Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić je pre nekoliko dana kada je govorila o programu rada Vlade, istakla šest ciljeva o kojima je takođe detaljno govorio predsednik Aleksandar Vučić, koji su ključni za budućnost naše zemlje, a i budućnost rada ove Vlade.

Pre nego što nešto više kažem o jednom od tih ciljeva, želim da istaknem da je SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, dobila ogromnu podršku na prethodnim izborima. Mi, poslanici izabrani sa liste Aleksandar Vučić - Za našu decu, dali smo čvrsto obećanje predsednici Vlade da ćemo biti dobri saradnici za sve ono što Vlada namerava da uradi u narednom periodu, a što je predstavljeno u programu.

Iza sebe imamo rezultate, a ispred sebe moramo imati snažnu borbu, jer imamo jasne ciljeve i imamo plan - "SRBIJA 2025" o kome ste i vi govorili jutros, jer budućnost svoju i budućnost svoje dece građani Srbije su nama dali u ruke.

Prvi cilj i prioritet svih prioriteta jeste borba protiv virusa Kovid 19 i očuvanje zdravstvenog sistema, izgradnja i opremanje kovid bolnica, opšta obnova bolnica, domova zdravlja, pomoć zdravstvenim radnicima. Sve su to pokazatelji koji govore da ispravnost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu je pozicioniralo Srbiju tako da se ona u odnosu na neke mnogo bogatije zemlje u Evropi i u svetu izbori bolje.

Posebno zahvaljujući našoj fiskalnoj stabilnosti i ekonomskoj snazi uspeli smo da obezbedimo novac za lečenje, za opremu, ali smo imali kontinuitet, imali smo nastavak izgradnje puteva, škola, vrtića, imali smo i povećanje plata zdravstvenim radnicima, imali smo jednokratnu pomoć za naše penzionere. Ovim rebalansom danas govorimo i o isplati jednokratne pomoći i za zdravstvene radnike.

Mnoga velika sredstva uložena su i u privredu. Građani vrlo dobro znaju kako se malo zemalja u svetu posvetilo povećanju životnog standarda građana, a kako se to ovde radilo i to je upravo obezbedila odgovorna politika i domaćinsko ophođenje prema budžetu, prema novcu naših građana u prethodnom periodu. Možemo samo zamisliti kakav bi scenario bio da je ova pandemija zadesila Srbiju u 2012. godine.

Za naše građane danas važno je da čuju da ćemo mi početkom naredne godine imati povećanje plata, da ćemo imati povećanje penzija, da ćemo imati povećanje minimalne zarade.

Takođe, za naše građane je važno da čuju da Srbija nije zastala kada je u pitanju dolazak stranih direktnih investicija i da mi danas, kada govorimo o rebalansu ovog budžeta, takođe dajemo podršku i za dolazak stranih investicija. Jako nam je važan nastavak otvaranja novih fabrika, jako nam je važan nastavak otvaranja novih radnih mesta. Moramo da obezbedimo budućnost za generacije koje dolaze.

Obećanja koja smo imali u prvom rebalansu smo ispunili, a danas ovim drugim rebalansom mi stvaramo mogućnost za jaču borbu sa korona virusom. Ovu godinu završavamo kao lider u Evropi po stopi rasta.

Pored svega ovoga i pored svakodnevne borbe predsednika Aleksandra Vučića, mi sa druge strane imamo svakodnevne i maliciozne izjave, napade i uvrede i to se više ne gleda da li je u pitanju predsednik, da li su u pitanju njegova deca, da li je Krizni štab, da li je struka, bilo ko, to dolazi od strane onih koji nemaju program, koji nemaju nikakav rezultat.

Slobodno mogu i Đilas i svi njegovi saradnici da izađu pred građane Srbije, kada već imaju toliko prostora u svojim medijima, da kažu što su oni ostavili iza sebe i kako bi se oni, neka daju ideju, neka daju program kako bi se oni borili sa ovom pandemijom koja je zadesila celi svet.

Poštovani ministre, sigurna sam da će se u Srbiji nastaviti izgradnja i puteva i škola i bolnica i vrtića, da ćemo imati stabilne finansije, da će biti povećanje plata i penzija. Takođe, sigurna sam da će se nastaviti ravnomerni razvoj naše zemlje, ali pre svega, što činimo i danas ovim rebalansom, važno nam je da očuvamo zdravlje i živote naših građana.

Želim vam puno uspeha u radu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginici Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Na samom početku, pre svega, da pozdravim predsedavajućeg i sve uvažene kolege, kao i javnost koja prati ovaj prenos.

