Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marijana Krajnović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, velika mi je čast što imam priliku po prvi put da vam se obratim.

Moram, pre svega, da vam kažem da me jako raduje sve veće učešće žena u politici, a u prilog tome govori i činjenica da u radu ovog parlamenta učestvuje 40% žena, kao i da polovinu Vlade Srbije čine žene, što je našu zemlju svrstalo među prvih 10 zemalja u svetu po rodnoj ravnopravnosti, kada je reč o izvršnoj vlasti. Iskreno se nadam da će ubuduće učešće žena u političkom životu Srbije biti još veće.

Kada već spominjem Vladu, da se podsetimo samo da su joj prioriteti dalji rast srpske ekonomije, borba protiv korona virusa, odnosno briga o zdravlju građana, očuvanje interesa u vezi sa Kosovom i Metohijom, borba protiv mafije i organizovanog kriminala, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Republike Srbije, kao i ubrzane reforme.

Sve ovo navedeno predstavlja zapravo odgovoran nastavak politike SNS i predsednika Aleksandra Vučića, a SNS brine o svakom čoveku i radi na rešavanju problema građana. Jedan od velikih problema sa kojim se naši građani suočavaju poslednjih meseci jeste pandemija korona virusa.

Ova pandemija je promenila ceo svet, uništila mnoge ekonomije. Međutim, Srbija se pokazala kao uspešna zemlja. A, kako govorimo o rebalansu budžeta, moram da podsetim da je Srbija u pravom trenutku, tačnije u aprilu ove godine, usvojila već jedan rebalans budžeta, kojim je pomogla kako privredu, tako i fizička lica i na taj način izbegla strašne scenarije koji su se mogli viđati svuda u svetu, u mnogo razvijenijim zemljama, gde je veliki broj ljudi ostao bez posla.

Evo šta je stabilna i zdrava ekonomija omogućila našim građanima. U prvom navratu su isplaćene tri minimalne zarade preduzetnicima i pravnim licima, dok su u drugom paketu mera izdvojene još dve u visini od 60% direktnih davanja.

Pored ovih mera, imali smo jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 4.000 dinara, zatim, 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svakom punoletnom građaninu koji se za to prijavio. Potom smo imali odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, moratorijum na vraćanje kredita i povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosu od 10%.

Dakle, ni u jednom momentu nismo imali smanjenje plata i penzija, naprotiv, plate i penzije kontinuirano rastu. Prosečna neto plata sad iznosi nešto preko 500 evra, što govori u prilog tome da je Srbija danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja.

Reagovali smo na pravi način. Nismo imali zatvaranje fabrika u državi. Imamo najmanji pad BDP-a u Evropi, najnižu stopu nezaposlenosti 7,3%, a na to su sve uticale prethodno navedene mere pomoći.

Ovaj rebalans je od izuzetne važnosti, jer omogućava opremanje i završetak Kovid bolnica u Batajnici i u Kruševcu. Veliki novac se ulaže u zdravstveni sistem. I ono što je za pohvalu jeste jednokratna novčana pomoć zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000 dinara, jer zdravstveni radnici su podneli najveće žrtve, zajedno sa svojim porodicama i najmanje što možemo da učinimo za njih i na neki način im olakšamo jeste da se ponašamo odgovorno kada je u pitanju epidemija korona virusa, da poštujemo epidemiološke mere i na taj način pomognemo u borbi protiv Kovida. Zahvaljujem.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
...
Srpska napredna stranka

Milenko Jovanov

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, gospodine Tvrdišiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je već rečeno i pokušaću da ne ponavljam stvari koje su rečene, prosto, nema ni potrebe, a želim da budem korektan i prema kolegama koje još žele da govore, pa ću svega nekoliko stvari napomenuti.

Prvo pitanje koje se tiče ovog rebalansa i koje se u javnosti pojavilo jeste pitanje deficita. Postavlja se pitanje – odakle deficit u budžetu? Dakle, nije ovaj deficit proizvod lošeg planiranja od strane Vlade, niti je ovaj deficit posledica preteranog trošenja. Ovaj deficit je zapravo rezultat toga što se Vlada Republike Srbije borila u okolnostima svetske pandemije za očuvanje života i očuvanje privrede, dakle, da se sačuvaju životi i da ljudi nakon pandemije nastave da žive, da privređuju, da rade itd. I u tome se uspelo.

