima. To je jedan bio pozitivan glas, kojim je trebalo, u stvari, da svim građanima Srbije pošaljemo poruku i optimizam da je država preuzela na sebe veliki deo odgovornosti za sve ono što se dešava kao posledica pandemije u ekonomiji jedne države i da samim tim kroz tu podršku želi da smanji sve negativne efekte koji su nas zadesili.

Tim prvim rebalansom, podsetiću vas, smo odobrili i ovde u parlamentu verifikovali taj prvi rebalans, 1,3 milijarde evra viška od onoga što smo planirali krajem 2019. godine za 2020 godinu. U tih 1,3 milijarde, 933 miliona su u stvari deo ekonomskih mera, upravo koje su se odnosile i na jednokratnu pomoć najugroženijim socijalnim kategorijama i penzionerima, i onaj deo koji se odnosi na povećanje plata zdravstvenim radnicima i na taj deo koji smo rekli, koji su minimalni lični dohoci, koje je država dala kao podršku privrednim subjektima koji nisu mogli da se nose jednostavno sa ekonomski teškim posledicama, jer nisu radili mesec i po dana.

Kada smo došli do toga da smo 12,5% BDP-a, odnosno 5,8 milijardi evra utrošili da bi zaustavili ekonomski pad Srbije, danas kada se nastavio život posle završetka tog vanrednog stanja, videli smo da je ekonomija zaista jednim punim zamahom krenula, tako da smo mi u trećem kvartalu doživeli jako velike stope rasta unutar ove 2020. godine, što je pokazalo, u stvari, da je naša ekonomija, zaista, tzv, kako ekonomisti kažu, žilava. To znači da sektori kao što su poljoprivreda, kao što su energetika, kao što su saobraćaj, su negde sa tim svojim privrednim aktivnostima, kao što je naravno i sama proizvodnja, koja je nastavila da radi, pokazala da je sposobna da očuva mnoga radna mesta. Naravno, bez podrške države to ne bi bilo moguće.

Danas vidimo, u stvari, imamo priznanje svih međunarodnih finansijskih organizacija, da mere koje je Republika Srbija donela su bile efikasne, dobro ciljane i sveobuhvatne. Znači, ova tri prideva, koje nam stalno daju za našu ekonomiju u ovoj godini, pokazuju suštinski da smo zaista na krajnje odgovoran i adekvatan način odgovorili svim napadima koje nam je pandemija zadala.

Danas kada imamo drugi rebalans, pokazujemo da je, u stvari, ovo rezultat upravo tih mera koje je Republika Srbija i Vlada u prethodnom mandatu, a i parlament u prethodnom mandatu koji je doneo, su pokazali da su bili jako dobri, da smo, pre svega, danas kada pričamo o ovom drugom rebalansu, imamo tu podlogu za dobro do sada vođenu ekonomsku politiku u vreme pandemije Kovida-19. Zatim, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije zaista zahteve svih građana Srbije je negde pokušala da kroz ovaj drugi rebalans valorizuje i ono što je najbitnije, da mi imamo formiranje nove Vlade sa tačno definisanim novim ovlašćenjima, odnosno novim ministarstvima.

Znači, rebalans se inače radi i kada se glasa nova Vlada koja ima nova ministarstva, jer je potrebno definisati određene finansijske pozicije za nova ministarstva, ali i ova nova ministarstva su definisana na osnovu šest strateških ciljeva o kojima smo razgovarali ovde u Skupštini kada je bila tema izbor Vlade Srbije i kada je bio Zakon o ministarstvima. Ono što je jasno tada rečeno, to je da nas očekuju novi izazovi. Nismo dugo čekali, videli smo da ti izazovi idu kroz broj zaraženih i bolesnih ljudi kada je u pitanju pandemija korona virusa i kada je u pitanju deo koji se odnosi na ekonomske posledice, uvek kada ta pandemija raste.

Svaka država je u dilemi kada je u pitanju ekonomija i pandemija, da li ona ide i ili, da li ćemo se opredeliti samo za pandemiju ili ćemo se opredeliti samo da sačuvamo ekonomiju. Taj balans i tu ravnotežu mislim da je Ministarstvo finansija, u saradnji sa svim novonastalim ministarstvima negde kroz ovaj rebalans dala i pokazala, u stvari, da ovaj rebalans ima tu socijalnu kategoriju i ima tu razvojnu kategoriju. Socijalna se odnosi na pandemiju, odnosno na pozicije u budžetu, koje obuhvataju opremu, lekove, bolnice i kompletno zdravstvo, kao i onaj deo koji se odnosi na same plate zdravstvenih radnika, koje za nas predstavljaju jedan stub i poverenje svih građana Srbije da ćemo prevazići ovu pošast, odnosno ovaj težak period kroz koji prolaze sve zemlje sa najmanjim, odnosno najlakšim posledicama, ako to tako može da se kaže. I ekonomija koja ne sme da stane u svom punom kapacitetu, već mora da funkcioniše u novonastalim okolnostima.

Ta ekonomija, da bi išla i imala svoj veći zamajac, ona mora da da svoj puni doprinos kada je u pitanju infrastruktura, kad su u pitanju infrastrukturni projekti, kada su u pitanju izgradnja bolnica, izgradnja puteva, kada su u pitanju objekti vezani za zaštitu životne sredine i to je ono što je podloga. Za gotovo dve nedelje raspravljaćemo o budžetu za 2021. godinu. Znači da plan „Srbija 2025“ u stvari predstavlja, i ovaj rebalans, jednu podlogu za donošenje novog budžeta.

