Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili rebalansu za 2020. godinu i poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće pomenuti predlog zakona.

Želim da kažem da su prvenstveno pred Srbijom veliki izazovi, borba protiv pandemije korona virusa, zatim ekonomija u doba pandemije, borba za veće plate, veće penzije, infrastrukturni projekti samo su neki od izazova koji Srbiju čekaju u narednom periodu.

Srbija, ministre, ide krupnim koracima napred još od 2012. godine. Za to je zaslužan Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, ali moram da kažem i Dragan Marković Palma, koji je pokazao sa jedne strane da neko ne mora biti ni ministar, ni visoki funkcioner Vlade, da bi tako uspešno predstavljao Srbiju u svetu. Koju god zemlju da je obišao u prethodnom periodu, gradio je dodatno mostove prijateljstva sa tom zemljom i dodatno širom otvarao vrata dalje saradnje Srbije sa tom zemljom.

Kada kažem još jednom – Srbija ide krupnim koracima napred, mnogi parametri govore u prilog tome. Najpre, ceo svet je suočen sa pandemijom korona virusa, mnoge ekonomije beleže velike padove, a Srbija u borbi protiv ove opake bolesti pokazala se kao stabilna država, koja misli o svakom građaninu svoje zemlje, a naši lekari, naš čitav zdravstveni sistem se pokazao kao uspešniji od mnogih evropskih zemalja koje su na lestvicama bile mnogo bolje rangirane što se tiče zdravstvenog sistema.

Sa druge strane, kada govorimo o Vladi Republike Srbije, ona je u prethodnom periodu pokazala veliku odgovornost prema populacionoj politici, sa druge strane prema migracijama. Ministre, moram da vam kažem, džaba nam svi ovi dobri rezultati koje Srbija postiže u prethodnom periodu ako nemamo uspešnu populacionu politiku. Ova Vlada ide tim smerom napred isto tako. Moram da kažem da se porodica stub svakog društva i moramo još većim merama da podstaknemo rađanje prvog, drugog i svakog narednog deteta.

Vi, ministre, znate da je Jagodina dobar primer, da jedna lokalna samouprava mora da uzme stvari isto u svoje ruke što se tiče ovoga. Oni su nizom populacionih mera došli do toga da svake godine imamo po dva odeljenja više u Jagodini.

Zatim, ono što je zaista značajno za nas jeste i zaštita interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Kada to kažem, mislim na ono što je potpisano 2013. godine, to je zajednica srpskih opština, a sa druge strane ogromnom diplomatskom aktivnošću Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića čak 18 zemalja je povuklo priznanje kvazidržave, samoproglašene države Kosovo. U ovom trenutku, od 193 zemlje koje su članice Ujedinjenih nacija, čak 96 zemalja ne priznaje tu lažnu tvorevinu, s druge strane 92 priznaje, a pet zemalja je u nekom da kažem fluidnom stavu, ne glasa za tu da kažem lažnu državu.

Isto tako, ono što je najvažnije, što je važno za nas, Vojska Srbije i policija su u poslednjim godinama znatno modernizovane i Vojska Srbije predstavlja značajan odvraćajući faktor za svakog onog koji pomisli da može da izvrši agresiju na našu zemlju. Kada kažem modernizovana, briga o svakom vojniku, briga o svakom policajcu, ali ono što je za nas značajno, da čak od 1970. godine nismo imali jedan moćan PVO sistem, a sada smo dobili Pancir-S1, zatim eskadrila MIG-ova 29, helikoptere, ali i dostignuća naše namenske industrije. Kada to kažem, „Lazar“, „Miloš“, „Oganj“ itd.

Vratiću se na ekonomske teme, ministre, da kažem da se nalazimo u doba teške ekonomske krize koja je zahvatila ceo svet. Evo, vi me ministre ispravite, a po onome što je MMF ovih dana istakao, ceo svet što se tiče svetske trgovine na kraju godine 2020. biće iznad 10%, ili tačnije 10,4%. Najviše će biti pogođena automobilska industrija, zatim elektroindustrija, a sa druge strane i sektor usluga u koje spada i turizam, koji zbog smanjene potražnje neće imati očekivani nivo.

