Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vaš posao kao ministra finansija u Vladi Republike Srbije je da napravite Zakon o budžetu, odnosno rebalansu budžeta koji treba da odgovara ekonomskom stanju u državi, a sada u vanrednim okolnostima i zdravstvenom stanju. Treba da napravite Zakon o budžetu koji će da omogući zdravstvenom sistemu Republike Srbije da zaštiti živote i zdravlje građana Republike Srbije. Treba da napravite Zakon o budžetu koji treba da u ovim, ne baš lakim, vremenima omogući privredi i realnom sektoru da funkcioniše.

Osim što morate takav budžet da napravite, da predložite Narodnoj skupštini i osim što morate da budete ubedljivi da je to zaista najbolje što je Republika Srbija mogla da ponudi narodnim poslanicima, narodni poslanici kada donose svoje odluke treba da se rukovode i mišljenjem jednog posebnom savetodavnog tela koje treba da predstavi narodnim poslanicima šta to Vlada Republike Srbije i vi kao ministar radite. Zato je nekim Zakonom o budžetskom sistemu utvrđeno da to treba da bude Fiskalni savet.

Srbija unazad, od kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a tada predsednik Vlade Republike Srbije, pokrenuo reforme, čini mi se da, Fiskalni savet nije dorastao zadatku koji je imao. Vreme je da mi možda u Narodnoj skupštini postavimo pitanje – šta to naš Fiskalni savet radi? Projekcije koje mi dobijamo, kao narodni poslanici, i prema kojima treba da se odlučimo hoćemo li da glasamo za Zakon o budžetu ili rebalansu budžeta, svejedno, izveštaji koje dobijamo od Fiskalnog saveta, svi do jednog, ama baš svi do jednog, su bili netačni i sve do jednog ih je vreme demantovalo. Zato postavljam pitanje – šta radi predsednik Fiskalnog saveta, šta radi jedan član, jer drugi je podneo ostavku? O tome ćemo malo kasnije. Kakve to izveštaje mi, kao narodni poslanici, dobijamo na osnovu kojih odlučujemo da li ćemo da glasamo za vaš Zakon o budžetu ili ne?

Evo, kad god uzmem da čitam izveštaj Fiskalnog saveta, postavim pitanje – ko je ovo pisao? Da li je izveštaj pisao Fiskalni savet, odnosno njegov predsednik, Pavle Petrović, ili je pisao možda vlasnik tabloida Brkić, ili glavni i odgovorni urednik NIN-a, Milan Ćulibrk? Znači, verujte, kad čitam, ne vidim nikakvu razliku u onome što je napisano. Jedan sa šifrom, drugi je samoprozvani ekonomski stručnjak, po meni najobičnija neznalica, i treći je navodno profesor ekonomije, koji se neuspešno bavi politikom, umesto da se bavi onim zbog čega ga je Narodna skupština postavila, odnosno imenovala da bude predsednik Fiskalnog saveta.

Pogledajmo šta piše u tom izveštaju, na osnovu koga mi treba da se odlučimo da li ćemo da podržimo vaš Predlog zakona o budžetu. Između ostalog, piše da ne treba ulagati u odbranu i policiju. Sad ja postavljam jedno pitanje – a ko radi u toj odbrani i policiji? Jel su to neki ljudi koji nisu građani Republike Srbije? Jel oni ne treba da postoje? Da li treba da funkcionišemo po principu komuna i bezakonja? Da li se ulaže u zarade tih zaposlenih? Hoćemo li policijsku patrolu koja ide na uviđaje, recimo, u najobičnijem saobraćajnom malom udesu, nećemo o velikim tragedijama da pričamo, u zimskom periodu da idu ili pešice ili u automobilima sa letnjim gumama ili da nemaju goriva? Da li nam takvu Srbiju predlaže Fiskalni savet?

Da nam, recimo, naši predstavnici organa unutrašnjih poslova budu u pocepanim uniformama? A tako smo ih zatekli 2012. godine, u uniformama starim po deceniju i više.

Da li Fiskalni savet želi da se vratimo u ta vremena? Oni to predstavljaju kao da je to neki trošak koji je potpuno državi nepotreban, kao da, recimo, vojska i policija samo uvoze opremu i naoružanje, kao da to nije jednim dobrim delom i naša domaća privreda, čak najvećim delom, pretežno velikim delom, u kojoj rade naši radnici koji imaju svoje kooperante u svom radnom procesu i u realnoj privredi. Pa, šta, i te ljude treba da ostavimo bez posla?

