Zahvaljujem.
Reč ima Samir Tandir.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama je rebalans budžeta drugi u ovoj godini. Zašto je drugi već smo čuli. Ministar je u obrazlaganju bio jako detaljan. Pred nama je jako detaljan i sadržajan materijal i ono što ja hoću posebno da istaknem, lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić je već istakao da ćemo u Danu za glasanje glasati za ovaj rebalans.

Zašto ćemo glasati jeste, pred izazovom sa kojim smo se suočili mi i čitava planeta i svo društvo, osim borbe za zdravlje, što je prioritet broj jedan, prioritet broj dva svakako je bila borba za radna mesta. Paket, set ekonomskih mera koje je sprovela Vlada Republike Srbije je nešto što svakako moramo pozdraviti, prvenstveno kada se tiče najosetljivije grupe našeg društva, to su naši penzioneri, kada se tiče podrške svim građankama i građanima u iznosu od 100 evra. Posebno, ono što želim da istaknem jeste povećavanje ličnih dohodaka ljudima koji su zaposleni u zdravstvu, koji su zaista suštinski naši heroji, koji su ovu borbu izneli i dan danas se bore sa ovom pošasti sa kojom se naše društvo i čitava planeta suočava.

Ono što takođe hoću da istaknem kao jednu jako pozitivnu stvar jeste set mera podrške ljudima koji su zaposleni u turizmu, ugostiteljima, hotelijerima jer to je zaista branša od koje dosta živi građanki i građana u Republici Srbiji, a koja je zaista pogođena krizom koja je pogodila naše društvo. Ovaj set mera im je zaista neophodan da bi oni preživeli.

Ono što moram da istaknem i sa čim nisam saglasan jeste smanjenje sredstava nacionalnim savetima nacionalnih zajednica. Smatramo da je to dokaz demokratije, dokaz vladavine prava, dokaz odnosa i Vlade i države prema manjinskim narodima koji žive u Republici Srbiji.

Umesto smanjenja budžetskih sredstava, tu moramo da radimo jednu suštinsku kontrolu. Ne znam koliko ministar, koliko Vlada znaju da su određeni nacionalni saveti postali partijski servisi, gde se budžeti usvajaju, budžetska sredstva troše, a da članovi, većnici Nacionalnog saveta apsolutno ne znaju na koji način da se oduzimaju mandati, da se opozicionim odbornicima u pojedinim nacionalnim savetima ne uplaćuju doprinosi koji su po Zakonom o nacionalnim savetima obavezni.

Možete misliti šta bi se desilo da nekom poslaniku ovde u Skupštini Republike Srbije neko ne uplaćuje doprinose.

Ono što hoću posebno da istaknem jeste da ovde imamo u rebalansu tretirane pojedine ustanove, kao što su GAK, kao što su „Dedinje“, kao što su „Narodni front“ i to je dobro zašto izdvajamo sredstva za te ustanove koje svima nama u ovoj državi trebaju.

Ali, hoću da istaknem da treba posebnu pažnju da posvetimo bolnicama i domovima zdravlja u Sandžaku, pogotovu u Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, jer imamo maćehinski odnos Zdravstvenog centra Užice prema tim bolnicama, a prema statističkim podacima u ovom trenutku sada, najviše zaraženih po glavi stanovnika od Kovida 19 imamo u tim opštinama, znači da se direktno tim bolnicama i domovima zdravlja pomogne. O situaciji u Novom Pazaru i potrebi izgradnje kliničkog centra više puta sam u prethodnim diskusijama govorio.

Takođe, ono što hoću da istaknem, spomenuli smo u ovom rebalansu i određene gradove i opštine. Ne sumnjam da je njima finansijska pomoć iz budžeta kroz rebalans neophodna, ali ono nešto što nismo tretirali ovim rebalansom, moramo tretirati novim budžetom. To su takođe opštine i gradovi u Sandžaku, to su većinom opštine i gradovi koji su devastirana područja. Svi građani i građanke koji na tom prostoru žive, jako teško žive. Isticali smo problem opštine Sjenica gde dug opštine Sjenica u ovom trenutku je skoro dve trećine budžeta. Znamo kako su tamo oštre zime, kako se jako teško živi i ukoliko ne budu imali podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, jako je veliki izazov sa kojim se oni suočavaju kako će tu zimu građani koji žive na Pešteru da izdrže.