Da pohvalim našeg ministra finansija koji, evo, već osmi sat sedi ovde. Mi smo svi izlazili, nešto smo i pojeli, otišli smo u toalet, a on sedi ovde, sluša i uredno beleži sve ove diskusije i apsolutno da sve ovo što mi zajedno ovde radimo je sprovođenje jednog programa koji smo i najavili.

Upravo ovaj rebalans, kada pogledate ekspoze koji smo prošli put imali priliku od strane premijerke gospođe Brnabić da čujemo, vidimo da je i ovaj rebalans koji danas imamo pred sobom usklađen sa ekspozeom.

Ono što je, takođe, mnogo važno jeste da je on usklađen i sa planom „Srbija 2025“. To su mnogo važne stvari, a u smislu procena koje je prilikom prvog rebalansa ovde takođe ministar Siniša Mali predstavljao. Vidi se da su te procene bile izuzetno dobre i da smo na neki način čak bili malo više pesimisti u odnosu na ono što je realna situacija koja je predstavljena ovde ovim drugim rebalansom.

Šta smo zaboravili? Zaboravili smo u kojoj se godini nalazimo i da je ovo godina, nažalost, koja je na izmaku, a koju će obeležiti korona virus, velika svetska zaraza koja je na neki način, kao što piše ovde u rebalansu, uticala ne samo na ekonomiju Srbije, već i na ekonomiju čitavog sveta. Mi se ne možemo izolovati od toga, kao što ne možemo da se izolujemo od činjenice da je Srbija praktično bila zatvorena, zaključana, sakrila se od te zaraze u martu, aprilu mesecu, u prvoj sedmici maja i da je ekonomija neupitno u tom periodu morala da stagnira da bi sačuvali ono što je prioritet i jedan od ovih šest prioriteta koji imamo sada i u novoj Vladi i novom sazivu, a to je borba protiv korona virusa, borba za bolji i kvalitetnije zdravlje, za što manji broj obolelih u Republici Srbiji. To je ono što je suština.

Mi smo u redu prioriteta stavili, u tom momentu kada smo svi pokušavali da se snađemo, zdravlje našeg stanovništva na prvom mestu, kao što ga stavljamo i danas. Ali, ekonomija, privreda mora da živi, mora da se razvija, mora da raste. Kada pogledate sve ove mere, da ponovo građane Republike Srbije ne opterećujem statističkim podacima, jer teško je statistikom koja se danas čita i predstavlja, što je potpuno argumentovano da danas govorimo o tome, nahraniti građane Srbije, ali ne predstavljamo mi ovu statistiku da bi pričali o statistici, mi sve što smo obećali smo uradili. Hajdemo zato konkretno, onako kako je ministar govorio da ponovimo stvari koje je Republika Srbija, koje je ovo Ministarstvo finansija, koje je ova Narodna skupština, ova Vlada Republike Srbije, čiji je predsednik kao lider predstavio kako će pomoći njenim građanima u situaciji koja je zadesila čitav svet, pa tako i našu voljenu otadžbinu.

Pa, kada pričamo redom o tome, hajde da se podsetimo na ono što je bilo izuzetno važno za privredu. Od svih ovih danas dušebrižnika koji kažu da Vlada Republike Srbije ne brine o privrednicima, da li su svi u paketu dobili pet minimalaca? Vidim da ima kritičara koji kažu da je trebalo praviti neku klasifikaciju po tom pitanju, kriterijume uvoditi, a ne vode računa o tome tamo gde je onaj privrednik najmanji, koji zapošljava jednog radnika. Jeste, da, naravno, ovo što je i gospodin Marinković govorio, jeste, ekonomski patriotizam je jedno novo radno mesto, svaki dan, svaki sekund, svaki minut ako je moguće da se kroz mere koje se obezbeđuju, kroz zakonodavni okvir, kroz podzakonske akte, kroz atmosferu, kroz ambijent, kroz poruke koje dolaze iz institucija da nisu zaboravljeni. Nisu sigurni bili zaboravljeni ako su dobili pet minimalaca. Istina, ova dva, da budemo potpuno precizni, 60% iznosa minimalca.