Sad ide nešto najbezobraznije što sam mogao da pročitam u ovom mišljenju Fiskalnog saveta – da su oni nas opominjali kako umesto u vojsku i policiju treba da ulažemo u zdravstveni sistem Republike Srbije. To nije tačno. I još piše u ovom izveštaju kako je naš zdravstveni sistem maltene na nivou s kraja 19. veka. Pa bih pitao gospodina predsednika – je li Klinički centar u Nišu završen, prvi klinički centar koji je završen otkad Srbija postoji, pre pandemije, pre korone? Ali, to predsedniku Fiskalnog saveta nije bitno, jer on se valjda informiše iz tabloida ili NIN-a. On to valjda čita. To su ti podaci koje on uzima. To sam video onda u onom njegovom naučnom radu, koji je prezentovao na biznis forumu na Kopaoniku, pod nazivom – Stopa nezaposlenosti nije se desila bez rasta bruto-društvenog proizvoda. Evo, posle četiri ili pet godina taj isti predsednik Fiskalnog saveza kaže – pa, jeste, sad je stopa nezaposlenosti rekordna, na 7,3%.

I onda izmišlja razloge zašto, ne može on na nas poslanike više da utiče, naučili smo mi na njega, nego da bi prezentovao ljudima koji se ne razumu toliko u javne finansije, zašto Predlog zakona o budžetu nije dobar. Pa, između ostalog, navodi da smo mi trošili sredstva od davanja koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“. Vi ste mu ponovili na Odboru, a i rečeno mu je na sastancima prilikom izrade budžeta, da su ta sredstva već bila opredeljena pre godinu dana za otplatu nekih kredita i da je samo jedan manji deo ostao deponovan na računima trezora Republike Srbije. Ako je to znao, a napisao ovo, ja njemu ne verujem više u njegove dobre namere, jer je svesno hteo sve da nas dovede u zabludu.

Ili ona čuvena rečenica, isto ima ovde napisano – zašto se „Er Srbiji“ daje 35 miliona evra subvencija? Na stranu mnoge stvari koje ste vi izneli, gospodine ministre, za koje ste bili potpuno u pravu, i da je taj „Er Srbija“ dovozio respiratore i medicinska sredstva i skafandere za vreme pandemije i da bi morali da klečimo, kumimo, molimo da nam neko drugi to doveze, „Er Srbija“ koja je vraćala naše građane koji su bili svuda po svetu, a maltene više nikakvog avionskog saobraćaja više nije bilo, sve je to vratila „Er Srbija“ i samo dokazala da nama nacionalni avio-prevoznik jeste potreban.

Ali, jedno drugo pitanje – zašto Fiskalni savet konačno ne kaže, nek naprave jednu analizu – koliko poslovanje „Er Srbije“ u normalnim okolnostima doprinosi BDP Republike Srbije? Da li je to 35 miliona evra? Ja tvrdim da nije. Neki koji su pesimisti kažu da je 1%. Neki koji su optimisti kažu da je 3%. Ne znam, ne ulazim u to, možda je istina negde na sredini. Ali, kad pogledate sve kooperante koji rade u sistemu „Er Srbija“, to je ozbiljan broj ljudi koji radi, koji zarađuje svoju platu, koji uplaćuju doprinose, koji pune naš budžet. E, onda to smeta nekom Pavlu, da kaže – nama ta „Er Srbija“ ne treba.

Drugo, stalno se prebacuje i to godinama unazad traje, da mi imamo određena državna odnosno javna preduzeća koja su neefikasna, da imaju prevelik broj zaposlenih. Čak su o tome pravili određene analize. Zbog toga je Republika Srbija imala prilikom svakog zaključenja ugovora sa MMF problema, baš zato što je Fiskalni savet, radeći u korist određenih finansijskih institucija, da prevedem – banaka, tražio da se sprovede reforma Elektroprivrede Srbije, a ta reforma je značila prodaju Elektroprivrede Srbije, ništa drugo.

Pitanje je sada – koliko oni zaista vode računa o građanima Srbije? Zato što to naše javno preduzeće posle svega onoga što su građani Srbije prošli za vreme i ratova i sankcija i jedne štetadžijske vlasti za vreme DOS-a i svih njegovih mutacija i kloniranja koja je u finansijskom smislu bila gora nego ratovi, tim istim građanima treba da naplaćujemo struju kao što je u zemljama EU gde radnici imaju najveća primanja. Valjda je to njima cilj i tome bi nepovratno i vodila privatizacija kakvu bi oni sprovodili EPS.