Ista je situacija i kada govorim o opštinama Prijepolje, Priboj i Nova Varoš. To su devastirane opštine i Ministarstvo finansija prema njima mora da ima poseban tretman. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća prijavljena za reč, Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, analizirajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, stiče se utisak da se njegovim donošenjem stvaraju uslovi za sprovođenje zadataka javnih finansija u Srbiji.

Najpre, u uslovima pandemije koja u svim segmentima društva izaziva negativna ekonomska kretanja kako na globalnom, tako i u našoj zemlji, rebalans svakako omogućava lokaciju sredstava kojima se obezbeđuje nesmetano finansiranje, pa mogu slobodno reći, borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi.

Drugi, ne manje važan zadatak, jeste umanjenje negativnih posledica po privredu i život građana koji u najneposrednijoj meri, ukoliko se ne reaguje blagovremeno, mogu osetiti sve negativne efekte koje pandemija virusa izaziva.

Kao što vam je poznato, početkom aprila ove godine, Vlada Srbije je usvojila program ekonomskih mera za smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom kako bi se očuvao standard i likvidnost privrede i stanovništva, sve sa ciljem ostvarivanja pozitivnog efekta na pokretanje jedne sveobuhvatne privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Činjenica je da ekonomska kriza u ovom trenutku pogađa čitav svet i nikako ne dovodi u pitanje osnovni model kapitalističkog privređivanja, odnosno tržišnu ekonomiju. Međutim, moram da pomenem to da socijaldemokratski model privređivanja podrazumeva da tržište često samo po sebi nije dovoljan samoregulišući mehanizam i da država, naročito u uslovima krize koju imamo danas, mora da posebne za korektivnim instrumentima. Upravo je rebalans budžeta o kome danas govorimo jedan od njih.

Način na koji država interveniše kako bi se predupredili negativni efekti pandemije odgovaraju programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije, a ideja koja stoji iza jedne takve intervencije jeste da se pomogne što većem delu, pre svega privatnog sektora da opstane, tako da trenutni pad poslovne aktivnosti koji imaju, koji se očekuje ne dovede vremenom do trajnog i prekovremenog gašenja radnih mesta, ogromne štete za građane, privredu, pa i na kraju i za same javne finansije.

Da li će ovako snažna državna intervencija imati uspeha, pre svega, zavisi od tri činioca: prvo, da sve mere budu ekonomski racionalne, drugo, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i treće, da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja.

Suštinu rebalansa budžeta treba tražiti u razlozima, odnosno uzrocima koji su uslovili potrebu za njegovim donošenje. Ako je to pa makar i delimično saniranje ekonomskih posledica izazvanih pandemijom, što opet sa druge strane, stvara uslove za realno planiranje budžeta, a to nas vrlo brzo očekuje, rukovodeći se parametrima koje smo u ovoj godini imali, e onda mislim da tu uopšte ne postoji razlog za negativno posmatranje i analiziranje ovog predloga budžeta.

Iako je rast ekonomske aktivnosti može se reći bio solidan tokom prvog kvartala ove godine, već u aprilu beleži se snažan pad privredne aktivnosti najpre u sektorima turizma, saobraćaja i rekreacije, i to je logično, ako uzmemo u obzir da su preduzete mere zdravstvene zaštite direktno uticale na njih i njihovu sferu poslovanja.

Takođe, sa velikim problemima suočile su se i kompanije u onim delatnostima koje imaju značajnu uvoznu komponentu, imajući i vidu poremećene lance snabdevanja, pa se tako vremenom dvocifreni rast izvoza koji smo imali u januaru i februaru preokrenuo u dvocifreni pad tokom naredna tri meseca.

Prema trenutno raspoloživim podacima, procenjuje se da bi pad BDP u 2020. godini mogao biti oko 3%. Naime, relativno visoki rast BDP u prvom kvartalu projektovan je u tom trenutku u sladu sa očekivanim pozitivnim efektima u okviru uslužnih delatnosti, ali i u oblastima trgovine, saobraćaja i turizma. Međutim, u tom trenutku se još uvek nisu mogli videti uticaji krize na privredu. To znači da bi u preostalom delu godine realno i mogli očekivati niži, odnosno veći pad BDP-a.