Ali, takvu podršku, u smislu bilo male, srednje ili velike privrede, kako god da je nazovemo, nije niko dobio u regionu. Navedite mi primer u okruženju gde su privrednici koji se isto sada prevrću ovih dana i gledaju kako da obezbede, da zatvore ovu godinu, da pošalju završne račune, kako da izađu iz ove godine, koja je to država, budžet, narodna skupština, vlada, vlast imala hrabrosti da povuče takav potez, ili koja je imala hrabrosti da povuče potez, kako je obećano, da svakom građaninu koji se prijavio isplati 100 evra? Zar to nije upravo ono što je jedna od osnovnih definicija ekonomskog oporavka bilo koje zemlje, a to je stimulacija potrošnje? Pa, ko je tih 100 evra u ovoj eri pandemije otišao negde vani i potrošio? Većina ili najveći broj građana ih je potrošio ovde u Republici Srbiji.

Takođe, odmah su uplaćeni indirektni porezi, pa direktni porezi. Neko je dobio platu od toga i otišao svojoj kući i nahranio svoju decu. Kada su se završile ove mere izolacije i svega onoga što smo morali da prođemo, poslao je tu decu u vrtić, u školu i nastavio da radi i da se bori. E, sada oni zagovornici koji su ovde protestvovali pred Narodnom skupštinom Republike Srbije da se ne uvodi policijski sat, sada oni pozivaju na to da se zatvaraju lokali, da se privreda zaustavlja. Sada zagovaraju stvari potpuno drugačije od onoga što su govorili u onom periodu.

Dakle, sada treba sve zaključati, sada ne treba ništa da radi, sada treba da stane privreda i sada očekujemo, kao što možemo da vidimo ovih dana od tih dušebrižnika kako se oni ponašaju kroz njihove portaloide, kroz njihove kvazi medije koje su instalirali da samo truju svojim kontaminiranim vestima koje isključivo imaju za cilj ne urušavanje kredibiliteta ili rejtinga Aleksandra Vučića ili SNS koja stoji na istorijskom maksimumu, već na urušavanju institucija Republike Srbije, jer znaju ako se uruši poverenje u institucije Republike Srbije da će se urušiti i njene javne finansije.

Nema stabilne Srbije bez stabilnih finansija i hvala ovom čoveku ovde koji vodi računa svakodnevno o tome kako i na koji način da se usmeravaju svi prihodi koje imamo, pazeći i vodeći računa kako i na koji način rashodi koje pravimo ne idu u onom smislu rashoda, već da to budu primarno investicije koje će sutra u budućnosti otvoriti nova radna mesta i da to ne budu rashodovane stavke, već da to budu investicione, iako danas možda po potrebi i po nekim budžetskim grantovima moraju tako i da se stave.

Ono što je mnogo važno u svemu ovome reći, takođe da smo mi u ovom periodu brinuli o onima koji su najviše brinuli o građanima, a to su zdravstveni radnici. Ne treba zaboraviti da smo obećali i da smo dali, odnosno imali povećanje od 10% zdravstvenim radnicima i da se sada ovim novim merama najavljuje i ova simbolična, ali jaka poruka u iznosu od 10.000 dinara koja će ići svim zdravstvenim radnicima.

Nismo zaboravili penzionere. Penzioneri su dobili tu jednokratnu pomoć od 4.000 dinara. Bili su u kategoriji kao i svi drugi građani od 100 evra i, ono što je najvažnije za svakog penzionera, i sa ove govornice ovde je to ministar danas ponovio i svi mi ponavljamo, a to je stabilnost isplate svih javnih davanja u budućnosti.

Mi smo danas mogli da čujemo, ono što je najveće olakšanje danas u ovoj eri pandemije, što je ipak privilegija, a to je sigurnost isplate i plata i penzija u Republici Srbiji. To je danas veliki uspeh i svaki nastavak koji bi išao u tom pravcu, da možemo da povećamo za 1%, 2%, 5%, 10% u budućnosti je velika stvar, velika stvar, ako govorimo realnim jezikom. Ako govorimo jezikom populizma, ako govorimo o tome da je ljudima teško, ako govorimo o tome da na ljudskoj nesreći, na ovoj zdravstvenoj nesreći koja je zadesila čitav svet, pokušavamo da uberemo političke poene, nemajući bilo kakav plan drugi, osim da kritikujemo, onda je jasno da je ovde loša namera upravo usmerena u tom pravcu da se institucije uruše i da se uruši poverenje u institucije. To ne treba dozvoliti.

Iz tog razloga, mi smo sve ovo što smo do sada govorili i ispunili, upravo iz razloga, kako je to rekao ministar, da smo protekle četiri godine, iako su mnogi i tu imali primedbi, imali suficit. Mi smo dobrim i predanim radom koji smo imali u proteklom vremenskom periodu, ne mogu reći tu reč, bili spremni za ovakav izazov, jer niko u svetu nije bio spreman, ali smo spremno dočekali i uhvatili se u koštac i, kao što vidite, upravo iz tog razloga mi u ovom momentu možemo imati ovakve grafikone i ovakve predispozicije koje relevantne međunarodne finansijske institucije govore da imamo u ovom momentu – najviši ekonomski rast i da ćemo u budućnosti imati najviši ekonomski rast.