Dakle, rekli smo, zbog ovog korona virusa, velike ekonomije imaće ogromne padove, ali ne i mi. Imaćemo, da kažem, prvo mesto što se tiče Srbije. Naš privredni rast ili pad biće na minus 1%, a koliki je to rezultat govori i činjenica da mnoge mnogo veće ekonomije će ići čak i do minus 12%.

Sa druge strane, naš javni dug ovde govorimo da je u ovom trenutku 5,7%, ministre, ali čini mi se da smo o tome razgovarali na kraju godine, to će biti negde oko 59%. Je li tako? Ali ja ću vas vratiti samo u vreme 2016. godine, nismo čini mi se o tome na odboru dobro govorili, da je javni dug Srbije bio 84%. To je nivo koji je otprilike sa zemljama u okruženju u ovom trenutku. Ali moramo da kažemo da neke mnogo jače ekonomije imaju preko 70%, pa čak jedna Grčka preko 200%, je li tako, ako se ne varam. To sve govori u prilog tome koliko Srbija ide krupnim koracima napred i gde smo mi u ovom trenutku u odnosu na sve ostale zemlje i za one neverne Tome koji pričaju malo drugačije, možda se i ne razumeju najbolje.

Isto tako, ono što je za mene značajno u drugom kvartalu imali smo 7,3% nezaposlenosti i tu bih vas svratio u neko prošlo vreme gde smo imali 26% nezaposlenosti. Znači, pogledajte sa 26% i 7,3% gde je Srbija u ovom trenutku.

Imamo stabilnu monetarnu politiku, imamo fiskalnu politiku stabilno, bićemo jedina zemlja u svetu, da kažemo u ovom trenutku koji na ovo vreme krize kada mnoge ekonomije padaju, imaćemo povećanje plate i penzija, i to kada govorimo o penzijama, rast će biti 5,9%. Ono ministre što je značajno imaćemo sigurne penzije u idućoj godini. Možda za naše starije sugrađane koji ovo gledaju treba reći šta znači taj švajcarski model, svi pričaju o njemu, znači, da će se penzije usklađivati sa 50% inflacije i 50% rasta prosečne zarade. To je ono što nas čeka u narednoj godini ali od 2022. godine, imaćemo drugačiji način, da kažem, povećanja penzija. Taj drugačiji način, znači, da će nam biti veće penzije i idemo ka onome što ste vi malopre rekli ka 2025. godini, kada će projektovano plate biti 900 evra, a penzije negde preko 400 evra. To je ono što je Srbija i što Srbija ide, kažem, krupnim koracima napred.

Sa druge strane, i u ovoj godini, i u prošloj godini značajno je na ovakve rezultate Srbije je uticao i rast poljoprivrede, i ona je dodatno pogurala Srbiju napred. Ono što je isto važno kada kažete da nema jake Srbije, nema jake zemlje ako nema jaku ekonomiju. Moram da kažem da u ovom trenutku Srbija privlači čak, ako se ne varam ministre, ispravite me, 60% investicija što se tiče regiona čitavog, ili malo pre smo čuli jeste to 1,9 milijardi u ovom trenutku, ali do kraja godine te investicije će biti na 2,5 milijarde. To je ono što nas čeka na kraju godine.

Ministre, čini mi se da ovde na samom kraju niko nije to pomenuo, a ja bih morao da kažem da veoma značajna stvar za Srbiju, ali i za čitav region je regionalno udruživanje, ili kako mi kažemo „mini Šengen“. Šta to znači praktično? Da prema procenama Svetske banke i onom istraživanju koji su oni radili, kaže se, da bi u slučaju osnivanja „mini Šengena“ neke uštede usled trgovine, znači, usled onoga što bismo radili bile čak do 14%, pa vidite šta bi to značilo ne samo za našu ekonomiju nego za čitav region ovde.

