Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, svedoci smo vremena kada se celo čovečanstvo zbog globalne pandemije Kovida-19 nalazi na prekretnici koja menja smer budućnosti, menja ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sliku čovečanstva.

Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna, a ne neizvesna moramo se boriti za svakog građanina Republike Srbije, kako u prvim redovima u zdravstvenim ustanovama i čitavom zdravstvenom sistemu, tako i u donošenju dobrih zakonskih rešenja u ovom visokom domu kojima se omogućava prvovremeni i adekvatan odgovor na sve izazove koje ovaj opasan virus nosi. Iz tih razloga su novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđena dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled posledica izazvanih korona virusom, a korona nije ostavila posledice samo po zdravlje već i po ekonomiju svih zemalja sveta.

Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda u Srbiji, a što se iz rebalansa vidi jesu između ostalog kraći i blaži efekti delovanja najtežih epidemioloških mera, odnosno zabrana kretanja i obavljanja određenih aktivnosti i brže uspostavljanje unutrašnjih i međunarodnih ekonomskih tokova blaži pad privredne aktivnosti u odnosu na predviđen sa značajnim izmenama u strukturi BDP-a, mada je on daleko bolji u zemljama u regionu i u odnosu na druge evropske zemlje, izostanak tranzitnog saobraćaja, drastičan pad broja inostranih turista i drugo.

Što se tiče epidemioloških mera tu ću se zaustaviti sa par komentara. Prvo, moram priznati da nam je dosada u ovoj borbi sa pandemijom jako dobro išlo, bar u prvom i drugom talasu čak mnogo bolje zemljama u okruženju u Evropi, podsetiću na hodogram dešavanja.

Prvi slučaj Kovida-19 registrovan je u Srbiji 6. marta 2020. godine. Uvođenjem policijskog časa, koji se pokazao opravdanim na samom početku, sačuvali smo ne samo našu stariju populaciju i hronične bolesnike, već i dobili na vremenu da opremimo bolnice, kako smeštajnim kapacitetima, tako i aparatima, trakama za testiranje i zaštitnim sredstvima. Sve ovo sam navela radi podsećanja o opravdanosti uvođenja ovih epidemioloških mera čime smo izbegli neke loše scenarije poput onog u Italiji.

U aprili mesecu usvojen je prvi rebalans budžeta za 2020. godinu. Program ekonomskih mera omogućio je neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu i građane. Vlada Republike Srbije je na vreme reagovala merama vrednim oko 5,8 milijardi evra za sprečavanje negativnih ekonomskih posledica korona virusa što je 12,5% našeg BDP-a. Prema najnovijim vestima Srbija je najbolja u Evropi što se tiče pada BDP, što su zvanično pokazala najnovije prognoze MMF-a i Evropske komisije.

Naime, Srbije beleži pad od samo 1,5%. Drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, o kome upravo diskutujemo, predviđeni su ukupni budžetski prihodi za 46,5 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila meseca. Toliko o brojevima i neću se više baviti njima, već su moje kolege dovoljno o brojevima pričale, već ciljevima koje treba da ispuni usvajanje ovog rebalansa.

Rebalansom budžeta obuhvaćena je i planirana pomoć i podrška zdravstvenom sektoru. Povećani su transferi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđena kvalitetnija zdravstvena zaštita za sve građane Republike Srbije.

Ne zaboravimo povećanu potrošnju sredstava za dezinfekciju, ličnu zaštitnu opremu, opremanje kovid bolnica, ishranu bolesnika, izgradnje bolnice u Kruševcu i Beogradu, sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, kao i opremanje i renoviranje mnogih zdravstvenih ustanova.

Obuhvaćeno je i povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i planirana isplata jednokratne novčane pomoći zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000,00 dinara. Prijem u radni odnos oko 3.300 zdravstvenih radnika, zbog povećanog obima posla u zdravstvenom sektoru, zahteva i povećan obim sredstava za njihove plate, kao i prevoz do radnog mesta što nije bilo planirano budžetom za 2020. godinu.