Zlonamernici bi rekli da taj ekonomski rast ne znači ništa, da je to paušalan podatak, pa se valjda mi trebamo, kao oni što se ovih dana raduju, povećanom broju obolelih u Srbiji, tome da treba da se zatvara i da na neki način sve ono što smo imali ovih dana kao ružne vesti u Srbiji proširi. Nema sreće na tuđoj nesreći. Nema sreće i političkog uspeha na tome da svoju kritiku gradite isključivo na onim stvarima koje se odnose na to da govorite bez razloga određene stvari, ne znajući šta bi vi sutra da se nađete u toj poziciji uradili, ali ste spremni isključivo iz tog razloga da kritikujete.

Da završim, mi ne vodimo ovde bitke u Narodnoj skupštini. Mi smo svoju političku bitku dobili i pobedili smo na ovim izborima i dobili smo legitimitet i legalitet. Mi sad vodimo bitku za građane Republike Srbije, da ispunimo sve ono što smo u našem programu definisali i da bi građanima Republike Srbije bilo bolje. Mi sa njima bitku ne vodimo, oni vode bitku sa nama. Mi vodimo bitku da sačuvamo našu ekonomiju, da izgradimo još novih kilometara auto-puteva, Bogu hvala, jednim krakom i prema mojoj Republici Srpskoj i da nas ima više. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Mladenović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre finansija gospodine Mali, cenjeni građani i građanke Republike Srbije, čitajući ovaj rebalans budžeta stekao sam utisak da on predstavlja nastavak upravo one priče koju smo mi, poštovane koleginice i kolege, ovde u ovoj sali toliko puta izgovorili kada smo birali novu vladu gospođe Brnabić, a to je da ova vlada treba da nastavi kontinuitet prethodnih vlada, politiku koja podrazumeva ravnomerno ulaganje u svaki deo naše zemlje, u svaki grad, u svaku opštinu, u svako selo.

Ne mogu da se oduprem utisku da smo mi kao odgovorna vlast u ovim teškim vremenima uspeli da ovim rebalansom budžeta, ali i planom koji je u okviru ovog rebalansa predviđen za naredne dve godine odvojimo značajna sredstva za velike kapitalne projekte, nastavljamo politiku ulaganja, politiku velikih infrastrukturnih projekata. Tu pre svega mislim na projekte u saobraćajnoj infrastrukturi, dakle, na izgradnju novih auto-puteva, novih brzih saobraćajnica, ali i na projekte u komunalnoj oblasti, ali i na značajna sredstva koja ovim rebalansom izdvajamo za ulaganje u poljoprivredu, u zdravstvo, ali i za pomoć privredi.

Ekonomski jaka i nezavisna Srbija treba da brine o svakom svom stanovniku, bez obzira gde on živeo, da li on živeo ovde u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ili živeo u selu Gornji Dubac u opštini Lučani, bez obzira koje je veroispovesti, bez obzira da li pripada nekoj nacionalnoj manjini. Za nas su svi stanovnici isti i svaki od stanovnika naše zemlje treba da oseti napredak i boljitak koji donosi politika SNS i politika našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Kada pričamo o velikim infrastrukturnim projektima, ne mogu a da se ne osvrnem na svoj grad i na svoje selo. Ja sam iz Jabuke, sela kod Pančeva. Ono što je za meštane Jabuke veoma važno, ali i za sve Pančevce jeste najava izgradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Predviđeno je da ovaj auto-put prolazi kroz teritoriju grada Pančeva i na ovaj način ćemo omogućiti Pančevu da prvi put ima direktno uključenje na auto-put.

Pančevo je, nažalost, imalo tu nesreću da prethodnih decenija, u nekim prethodnim vladama koje su činile neke druge političke partije, u kojima su učestvovali neki nazovimo ih politički funkcioneri kojima je njihov lični interes bio ispred državnog interesa, da na svaku molbu koja je iz lokalne samouprave bila upućena ka višim državnim organima uglavnom dobio odgovor – a šta će to vama, pa vi ste blizu Beograda?