Naravno, na samom kraju da kažem da iz svega ovoga što sam rekao vidi se da Srbija ide napred, vidi se da u svakom segmentu napredujemo i naravno poslaničke grupe JS u danu za glasanje i podržaće rebalans budžeta. Hvala puno.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Emeše Uri. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Emeše Uri

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa SVM podržaće drugi rebalans budžeta jer smatramo da je dostupnih izvora sredstava usmereno na one ključne tačke koje su najbitnije za suzbijanje pandemije, odnosno na obezbeđenje neophodne opreme za zdravstvene ustanove, ali i za obnovu i izgradnju kovid bolnica. Nemojmo zaboraviti i uvećanje plata zdravstvenih radnika.

Ova pandemija je na svetskom nivou napravila jednu novu situaciju, jer su pokleknule zdravstveni sistemi mnogo bogatijih država koji su imali mnogo veće resurse materijalne nego što naša država ima. To nas na neki način naginje na razmišljanje.

Dozvolite mi da kao lekar, kao rukovodilac zdravstvenom ustanovom kažem, da ovu borbu protiv pandemije nećemo uspeti dobiti samo zahvaljujući materijalnim ulaganjima u opremu, u infrastrukturu, potrebni su nam ljudi. Znači, mnogo je važnije da imamo motivisane radnike i zbog toga je vrlo bitno da je došlo do povećanja plata zdravstvenih radnika za 10%. Bitno je da je posao na neodređeno dobilo 3300 zdravstvenih radnika, pretežno lekara i medicinskih sestara. Većina njih je već radilo pri zdravstvenim ustanovama na neko određeno vreme. Vrlo je bitno da 120 hiljada zaposlenih u zdravstvu će dobiti 10,000 dinara do kraja godine i opet napominjem, neophodna ulaganja u infrastrukturu, u opremu su bitna da bi zdravstvene ustanove funkcionisale na pravi način.

Međutim, smatramo da je jako bitno da se poboljša pozitivan profesionalni imidž zdravstvenih radnika, da život mladih lekara koji su najduže na studijama, nemojte zaboraviti studije jednog lekara traju šest godina, to su osnovne studije. Nakon tih šest godina ili pri kraju studija ovi mladi budući lekari već počinju da uče nemački, engleski, u Vojvodini mađarski, da bi krenuli trbuhom za kruhom. Mislim i mi u SVM mislimo da je mnogo važnije da se u ovoj državi osigura neka budućnost za te mlade kadrove, da bi oni svoj porodični i profesionalni život mogli da osmisle, da ostvare, da krenu u ovoj državi.

Da se vratimo na pandemiju, pandemija je pokazala da ovaj naš zdravstveni sistem koji pokreće mnogo manje materijalnih sredstava nego što je to na zapadu ipak uspeva da odoli i to zahvaljujući jednoj dobro organizovanoj mreži primarne zdravstvene zaštite, odnosno mreži domova zdravlja. To je sistem koji smo mi još nasledili iz stare Jugoslavije i nismo dopustili da se uruši. Nemojte zaboraviti da izabranog lekara, odnosno nadam se ubuduće porodičnog lekara imate u svakoj maloj sredini najbliže moguće svakom našem građaninu.

Koliko su kovid bolnice bitne da se oporavi oboleli pacijent toliko je bitno da u jednom datom momentu što pre dođe do trijaže, do otkrivanja bolesti i to su preuzeli uglavnom domovi zdravlja, odnosno kovid ambulante.

Smatramo da je važno u tom pravcu i dalje razvijati dijagnostičke mogućnosti domova zdravlja, znači, što više stvari da se uradi na prvobitnom, na prvom kontaktu, na primaru, da se što više lečenja završi, okonča na primaru jer ova pandemija je pokazala koliko je bitno da napravimo trijažu, toliko se sve više dijagnostičkih terapeutskih postupaka vratilo na domove zdravlja, jer postoji bojazan, unošenja infekcije u bolnicu. U tom pravcu treba i dalje razvijati domove zdravlja. Znači, one mogu biti i za skrininge i za trijažu i za dijagnostiku i za lečenje, prvenstveno i najbitnije.