Postoje dve dodatne kritike koje se često spominju i koje vidim da je i Fiskalni savet naveo. Kažu – nije trebalo usmeravati novac prema građanima, pre svega onih 100 evra koje su išle. Ali, tu se postavlja jedno ključno pitanje – ali, zašto radimo sve ovo onda? Zašto smo imali reforme? Zašto podižemo privredu? Zašto podižemo ekonomiju? Pa, valjda zbog građana. Valjda to ne radimo zbog statistike i zbog brojeva, pa da kažemo – statistika tako kaže, nego je poenta da ljudi osete da bolje žive, a u ovom slučaju da ljudi osete da njihova država stoji uz njih kad im je teško i kada im treba pomoći, da je država tu da pomogne, i građanima i privredi. Zato je to bio dobar potez. Zato ne da nije za kritiku, nego je za pohvalu.

Drugo pitanje, mnogo se ulagalo u zdravstveni sistem, a moje pitanje - zašto se ulagalo u zdravstveni sistem? Mi na dnevnom nivou slušamo kritike i pridike onih koji su imali prilike da taj zdravstveni sistem od temelja do krova poprave. Zar nije logično da su oni nešto uradili i ostavili iza sebe, kad već toliko kritikuju? Ispada da nisu uradili ništa. Imali ste bolnicu u Pančevu, tu je koleginica Božić, pa neka me ispravi ako grešim, u kojoj niste imali prozore, gde su golubovi uletali u bolnicu. To su ostavili iza sebe. Zato se ulagalo u zdravstveni sistem, i to je bila borba za živote građana.

Na kraju, ne treba se mnogo obazirati na kritike koje se tiču samog deficita kao takvog, jer mi smo prethodne četiri godine imali suficit, pa ni to nije valjalo, kritikovali, izgovorili – šta će vam suficit u budžetu, pa to treba da se potroši, ne možete tako da se ponašate, morate da date zamajac. Da li je tako bilo? Imali smo jednu godinu, čini mi se, koja je bila bez rebalansa, pa su rekli i to ne valja. Znači, apsolutna izbalansiranost prihoda i rashoda. Ni to nije valjalo. Tako da šta god da se desi, ne bi valjalo, oni bi našli razlog za kritiku.

Suština je u rezultatima. Rezultat rada vas, gospodine Mali, Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, jer to sve gledam kao jedan tim, a o tome je govorila i predsednica Vlade, je taj da će Srbija imati najmanji pad BDP u Evropi i da ćemo u narednoj godini i onoj tamo imati i rast privrede. Faktički se vraćamo na ono što je redovno stanje. Dakle, kad je redovno stanje u Srbiji, Srbija ima rast BDP. To pokazuje da su sve mere koje su preduzete bile dobre, da su dale rezultate, da smo sačuvali ekonomiju, da smo se borili i sačuvali živote i trudili se da sačuvamo što je moguće više života, i pokazuje da su sve te mere bile, kažem, vrlo dobro osmišljene na korist građana Srbije.

Na kraju, kao poslanik iz Kikinde, a budući da ste govorili o tome da će i bolnica u Kikindi da se renovira, koja nije ozbiljno renovirana od kada je izgrađena, imam i kao član stranke koja podržava ovu Vladu i kao poslanik koji dolazi iz grada, koji će dobiti faktički novu bolnicu, nove aparate, bolju zdravstvenu uslugu, apsolutno ću podržati rebalans koji ste predložili, jer vam verujem. Hvala vam.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Nenad Filipović.
...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada pogledamo ovaj rebalans budžeta u fokus pažnje nam je ukupan deficit koji iznosi oko 483 milijarde dinara ili nekih malo više od četiri milijarde evra.

Podsetio bih vas da pogledamo izvorni budžet 2020. godine, kojim je deficit bio planiran na 20 milijardi dinara i ako znamo da je Vlada Republike Srbije dala 5,8 milijardi evra kao mere podrške privredi i građanstvu, onda lako možemo da dođemo do zaključka da bi na kraju, da nema ove pandemije, ovaj budžet iz 2020. godine možda bio u suficitu, kao i prethodnih nekoliko budžeta.

Ovoliki deficit je odgovor Vlade na taj ekonomski uticaj pandemije korona virusa, i to produženim sprovođenjem mera ekonomske pomoći. Te pomoći i mere smo čuli, a neke bih napomenuo i gde su te pare. Znači, mere poreske politike, koje iznose oko 110 milijardi dinara, direktna podrška preduzetnicima, to su ona tri meseca isplate neto minimalne zarade i još dve dodatne po 60% minimalne zarade, što iznosi oko 130 milijardi dinara, direktna podrška hotelijerstvu, sektoru hotelijerstva 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi i više od 300 hiljada turističkih vaučera, da ne zaboravimo, kao i druge mere, da sad ne nabrajam sve mere.