Izgradnja ovog auto-puta je samo jedan od dokaza da Pančevo ima prioritet i u ovoj Vladi i u ovoj državi. Ovaj auto-put će našem gradu omogućiti brzu vezu sa svim delovima naše zemlje i ono što je možda najbitnije, da će novoformirana, komunalno opremljena severna poslovna zona koju smo u prethodnom mandatu potpuno opremili, a zahvaljujući zalaganju i trudu predsednika Aleksandra Vučića u nju doveli dva velika investitora "ZF" i "Brose", učinićemo ovu našu poslovnu zonu još primamljivijom i pristupačnijom za neke nove investitore, a naš grad će još više napredovati i još više se razvijati.

Podsetiću vas da je Pančevo u nekim prošlim vremenima važilo za veliki industrijski grad. Kada smo 2012. godine preuzeli vlast u Pančevu, zatekli smo grad bez vizije, grad bez budućnosti, grad bez fabrika. Danas, odgovornom politikom SNS, kako na lokalu, tako i na Republici, možemo da kažemo da se Pančevo poput feniksa izdiže iz pepela. Uzdižemo ga i vraćamo mu stari sjaj.

Pančevo je samo jedan primer u celoj državi. Ovakvih primera je mnogo. Ravnomerno ulaganje u svaki deo naše zemlje, projekti koji se tiču saobraćajne infrastrukture, izgradnje novih auto-puteva, opremanje novih poslovnih zona, otvaranje i izgradnja novih fabrika i novih radnih mesta, renoviranje i izgradnja novih bolnica, škola i vrtića će biti prioritet nove Vlade. Gledajmo u budućnost, stvarajmo je boljom, ali se uvek osvrnimo i pogledajmo u prošlost, kako ne bismo pravili greške koje su pravili naši prethodnici. Na svima nama je da damo svoj maksimum i da radimo najbolje što umemo, kako bismo stvorili još bolju budućnost za svu našu decu. Ono što moramo uvek imati na umu, to je da nas je narod birao i da narodu dugujemo. Upravo vas zbog tog naroda pozivam da podržite ovaj rebalans budžeta. Hvala vam.

Zahvaljujem, narodni poslaniče Mladenoviću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, na početku svog prvog obraćanja u Domu Narodne skupštine želeo bih da se zahvalim SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću na ukazanom poverenju, sa nadom da ćemo svi zajedno raditi na unapređenju parlamentarizma i donositi odluke koje će uticati na bolji život svih građana Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, za koji možemo slobodno reći da je nastavak kontinuiteta usmeren pre svega na rast životnog standarda građana, kao i ubrzanju našeg ekonomskog rasta.

Već na početku 2020. godine susreli smo se sa pandemijom korona virusa, koja je pred Vladu Republike Srbije postavila nove izazove, a to su pre svega zaštita života i zdravlja građana Republike Srbije, očuvanje radnih mesta i nesmetano funkcionisanje privrede. I u tim novim izazovima Vlada Republike Srbije je jasno i odlučno pokazala da država nije tu za sebe, već isključivo za njene građane.

Tu moramo istaći prvi paket ekonomskih mera koje je Vlada Republike Srbije donela radi ublažavanja posledica korona virusa vredan 5,1 milijardu evra, a glavni cilj tog paketa je bio očuvanje ekonomske stabilnosti, a ono što je važnije jeste podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru, kao i direktna podrška svim punoletnim građanima.

Upravo tu je država pokazala da najveći teret ove krize upravo ona preuzima na sebe kako bi privredu dodatno rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica prošla kroz istu.

Jasan pokazatelj da je država jasno prepoznala probleme sa kojima se suočava privatan sektor u novonastaloj situaciji jeste i odlaganje plaćanja poreza na doprinose i zarade, kao i direktna davanja preduzećima kroz isplatu tri minimalne zarade. Ono što nas je izdvojilo u odnosu na ekonomije zemalja u okruženju jeste direktna finansijska podrška svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra.

Ukoliko dodamo i vrednost drugog paketa ekonomskih mera čija je vrednost 564 miliona evra dolazimo do ukupnog iznosa od preko 5,8 milijardi evra što, složićete se, pokazuje jačinu i stabilnost budžeta Republike Srbije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste da javni dug Republike Srbije i pored svih mera koje je država preduzela radi ublažavanja posledica pandemije korona virusa iznosi blizu 60% BDP-a čime je država pokazala da se ponaša pre svega savesno i odgovorno. Ta savesnost i odgovornost se pre svega vide u izgradnji bolnica, domova zdravlja, kao i pomoć zdravstvenim radnicima, te je planiran deficit od 8,75% umesto planiranih 0,5% opravdan, a pre svega iz razloga što je tim sredstvima obezbeđena dodatna primarna i sekundarna zdravstvena zaštita svim građanima Republike Srbije.