Međutim normativi koji regulišu, zakonski normativi koji regulišu broj izabranih lekara, znači, onih malih lekara koji su tu oko nas je zastareo. Znači, on je predviđen na 1600 odraslih stanovnika, međutim naše stanovništvo je sve starije, sve bolesnije, sve više imamo samačkih staračkih domaćinstava ne samo u malim sredinama, naročito u Vojvodini i na jugu Srbije, nego je to slučaj i u gradovima. Tako da treba razmišljati u tom pravcu da se taj sistem unapredi, osavremeni, da se pogledaju kadrovski planovi, normativi i da se uskladi sa potrebama.

Mi ispred SVM smatramo da ćemo na taj način uspeti unaprediti život u malim sredinama. Te male sredine mogu biti na neki način podsticaj unapređenju života i u velikim gradovima, jer ja pretpostavljam da ni stanovnici Beograda ne mogu baš uvek kod svojih izabranih lekara zbog gužvi. Znači, taj broj na primarnom nivou svakako treba promeniti.

Pristupačnost zdravstvenim uslugama je merilo dobrobiti, merilo kvaliteta i na tome treba raditi, unaprediti sistem.

Mnoga, nekada vitalna, naselja u Vojvodini su izgubila svoje stanovništvo, ostarelo je stanovništvo, palo ispod normativa ispod 1.600 odraslih ljudi, te da bi lokalne samouprave ipak osigurale jednog celog doktora u tim naseljenim mestima, potrebno je da dotiraju svojim sredstvima taj kadar. Na taj način gube se novci i ne ulaže se u infrastrukturu, ne kupuje se oprema. To je još jedan razlog zašto treba ovo rešiti na državnom nivou.

Takođe, ovom prilikom bih želela da istaknem i da ukažem na značaj i priznanje i vrednovanje nemedicinskog kadra koji radi u zdravstvenim ustanovama. Svi pričamo o lekarima, o sestrama koje su danonoćno radili. Nemojte zaboraviti, ništa se ne bi moglo odraditi bez vozača, bez spremačica, bez kuvarica, bez nosača i bez administrativnih radnika, a oni dobijaju, kad se uporedi sa privredom, mnogo manji iznos na kraju meseca nego što je slučaj u privredi.

Na kraju samo da potvrdim da će SVM podržati Predlog rebalansa budžeta.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, pre svega, hteo bih da kažem da će SPS podržati u danu za glasanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Podržaćemo ovaj zakon zato što smatramo da je reč o jednom dobrom zakonu na koji se na objektivan, pravi način reaguje na sve ono što se dešava širom sveta, a i u Srbiji, da je to jedna reakcija dobra Vlade na pandemiju Kovida-19 u svetu i na njegove efekte ovde kod nas u Srbiji.

Naime, ako posmatramo šta se sve u svetu dešavalo od januara meseca ove godine, pa do današnjeg dana, možemo bez nekog velikog razmišljanja reći da je osnovna karakteristika širenja Kovida i posledica koju je on ostavio svuda u svetu i u odnosu na one ocene koje su izrekli svetski zvaničnici od Svetske zdravstvene organizacije, pa do ostalih pojedinačno zemalja, da je osnovna karakteristika nepredvidljivost.

Znači, gotovo se sa sigurnošću može reći da sve one ocene koje su davane u februaru, martu, aprilu ili tokom kasnijih meseci nažalost se nisu pokazale tačnim i opravdanim. To ne važi samo za Svetsku zdravstvenu organizaciju, nego važi i za ostale zemlje.

Evo, na današnji dan, 10. novembar 2020. godine, u svetu je zaraženo Kovidom-19 51.345.000 ljudi. Nažalost, preminula je milion i 271 osoba. To govori o jednom nekontrolisanom širenju Kovida i nemogućnosti zemalja da na pravi način odgovore na sve ono što je pandemija prouzrokovala, a posledice su višestruke i nažalost negativne, i na globalnom planu i na lokalnom planu.