Ukupan paket mera je bio oko 491 milijardu dinara. Ako tu dodamo medicinsku opremu i lekove, to je oko 550 milijardi dinara. Ove mere, da ne zaboravimo, ne bi mogle biti donete da u prethodnom periodu nije bilo makroekonomske i fiskalne stabilnosti i suficita budžeta u prethodnih nekoliko godina koji je to sve definisao.

Da li su ove mere dale rezultate? Ako poslušamo šta je rekao MMF, Evropska komisija i Svetska banka, vrlo lako dolazimo do zaključka da su dale rezultate. Hajde da vidimo šta piše u ovim izveštajima.

Znači, ako uporedimo prvi rebalans iz aprila 2020. godine i ovaj današnji, vidimo da dolazi do postepenog oporavka ekonomske aktivnosti. Ako pogledamo, aprila meseca imali smo snažan pad privredne aktivnosti od 13,4% zbog vanrednog stanja iz 15. marta 2020. godine, ali postepenim otključavanjem ekonomije pad privrede u maju je zaustavljen, a u junu se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta.

Da ne bi ovo bila prazna priča, opet pogledajmo kroz brojke koje govore da na prihodovnoj strani, kaže se, ukupan budžetski prihod je uvećan za 46,5 milijardi dinara od prethodnog rebalansa budžeta, poreski prihodi uvećani su skoro 26 milijardi itd. Znači, sve ove cifre govore da se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta što je vrlo bitno.

Takođe, drago mi je da javna ulaganja tj. kapitalne investicije, koje podrazumevaju ekonomski razvoj zemlje, od 85 milijardi dinara idu na 102 milijarde, znači 27 milijardi.

(Predsedavajući: Vreme.)

Još jednu rečenicu.

Pomenuo bih tu Ministarstvo životne sredine koje je nastavilo izgradnju glavnog kolektora za pročišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, a koje je počelo još 2008. godine i zato mi je drago što je Vlada dala ovaj novac i da napokon 2020, 2021. godine ovo završimo.

Iz svega rečenog se vidi da će poslanička grupa JS podržati ovaj zakon. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vaš posao kao ministra finansija u Vladi Republike Srbije je da napravite Zakon o budžetu, odnosno rebalansu budžeta koji treba da odgovara ekonomskom stanju u državi, a sada u vanrednim okolnostima i zdravstvenom stanju. Treba da napravite Zakon o budžetu koji će da omogući zdravstvenom sistemu Republike Srbije da zaštiti živote i zdravlje građana Republike Srbije. Treba da napravite Zakon o budžetu koji treba da u ovim, ne baš lakim, vremenima omogući privredi i realnom sektoru da funkcioniše.

Osim što morate takav budžet da napravite, da predložite Narodnoj skupštini i osim što morate da budete ubedljivi da je to zaista najbolje što je Republika Srbija mogla da ponudi narodnim poslanicima, narodni poslanici kada donose svoje odluke treba da se rukovode i mišljenjem jednog posebnom savetodavnog tela koje treba da predstavi narodnim poslanicima šta to Vlada Republike Srbije i vi kao ministar radite. Zato je nekim Zakonom o budžetskom sistemu utvrđeno da to treba da bude Fiskalni savet.

Srbija unazad, od kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade Republike Srbije, pokrenuo reforme, čini mi se da, Fiskalni savet nije dorastao zadatku koji je imao. Vreme je da mi možda u Narodnoj skupštini postavimo pitanje – šta to naš Fiskalni savet radi? Projekcije koje mi dobijamo, kao narodni poslanici, i prema kojima treba da se odlučimo hoćemo li da glasamo za Zakon o budžetu ili rebalansu budžeta, svejedno, izveštaji koje dobijamo od Fiskalnog saveta, svi do jednog, ama baš svi do jednog, su bili netačni i sve do jednog ih je vreme demantovalo. Zato postavljam pitanje – šta radi predsednik Fiskalnog saveta, šta radi jedan član, jer drugi je podneo ostavku? O tome ćemo malo kasnije. Kakve to izveštaje mi, kao narodni poslanici, dobijamo na osnovu kojih odlučujemo da li ćemo da glasamo za vaš Zakon o budžetu ili ne?