U kontekstu napred navedenog, pomenula bih i to da se ovim rebalansom pruža direktna podrška hotelijerskom sektoru, odnosno rebalansom su dodatno obezbeđena sredstva namenjena hotelskoj industriji u gradovima Srbije, i to, pre svega, kroz jednokratnu direktnu subvenciju svakom pojedinačnom hotelu u iznosu od 350 evra po ležaju i dodatno još 150 po smeštajnoj jedinici.

Složićete se sa mnom da svakako na ovaj način treba posmatrati vid izlaska iz jedne krize u kojoj se sektor turizma nalazi.

U prilog napred navedenom, treba pomenuti i to da je i pored svih teškoća i nepoznanica koje sa sobom nosi period pred nama, Fiskalni savet Republike Srbije je ocenio da Srbija trenutno ima sasvim dovoljno kapaciteta da izdrži tekuću krizu bez nekih značajnih makroekonomskih stabilnosti.

Dozvolite mi da svoje izlaganje zaokružim uverenjem da je pandemija korona virusa postavila pred ekonomsku politiku naše zemlje velike izazove, pre svega u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva. I zato je veoma važno na ovaj način pažljivo izabranim merama ekonomske politike blagovremeno odgovoriti na svaki od njih.

Mislim da sa ovim rebalansom budžeta to i čini. I zato će SDPS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Još jedno izlaganje u ovom delu sednice, narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite.

Hvala.

Čuo sam, ministre, od svojih profesora na ekonomskom fakultetu da Srbija ima problem sa 500, 500 dinara, 500 maraka, 500 evra. Kažu kad god Srbija u istoriji dođe do 500 nečega, desi se rat, kriza, unutrašnja, spoljna i vratimo se kao nesrećna nacija na negde 200, 300 evra i uvek se to desi.

Ekonomija je istovremeno i istorija, a mi smo ovde u Skupštini Srbije pozvani da pišemo, menjamo i stvaramo istoriju Srbije, da Srbija izgleda drugačija zemlja, ne onakva kakvom smo je nasledili i da nova generacija živi u ekonomski razvijenoj državi.

Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini za jednu fiskalnu teritoriju, ali budžet Republike Srbije je mnogo više. To je budžet Republike Srbije i srpskog ekonomskog prostora, odnosno svih Srba koji žive na ovom prostoru. Budžet je urađen poštujući dinamičke i statičke principe. I nema javne rasprave, zato što budžet Republike Srbije u ovom trenutku, a ja znam da govorim o rebalansu, ali rebalans je budžet za 2020. godinu, govori o snazi srpske ekonomije.

Srbija je država sa najvećim ekonomskim potencijalom na zapadnom Balkanu i mi toga ne treba da se stidimo. To što nekada nismo koristili tu šansu, to je naš problem. Rad, disciplina i odgovornost, a i budžet za 2020. godinu su dokaz da možemo da budemo lideri na zapadnom Balkanu i toga ne treba da se stidimo.

Godine 2014, kada smo ušli u fiskalnu konsolidaciju, mnogi su pričali o fiskalnoj konsolidaciji. Ja sam sa malo ljudi govorio da u stvari menjamo ekonomski poredak Srbije, da jednu unesrećenu ekonomsku naciju, koja ima ogromne potencijale, vratimo tamo gde jeste. Imali smo viziju, donosili smo odluke, činili smo dela i učinili smo da Srbija danas izgleda drugačije. Bilo je tu predsednika Vlada, bilo je tu ministara, bilo je tu narodnih poslanika iz skupštinskih saziva i svi su oni dali svoj doprinos, ali bez Aleksandra Vučića Srbija danas ne bi izgledala ovako kako izgleda.

Godine 2015, 2016, 2017. stavili smo temelj za ovaj rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet 2020. godine. Slaba Srbija, kakva je bila u ekonomskom smislu, nikada ne bi mogla da preuzme teret odgovornosti od pet milijardi i 800, koliko smo preuzeli u ovoj godini da spasimo socijalne prilike u Srbiji. Sve mere su usmerene na socijalnu politiku, da li direktno ili indirektno, preko privrede, stanovništva, ali suštinski kao država jaka preuzimamo teret socijalne odgovornosti u teškim ekonomskim vremenima. Jaka ekonomska država uspela je da spasi makroekonomske parametre 2020. godine. Jaka i uspešna država treba to da učini i 2021. i 2022. godine, i to je manje –više dovoljno.