Kad se posmatra globalni plan, zaustavljanje kretanje robe, ljudi, prouzrokovala je i zastoj u ekonomskoj aktivnosti države i na međunarodnom planu i pojedinačno i brojne druge negativne mere. Brojne industrijske grane su jednostavno zaustavljene i imale su svoje negativne efekte, ne samo prekid proizvodnje, nego nažalost gubljenje radnog mesta, prekid poslovanja, nemogućnost države da isplati određene obaveze prema svojim građanima, odnosno pokazale su da mnogo države sveta nisu u situaciji da ispune sve one navode koji stoje u dokumentima, koji praktično uređuju život ljudi, Ustav i ostala pravna akta.

Moram reći da Republika Srbija… Postavlja se jedno logično pitanje, zašto mi drugi put u toku ove godine vršimo rebalans budžeta. Mislim da je Srbija našla pravu meru u odnosu na sve ono što nam se dešavalo od početka godine.

Iako smo mala zemlja u svetskim razmerama, čini mi se da smo vrlo pametnom politikom reagovali i u martu mesecu i u aprilu i celom ovom periodu do sada, a kada se pogleda struktura ovog rebalansa budžeta i ono što je govorio ministar ovde u svom izlaganju, ali i prethodnih dana, predstavljajući ovaj rebalans budžeta, očigledno da Republika Srbija ima plan i šta dalje u 2021. godini.

Ako bi hteli da podvučemo samo jednu crtu i da kažemo opšte brojke, možemo reći da je rebalansom budžeta predviđeno 1.291 milijarda dinara prihoda, 1.774 milijarde rashoda, da će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,70%, umesto nekih ranije planiranih 0,7%.

Ovo kažem kako je bilo planirano, jer je Republika Srbija u međuvremenu preduzela brojne korake da spreči posledice Kovida-19.

Trebamo se setiti svega onoga što je prvi paket mera, koji je Vlada Republike Srbije preduzela u aprilu mesecu, tada primenjeno na nivou Republike Srbije. Moram to da pomenem jer je sve to deo budžeta i deo ove današnje naše priče, pet minimalnih zarada koje su isplaćene za preko milion zaposlenih u privatnom sektoru, pomeranje plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri meseca, 200 miliona kredita kroz Fond za razvoj i jeftini krediti upravo za privatni sektor koji, naravno, svim ovim merama kojima je omogućeno da se preživi pandemija virusa Kovid-19.

Trebamo se, takođe, podsetiti da je za 10% povećana zarada svim zaposlenima u zdravstvu, jer je na taj način država odala priznanje onim ljudima koji su bili najviše angažovani u suzbijanju širenja Kovida-19 i u pomoći građanima Republike Srbije da sačuvaju zdravlje i pomoć, koja je izdvojena, od 4.000 dinara jednokratne pomoći za sve naše najstarije sugrađane. Naravno, i svi građani punoletni, koji su to želeli, dobili su i po 100 evra pomoći da se prevlada postojeće stanje. Sve je to objektivno uticalo i na ekonomiju zemlje.

Trebamo se setiti da je u prvom kvartalu ove godine rast BDP-a u Srbiji iznosio 5,1%. Tada se još uvek nisu posledice kovida mogle osetiti, ali takođe u drugom kvartalu, zbog svega onoga što se dešavalo od marta meseca, pa na dalje, usledio je pad BDP-a za 6,4%. Naravno, na svetskim razmerama kriza još uvek traje i to ima posledice i po nas.

Kada se pogleda ovaj rebalans budžeta, njegovi glavni ciljevi jesu briga za zdravlje ljudi, nastavak investicionog ciklusa i pomoć preduzećima i privredi da isplate zarade zaposlenima.

Ako glavnim ciljevima dodamo i ostale elemente koji podrazumevaju redovnu isplatu svih obaveza države prema nižim nivoima vlasti uz socijalna i druga davanja i realizaciju već ranije započetih infrastrukturnih i drugih projekata, onda se može razumeti da Srbija dobro radi, da preduzima mere u vreme pandemije.

Naravno, ne bi to bilo moguće da Vlada Republike Srbije nije u godinama pre veoma uspešno radila. Mi smo imali četiri godine suficit u budžetu Republike Srbije. Ove godine, zbog ovoga što se dešavalo, a to sam već spomenuo, nažalost, situacija je drugačija.