Evo, kad god uzmem da čitam izveštaj Fiskalnog saveta, postavim pitanje – ko je ovo pisao? Da li je izveštaj pisao Fiskalni savet, odnosno njegov predsednik, Pavle Petrović, ili je pisao možda vlasnik tabloida Brkić, ili glavni i odgovorni urednik NIN-a, Milan Ćulibrk? Znači, verujte, kad čitam, ne vidim nikakvu razliku u onome što je napisano. Jedan sa šifrom, drugi je samoprozvani ekonomski stručnjak, po meni najobičnija neznalica, i treći je navodno profesor ekonomije, koji se neuspešno bavi politikom, umesto da se bavi onim zbog čega ga je Narodna skupština postavila, odnosno imenovala da bude predsednik Fiskalnog saveta.

Pogledajmo šta piše u tom izveštaju, na osnovu koga mi treba da se odlučimo da li ćemo da podržimo vaš Predlog zakona o budžetu. Između ostalog, piše da ne treba ulagati u odbranu i policiju. Sad ja postavljam jedno pitanje – a ko radi u toj odbrani i policiji? Jel su to neki ljudi koji nisu građani Republike Srbije? Jel oni ne treba da postoje? Da li treba da funkcionišemo po principu komuna i bezakonja? Da li se ulaže u zarade tih zaposlenih? Hoćemo li policijsku patrolu koja ide na uviđaje, recimo, u najobičnijem saobraćajnom malom udesu, nećemo o velikim tragedijama da pričamo, u zimskom periodu da idu ili pešice ili u automobilima sa letnjim gumama ili da nemaju goriva? Da li nam takvu Srbiju predlaže Fiskalni savet?

Da nam, recimo, naši predstavnici organa unutrašnjih poslova budu u pocepanim uniformama? A tako smo ih zatekli 2012. godine, u uniformama starim po deceniju i više.

Da li Fiskalni savet želi da se vratimo u ta vremena? Oni to predstavljaju kao da je to neki trošak koji je potpuno državi nepotreban, kao da, recimo, vojska i policija samo uvoze opremu i naoružanje, kao da to nije jednim dobrim delom i naša domaća privreda, čak najvećim delom, pretežno velikim delom, u kojoj rade naši radnici koji imaju svoje kooperante u svom radnom procesu i u realnoj privredi. Pa, šta, i te ljude treba da ostavimo bez posla?

Sad ide nešto najbezobraznije što sam mogao da pročitam u ovom mišljenju Fiskalnog saveta – da su oni nas opominjali kako umesto u vojsku i policiju treba da ulažemo u zdravstveni sistem Republike Srbije. To nije tačno. I još piše u ovom izveštaju kako je naš zdravstveni sistem maltene na nivou s kraja 19. veka. Pa bih pitao gospodina predsednika – je li Klinički centar u Nišu završen, prvi klinički centar koji je završen otkad Srbija postoji, pre pandemije, pre korone? Ali, to predsedniku Fiskalnog saveta nije bitno, jer on se valjda informiše iz tabloida ili NIN-a. On to valjda čita. To su ti podaci koje on uzima. To sam video onda u onom njegovom naučnom radu, koji je prezentovao na biznis forumu na Kopaoniku, pod nazivom – Stopa nezaposlenosti nije se desila bez rasta bruto-društvenog proizvoda. Evo, posle četiri ili pet godina taj isti predsednik Fiskalnog saveza kaže – pa, jeste, sad je stopa nezaposlenosti rekordna, na 7,3%.

I onda izmišlja razloge zašto, ne može on na nas poslanike više da utiče, naučili smo mi na njega, nego da bi prezentovao ljudima koji se ne razumu toliko u javne finansije, zašto Predlog zakona o budžetu nije dobar. Pa, između ostalog, navodi da smo mi trošili sredstva od davanja koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“. Vi ste mu ponovili na Odboru, a i rečeno mu je na sastancima prilikom izrade budžeta, da su ta sredstva već bila opredeljena pre godinu dana za otplatu nekih kredita i da je samo jedan manji deo ostao deponovan na računima trezora Republike Srbije. Ako je to znao, a napisao ovo, ja njemu ne verujem više u njegove dobre namere, jer je svesno hteo sve da nas dovede u zabludu.