Kada govorimo o prihodima kroz ovaj rebalans, videćete da su oni povećani za 46,5 milijardi, odnosno za 3,7%, ali da rashodi koje povećavamo, a u okviru su onog javnog duga koji je definisan Mastrihtom, znači, 56,7% kao u ovom trenutku, rashodi idu više za 148,6 milijardi dinara, što je 9,1%, odnosno ta razlika koja se javlja od 483 milijarde je taj deficit koji je veći za 8,8%.

Znači, on je trebalo da bude zaista stručno ciljan onoliko koliko je taj deficit u odnosu na sve druge države koje su države EU i mi negde, bez obzira što nismo članice EU, očito se ponašamo krajnje odgovorno i pratimo kako to rade razvijene države unutar EU, iako, priznaćete, su imali mnogo lošije rezultate kada je u pitanju borba sa pandemijom Kovid19, kada pogledate broj zaraženih, kada pogledate broj umrlih, kada pogledate pritisak na zdravstveni sistem, iako su oni za sebe govorili da imaju mnogo razvijenije zdravstvene sisteme u državi.

Evropska unija se danas bori, verujte mi, sa konceptom, koji da primeni da bi usaglasila sve ekonomije 27 članica EU. Recimo, bilo je ideja da se uvedu tzv. Kovid obveznice, gde se Nemačka žustro protivi takvim predlozima. Zatim, preko 450 milijardi evra je njihova Centralna banka dala subvencija i podrške takvim državama.

Ono što je ministar jako dobro odgovorio na Odboru za finansije Fiskalnom savetu, mi smo svoj problem i svoju podršku kompletnoj privredi i subvencije države privredi su bile iz naših sredstava. Znači, nisu išla kroz prekomerna zaduživanja, kroz štampanje para, kroz povećanje inflacije, što se dešavalo, priznaćete, i bili su odlika nekih ranijih vlada pre 2008. godine, a gde su pričali o izazovima u privredi i svetskoj ekonomskoj krizi, pa su ubrzano štampali pare, pa su šticovali kurs koji je išao od 86 dinara do 123 dinara za jedan evro. Time su, u stvari, trošili supstancu, odnosno imovinu svoje države.

Tako se naša država nije neodgovorno ponašala, već je iz svojih resursa, iz svojih prihoda koje je povećavala jednostavno ulagala, pre svega u tzv. javne investicije, i vi ćete videti, ono što smo čuli na odboru, da je priliv stranih direktnih investicija od 1,9 milijardi evra, 65% predstavljaju državne investicije. To znači da su privatne nekih 35%. Pokazalo se da i ove mere koje su donošene, koje su možda kritički nastrojene, kada je u pitanju tih 100 evra bilo građanima, u stvari pokazalo da modele koje koriste svetski priznati ekonomisti, tzv. helikopter metode su išle u direktnu potrošnju naše privrede i zato, nakon otvaranja Srbije, nakon vanrednog stanja, smo mi imali toliki ekonomski rast. Upravo zbog toga.

Ona kritika da te mere možda nisu bile dobro targetirane ne stoje. Zato što ovi rezultati o rastu Srbije, koja pokazuje i na kraju ove godine i projekcije za sledeću godinu, da ćemo mi imati te najveće u stvari stope rasta, odnosno najmanji pad od svih država, u stvari su rezultat svega toga.

Zbog toga mislim da je deficit od 102,1 milijarde, gde to predstavlja 8,8% BDP, odnosno bruto društvenog proizvoda, zaista opravdan. Ta ulaganja koja idu sada ubrzano kao što vidite u infrastrukturu, kada je u pitanju zdravstvo, pokazuju da u stvari bez obzira kako vi projektovali određeni budžet kao što smo mi to radili u decembru, na nepredviđene situacije morate krajnje odgovorno, brzo i efikasno da reagujete. Da nije bilo takve reakcije Vlade, da nije bilo takve reakcije države, mi bismo danas imali velike probleme i imali bi, ne pad od minus 0,6% ili 0,7 ili 0,1 za koju realizaciju mi mislimo da smo postavili sebi ciljeve, već bi imali minus 6%, kao što će imati države u regionu, a neke najrazvijenije ekonomije će ići čak na minus 12%.

Prema tome, mislim da je pokazatelj u stvari ovaj rebalans da se dobro i odgovorno nosimo sa ovom pandemijom, da ne odustajemo od programa "SRBIJA 2025", već je ovo podloga za budžet za 2021. godinu gde ćemo realizovati zaista jako dobre infrastrukturne projekte koje smo zacrtali, da stvaramo jednostavno osnove gde ćemo za sledeću godinu imati deficit 3%. To su projekcije, ne samo naše, nego i MMF-a, koji nam kaže da ćemo ići do nivoa javnog duga 60%, da ćemo imati visok stepen kapitalnih ulaganja i, ono što je najvažnije, da će naš ekonomski rast u odnosu na ovu 2020. godinu, 2021. godinu biti visoka stopa rasta 6%, što znači da ćemo otvoriti mogućnost za primenu švajcarske formule gde će povećanje penzija ići za naše penzionere na 5,5%.

Znači, ovaj rebalans je osnova za ovo što nas očekuje već od 1. januara 2021. godine, a toga ne bi bilo da zaista nismo imali odgovornu politiku i predsednika države i premijera i ministra finansija i na kraju krajeva i ovde svih poslanika koji su pokazali visok stepen odgovornosti time što su podržali ovu Vladu Srbije i što su dali zaista podršku za borbu za sve izazove koji nas očekuju.

Zato ćemo u danu za glasanje, kao SNS i poslanici sa liste Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati ovaj predlog rebalansa. Hvala.