Ima još jedan element koji ipak govori o snazi naše ekonomije, a to je činjenica da je, prema podacima, 1,9 milijardi evra stranih investicija za devet meseci investirano u Republici Srbiji i podatak koji je, čini mi se, pomenuo ministar, da je nezaposlenost u drugom kvartalu iznosila 7,2%, sve to ipak govori da Vlada preduzima dobre mere i jednostavno da veoma uspešno reaguje na posledice Kovida-19.

Ono što mene lično raduje jeste što se u ovom rebalansu budžeta za 2020. godinu, dve oblasti života, ako mogu reći, predviđaju kao one oblasti u kojima će biti dodatno investiran novac, pre svega to je zdravstvo, a druga oblast je infrastruktura.

Kada govorimo o zdravstvu, čuli smo danas podatak da se prave dve Kovid bolnice – jedna u Kruševcu i druga ovde u Beogradu i da je za te namene izdvojeno devet milijardi dinara. Mislim da je to veoma važno, ne samo zbog činjenice da je virus prisutan, ne znamo koliko će trajati, ne znamo kad ćemo dobiti vakcinu, ne znamo koje će količine vakcina biti dostupne na svetskom tržištu, jer, poštovane koleginice i kolege, nije nepoznato da taj jedan mali broj država u svetu je u mogućnosti da proizvede vakcinu, ostali će morati da čekaju. Znam da je Vlada na vreme preduzela poteze da obezbedi sve one vakcine koje budu prošle svu stručnu proveru i koje budu verifikovane kao kvalitetne da ćemo dobiti, ali se postavlja pitanje koje količine i slično.

Sasvim je logično da pravimo dve nove Kovid bolnice, ali dobar potez ulaganja u zdravstvo jeste što se planira i rekonstrukcija velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja po celoj Srbiji za nabavku medicinske opreme, za nabavku lekova.

Ne treba zaboraviti, nažalost ima ljudi koji boluju od drugih bolesti, ne treba zaboraviti da su i oni predmet zdravstvene zaštite naše države. Ne treba zaboraviti da i oni zaslužuju apsolutno isti nivo zdravstvene zaštite kao i drugi. Izgradnja jedne Kovid bolnice može osloboditi neke druge prostore, odnosno neke druge zdravstvene ustanove i delove tih ustanova za lečenje i za negu ovih ljudi i sutra kada Kovid prestane da bude opasnost ovde u Srbiji, onda Kovid bolnice mogu, da kažem, dobiti drugu namenu.

Ovo govorim iz razloga što je naša država i naše zdravstvo pokazalo veliku vitalnost u ovim mesecima borbe protiv Kovida i pokazalo jednu dobru organizaciju, vitalnost, kompetentnost i zaslužuje stvarno najviše ocene. Mislim da je dobro što država ulaže ovoliko sredstava u zdravstvo i kroz ove izmene i dopune Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Druga stvar je infrastruktura. Mislim da je dobro što država izdvaja ovoliko novca za infrastrukturu, za poboljšanje putne, za poboljšanje železničke infrastrukture. Planiran je završetak, povećanje se odnosi i na drumski transport, na bezbednost saobraćaja, povećana su izdvajanja za JP „Putevi Srbije“, za „Koridore“, predviđen je projekat za rehabilitaciju puteva i drugih ne finansijskih preduzeća. Naravno povećan je ovde ishod.

Ovo pominjem, nekom može to izgledati suvoparno, ali vrednost onoga što Vlada radi izdvajanjem novca za realizaciju ovih infrastrukturnih projekata može se videti ako, naravno, obezbeđuje se lakši transport, ali on pomaže i razvoju trgovine i drugih privrednih delatnosti i ima svoj viši cilj. Takođe, izgradnja autoputa Obrenovac-Ljig i izdvajanje sredstava.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da izmene i dopune Zakona o budžetu za 2020. godinu potvrđuju i od strane ovog ministarstva i od strane Vlade posvećenost realizaciji ciljeva koje je pomenuo i predsednik Vučić, ali koje pomenula i predsednica Vlade u svom ekspozeu ovde pre nekoliko dana. Ja ću izdvojiti samo ova prva dva, to je optimalna zaštita za stanovništvo od Kovid 19 i nastavak ekonomskog razvoja i ubrzanog privrednog razvoja zemlje.