Kenzijanska teorija, principi i pravila, to je ono što Srbija danas, Vlada Srbije radi u ekonomskoj politici. Primenjujemo pravila iz 1934. godine bez bilo kakve kritike monetarista o poreklu novca. Ja znam da se mi razlikujemo po ulozi multiplikatora, ali to je ono što nas čini različitim, sa jasnom vizijom da imamo zajednički isti cilj.

Kriza je ekonomska, velika je i tek smo na početku. Ja ne mislim da je kriza izazvana korona virusom. Kriza je ugrađena u funkcionisanje globalne ekonomije od 2016. godine. Od 2006. godine, kaže MMF, Evropska unija je bila na piku produktivnosti, sve druge ekonomije su otprilike tu negde. Kada imate manje investicija, kada imate manje radne snage, onda se nađete u ekonomskoj krizi iz 2008. godine.

Ekonomska kriza iz 2008. godine rešava je primarnom emisijom i deficitima. To nije održiva teorija. Ako imate deficit od tri hiljade bilijardi, ako imate hiljade milijardi štampanog novca, suštinski vi kažete da ne važi Sejev prvi zakon u ekonomskoj teoriji.

Kvanta teorija novca ne postoji, ako se to prihvati. U stvari, ne postoji klasična ekonomska teorija, neoklasična ekonomska teorija, u stvari ne postoji ekonomska sloboda, a ekonomska sloboda je skopčana sa slobodom. Ona je direktno povezana sa ljudskom prirodom.

Ekonomska kriza, nažalost, pogađa i Srbiju. Mi ne možemo da se ogradimo od posledica ekonomske krize, ali prvi put u istoriji mi nismo za državu Srbiju učinili da smo izazvali ekonomsku krizu. Ekonomska kriza je nasleđena, ona je posledica činjenice da se globalne stvari dešavaju tako kako se dešavaju.

Godine 2018. i 2019. crpeli smo efekte fiskalne konsolidacije zato što smo imali ekonomski rast koji je bio fantastičan. Nadamo se da ćemo 2021. i 2022. godinu preživeti i učiniti da Srbija i dalje zadrži taj trend.

Naravno da imamo deficit u budžetu. Naravno da je deficit sasvim normalna posledica ekonomske krize i naravno da ja, kao i u martu, kažem da nije bitno da se držimo Mastrihta i da nam javni dug bude na 60%. Mi ne možemo da ograničimo sebi pravo da nam raste privreda i ekonomija držeći se Mastrihta od 60%, jer to više niko u Evropi ne čini. Sve ekonomije su mnogo više zadužene. Sve države imaju mnogo veće deficite. Nema razloga da Srbija ne ide preko 60% zaduženosti i svesni smo da to moramo da činimo odgovorno i svesni da taj dug nekad moramo da vratimo, ali ne trebamo sebi da stvaramo barijeru od 60% javnog duga.

Danas imate MPL-ove koji rastu u svim zemljama EU, imate jednu ogromnu neizvesnost i Srbija pokazuje svojim primerom, odgovornom politikom koju vodite vi, ministre finansija, i predsednik države Aleksandar Vučić kako Srbija stvara novi model, kao ono kada smo 2014, 2015, 2016. i 2017. godine slušali u MMF-u da smo ispisali istoriju i, vraćam se ponovo na ekonomu, istoriju, kako fiskalna konsolidacija može da bude jedinstvena u svetu.

Danas nisam govorio o ekonomskim klasifikacijama, nisam govorio o ekonomskim pozicijama, jer sam suviše dugo o tome pričao. Veliko mi je zadovoljstvo, gospodine ministre, kada pogledam pravnike, doktore, lekare kada govore o ekonomiji. To je jedna stvar koju smo mi učinili fiskalnim promenama, zainteresovali smo ljude da govore o ekonomiji i nekako nama uskratili zadovoljstvo da imamo ekskluzivnu teoriju o ekonomiju, a u suštini učinili nas srećnim da ostvarimo jedan svoj cilj, a to je da zainteresujemo sve da je ekonomija suština funkcionisanja.