Najviše vam se gospodine ministre prebacuje, tih čuvenih 100 evra svakom punoletnom građaninu Republike Srbije. Ne znam zašto to ubacuje i ovaj izveštaj, to je već završeno. Mi smo taj rebalans izglasali. Taj novac je dat građanima Republike Srbije. Jako je teško objašnjavati – ej, ljudi, država ne postoji radi sebe, ne postoji ni radi tajkuna, postoji valjda zbog tih građana, valjda oni treba da uživaju, dobiju nešto od te države i objašnjavati im da je to bila potreba stanovništvu, ne samo sa one ekonomske strane, nego i sa one psihološke strane, da je bilo vanredno stanje, da je pandemija itd.

Sa one ekonomske strane, znali smo i vi i ja tada, da turističkih putovanja van Srbije neće biti i taj novac koji je davan građanima je iskorišćen najviše da završi u domaćoj potrošnji jednim dobrim delom u onom sektoru koji je najviše bio pogođen za vreme vanrednog stanja, a to je ugostiteljstvo i hotelijerstvo.

Pa sada, hoćemo li vlasnicima hotela i ugostiteljskih objekata da poklanjamo novac i da oni ništa ne rade ili ćemo da damo građanima koji će da troše novac, da ovi rade, zarađuju plate i naravno svi oni koji su u nizu pružanja takvih usluga da imaju neku korist, ali to je jako teško objasniti predsedniku Fiskalnog saveta, Pavlu. Zašto?

Evo, taj Fiskalni savet je postojao od kada je i Dragan Đilas bio na vlasti, i evo sada se polemika vodi oko 700 miliona evra koji su dati građanima Republike Srbije, Zakonom o rebalansu budžeta, a koje je dala Skupština Srbije, odnosno koja je izglasala. Nisam čuo ni jednom predsednika Fiskalnog saveta za vreme prethodnog režima da kaže Đilasu da ne krade i ne ukrade 700 miliona evra od građana Republike Srbije.

Pazite, on je ukrao od svakog građanina 100 evra, punoletnog, ali Pavle je tada ćutao. Sada ne znam da li on radi za građane ili radi za tajkune? Sve ovako kako radi mene ubeđuje da ne radi u interesu ni građana, ni Srbije, nego u interesu tajkuna, jer zaista dok su oni bili na vlasti, bivši režim, ja nisam čuo ni jednu ozbiljnu kritiku Fiskalnog saveta, ne na način kako su trošili novac, nego kako su krali državne i narodne pare.

Tako da, gospodine ministre, nećemo se opredeliti da glasamo, bar ja, na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta i njihovog mišljenja, nego na osnovu naših iskustava kakve zakone u budžetu predlaže Vlada Republike Srbije, zato što imaju kontinuitet sa onim prvim budžetima od 2014. godine i što se drži onog kontinuiteta koje je postavio tada predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Nevena Đurić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javila sam se da danas diskutujem i podržim tačku dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu.

Na samom početku istakla bih da je rebalans budžeta nešto što je očekivano i neophodno, s obzirom na pandemiju Korona virusa i s obzirom na činjenicu da su dodatna sredstva opredeljena, a da nisu planirana prethodnim budžetom iz aprila ove godine. Opredeljena su dodatna sredstva za novozaposlena lica u zdravstvenim ustanovama, za jednokratnu pomoć zdravstvenim radnicima, za sav potrošni materijal koji se koristi u zaštiti i borbi od Korona virusa, a ono što takođe smatram značajnim jesu institucionalna ulaganja u zdravstvene ustanove i tu pre svega mislim na dve kovid bolnice od kojih se jedna nalazi u mom rodnom gradu, u Kruševcu, ali i obnova, rekonstrukcija i izgradnja domova zdravlja i bolnica koja je i ranije bila planirana, od koje se nije odustalo i koja u ovom trenutku predstavlja imperativ.

Kao neko ko je poslovno orjentisan ka privredi, tačnije ka Privredinoj komori Srbije, regionalnoj Privrednoj komori Kruševac i koja je u stalnoj komunikaciji sa privrednicima sa teritorije Rasinskog okruga, a najintenzivnije za vreme trajanja vanrednog stanja, ja odlično znam koliko su im značile sve mere koje su dobili od strane države.

Srbija je uspela da privredi pruži brzu, efikasnu i efektivnu pomoć u neočekivanom naletu korona virusa, jer smo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici mi imali jaku ekonomiju i dalje imamo jaku ekonomiju i stabilne finansije.