Kada se pogleda struktura ovih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu ove reči koje sam ja pomenuo, ali još više ono što je sadržano u dokumentu o kome danas raspravljamo, jer tu ima vrlo detaljno je navedeno za šta su izdvojena sredstva, onda se da razumeti da ovaj zakon, odnosno njegovo usvajanje apsolutno garantuje ispunjavanjem ovih postavljenih ciljeva.

Ako pogledamo, odnosno ne ako pogledamo, nego čuli smo ministra da je najavio da će budžet za 2021. godinu biti izdvojena velika novčana sredstva za kapitalne investicije, za podsticanje domaćeg razvoja i potrošnje i da je projekcija da imamo deficit od, da bude 3% i da bude ispod 60% učešća u javnom dugu. Onda to govori o jednom odgovornom ponašanju i Ministarstva finansija i planiranju Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.

Ako tome dodamo sve one aktivnosti koje država radi na regionalnom i drugom planu, da se kroz „mini Šengen“ omogući veća prohodnost, da kretanje ljudi, robe, kapitala, onda je logično očekivati da će to pomoći i poboljšanju naše ekonomske situacije.

Naravno, ima tu sjaset drugih, da kažem, i projekata i mera koje se primenjuju, ali sve to zajedno govori da Vlada Republike Srbije zna šta radi u vreme pandemije, da na adekvatan način nalazi odgovore na izazove sa kojima se suočava, a izazovi nisu mali, nisu brojni. Uzmite bilo koju oblast koja se ne tiče samo pitanja novca, nego i pitanja organizacije, videćete da primenjujemo dobre mere.

Nedavno me je jedan kolega pitao, recimo, za mere vezano za oblast obrazovanja, a ja sam naveo sjaset zemalja po svetu koje primenjuju slične mere koje primenjujemo mi. Hoću da kažem, svaka zemlja se snalazi na svoj način uzimajući u obzir kapacitete, da kažem, i administrativne i edukativne i sve ostale i naravno sposobnost da reaguju u nekoj situaciji.

Mislim da je Srbija dobro ispunila te ciljeve, da je dobro položila ispit. Mislim da se sve to vidi i kroz ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i zato će naša poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Samir Tandir.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama je rebalans budžeta drugi u ovoj godini. Zašto je drugi već smo čuli. Ministar je u obrazlaganju bio jako detaljan. Pred nama je jako detaljan i sadržajan materijal i ono što ja hoću posebno da istaknem, lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić je već istakao da ćemo u Danu za glasanje glasati za ovaj rebalans.

Zašto ćemo glasati jeste, pred izazovom sa kojim smo se suočili mi i čitava planeta i svo društvo, osim borbe za zdravlje, što je prioritet broj jedan, prioritet broj dva svakako je bila borba za radna mesta. Paket, set ekonomskih mera koje je sprovela Vlada Republike Srbije je nešto što svakako moramo pozdraviti, prvenstveno kada se tiče najosetljivije grupe našeg društva, to su naši penzioneri, kada se tiče podrške svim građankama i građanima u iznosu od 100 evra. Posebno, ono što želim da istaknem jeste povećavanje ličnih dohodaka ljudima koji su zaposleni u zdravstvu, koji su zaista suštinski naši heroji, koji su ovu borbu izneli i dan danas se bore sa ovom pošasti sa kojom se naše društvo i čitava planeta suočava.

Ono što takođe hoću da istaknem kao jednu jako pozitivnu stvar jeste set mera podrške ljudima koji su zaposleni u turizmu, ugostiteljima, hotelijerima jer to je zaista branša od koje dosta živi građanki i građana u Republici Srbiji, a koja je zaista pogođena krizom koja je pogodila naše društvo. Ovaj set mera im je zaista neophodan da bi oni preživeli.