Ne mogu, gospodine ministre, a da vas ne podsetim na sopstvene prihode Univerziteta u Beogradu i drugih univerziteta. Pričali smo o tome pre godinu dana i rekao sam da ću se za svaki rebalans budžeta i svaku priču oko budžeta vraćati na uvaženu, časnu rektorku Beogradskog univerziteta koja nam ni danas nije rekla gde je 130 miliona sopstvenih prihoda i kako se troše na univerzitetu.

Da vas podsetim, 95% tih prihoda su prihodi studenata koji se školuju, a 48 do 82% završe u prihodima za koje ne znamo kakvi su i da li su transparentni.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovaj budžet ne treba da stvori lažnu sliku da će u ekonomiji Srbije i sveta biti ekonomski lako i da nećemo biti povređeni ekonomskim dešavanjima, bićemo, ali ovaj budžet, kao fiskalne mere i monetarna politika koju smo činili u 2020. godini govori da ćemo iz ekonomske krize, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, izaći sa vrlo malo oštećenih ekonomskih parametara. Zato nama ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za budžet 2020. godine.

Zahvaljujem, gospodine Kovačeviću, kao i uvek, na efektnom izlaganju.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 15.15 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je odluka RIK-a o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Oliveri Ognjanović, izabranoj sa izborne liste „Aleksandar Vučić - Za našu decu“ i narodnim poslanicima Nini Pavićević i Vojislavu Vujiću, izabranim sa liste Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija“ - Dragan Marković Palma.
Na osnovu odluke RIK-a, izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Oliveri Ognjanović, Nini Pavićević i Vojislavu Vujiću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da se pripreme za polaganje zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodne poslanike da potpišu teksta zakletve, i dozvolite mi da u ime Narodne skupštine i u svoje ime čestitam na izboru i poželim uspešan zajednički rad u tekućem mandatnom periodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Marija Jevđić ima reč.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, pažljivo sam slušala vaše današnje izlaganje, gospodine ministre, odnosno obrazloženje zbog čega je bitno da danas, odnosno u danu za glasanje usvojimo predloženi rebalans budžeta Republike Srbije i iz tog objašnjenja, ali i iz današnje diskusije mojih kolega vidi se da Vlada želi da preusmeri novac u što bolje ublažavanje posledica nastalih usled Kovid-19, ali i da sačuva ekonomsku stabilnost naše zemlje.

Jedinstvena Srbija podržava napore Vlade i poslanici JS u danu za glasanje podržaće predloženi rebalans budžeta. Usvajanje novog rebalansa nije ništa neuobičajeno, pogotovo imajući u vidu dosta nesigurne procene ekonomskih kretanja pod uticajem zdravstvene situacije, a s obzirom da je i kraj godine, moguće je jasnije videti kakvi je prvi uticaj krize na privredu kao i na celo društvo.

Kada smo u decembru prošle godine u Skupštini raspravljali i usvajali budžet za 2020. godinu, niko od nas nije mogao ni da pretpostavi sa kakvim ćemo se izazovima sresti tokom 2020. godine i budžet je tada planiran kao razvojni, izbalansiran, i usmeren na dalje podizanje životnog standarda i investicije. Nažalost, pandemija koja je zadesila ceo svet pa i našu zemlju je uticala na to da u aprilu imamo prvi rebalans budžeta, kojim su bile obuhvaćene ekonomske mere koje bi sačuvale makroekonomsku stabilnost sa jedne strane, a sa druge strane omogućila pomoć onima koji su bili najviše pogođeni pandemijom.

Država je odgovornom politikom u teškim vremenima pokazala da je prioritet sačuvati zdravlje i život ljudi i umanjiti negativne ekonomske posledice pandemije po privredu i građanstvo.

Kada već govorimo o prethodnom rebalansu budžeta, moram da spomenem kao poslanika koja dolazi iz Raške oblasti, odnosno iz Kraljeva, da je tim rebalansom budžeta izdvojeno 3,3 milijarde dinara za nastavak izgradnje Moravskog koridora. Više puta sam u ovom visokom domu spominjala koliko je bitna izgradnja tog koridora, ne samo za Kraljevo i za Raški okrug, već i za Zlatiborski, Rasinski, Moravski okrug. To je dugoročna investicija koja će ovom delu Srbije omogućiti da se ubrzano razvija i da građani koji gravitiraju u ovoj oblasti obezbedi opstanak u svojim gradovima, čime polako decentralizujemo Srbiju i centar razvoja pomeramo iz Beograda i na taj način motivišemo, ne samo građane, nego i lokalne samouprave da rade na unapređenju svojih okruga.