Za sve ove mere dobili smo jasno i nedvosmislenu podršku kako građana Republike Srbije, tako i evropskih institucija. Nedvosmislena podrška građana iskazana je na izborima 21. juna ove godine kada je lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ dobila podršku preko 60% izašlih birača, čime su građani Republike Srbije jasno pokazali da podržavaju sve ekonomske mere, da podržavaju politiku kontinuiteta i podržavaju politiku brige za sve građane.

Na kraju bih hteo da istaknem da ću u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, jer smatram da samo ovakvim rešenjima možemo obezbediti bolji i lepši život, kako za našu decu, tako i za sve građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega i čestitam na izuzetno konciznom prvom izlaganju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se truditi da se usko držim današnje teme.

Činjenica je da su oba rebalansa budžeta Republike Srbije uslovljena ili izazvana epidemijom Kovid-19. Drugi rebalans budžeta izazvan je, odnosno uslovljen produženim trajanjem epidemije.

Ono što prvo može da se primeti u rebalansu je deficit od 483 milijarde dinara ili negde oko 8,9% BDP-a, međutim ako se ima u vidu da su paketi mera, prvi i drugi, ukupno teški 690 milijardi dinara, onda taj deficit postaje sasvim razumljiv.

Na kraju 2019. godine planiran je budžetski deficit od 0,5% BDP-a i to je ono što bi bilo da nije bilo epidemije. Posle mera koje su usvojene u aprilu i rebalansa u aprilu bio je planiran deficit od 7,2% BDP-a i naravno posle julskih mera i rebalansa kojeg usvajamo danas, sutra biće, znači, planiran deficit od 8,9%.

Naravno da oba paketa mera, i onaj aprilski i julski, bili su nužni, neophodni, sa ciljem da se minimiziraju štetni uticaji epidemije na privredu zemlje, na nivo zaposlenosti, na nivo likvidnosti privrednih subjekata, na životni standard građana.

Obzirom da je epidemija trajala duže nego što se na početku očekivalo, obzirom da ona ima neko produženo dejstvo, jula meseca izrađen je paket mera znatno lakši od onog prvog, ali koji određene mere produžava u istom ili nešto drugačijem obliku za određene privredne subjekte, ali o uzima u obzir one oblasti, one privredne subjekte koji nisu bili obuhvaćeni prvim setom mera iz aprila meseca. Takođe, povećani su i troškovi zbog potrebe zdravstvenog sistema, odnosno povećanih troškova lečenja, tako da sve to utiče na to da je rast troškova u drugom rebalansu 87,3 milijarde veći nego u prvom. Naravno, imamo tu izgradnju kovid bolnica, domova zdravlja i svega ostalog o čemu su kolege govorile.

Neću govoriti o merama iz prvog i drugog paketa o kojima su kolege govorile, ja bih samo izneo jedno svoje zapažanje da kada je u pitanju mera koja se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na zarade za tri meseca. Odlaganje za 2021. godinu i odlaganje plaćanja poreza za PIO i zdravstveno osiguranje, znači za tri meseca iz ove godine za 2021. a kasnije je drugim paketom produženo, odnosno povećano za još jedan mesec, da nisu svi privredni subjekti od kojih se očekivalo iskoristili tu meru, što je na neki način pokazatelj snage ili zdravog stanja jednog dela privrednih subjekata koji su se odlučili i da isplate zarade i da plate porez na zarade i sve doprinose bez korišćenja onog prava koje im je dala država.

Na taj način mi imamo, recimo, da u ovom drugom rebalansu mi predviđamo 9,3 milijarde veći prihod od poreza na zarade i 24 milijarde veći prihod od poreza na dobit pravnih lica, jer mnoga pravna lica nisu iskoristila odlaganje plaćanja akontacije za drugi kvartal dobiti, poreza na dobit u 2020. godini. Znači, povećanje ove dve poreske stavke u drugom rebalansu za 9,3 24 milijarde, što je ukupno 33,3 milijarde dinara govori o ipak jedno zdravom stanju u mnogim našim privatnim privrednim subjektima kojima je ova mera pomoći bila namenjena.

Kada je u pitanju prihodovna strana u drugom rebalansu, primećuje se nešto manje učešće PDV za 3,2%, odnosno 18 milijardi ali zato imamo povećano učešće ne poreskih prihoda, odnosno prihoda od kazni, taksi, uplate dobiti javnih preduzeća, agencija i tako dalje.