Faktički smo imali dobru polaznu osnovu da damo hrabar odgovor na izazov koje se zove Korona virus. Mi smo jedna od malobrojnih zemalja sveta koja više od 10% svog BDP-a izdvojila za podršku ekonomiji, a ukupan obim ekonomske pomoći i privredi i stanovništvu iznosi 12,5% našeg BDP-a. Prvim paketom mera pomoći privredi mi smo sačuvali kičmu i stub naše ekonomije, a svim ostalim merama smo se osigurali da sutradan kada sve ovo prođe uhvatimo jedan snažan zamajac oporavka.

Zahvaljujući politici i teškim reformama koje je 2014. godine inicirao predsednik Aleksandar Vučić, a koje su građani Republike Srbije prepoznali i podržali, mi smo danas u prilici da se uspešnije borimo sa Korona virusom. Te reforme su nas i pripremile na ovu krizu i lično smatram da je sreća u čitavoj ovoj nesreći koja nas je zadesila što je pandemija nastupila u trenutku kada država raspolaže ekonomskim resursima i kada ima novca na državnim računima. Zamislite šta bi se dogodilo da je pandemija nastupila 2009. ili 2010. godine u vreme prethodne vlasti čija je politika sama po sebi imala dalekosežne negativne posledice.

U vreme onih koji su nam zatvarali fabrike, koji su samo u Kruševcu desetine hiljada ljudi ostavili bez posla, koji umesto da ulažu u zdravstvene ustanove, ulagali su u svoje privatne biznise, a umesto da se brinu o građanima Republike Srbije, brinuli su se isključivo samo o sebi i o svojim bankovnim računima.

Kao mladoj osobi posebno me raduje što su ovim rebalansom predviđena dodatna sredstva u okviru programa - "Moja prva plata" za mlade ljude bez radnog iskustva starosti do 30 godina.

Zbog svega što sam sada navela, ali i zbog većine o čemu su kolege koje su pre mene govorile, ja ću još jednom ističem, podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Andrijana Avramov.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani građani, uvažene kolege poslanici, novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta smo omogućili dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane Korona virusom.

Pandemija ovakvih razmera niko nije očekivao u svetu, ali smatram da se uspešno borimo sa gubicima koje je zadesio ceo svet, kako u zdravstvenom smislu, tako i u ekonomskom.

Slobodno mogu reći da sam ponosna što su opredeljena sredstva izdvojena pre svega za dodatno opremanje kovid bolnica, posebno za izgradnju novih kovid bolnica u Beogradu i u Kruševcu čija vrednost izgradnje iznosi 9 milijardi dinara, sa ciljem da uspemo da omogućimo svakom lekaru i medicinskom radniku adekvatne uslove za rad i isto tako svakom građaninu adekvatnu negu kao i do sada.

U ovako teškim uslovima uspeli smo da obezbedimo jednokratnu pomoć našim herojima medicinskim radnicima u iznosu od deset hiljada dinara, s tim da ih od januara očekuje i dodatno povećanje plata.

Važno je reći da smo navedenim rebalansom opredelili sredstva i za kapitalne projekte koji će se i dalje razvijati, jer samim tim to doprinosi otvaranju novih radnih mesta, a neprekidno se borimo da se naši mladi vrate i ostanu u Srbiji, da sačuvamo svako postojeće radno mesto i da dostignemo nivo plata u iznosu od 900 evra kako smo i obećali na osnovu programa - "SRBIJA 2025".

Turizam i ugostiteljstvo su oblasti koje su pretrpele najveće gubitke. Hotelijeri su od države dobili subvencije u iznosu od 1,2 milijarde dinara koje su koristili ukupno 314 hotelskih objekata, jer da nismo to uradili desio bi se gubitak od čak deset hiljada radnih mesta. Rebalansom navedenog budžeta se i dalje nastavlja sa sličnim merama podrške.

Što se turizma tiče, predviđena je pomoć u iznosu od 150 miliona dinara za podršku turističkim agencijama zbog velikih poteškoća sa kojima se suočavaju i planiramo i dalje da se borimo za očuvanje navedene delatnosti i očuvanje radnih mesta zaposlenih u tom sektoru.

Rebalansom budžeta uspeli smo da uvećamo i budžet Ministarstva privrede za 13 milijardi dinara, da bi mogli da nastavimo da subvencionišemo državna preduzeća i ostala kako državna, tako i privatna. To samo govori da smo na pravi način sproveli reforme, jer smo sad u mogućnosti da od 1. januara naredne godine povećamo plate zdravstvenim radnicima, da omogućimo našim penzionerima veće penzije i da povećamo minimalne zarade.