Ili ona čuvena rečenica, isto ima ovde napisano – zašto se „Er Srbiji“ daje 35 miliona evra subvencija? Na stranu mnoge stvari koje ste vi izneli, gospodine ministre, za koje ste bili potpuno u pravu, i da je taj „Er Srbija“ dovozio respiratore i medicinska sredstva i skafandere za vreme pandemije i da bi morali da klečimo, kumimo, molimo da nam neko drugi to doveze, „Er Srbija“ koja je vraćala naše građane koji su bili svuda po svetu, a maltene više nikakvog avionskog saobraćaja više nije bilo, sve je to vratila „Er Srbija“ i samo dokazala da nama nacionalni avio-prevoznik jeste potreban.

Ali, jedno drugo pitanje – zašto Fiskalni savet konačno ne kaže, nek naprave jednu analizu – koliko poslovanje „Er Srbije“ u normalnim okolnostima doprinosi BDP Republike Srbije? Da li je to 35 miliona evra? Ja tvrdim da nije. Neki koji su pesimisti kažu da je 1%. Neki koji su optimisti kažu da je 3%. Ne znam, ne ulazim u to, možda je istina negde na sredini. Ali, kad pogledate sve kooperante koji rade u sistemu „Er Srbija“, to je ozbiljan broj ljudi koji radi, koji zarađuje svoju platu, koji uplaćuju doprinose, koji pune naš budžet. E, onda to smeta nekom Pavlu, da kaže – nama ta „Er Srbija“ ne treba.

Drugo, stalno se prebacuje i to godinama unazad traje, da mi imamo određena državna odnosno javna preduzeća koja su neefikasna, da imaju prevelik broj zaposlenih. Čak su o tome pravili određene analize. Zbog toga je Republika Srbija imala prilikom svakog zaključenja ugovora sa MMF problema, baš zato što je Fiskalni savet, radeći u korist određenih finansijskih institucija, da prevedem – banaka, tražio da se sprovede reforma Elektroprivrede Srbije, a ta reforma je značila prodaju Elektroprivrede Srbije, ništa drugo.

Pitanje je sada – koliko oni zaista vode računa o građanima Srbije? Zato što to naše javno preduzeće posle svega onoga što su građani Srbije prošli za vreme i ratova i sankcija i jedne štetadžijske vlasti za vreme DOS-a i svih njegovih mutacija i kloniranja koja je u finansijskom smislu bila gora nego ratovi, tim istim građanima treba da naplaćujemo struju kao što je u zemljama EU gde radnici imaju najveća primanja. Valjda je to njima cilj i tome bi nepovratno i vodila privatizacija kakvu bi oni sprovodili EPS.

Najviše vam se gospodine ministre prebacuje, tih čuvenih 100 evra svakom punoletnom građaninu Republike Srbije. Ne znam zašto to ubacuje i ovaj izveštaj, to je već završeno. Mi smo taj rebalans izglasali. Taj novac je dat građanima Republike Srbije. Jako je teško objašnjavati – ej, ljudi, država ne postoji radi sebe, ne postoji ni radi tajkuna, postoji valjda zbog tih građana, valjda oni treba da uživaju, dobiju nešto od te države i objašnjavati im da je to bila potreba stanovništvu, ne samo sa one ekonomske strane, nego i sa one psihološke strane, da je bilo vanredno stanje, da je pandemija itd.

Sa one ekonomske strane, znali smo i vi i ja tada, da turističkih putovanja van Srbije neće biti i taj novac koji je davan građanima je iskorišćen najviše da završi u domaćoj potrošnji jednim dobrim delom u onom sektoru koji je najviše bio pogođen za vreme vanrednog stanja, a to je ugostiteljstvo i hotelijerstvo.

Pa sada, hoćemo li vlasnicima hotela i ugostiteljskih objekata da poklanjamo novac i da oni ništa ne rade ili ćemo da damo građanima koji će da troše novac, da ovi rade, zarađuju plate i naravno svi oni koji su u nizu pružanja takvih usluga da imaju neku korist, ali to je jako teško objasniti predsedniku Fiskalnog saveta, Pavlu. Zašto?

Evo, taj Fiskalni savet je postojao od kada je i Dragan Đilas bio na vlasti, i evo sada se polemika vodi oko 700 miliona evra koji su dati građanima Republike Srbije, Zakonom o rebalansu budžeta, a koje je dala Skupština Srbije, odnosno koja je izglasala. Nisam čuo ni jednom predsednika Fiskalnog saveta za vreme prethodnog režima da kaže Đilasu da ne krade i ne ukrade 700 miliona evra od građana Republike Srbije.