Moram da naglasim da mi je posebno drago, kao zdravstvenom radniku, što je premijerka u svom ekspozeu navela kao najvažniji od šest prioriteta nove Vlade jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu pokazala se opravdanom više nego ikada tokom ove pandemije protiv koje se Srbija bori uspešnije nego mnoge bogatije i razvijenije zemlje. Zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao je spremnost, profesionalnost, stručnost na koju svi mi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici širom zemlje bore se danonoćno bez predaka za svaki život stručno i posvećeno i požrtvovano.

Zato koristim priliku da se zahvalim svim svojim kolegama, medicinskim tehničarima, pomoćnom osoblju i ostalim medicinskim radnicima koji su heroji ne ove godine već ovog veka.

Raduje me podatak da će jedan od apsolutnih prioriteta Vlade pored uvećanja plata zdravstvenim radnicima biti i ulaganje značajnih sredstava za edukaciju, medicinsku opremu kao i poboljšanje uslova u kojima zdravstveni radnici rade. Ulagaće se i dalje u zdravstvenu infrastrukturu u koju se u zadnjih par godina značajno ulagalo. Širom Srbije grade se i obnavljaju domovi zdravlja, opšte bolnice i zdravstveni centri koji će povećati naše zdravstvene kapacitete.

Podsećanja radi podaci Svetske banke nam pokazuju da je nivo potrošnje za zdravstvo u Republici Srbiji na mnogo višem nivou od zemalja u regionu, čak i iznad nivoa razvijenih evropskih zemalja. Nameće se zaključak da se ne može reći da se u naše zdravstvo ne ulaže dovoljno. Da može bolje, naravno da može, jer funkcionalno zdravstveni sistem za koji se odvaja dovoljno novca svakako će se suočiti sa svim zdravstvenim izazovima sa mnogo manje problema kada ima dovoljno sredstava za nesmetano funkcionisanje.

Nadam se da će i posle korone vrednosti značaja našeg zdravstvenog sistema kao i to da ćemo naučiti da promenimo prioritete i životne navike. I ovo će proći, ali da bi prošlo potrebno je da svi mi građani Republike Srbije poštujemo mere i sačuvamo svoje zdravlje kako fizičko tako i mentalno, time čuvamo i sebe i zdravstveni sistem koji treba da brine ne samo o kovid bolesnicima već i pruža zdravstvene usluge druge vrste ako se za tim ukaže potreba.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima Adrijana Pupovac.

Poštovani ministre, kolege poslanici, prvenstveno cenjeni građani, dolazim iz grada u kome se nalazi jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi, dolazim iz Bora. Debitant sam u Skupštini Republike Srbije ali i ne u lokalnom parlamentu. Godine 2004. bila sam najmlađi odbornik u Borskoj skupštini, 2008. godine jedan od osnivača SNS u Boru, zatim i direktor, pomoćnik predsednika opštine, ali moja najvažnija uloga koju obavljam u životu i sa kojom se ponosim jeste uloga majke. Zato mi je posebna čast i zadovoljstvo da predstavljam zajedno sa ovim divnim ljudima poslaničku grupu koja apostrofira upravo ono što je za mene najsvetije, a to je budućnost naše dece.

Srbija poseduje ogromne rezerve rude bakra, olova, cinka, izuzetno mnogo uglja. Moram da naglasim i to da nigde u svetu država ne finansira otvaranje rudnika, pa ne može ni Republika Srbija. Iz ovog proizilazi i činjenica da je strateški partner neminovnost. Strane investicije su važne za Srbiju tek 2016. godine zahvaljujući Aleksandru Vučiću one su prešle nivo BDP-a iz predkrizne 2008. godine.

Sećanja radi, moram napomenuti i to da je 2009. godine Srpska banka bila na kolenima. Spoljni dug je ubrzano rastao, bila je eksplozija javnog duga, povećana nezaposlenost, povećana inflacija, uvoz usporen, ali danas, tj. na kraju 2019. godine, javni dug opšte države je iznosio 52,9% BDP-a, što znači da, zahvaljujući našem predsedniku, premijerki, ali i ministru Siniši Malom, imamo izuzetno izbalansiran, tj. uravnotežen budžet ali razvojni, zahvaljujući kome su se u doba pandemije sredstva usmeravala racionalno i efikasno, a ne selektivno i to poštujući princip pravičnosti i konstantne interakcije, tj. međusobnog delovanja ljudi u privredi.