Osim ove dve mere koje sam do sada komentarisao zanimljivo je da još postoji prostora u sredstvima koje je obezbedio Fond za razvoj, znači, od 24 milijarde slobodno je još 10 milijardi dinara i kada su u pitanju garantne šeme države, odnosno garancije koje država daje komercijalnim bankama, gde privredni subjekti mogu da podignu kredit, tu je slobodno još sto milijardi dinara.

Ono što ove mere jesu donele, a naravno mere nije bilo moguće sprovesti bez rebalansa budžeta, jer on obezbeđuje finansijski okvir i pretpostavke za sprovođenje mera, je da smo mi očuvali nivo zaposlenosti i i zanimljivo je pogledati neke podatke. Stopa ne zaposlenosti u prvom kvartalu iznosila je 9,7 procenata, a u drugom to su već mnogi više puta rekli, 7,3%.

Ono što je zanimljivo jeste da je broj formalno zaposlenih radnika u prvom kvartalu za 81.000 veći nego u istom kvartalu prethodne godine, a prvi kvartal obuhvata i mart mesec, kada je epidemija krenula. Znači, 81.000 formalno zaposlenih radnika imamo više u prvom kvartalu ove godine, nego u istom kvartalu prethodne godine i 14.000 neformalno zaposlenih radnika manje.

Kad je u pitanju drugi kvartal, imamo 60.000 formalno zaposlenih radnika više nego u istom kvartalu prethodne godine i 133.000 neformalno zaposlenih radnika manje.

U trećem kvartalu imamo 45.000 formalno zaposlenih radnika više u odnosu na treći kvartal prethodne godine, što govori o očuvanju nivoa zaposlenosti, obzirom da je ukupan broj radnika u trećem kvartalu 2.250.000, što je pola miliona više, od brojke iz 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast ili preuzela učešće u vlasti. Znači, mi danas imamo pola miliona formalno zaposlenih u Srbiji više nego 2012. godine, kada smo ušli u vlast.

Kada su u pitanju zarade, odnosno očuvanje visine zarada, zanimljivo je da u prvih osam meseci 2020. godine, ako poredimo prvih osam meseci ili prosečnu zaradu u prvih osam meseci 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine, imamo da su zarade u javnom sektoru veće za 9,3%, a u privatnom 6,8%. Ta razlika i nije tako velika, iznosi samo 2,5%. Privatni sektor dosta dobro prati javni sektor. Ovaj beg javnog sektora je uslovljen povećanjem zarada u zdravstvu, jer osim povećanja na kraju prethodne godine, imali smo povećanja 10% početkom aprila meseca.

Naravno da je ovo povećanje zarada uslovljeno i povećanjem minimalne zarade, odnosno minimalne cene rada, jer je ona u 2019. godini bila 155, a u 2020. godini 172, dinara, 30.300 neto.

Kada je u pitanju minimalna zarada, moram da istaknem jednu zaista veliku zaslugu ove i prethodnih vlada, a to je da je od 2012. do 2019. godine minimalna zarada povećana za 70%. Negde marta 2012. godine cena radnog sata je bila 102 dinara, a prošle godine 172. Dogovoreno je da sledeće godine bude 182 dinara. Znači, sledeće godine, ako sve bude u redu, biće 80% veća nego 2012. godine.

Naravno da je prosečna zarada znatno manja rasla od minimalne zarade i prosečna zarada je porasla za taj period naše vlasti negde oko 30%, ali je još zanimljivije da je kumulativna inflacija za sav ovaj period negde ispod 15%.

Godine 2011. ona je bila 12,2%, a onda za čitavih sedam, osam godina vlasti SNS kumulativna inflacija je negde ispod 15%, a ove godine, kada je godina krize i velike svetske pandemije, inflacija će biti od 1,5 do 1,8%, što je fantastičan uspeh ove vlade u uslovima krize.

Kad je u pitanju privredni rast, o tome su i drugi govorili, neće biti kao što je planiran 4%, ali neće biti ni tako dramatičan pad, kao što je u drugim zemljama i mislim da je rezultat od 1% pada zaista, na ponos svih nas, najbolji rezultat u Evropi.

Investicije ove godine će doživeti pad od svega 5%, obzirom da je Srbija zemlja sa visokom stopom investicija i da se nastavljaju infrastrukturni projekti. Ovaj pad od 5% nije tako loš, a javni dug će biti, kao što su i drugi govorili, znači 59% BDP, ne više od toga. Setimo se 2012. godine, javni dug je bio 79% BDP. Naravno, da nije bilo epidemije, po projekciji, taj javni dug je trebao da bude 51,4% na kraju godine.