Navela bih primer Jagodine koja je sama uredila svoj grad i postala tako atraktivno mesto za ulaganje i sami su inicirali dovođenje novih investicija i sledeći taj primer mnoge lokalne samouprave mogu da se ugledaju i verujem da imaju i šta da ponude i da privuku ne samo strane investitore, nego da ohrabre i lokalne preduzetnike da se razvijaju i da proširuju svoja poslovanja. Naravno, sve ovo ide u prilog uvećanju lokalnih budžeta i došla sam do jednog zanimljivog podatka. Pratila sam jedno istraživanje koje je pokazalo da čak 84% građana Srbije ne zna ništa o lokalnom budžetu ili nisu dovoljno upućeni. Eto jedne ideje, gospodine ministre, da se ljudi na lokalu što više animiraju i informišu o načinu na koji se kreira budžet i šta su prioriteti i potrebe lokala i mislim da će na taj način i razumeti kreiranje i potrebe republičkog budžeta pa bi možda i sve neosnovane kritike, ako postoje, mogle biti konstruktivni predlozi.

Da se vratim na današnju temu i na ono što nam donosi predloženi rebalans. Primećuje se da Vlada želi da u najboljoj mogućnoj meri odgovori potrebama građana i da kroz dodatna sredstva ublaži posledice nastale usled pandemije izazvane korona virusom.

Odvojena su sredstva za izgradnju Kovid bolnica u Beogradu i Kruševcu i videli smo u prethodnim mesecima i u mesecima koji nam dolaze da je bitno da imamo razvijeni zdravstveni sistem, pre svega mislim na bolnice u svim delovima Srbije, ali da treba i više ulagati u ljudske resurse u zdravstvenom sistemu. Znamo da su i lekarima i medicinskom osoblju povećane plate, ali treba neprestano ulagati i negovati sve elemente koji čine jakim zdravstveni sistem jedne zemlje. Povećane su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u cilju nabavki neophodne opreme i lekova, a radi sprečavanja širenja bolesti i obezbeđenja što kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve građane. Mislim da je Srbija jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali besplatnom primarnom zdravstvenom zaštitom.

Rebalansom budžeta su opredeljena i sredstva za kapitalne projekte, održavanje državnih puteva, izgradnju saobraćajne infrastrukture.

Ohrabrujući je podatak koji ste danas izneli, gospodine ministre, da će investicioni projekat „Srbija 2020-2025“, kojim je planirano 14 milijardi evra da se uloži u infrastrukturne projekte, a sa ciljem da se podigne životni standard naših građana i da mladi ostaju u Srbiji, nesmetano da se razvija.

Da bi nastavili sa daljim razvojem naše zemlje, moramo biti istrajni i nastaviti sa kapitalnim investicijama, ali i dalje ulagati u infrastrukturu, naročito u saobraćajnu i više ulagati u zdravstvo, kako u zdravstvenu strukturu, tako i najvažniji deo zdravstva, a to su ljudi koji rade u zdravstvenom sistemu. Zahvaljujući njima zdravstveni sistem danas funkcioniše u ovim teškim vremenima. Mogu slobodno reći da smo jedni od retkih zemalja koji su u ovom teškom vremenu, koje je zadesilo i Srbiju i ceo svet, odgovorili sa visokom ocenom, mogu slobodno reći – deset, što se tiče zdravstvenog sistema. I celog, ali ja posebno stavljam akcenat na zdravstveni sistem, jer sam imala priliku da razgovaram, ne samo u svom gradu, nego i u drugim gradovima sa zdravstvenim radnicima koji su bili angažovani bukvalno 24 sata u prethodnim mesecima kako bi na što bolji način odgovorili svim onim izazovima koji su zadesili našu zemlju, a sve u cilju da se sačuvaju ljudski životi, jer to je prioritet i Vlade i nas samih kao narodnih poslanika.

Na kraju, ja se nisam bavila statistikom, već realnim životom i direktnim uticajem mera na sve segmente života i kao što sam i rekla na početku poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće predloženi rebalans budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Po prijavi, reč ima gospodin Arpad Fremond.