Poštovani predsedniče, predstavništvo, uvaženi ministre, koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, pa nakon velikog broja izlaganja prethodnih kolega, ostalo je malo toga da se doda, kaže nešto novo ili da se napravi neki osvrt dodatni na rebalans budžeta, ali to ne znači da moramo da se stidimo ili da ne ponovimo ono što je dobro.
Neko od prethodnih govornika, mojih kolega, istakao je jednu jako bitnu stvar kojoj se nismo dovoljno posvetili, a to je činjenica da o rebalansu i o novcu koji danas postoji u budžetu naše zemlje ne bi govorili da nije došlo do onih, moramo priznati, bolnih reformi koje su se dešavale 2014. godine. Moramo priznati da za uspeh i Vlade, i same Republike Srbije najodgovorniji su građani Srbije, koji su te 2014. godine izneli najveći teret, a među njima penzioneri kojima smo i danas zahvalni za svu onu žrtvu koju su podneli u tom periodu.
Da tada nismo napravili zaokret u našoj ekonomiji, doživeli bi kolaps i pitanje je da li bismo imali danas o čemu da raspravljamo.
Nešto na šta moraju građani Srbije da obrate pažnju i da se zamisle u jednoj sekundi jeste i činjenica da samo vratimo vreme i da pomislimo kako bi se država borila protiv korone da se ona desila 2012. godine ili 2013. godine? Da li bi bila ovako uspešna i koliko bi žrtava imali da nam se to ne daj Bože desilo 2012. godine ili 2013. godine, kada je zemlja Srbija u svakom pogledu i svakom smislu bila na kolenima.
Ono što smo danas čuli ovde jeste samo dokaz jednog kontinuiteta koji ima Vlada Republike Srbije, kontinuitet politike SNS koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić i najbolje dokazuje i pokazuje da i kada smo slušali ekspoze premijerke gospođe Ane Brnabić i kada smo usvajali predlog da se osnuju tri nova ministarstva, smo dobili danas potvrdu kada vidimo za šta se i gde usmerava novac putem ovog rebalansa.
Da pričamo sada o tome da smo odvajali 100 evra svakom punoletnom građaninu kako bi pomogli da se što lakše prebrodi ova kriza, mislim da je suvišno jer je više puta ponovljeno. Ali, ponoviću još jednom da je to samo pokazatelj da država ume da stane iza svojih građana onda kada je to najpotrebnije i kada je najteže.
Smatram da sve ono što smo danas čuli i što je ovlašćeni predlagač, moja koleginica Aleksandra Tomić pričala i što je govorio gospodin Siniša Mali najbolji su dokaz kako može da se odvoji novac kada se domaćinski vodi ministarstvo, kada se domaćinski vodimo novcem svih građana Srbije.
Ono što moramo da napomenemo i što je najbolji osvrt na sve ono što se dešava danas, jesu činjenice i samo da pogledamo period kako je bilo nekada ranije, a kako je danas i danas smo više puta čuli, ali mislim da je to nekako govoreno bez nekog posebnog osvrta. Dakle, ljudi imamo činjenicu da je do 2012. godine ili 2013. godine nezaposlenost bila 24%.
Danas je nezaposlenost na rekordnih 7,3%. Ako ćemo da pričamo o tome da li su to građani osetili u svom džepu, pa naravno da jesu, jer je prosečna plata tada bila negde oko 350 evra, dok je danas preko 510 evra. I to nije dovoljno i mi se na tome nećemo zaustaviti. Zato je u programu „Srbija 2025“ predviđeno da prosečna plata bude iznad 900 evra, i nikada nećemo stati uljuljkani poverenjem koje nam daju građani.
Ove stvari moramo uvek da podvlačimo iz prostog razloga što smo svi zajedno kao predstavnici SNS, ali pre svega predsednik Aleksandar Vučić, a zatim i vi gospodine ministre, ovih dana izloženi jednom vrstom linča i torture gde vas na najprizemniji način prozivaju oni koji su Srbiju bacili na kolena. Indirektno i direktno oni su krivi zašto je naša zemlja bila 2012. godine i 2013. godine na ivici bankrota.