Smatram da je današnji rebalans budžeta koji se nalaze pred poslanicima usmeren na jačanje ekonomije i BDP-a, kao i jačanje napora u borbi protiv korona virusa.

Na kraju, da bi ostavila vreme i drugim kolegama poslanicima, dovoljno je reći da će Srbija po stopi rasta biti najbolja u Evropi i na osnovu relevantnih projekcija MMF-a. Srbija će, uprkos svim poteškoćama zbog pandemije, imati najveći kumulativni rast u naredne tri godine, što je po meni apsolutno za svaku pohvalu.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Pre sledećeg govornika, želim da vas obavestim, kako smo i najavili danas, da sam zakazao narednu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije za četvrtak, u 12.00 sati, sa tačkom dnevnog reda koja je stigla po hitnom postupku iz Vlade, Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Imajući u vidu, kako me je služba izvestila, da ima samo jedan amandman na Predlog rebalansa budžeta, očekujem onda da ujutru brzo završimo raspravu u pojedinostima, a i ukoliko se produži imamo poslovničku mogućnost da vreme početka te sednice odložimo, a sve sa ciljem da u četvrtak završimo i raspravu o tom novom zakonu u načelu i da, ukoliko ima amandmana, u subotu završimo raspravu u pojedinostima i izglasamo predlog izmena i dopuna zakona.
Sledeći narodni poslanik je Janko Langura.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želeo bih da pohvalim Ministarstvo finansija i ministra, gospodina Sinišu Malog, na izuzetno vrednom i predanom radu u osnaživanju ekonomskog sistema Srbije i na paketu mera pomoći privatnom sektoru i našim građanima.

Ono što me posebno raduje u ovom rebalansu budžeta je to što će Republika Srbija nastaviti da ulaže u zdravstvo, infrastrukturu i poljoprivredu.

Pored kovid bolnica koje gradimo, kako u Kruševcu, tako i u Beogradu, moram da istaknem i činjenicu da će svakom zdravstvenom radniku Republika Srbija uplatiti jednokratnu pomoć u iznosu od 10.000 dinara do kraja godine.

Svi se moramo složiti i te kako znamo da su medicinski radnici ti koji čine stub odbrane od ove pošasti koja je zahvatila ceo svet, a koja se naziva Kovid-19. Ja im se sa ovog mesta najiskrenije zahvaljujem u ime svih građana.

Pored teške finansijske situacije u kojoj se nalazi kako ceo svet, tako i naša zemlja, Opština Gornji Milanovac može se pohvaliti jako stabilnim budžetom, može se pohvaliti i nikad većim i nikad boljim investicijama. Pored rekordnog broja asfaltiranih puteva, otvorili smo i aerodrom u Pranjanima, izgradili smo i otvorili smo najnoviji i najmoderniji tržni centar koji zapošljava preko 200 ljudi, čime smo nezaposleno sveli na istorijski minimum, a to je ispod 4%.

Dobra ekonomska politika kojom smo se vodili, a uz ogromnu pomoć predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, mi u Gornjem Milanovcu možemo da nastavimo da sprovodimo plan Srbija 2025, koji smo obećali našim građanima i na koji smo izuzetno ponosni.

Želeo bih samo da ukažem na još jednu jako malicioznu stvar. Naime, tajkun Dragan Đilas je preko svojih medija svakodnevno kritikovao ekonomske mere koje je donela i sprovodila Vlada Republike Srbije. Radi se o tome što su u vreme njihovog bahaćenog vođenja ove zemlje i njihove bahate vlasti oni navikli da sav novac koji je pripadao građanima Republike Srbije na kraju završava u njihovim džepovima i u džepovima njihovih poslušnika.

Još bezobzirnije je to što oni svakodnevno preko tih istih medija iznose najgnusnije laži na račun predsednika Aleksandra Vučića i na račun njegove porodice. Jedini razlog oni vide u tome što Aleksandar Vučić postoji. Jedini razlog vide u tome što Aleksandar Vučić već kontinuirano povećava plate i penzije, gradi nove auto-puteve, smanjuje nezaposlenost, otvara nove fabrike. Aleksandar Vučić je danas lider kog svi rado pozivaju u goste, a on je to stekao isključivo svojim vrednim, poštenim i marljivim radom.

Srbija je napokon postala zemlja koja se ceni u svetu. Samim tim iz tog razloga Aleksandar Vučić danas uživa poverenje više od dva miliona građana, a to je ono o čemu tajkun Dragan Đilas može samo da sanja. Iz tog razloga pretpostavljam i dolazi poziv na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića od strane Đilasovog poslušnika Sergeja Trifunovića, koji je u tom trenutku, svi mi vrlo dobro znamo, verovatno bio pod dejstvom nekih jakih opojnih droga.