Pazite, on je ukrao od svakog građanina 100 evra, punoletnog, ali Pavle je tada ćutao. Sada ne znam da li on radi za građane ili radi za tajkune? Sve ovako kako radi mene ubeđuje da ne radi u interesu ni građana, ni Srbije, nego u interesu tajkuna, jer zaista dok su oni bili na vlasti, bivši režim, ja nisam čuo ni jednu ozbiljnu kritiku Fiskalnog saveta, ne na način kako su trošili novac, nego kako su krali državne i narodne pare.

Tako da, gospodine ministre, nećemo se opredeliti da glasamo, bar ja, na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta i njihovog mišljenja, nego na osnovu naših iskustava kakve zakone u budžetu predlaže Vlada Republike Srbije, zato što imaju kontinuitet sa onim prvim budžetima od 2014. godine i što se drži onog kontinuiteta koje je postavio tada predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Nevena Đurić.
...
Srpska napredna stranka

Nevena Đurić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javila sam se da danas diskutujem i podržim tačku dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Na samom početku istakla bih da je rebalans budžeta nešto što je očekivano i neophodno, s obzirom na pandemiju Korona virusa i s obzirom na činjenicu da su dodatna sredstva opredeljena, a da nisu planirana prethodnim budžetom iz aprila ove godine. Opredeljena su dodatna sredstva za novozaposlena lica u zdravstvenim ustanovama, za jednokratnu pomoć zdravstvenim radnicima, za sav potrošni materijal koji se koristi u zaštiti i borbi od Korona virusa, a ono što takođe smatram značajnim jesu institucionalna ulaganja u zdravstvene ustanove i tu pre svega mislim na dve kovid bolnice od kojih se jedna nalazi u mom rodnom gradu, u Kruševcu, ali i obnova, rekonstrukcija i izgradnja domova zdravlja i bolnica koja je i ranije bila planirana, od koje se nije odustalo i koja u ovom trenutku predstavlja imperativ.

Kao neko ko je poslovno orjentisan ka privredi, tačnije ka Privredinoj komori Srbije, regionalnoj Privrednoj komori Kruševac i koja je u stalnoj komunikaciji sa privrednicima sa teritorije Rasinskog okruga, a najintenzivnije za vreme trajanja vanrednog stanja, ja odlično znam koliko su im značile sve mere koje su dobili od strane države.

Srbija je uspela da privredi pruži brzu, efikasnu i efektivnu pomoć u neočekivanom naletu korona virusa, jer smo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici mi imali jaku ekonomiju i dalje imamo jaku ekonomiju i stabilne finansije.

Faktički smo imali dobru polaznu osnovu da damo hrabar odgovor na izazov koje se zove Korona virus. Mi smo jedna od malobrojnih zemalja sveta koja više od 10% svog BDP-a izdvojila za podršku ekonomiji, a ukupan obim ekonomske pomoći i privredi i stanovništvu iznosi 12,5% našeg BDP-a. Prvim paketom mera pomoći privredi mi smo sačuvali kičmu i stub naše ekonomije, a svim ostalim merama smo se osigurali da sutradan kada sve ovo prođe uhvatimo jedan snažan zamajac oporavka.

Zahvaljujući politici i teškim reformama koje je 2014. godine inicirao predsednik Aleksandar Vučić, a koje su građani Republike Srbije prepoznali i podržali, mi smo danas u prilici da se uspešnije borimo sa Korona virusom. Te reforme su nas i pripremile na ovu krizu i lično smatram da je sreća u čitavoj ovoj nesreći koja nas je zadesila što je pandemija nastupila u trenutku kada država raspolaže ekonomskim resursima i kada ima novca na državnim računima. Zamislite šta bi se dogodilo da je pandemija nastupila 2009. ili 2010. godine u vreme prethodne vlasti čija je politika sama po sebi imala dalekosežne negativne posledice.

U vreme onih koji su nam zatvarali fabrike, koji su samo u Kruševcu desetine hiljada ljudi ostavili bez posla, koji umesto da ulažu u zdravstvene ustanove, ulagali su u svoje privatne biznise, a umesto da se brinu o građanima Republike Srbije, brinuli su se isključivo samo o sebi i o svojim bankovnim računima.

Kao mladoj osobi posebno me raduje što su ovim rebalansom predviđena dodatna sredstva u okviru programa - "Moja prva plata" za mlade ljude bez radnog iskustva starosti do 30 godina.

Zbog svega što sam sada navela, ali i zbog većine o čemu su kolege koje su pre mene govorile, ja ću još jednom ističem, podržati ovaj predlog zakona. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Andrijana Avramov.