Neverovatna je doza licemerstva da danas ljudi koji su sve činili da upropaste našu zemlju, a da paralelno sa tim od sebe naprave multimilionere danas drže slovo i kritikuju ljude koji prave evidentne rezultate. I prosto mi je neverovatno danas kada čujem da najgori gradonačelnik u istoriji Dragan Đilas kritikuje bilo koga za bilo šta.
Vi ste imali i tu priliku i bili ste gradonačelnik Beograda, sećate se kakvu ste situaciju zatekli, o kasi i ne želim da govorim, jer kase faktički nije ni bilo, ostavljen vam je dug od milijardu i 200 miliona evra. Ostavljena su vam rasturena preduzeća, ostavljen vam je javašluk i sa time je bilo neophodno da se neko izbori. I dan danas se vraćaju ti dugovi i dan danas se rešavaju repovi koje nam je Dragan Đilas ostavio, ali je neverovatno da neko ko je direktno upropastio grad Beograd po direktnom odgovornošću, danas pretenduje da bude, ne znam predsednik Vlade, predsednik Republike i sve predstavljajući sebe kao neko novo lice, kao da nikada nije imao priliku da za nešto odlučuje i da se za nešto pita. I prosto čovek mora da se zapita da li on stvarno toliko smatra da su ljudi ovde u Srbiji zaboravni, da patimo svi od neke kolektivne amnezije i da smo svi zaboravili kako je on u periodu dok je bio na vlasti od jednog propalog preduzetnika sa 74 hiljade evra, došao do bogatstva od 25 miliona evra samo u nekretninama.
Ne želim da pričam o 619 miliona evra koje su njegove firme zaradile trgujući državnom televizijom dok je on bio vlast, dakle, dok je on bio država, ali moramo svi zajedno da sagledamo neke stvari i da pogledamo realno da danas najveći kritizeri i ovog rebalansa i svake odluke koju donosi Vlada republike jesu upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili. To je vrhunac licemerja i uvek i na svakom mestu te stvari moramo da ponavljamo iz prostog razloga što i u narednom periodu, uzimajući u obzir da Korona virus će potrajati, donosićemo i teške mere, uveren sam da će biti i nekih situacija za koje će oni pokušati kao i svako da iskoristi za svoje neko sitno politikanstvo, bićemo izloženi i vi i mi i svi zajedno jednoj vrsti linča, kao i svaki put do sada.
Izdvojili ste jednu jako bitnu stvar, da smo četiri godine zaredom imali suficit i složio bih se sa nekim od prethodnih govornika, Srbija je u prethodnom periodu evropske i svetske rezultate na najvišem nivou beležila u sportu. Beležili su i neki naši naučnici, mladi, pametni ljudi, ali u ekonomiji smo se uvek stideli negde i bili smo u kraju.
Sada kada smo po svim relevantnim mišljenjima na prvom mestu i dalje ta slika bivšeg režima DS pokušava da nas ubedi da eto i taj MMF su SNS botovi, svako ko nas pohvali i to su bodovi, a svako ko nas kritikuje to su najpametniji ljudi na svetu. I tu vidite koliko ti ljudi su više izgubili svaki dodir sa zdravim razumom.
Ono o čemu ste vi gospodine ministre pričali jeste najbitnije što se tiče ovog rebalansa, a i biće samo uvod u budžet za 2021. godinu, a to je dodatno jačanje naše ekonomije i dodatno jačanje borbe protiv Korona virusa. Ovde su kolege pomenule i zaista je na ponos činjenica da se grade kovid bolnice i u Kruševcu i u Beogradu, činjenica je da pored opšte krize u svetu, mi ne odustajemo od bitnih projekata, od investicija, ne odustajemo od infrastrukture i time pokazujemo da sve ono što smo štedeli i što smo pravilno rasporedili u prethodnom periodu sada dolazi kao plod za sve naše građane.
Mislim da je jako bitno istaći ovo što se napomenuli takođe u svom izlaganju, to je činjenica da subvencionišemo za 5,1 milijardu dinara poljoprivredu i mislim da je to jako dobro, jer je ovo samo nastavak naše brige za selo i otvaranja ako možemo tako reći, novog ministarstva koje će se baviti tim pitanjima.
Gospodin Nedimović, uveren sam da će zajedno sa novim ministrom uspeti da naše selo dodatno ojača i uzimajući u obzir da imam i prijatelje i rodbinu na selu, ova vest ih je jako obradovala. Tako da i potražnja za tim subvencijama je mnogo veća nego u prethodnom periodu. Smatram da je to jako dobro.