Napominjem i to da se čak i 60% javnog duga BDP-a smatra održivim, po mastrihtskim pravilima koje i propisuju granicu da 60% zaduženosti BDP-a, što pokazuje da je naša zemlja najbolja ne samo u regionu, nego i šire.

Kako se obnavlja prijateljstvo i savezništvo između dve države, upravo je pokazao naš predsednik Aleksandar Vučić dolaskom kineske kompanije Srbija Ziđin koper d.o.o Bor, normalno je da strateški partner koji ulaže svoj kapital ima i većinski udeo, ali moram napomenuti i to da je država uspela da zadrži kontrolni paket u iznosu od 37%. Od dolaska strateškog partnera kompanije „Ziđin“ za pohvalu je to što kada se prođe pogonima bivšeg RTB-a nema gde se ne gradi. Gradi se nova flotacija u Boru i Majdanpeku, gradi se nova elektroliza, proširuje se topionica, proširuju se površinski kopovi, zatim se prave zelene oaze, asfaltiraće se i put Bor-Selište, a ono što je najbitnije za naš Borski Okrug jeste to da će se realizacijom kapitalnog projekta autoputa Vožd Karađorđe povezati istočna i centralna Srbija. Iz tog razloga zahvaljujem se i predlagaču koji me je predložio da budem član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji vodi izuzetna žena i političarka Katarina Rakić.

Dolaskom kineske kompanije ulazi se i dublje u jamu, povećava se proizvodnja kako bakra, tako i zlata. Bolje rečeno, dogovoreno se i ostvaruje. Već u sledećoj godini proizvodnja će biti udvostručena. Bitno je naglasiti da je za ovih godinu i po dana u bivšem RTB Bor, sada „Ziđinu“, zaposleno oko 500 novih ljudi, uglavnom mladih iz Bora i okoline. Moram ponoviti, 500 novozaposlenih, to je jedna fabrika.

Bitno je reći da su neto primanja zaposlenih, tj. njihove plate u proseku 85.000 dinara, što je iznad državnog proseka. Ovako velika primanja nisu rezultat samo teških poslova, jer kažu da je rudarski hleb, hleb sa devet kora, već rezultat odgovornog ponašanja menadžmenta kompanije, Vlade Srbije i priznanje trudu koji je uložio naš predsednik Aleksandar Vučić, prijatelj države Kine i iznad svega čovek koji brine o rudarima, metalurzima i drugim teškim zanimanjima.

Ovo možemo potkrepiti činjenicom da ovi poslovi nisu teški od juče ili od dana kada je Aleksandar Vučić preuzeo mesto predsednika Vlade i predsednika države, već su i ranije imali istu težinu, i u vreme kada je DS bila na vlasti, ali su tada prosečna primanja bila samo 28.000 dinara, što znači tri puta manja.

Ne mogu a da ne kažem, iza ovoga mogu zastati, jer mi to pričaju isti oni rudari koji imaju ova primanja, ja to moram priznati, jer sam bila mlada, tvrde da su plate primane od prodaje preduzeća. Rudarsko-topioničarski basen Bor je tada u svom sastavu imao 22 preduzeća i 22.000 radnika. Osamnaest je prodato, 16 na kraju uništeno, a od para su isplaćivane zarade. Danas su samo tri preduzeća, tj. tri rudnika ali radnici zarađuju sopstvena primanja i to, ponavljam, na zavidnom nivou, 85.000 dinara prosečno.

Treba li navoditi činjenice, ali mislim da ne treba, da je predsednik Aleksandar Vučić, čineći vanljudske napore postigao i postiže vanprosečne rezultate? Možda i nisam trebala ovoliko da govorim, ali izuzev ministra finansija, verujem da niste skoro svi bili u Boru. Kako je demokratska vlast vodila državu, našu vodeću kompaniju i naš grad, svedočili su natpisi na izlaznim tablama u Boru i Majdanpeku, na kojima je pisalo: „Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo“. Danas, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, Bor je grad sa 48 hiljada stanovnika, multikulturni grad u kome živi 27 nacionalnih manjina i, verovali ili ne, 25 hiljada registrovanih automobila.

I ovo mogu reći. Posle prve Skupštine i boravka u Beogradu, vraćajući se u Bor, jednog trenutka sam se zapitala da li sam u Boru ili u Beogradu.