Drago mi je što pristojna Srbija više nikad neće dozvoliti da se nađe u kandžama tajkuna Dragana Đilasa, njegovih poslušnika i njegovih tajkunskih medija. Jer, znate, jedino što ti ljudi poznaju je politika sticanja ličnog bogatstva i njihove lične moći i trgovinom uticaja.

Hvala vam najlepše. Živeo Gornji Milanovac, živela Srbija!

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, ono što smatram kao najbitniji deo ovog rebalansa budžeta o kojem danas govorimo jeste ono što će definisati nivo stranih direktnih investicija u našu zemlju u 2021. godini.

Juče smo razgovarali o tome na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ono što jeste najveći rezultat i ono što može da nam bude jedan veliki pokazatelj šta će se dešavati u narednoj godini ako budemo uspeli da se izborimo sa pandemijom, to je da će taj nivo stranih direktnih investicija drastično porasti i to govori cifra od 14 milijardi dinara koja je namenjena upravo kao jedna vrsta, kako bi to Amerikanci rekli - incentives, odnosno pomoć, podsticaji stranim direktnim investitorima da investiraju u našu zemlju, da zapošljavaju ljude i, naravno, da ulažu u nove pogone, novu opremu i nove tehnologije.

To je ono što kvalifikuje ministra Sinišu Malog za jednog od najboljih ministara finansija u Evropi. To je ono što je SNS definisala kao kondicio sine kvan non svoje politike, a to je rezultat, to je semafor koji mi želimo na kraju svake godine da prikažemo građanima i da kažemo – da, evo, ovo je urađeno u Srbiji, toliko smo izgradili kilometara autoputeva, toliko smo otvorili radnih mesta, toliko smo privukli stranih direktnih investicija, toliko je stranih kompanija otvorilo fabrike i pogone u našoj zemlji, toliko je domaćih kompanija napravljeno i formirano u Srbiji tokom jedne godine.

To je ono što je jako važno i za budućnost, a to je da smo uspostavili jedan meritorni karakter vladanja i upravljanja državom, koji u svakom slučaju pokazuje da svaki građanin Republike Srbije može na konto tih jasnih rezultata da oceni kako jedna vlast vlada, kako se ponaša jedna vlada i koliko ona brine o građanima.

U ovim vrlo izazovnim vremenima, u vremenima kada neke zemlje koje su mnogo modernije, mnogo razvijenije, mnogo ekonomski snažnije od nas, imaju stopu nezaposlenosti od 20ak procenata, kada mnoge zemlje pribegavaju „lok-daunu“ i ponovnom zatvaranju, ja ću samo napomenuti Izrael, najavu da će se i Austrija zatvarati i neke mnoge evropske zemlje, kada imamo globalne izazove u domenu borbe protiv globalnog terorizma, dakle jednu veliku krizu koja nije samo ekonomska nego i svake druge vrste, mi uspevamo kao jedna mala zemlja da nastavimo sa investiranjem, da nastavimo i povećamo kapitalne investicije, da nastavimo sa izgradnjom i uspevamo da u Beogradu na vodi imamo zgrade u kojima apartmani i stanovi vrede 9000 evra po kvadratu, koje kupuju, naravno, stranci, ljudi koji hoće da dolaze u Srbiju, koji hoće da ulažu u našu zemlju, koji hoće da zapošljavaju ovde, koji investiraju u nove tehnologije, koji investiraju u nove opreme, koji donose novo znanje. Dakle, to je jedan sasvim novi kvalitet i modernizacija naše zemlje.

To je ono što će nas i opredeljivati kada budemo glasali za ovaj rebalans budžeta i kada budemo određivali kako će se državna politika, odnosno politika Vlade Republike Srbije kako će izgledati u narednim godinama. To je ta politika podsticaja investicija, ta politika koja je posle gotovo 30 godina dovela do toga da mi više nemamo veći broj onih preduzeća koja se ugase na godišnjem nivou od onih koja se otvaraju.

Mi, ljudi, u poslednjih nekoliko godina, od kada su sprovedene ekonomske reforme, od kada je sprovedena fiskalna konsolidacija, od kada je predsednik Vučić hrabro ušao u taj projekat modernizacije zemlje i definisanja Srbije kao jedne snažne ekonomije, kao jedne vrste ekonomskog lidera i ekonomskog haba u našem regionu, faktički imamo mogućnost da nastavimo u 2021. godini sa rastom od 6% koji predviđa MMF, koji predviđa Svetska banka, koji predviđaju mnoge druge međunarodne institucije. Dakle, to su one institucije koje nemaju nikakvog razloga da se dodvoravaju političkoj vlasti u Republici Srbiji, nego imaju razlog da rade i da uvažavaju Srbiju kao dobre partnere i kao zemlju koju treba preporučiti za nova ulaganja svim kompanijama širom sveta.