Ono na šta još moram da se osvrnem i sa time ću završiti uvažavajući, da i ostale kolege imaju još mnogo toga da kažu, novca ima onoliko koliko se štedi i koliko se pametno taj novac ulaže i investira i kada se misli o svakom dinaru. Da su se neke prethodne vlasti ponašale prema budžetu Republike Srbije kao prema svom kućnom budžetu, ne bi imali tolike probleme 2013, 2014. godine ili 2015. godine. Da su vodili računa o svakom dinaru, a ne da vode računa kako će im svaki drugi ili treći završiti u svom džepu, ne bi mi bili u tako teškoj situaciji.
Mislim da ste tu u pravu gospodine ministre, kada ste rekli kada se vodi računa o svakom dinaru i da on ne ode na stranu i da se ne proneveri, onda novca ima. Kako su oni vodili računa, čuli ste na primeru grada Beograda, ali najdrastičniji primer je i sa time ću završiti, jeste primer opštine Stari Grad. Đilasov kandidat za gradonačelnika Marko Bastać, koji se proslavio koje kakvim aferama švercovanja od 13.000 evra, preko granice, preko onog da se i ne vraćam na kuma, zlostavljanja kuma, dok je vodio opštinu Stari Grad, u periodu od 2016. do 2020. godine, pazite sad, za razno razne agencije je izdvorio 1,7 miliona evra. Dakle, jedna opština je za četiri godine izdvojila 1,7 miliona evra za razno razne agencije koje su služile samo za ispumpavanje novca građana Starog Grada, građana Beograda. Te agencije su pare dobijale na razno raznim tenderima, a onda su te agencije na ruke isplaćivale taj novac aktivistima ili funkcionerima Đilasovog saveza. De fakto, građani Starog Grada su plaćali one ljude koji su se tukli ovde sa saobraćajnim znacima, koji su napadali ovaj dom pokušavajući da ga sruše, da ga zapale, de fakto je su svi građani plaćali aktiviste Dragana Đilasa, Marka Bastaća, Vuka Jeremića i Boška Obradovića da se ponašaju kao huligani po gradu Beogradu. To nam najbolje oslikava kako oni doživljavaju državnu imovinu i državna sredstva.
Da ne govorimo o tome da je u opštini Stari Grad bila Televizija Šabac, da ne shvati neko pogrešno, nemam ništa ni protiv jednog medija, ali samo mi objasnite kakva je logika da Televizija Šabac ima prostoriju u opštini Stari Grad.
Dok se cela zemlja i svaka opština u Srbiji i ceo grad Beograd borio da olakša život građanima, da im izađe u susret u nabavci sredstava za dezinfekciju, za čišćenje, maski, rukavica, opština Stari Grad, pazite sad, u doba Korone, krize opšte, izdvaja više od 14 miliona dinara za kupovinu računara u opštini Stari Grad. Ljudi moji, jel moguće da su vam najpreči poslovi bili kupovina računara u opštini Stari Grad. Na 75 zaposlenih koliko ih je bilo u toj opštini, izdvojili su više od šest miliona dinara za kancelarijski materijal. Ljudi moji, šta će da rade sa šest miliona dinara za kancelarijske potrebe na 75 zaposlenih? I to vam najbolje oslikava kako su oni doživljavali kasu, a da je prevedemo, ako je još nekom to teže da shvati, dakle, kao plen koji treba poharati na sve moguće načine nameštene tendere i ostale kombinacije kako bi oni rekli, te pare izvući, staviti u svoje džepove, dati aktivistima i onda njih pustiti da se bore za njihov lični interes i za to da Dragan Đilas opet sedne u fotelju.
Kako bih sa tim završio, previše sam govorio, nisam očekivao da će ovako vreme brzo proleteti, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti u ime svih građana Srbije da nastavite sa ovom odgovornom politikom ulaganja sredstava svih građana Srbije, da dosledno sledite politiku Aleksandra Vučića koja je započeta još 2014. godine i da svi zajedno, kao i Skupština, kao Vlada, kao jedan veliki tim sa našim građanima, od naše Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život, jer mi drugu zemlju nemamo i prečeg interesa od boljeg života naše dece i svih građana u Srbiji nemamo. Hvala vam i živela Srbija.