Na kraju, u ime stanovnika borskog okruga i u svoje lično ime, Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima poželela bih mnogo uspeha u daljem radu.

Hvala najlepše.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dijana Radović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tema koja je obeležila 2020. godinu u čitavom svetu i koja je promenila sve segmente društva definitivno jeste i bez sumnja pandemija Kovida – 19.

Uticaj virusa nije zaobišao ni našu državnu kasu. Naime, drugi put ove godine Vlada Republike Srbije morala je da menja budžet, a predlog najnovijih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu danas je pred nama.

S obzirom da dolazim iz zapadne Srbije, predela koji je izrazito brdsko-planinski, ali koji je i poljoprivredni kraj, osvrnula bih se na sektor poljoprivrede, razdeo 24, za koji je rebalansom budžeta izdvojeno dodatnih četiri milijarde dinara.

O važnosti sela suvišno je govoriti iz istorijske perspektive u ovoj situaciji kada je svaki građanin Republike Srbije tokom pandemije lično osetio na svom primeru da nam bez sela nema opstanka.

Krenimo od toga da smo jedna od retkih zemalja koja je i tokom najveće krize bila dovoljno snabdevena osnovnim životnim namernicama. Nijednog trenutka nam nije nedostajalo hrane. Ne samo da je bilo dovoljno namernica za građane Srbije, već smo imali dovoljno i da izvozimo za zemlje u okruženju i na taj način im pomogli.

Velikim delom zahvaljujući i srpskom seljaku, srpskom poljoprivredniku, koji tokom vanrednog stanja nije prestajao da radi, nije prestajao da proizvodi, iako su vanredne okolnosti i te kako uticale na sam plasman robe.

Ne zaboravimo da su nakon zatvaranja pijaca mnoge porodice koje su se bavile isključivo poljoprivredom ostale privremeno bez prihoda, ali naš poljoprivredni proizvođač se i tokom izazova koji nas je zadesio, uspešno snašao i deo svoje prodaje preselio na internet, a bez interneta ne bi bio moguć ni rad od kuće, koji je za većinu poslodavaca bio jedino rešenje tokom zdravstvene krize. Ipak, kuća u koju borave mnogi tokom godine, zamenili su ovog puta zaboravljenim imanjima širom sela u Srbiji. Po ko zna koji put selo nas je podsetilo koliko nam je važno, ali i opomenulo je da moramo da ga čuvamo.

Iako podaci nisu ohrabrujući, svako četvrto selo u Srbiji je u fazi nestajanja. U našim selima je na hiljade praznih kuća, a nažalost naši mladi čekaju priliku da odu iz sela. Ono što je naš zadatak jeste da ih motivišemo i da im damo mogućnost da ostanu u selu. Šta je ono što će ih zadržati na selu? Jeste mogućnost da žive od svog rada.

Ova Vlada je to prepoznala i rebalansom znatno uvećala iznose za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, preko uprave za agrarna plaćanja za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, rebalansom se izdvaja preko 41 milijarda dinara što je za oko pet milijardi više nego što je predviđeno budžetom za ovu godinu. Od toga je preko 26 milijardi dovedeno za direktne podsticaje u poljoprivredi koji obuhvataju stočarsku i biljnu, ali i organsku proizvodnju. Preko devet milijardi usmereno je za mere ruralnog razvoja.

Takođe, ono što je ovim rebalansom izdvojeno jeste i sredstva u iznosu od milijardu i 450 miliona za podršku poljoprivrednim proizvođačima, koji su namenjene za otklanjanje posledica Kovida 19 u ovom sektoru.

Da država vodi računa o poljoprivredi i da želi da uveća njen udeo u privrednom rastu rekla nam je i premijerka tokom izlaganja ekspozea u istom ovom domu. Potrebno je da nastavimo sistemska i strateška ulaganja u poljoprivredu kako bi nam se poljoprivreda modernizovala, a poljoprivrednike naučili da budu i privrednici. Zato je pred nama zadatak da u narednom periodu usvajamo one mere koje će uvećati vrednost naše poljoprivredne proizvodnje. Tu pre svega mislim na izvoz koji je izuzetno dominantan, a odnosi se na izvoz gotovih proizvoda.