To pokazuje ovaj izveštaj agencije i Privredne komore Republike Srbije i RAS-a i Ministarstva privrede, da mi tokom 2020. godine imamo ulaganja iz različitih zemalja EU, SAD, Narodne Republike Kine, u jednom velikom procentu radi se u automobilskoj industriji, radi se o građevinskoj industriji, metalurgiji, obradi metala, rudarstvu i energetici. Dakle, jedan sasvim diversifikovani aspekt i nivo ulaganja u našu zemlju i našu privredu koji će pomoći da, na kraju krajeva, zaposlimo što više mladih ljudi iz različitih oblasti, posebno onih koji studiraju i koji će završavati najviše moguće škole, fakultete i univerzitete u oblasti tehničkih nauka, gde ćemo moći na taj način da obezbedimo ono što i jeste bila vizija predsednika Aleksandra Vučića, da obezbedimo uslove za naše mlade ljude, za našu decu ovde, da mogu da ostanu, da mogu da realizuju ovde svoje privatne inicijative, svoje preduzetničke inicijative.

Gradimo jedno preduzetničko društvo, ali društvo u kojem je moguće raditi u velikim, dobrim i kvalitetnim kompanijama i pokazati sve svoje znanje, sposobnost i umeće koje su upravo ti mladi ljudi stekli kroz svoje obrazovanje. To je, dakle, ono što ćemo raditi u narednim godinama.

Naravno, puna podrška ministru finansija Siniši Malom na svemu onome što je uradio kada je u pitanju suočavanje sa izazovima ove krize, ali prvo hvala mu ne samo na znanju i na onome što je primenio kada je u pitanju pomoć privredi, kada je u pitanju održavanje privredne aktivnosti u našoj zemlji i ona, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, ta pomoć, te mere još uvek traju, to se nije završilo. Znači, pre nekoliko dana je isplaćena pomoć turističkoj privredi. Pre nekoliko dana je isplaćena pomoć, kako je bilo rečeno turističkim agencijama, hotelskoj industriji, hotelijerima, dakle, veoma važnom sektoru koji je jako važan našoj zemlji. Time pokazujemo da bez obzira koliko su u teškoj situaciji brinemo o svima.

I da tu završim, pomoć od 100 evra svakom građaninu, koja je bila najupitnija za Fiskalni savet, koji umesto da motiviše, koji umesto da pomogne u tome da u ovoj teškoj situaciji stvaramo dobar ambijent za investicije, stvaramo dobar ambijent za ekonomiju, taj Fiskalni savet, ti ljudi iz svojih kabineta, a uz svo poštovanje njihovog znanja, njihovog obrazovanja, govore o tome kako je to potpuno bespotrebna mera.

Znate, nekome ko ima platu, ko radi u fabrici, ko radi osam sati dnevno, ko dobije platu konačno sad ovih 500 evra, 510 evra, da budem tačniji, prosečne zarade koju smo stigli, sa 300 i nešto koja je bila pre samo nekoliko godina, tih 100 evra je možda bilo život, možda je bila mogućnost da plate svom detetu školovanje, da plate neke časove, da plate dodatno obrazovanje, da kupe hranu, da nešto urade važno za svoje porodice.

Ne može se voditi politika iz kabineta i to je ono što nas razlikuje od svih onih koji na taj način žele da vode Srbiju. Dosta nam ih je i dosta su vladali, jer su za 12 godina gotovo upropastili privredu ove zemlje, da bi u vreme pandemije, da ne bi imali toliko skrupula, kada ljudi umiru, kada gradimo kovid bolnice, izgradili smo u Batajnici, u Kruševcu, na Karaburmi, izgradiće se u Nišu, izgradiće se u Novom Sadu, što ne kažete i što ne kažu ti kritizeri, ta vajna opozicija da je u Hrvatskoj za proteklih 20 godina, članici Evropske unije, napravljena jedna bolnica? Ovde za nekoliko meseci napravimo tri, plus dve će biti gotove za nekih šest meseci, dakle pet bolnica.