Ono što je zanimljivo, većim prilivom sredstava u Fond PIO i RFZO-a, smanjuje se potreba za učešćem države u sredstvima PIO fonda. Mi smo imali 2012. godine da je gotovo polovinu sredstava za penzije davala država iz budžeta, a pola su bila sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa. Godine 2019. imali smo tri četvrtine sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa i 25% je država dotirala kao učešće budžeta u penzije. Sada, 2020. godine, u prvom kvartalu zanimljivo je da je priliv sredstava u PIO fond 9,5% veći u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, a penzije su porasle samo 5,4%. Kažem, samo. Hoću da naglasim tu razliku koja govori o tome da se sve ovo nije desilo, učešće budžeta Republike u ukupnim sredstvima PIO fonda bilo bi manje nego što je prethodne godine i sigurno bi 80 i više procenata sredstava u PIO fondu bilo iz tekućeg priliva, od doprinosa, a samo 20% iz budžeta Republike.

Nažalost, epidemija je učinila da u drugom kvartalu imamo pad od 23% u odnosu na isti period prethodne godine, ali se stanje brzo popravilo i u trećem kvartalu imamo samo pad od 3% u odnosu na treći kvartal prethodne godine i u oktobru mesecu imamo porast, odnosno oporavak, porast sredstava u odnosu na oktobar prethodne godine. Priliv sredstava je veći za 2%.

Ovo govori da se stvari u privredi brzo oporavljaju. Međutim, sve to, kumulativno gledano, ukupno gledano, uslovilo je da PIO fond prihoduje 9,12% manje sredstava od planiranog iz doprinosa, a to je negde oko 47 milijardi, tako da će država iz budžeta morati da interveniše u tom smislu.

Ono što hoću da pohvalim kod PIO fonda, primetio sam da su, kada su u pitanju administracija i upravljanje, sredstva smanjena za 3,1 milijardu dinara, što znači da se ljudi ponašaju vrlo racionalno.

Juče nas je državni sekretar iz Ministarstva privrede, Stevanović, obavestio, što me je jako obradovalo, da je 13 milijardi rezervisano za javna preduzeća čiji je osnivač država, koja do sada nisu bila sagledana.

Ja ću vam samo kratko navesti primer iz Niša. Mi tamo imamo vodoprivredno preduzeće „Erozija“, koje je državno. Znači, država je osnivač tog preduzeća, ali preduzeće je u smislu sticanja prihoda prepušteno samo sebi, obzirom da licencu za iste poslove ima u ovom trenutku i niz privatnih firmi, niz privatnih preduzeća. Ono se na tenderima koje raspisuju lokalne samouprave ili država ravnopravno, odnosno pod istim uslovima takmiči sa privatnim firmama i zanimljivo je da su sada te privatne firme u prvom paketu bile sagledane. Znači, oni su iskoristili sve one pomoći i mogućnosti koje je dala država kroz prvi paket, a da recimo državno preduzeće koje posluje pod jednakim uslovima, ima pedesetak zaposlenih, takvu pomoć nije dobilo. Juče smo na odboru čuli da će i državna preduzeća koja se nalaze u toj situaciji biti sagledana, što je dobra vest.

Sa ovog mesta bih želeo da iniciram neke ljude u lokalnim samoupravama, ako ima onih koji su se uspavali, da onako kako država vodi računa i donosi i sprovodi mere sa svog nivoa, da i lokalne samouprave treba da sagledaju situaciju. Nisu sva javna preduzeća u jednom gradu ili opštini u jednakoj poziciji. Mnoga od njih su radila, fakturisala obaveze. Te obaveze nisu izgubljene, neke će kasnije biti izmirene, ali taj novac je tu.

Međutim, vi imate tržnicu, odnosno preduzeće koje se bavi isključivo pijacama, na primer u Nišu, koje nije radilo mesec i po dana po naredbi države ili naredbi gradskog štaba i imate situaciju da smo mi u jednom trenutku problem poslovanja i likvidnosti tog preduzeća premostili pozajmicama, koja su učinila druga javna preduzeća prema tržnici, međutim, problem nije rešen i ja mislim da je dokapitalizacija odnosno povećanje osnivačkog uloga lokalne samouprave jedini način da se takvi problemi ispeglaju.

Znači, država rešava one probleme koji su u njenoj nadležnosti, ali mislim da i lokalne samouprave moraju da otvore oči, da sagledaju realnu situaciju i reše probleme koji se nalaze pred njima. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.