Vreme je da se usmerimo na izvoz proizvoda višeg stepena prerade, odnosno gotovih proizvoda, a ne sirovina. Najjednostavnije rečeno jeste zašto bismo malinu ili bilo koje drugo voće izvozili u zamrznutom stanju kada možemo da izvozimo džem, sok ili neke druge gotove proizvode.

Ono što je posebno važno jeste da ne smemo da zaboravimo i to da poljoprivrednik nije samo čovek koji proizvodi hranu, on je čovek koji mora da ima dostojan život i mogućnost makar približno onima koji imaju stanovnici u gradovima. To je jedan od osnovnih zadataka novog Ministarstva za brigu o selu, da oni koji odluče da u selu žive, moraju da imaju dobre puteve, moraju da imaju ambulante, sportske i kulturne sadržaje, prodavnice i sve drugo.

Suština problema mladih u ruralnim područjima jeste nedostatak telekomunikacionih usluga. Kako govoriti recimo o nastavi na daljinu, poslovima na daljinu ili jednostavno osnovnim socijalnim potrebama, ako u mnogim selima ne postoji signal mobilne telefonije ili signal za internet? To su realni problemi koji muče žitelje našeg sela i koje mi moramo da rešavamo.

Tokom proteklih osam godina agrarna politika Srbije pokazala je da je spremna da točak seoskog razvoja pokreće napred i da sve više sredstava, kao što ste i vi ministre rekli, izdvajamo svake godine u budžetu za subvencije poljoprivredne proizvodnje. Takvom agrarnom politikom postižemo ono da se o malom poljoprivrednom proizvođaču jednako pomaže kao i velikom proizvođaču. Ali, da bi rezultati bili još bolji i da ih na svojoj koži osete ljudi koji žive na selu, potrebno je, osim aktivnosti, dva resorna ministarstva, a to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo za brigu o selu, potrebno je i da se uključe i koordiniraju svi ostali sektori. Tu pre svega mislim na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, preko omladine i sporta, zatim lokalne samouprave, zdravstvene zaštite i prosvete.

Jedino tako stanovnici sela mogu da osete kvalitetan život i jedino tako neće po svaku cenu želeti da odu iz grada. Selo je uvek čuvalo Srbiju, a sada je vreme da Srbija sačuva selo, jer bez zdravog i razvijenog sela nema ni prosperitetne Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na prethodnoj sednici smo izabrali novu Vladu i ono što je zanimljivo da nije bio intenzivna debate u javnosti oko premijerke kao prošli put.

Oni koji su je žučno osporavali i podsmevali se, ovog puta su se ućutali, jer premijerka Ana Brnabić i njen tim imaju opipljive i neosporne rezultate. Zbog tih rezultata ušla je u klub premijera sa duplim mandatom.

Zaista sam srećna što takođe je ministar Mali ponovo ministar finansija jer je čovek od znanja i iskustva i dokazano da bilo na kojoj funkciji se nalazi, posao radi maksimalno uspešno.

Ponosno može da se kaže svima da je Srbija napredovala u svim domenima i u svim sferama društva, od začelja je došla do lidera u regionu. Sa dolaskom SNS na vlast, iz godine u godinu se napredovalo, počevši da je ubrzan privredni rast, zatim da smo uveli reforme u državnu upravu, zatim je urađeno puno infrastrukturnih projekata, vraćeno je poverenje i ugled u strane investicije.

Ali, vremena su izuzetno teška. U svom životu teško vreme pamtim kada je bilo bombardovanje i tada smo se plašili neprijatelja odozgo. Sada ne znamo sa koje strane neprijatelj vreba.

Dobili smo pomoć od naših prijatelja iz sveta, ali i mi smo pomagali onima koji su imali manje od nas. Dok su se zdravstveni radnici borili, ne pitajući da li je bolesnik koje političke pripadnosti i da li ima socijalno osiguranje ili nema, drugi su za to vreme u izuzetno teškom vremenu za ceo svet opstruirali sve dobro, opstruirali sve pozitivno i ponovo želeći da nas vrate u blato.