O čemu se radi? Radi se o dobrom i kvalitetnom kriznom menadžmentu, zahvaljujući predsedniku države, zahvaljujući njegovoj odlučnosti, zahvaljujući političkoj volji, zahvaljujući političkom timu, zahvaljujući dobroj i jakoj političkoj volji i ovde u parlamentu da se suprotstavimo svemu onome što ide nasuprot nacionalnim i svim drugim interesima Republike Srbije. Vidim da im je zapalo za oko i 25 miliona evra u tom rebalansu budžeta za aerodrom u Trebinju. Pa naravno, kao što smo pomogli da se pomogne fabrika u Federaciji Bosne i Hercegovine u Drvaru, gde živi naš narod. Pa normalno je da ćemo, tako se brane nacionalni interesi. Nećemo valjda da stavljamo dodatne granice i dodatne prepreke prema našim ljudima, prema Srbima i u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj i u Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori, gde god oni žive? To je patriotizam, ekonomski patriotizam. Na taj način pomažemo i na taj način branimo budućnost naše zemlje. Na taj način branimo budućnost naše dece, što ćemo na isti način voditi računa i o Trebinju i o Srpskom Goraždu i o Foči i o Višegradu i o Istočnom Sarajevu, ali i svim onim gradovima gde živi naš narod.

Doživeli smo nešto što je stvarno nezapamćeno. Pogledajte samo, dajem vam jednu komparaciju sa izborima u Americi gde se još uvek vodi ogromna bitka između dva predsednička kandidata gotovo na život i smrt. U svoj ovoj teškoj situaciji za našu zemlju, gde se naš predsednik, gde se naša većina ovde bori za svako radno mesto, za svaku fabriku, za svakog čoveka, za svakog lekara, za svaku medicinsku sestru, ljudi iz opozicije, na jedan najprizemniji način, pokušavaju da dezavuišu sve ono što je dobro i kvalitetno urađeno, ne tokom ovih prethodnih nekoliko meseci, nego u toku prethodnih nekoliko godina, i to na kakav način, želeći i prizivajući smrt predsednika, prizivajući i lažno ga prozivajući da je uzimao neke lekove, ja ne znam, ne mogu ni da izgovorim ime i ono što je izgovoreno, od nekoga ko je akademski građanin, od nekoga ko je bio narodni poslanik, ko je bio ambasador, ko je predstavljao ovu zemlju, gospođa Sanda Rašković Ivić.

Ako od nekoga to nisam očekivao, to je ona, jer je njoj ova država sve dala, jer je sve što je mogla od Srbije da uzme uzela i dobila, što kaže moj kolega Milenko Jovanov, i više od toga. Da bi u ovoj situaciji kada nam umiru ljudi, kada se borimo za ekonomiju, kada se borimo za svakog našeg čoveka, na najgori i najprljaviji mogući način napala i stavila meto na čelo predsedniku Republike, nemajući, naravno, drugi argument, nemajući ideju kako da pomognu ekonomiji, kako da pomognu u vezi radnih mesta, kako da pomognu u vezi zdravstvenog sistema. Pa ona je lekar, valjda je položila neku zakletvu. Pa valjda ima neko kućno vaspitanje i neku osnovnu pristojnost. Bila je poslanik, ovde sa nama je sedela. Pa valjda su to neke stvari koje vas definišu kao nekoga ko ne može da se ponaša kako hoće.

(Sandra Božić: Mogu da pomognu.)

Ne, neće, koleginice Božić, oni da pomognu, nego očigledno da su plaćeni da odmognu i da im je misija da odmognu i da im je jedina misija da Aleksandar Vučić ode i da sve ono što smo mi uradili ovde tokom proteklih nekoliko godina oni preuzmu, jer njih ne zanima Srbija.

Oni nemaju obraz, njih zanima njihov džep, njih zanima kako da se oni obogate, jer samo oni mogu da vode državu. Samo oni valjda umeju da uđu u avion, umeju da uđu u voz, samo oni govore, valjda, neki strani jezik ili su završili fakultet, samo oni valjda imaju sve zube. E, pa, draga gospodo, gadno ste se prevarili, ovo je jedna ozbiljna stranka sa svojim koalicionim partnerima, sa ozbiljnim liderom, koji ima jasnu viziju, ne kako će ova zemlja da izgleda za narednih godinu dana, dve godine, nego kako će da izgleda za 20 ili 50 godina.

Zato ćemo mi glasati za ovaj rebalans budžeta, zato ćemo glasati za budućnost Srbije i zato ćemo glasati za sve one predloge koje definiše predsednik naše zemlje gospodin Aleksandar Vučić, imajući u vidu najviše moguće nacionalne interese naše zemlje i naših građana. Hvala.