Kad pomislite da nema dalje i da je sve iscrpljeno, vidite da ima, tako da su pokušavali čak i sopstvenu decu, da im služe kao politički poeni. U Srbiji su sva deca jednaka i svom snagom ćemo se boriti da im osiguramo bolju budućnost, kao što ćemo se argumentima boriti protiv svih onih koji lažu i koji žele da nas vrate deceniju unazad. Za takve imam poruku - Nije sve u politici, nije sve u ideologiji, ali nešto je u ljudskoj pristojnosti i etici.

Kod nas nije bilo nestašice ni hrane ni lekova, kao što svi znate, a pandemija i dalje traje i niko ne zna dokle. Sve ovo iscrpljuje i ekonomski našu zemlju. Samim tim napredak u ovim vanrednim okolnostima nije kao što smo planirali, tako da ovo je drugi rebalans, prvi je bio u aprilu mesecu, u pravo vreme kada je epidemija i počela i mi smo ispunili sva obećanja koja smo dali građanima, i to i prema pojedincima i prema privredi.

Što se tiče stanja u regionu, kod nas je sada -1% BDP, u Hrvatskoj je -9%, u Bosni i Hercegovini - 6,5%, u Crnoj Gori - 12% BDP. Vidimo da u regionu zaista smo daleko bolje prošli mudrom i pametnom politikom naše Vlade.

Takođe po procenama MMF, a što se tiče i Evropske komisije, MMF na primer predviđa da će kod nas stopa rasta sledeće godine 2021. biti 5%, a dok će u 2022. godini biti 6%. Evropska komisija je malo tu skromnija, tako da prognozira rast od 4,8% u 2021. godini i nešto manji 3,8% u 2022. godini.

U budžetu, kao što smo čuli na početku ministrovog izlaganja, je projektovano 483 milijarde dinara deficita. Veći je, naravno, nego u 2012. i 2014. godini, ali isključivo zbog pandemije, koja je opasnost za celo čovečanstvo.

Vreme je pred nama gde nas očekuju veliki izazovi, ali mislim da je ova Vlada zaista više nego bilo koja prethodna dorasla tim izazovima. Sve smo to postigli isključivo napornim i vrednim radom predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i želje da iz ovako velike krize izađemo kao pobednici.

Ovo je naš način da kažemo svim građanima da će uvek, i u ovako teškim i izazovnim vremenima, moći da računaju na pomoć svoje države.

Takođe, zahvalila bih se ministru Malom na svemu što je učinio za ovu zemlju, što je blagovremeno reagovao i sprečio kolaps finansija, što nije slučaj u mnogim zemljama. Imam poverenje u vas da sve što budete učinili u budućnosti, da je to najbolje za Srbiju u datom trenutku. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Jelica Sretenović.

Hvala.

Poštovani ministre, drage kolege poslanici, zamislite jedno veliko more i na tom moru jedan dosta neodržavan brod koji se zove kultura. Plovi naš brod, reklo bi se mirno, ali monotono. Odjednom, uspenuša se more, smrači se nebo, sevnuše munje, dunuše vetrovi i počeše da bacaju naš brod na hridi i grebene. Voda je već stigla do palube. Šta će kapetan? Šalje poziv SOS, apel za pomoć brodu kultura. U pomoć pristiže najbliži brod, po imenu ministarstvo i počinje da spašava putnike sa broda kultura, čitavo ljudsko blago, i muzičare i kompozitore, dirigente, operske pevače, baletske igrače, glumce i reditelje, pisce i pesnike, slikare, vajare i još, još i još.

Kada su bili na sigurnom, priveza brod ministarstvo brod kulturu, uplovi u Crno more, pa u Dunav i dođe u zemlju Srbiju, a na obali stoje ljudi suncem obasjani, srećni. Vratio se brod kultura u Srbiju, treba ga popraviti, ali tu je. Odjednom je besmisao dobio smisao.

Eto, ja bih volela da je to tako. No, mi brod ne možemo ni popraviti, jer je ulaganje za kulturu smanjeno za skoro dve milijarde dinara.

Ne mogu da verujem da nije bilo moguće napraviti neki balans i ne ugroziti još više onaj već neodržavani brod.

Razumem da smo u koroni i da je teško, ali vas molim da za sledeću godinu iznos ne bude isti kao u rebalansu. Uzmimo se u pamet, SOS za kulturu. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Marijana Krajnović.