Ono što moram da istaknem i sa čim nisam saglasan jeste smanjenje sredstava nacionalnim savetima nacionalnih zajednica. Smatramo da je to dokaz demokratije, dokaz vladavine prava, dokaz odnosa i Vlade i države prema manjinskim narodima koji žive u Republici Srbiji.

Umesto smanjenja budžetskih sredstava, tu moramo da radimo jednu suštinsku kontrolu. Ne znam koliko ministar, koliko Vlada znaju da su određeni nacionalni saveti postali partijski servisi, gde se budžeti usvajaju, budžetska sredstva troše, a da članovi, većnici Nacionalnog saveta apsolutno ne znaju na koji način da se oduzimaju mandati, da se opozicionim odbornicima u pojedinim nacionalnim savetima ne uplaćuju doprinosi koji su po Zakonom o nacionalnim savetima obavezni.

Možete misliti šta bi se desilo da nekom poslaniku ovde u Skupštini Republike Srbije neko ne uplaćuje doprinose.

Ono što hoću posebno da istaknem jeste da ovde imamo u rebalansu tretirane pojedine ustanove, kao što su GAK, kao što su „Dedinje“, kao što su „Narodni front“ i to je dobro zašto izdvajamo sredstva za te ustanove koje svima nama u ovoj državi trebaju.

Ali, hoću da istaknem da treba posebnu pažnju da posvetimo bolnicama i domovima zdravlja u Sandžaku, pogotovu u Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, jer imamo maćehinski odnos Zdravstvenog centra Užice prema tim bolnicama, a prema statističkim podacima u ovom trenutku sada, najviše zaraženih po glavi stanovnika od Kovida 19 imamo u tim opštinama, znači da se direktno tim bolnicama i domovima zdravlja pomogne. O situaciji u Novom Pazaru i potrebi izgradnje kliničkog centra više puta sam u prethodnim diskusijama govorio.

Takođe, ono što hoću da istaknem, spomenuli smo u ovom rebalansu i određene gradove i opštine. Ne sumnjam da je njima finansijska pomoć iz budžeta kroz rebalans neophodna, ali ono nešto što nismo tretirali ovim rebalansom, moramo tretirati novim budžetom. To su takođe opštine i gradovi u Sandžaku, to su većinom opštine i gradovi koji su devastirana područja. Svi građani i građanke koji na tom prostoru žive, jako teško žive. Isticali smo problem opštine Sjenica gde dug opštine Sjenica u ovom trenutku je skoro dve trećine budžeta. Znamo kako su tamo oštre zime, kako se jako teško živi i ukoliko ne budu imali podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, jako je veliki izazov sa kojim se oni suočavaju kako će tu zimu građani koji žive na Pešteru da izdrže.

Ista je situacija i kada govorim o opštinama Prijepolje, Priboj i Nova Varoš. To su devastirane opštine i Ministarstvo finansija prema njima mora da ima poseban tretman. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Sledeća prijavljena za reč, Sanja Jefić Branković.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, analizirajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, stiče se utisak da se njegovim donošenjem stvaraju uslovi za sprovođenje zadataka javnih finansija u Srbiji.

Najpre, u uslovima pandemije koja u svim segmentima društva izaziva negativna ekonomska kretanja kako na globalnom, tako i u našoj zemlji, rebalans svakako omogućava lokaciju sredstava kojima se obezbeđuje nesmetano finansiranje, pa mogu slobodno reći, borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi.

Drugi, ne manje važan zadatak, jeste umanjenje negativnih posledica po privredu i život građana koji u najneposrednijoj meri, ukoliko se ne reaguje blagovremeno, mogu osetiti sve negativne efekte koje pandemija virusa izaziva.

Kao što vam je poznato, početkom aprila ove godine, Vlada Srbije je usvojila program ekonomskih mera za smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom kako bi se očuvao standard i likvidnost privrede i stanovništva, sve sa ciljem ostvarivanja pozitivnog efekta na pokretanje jedne sveobuhvatne privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Činjenica je da ekonomska kriza u ovom trenutku pogađa čitav svet i nikako ne dovodi u pitanje osnovni model kapitalističkog privređivanja, odnosno tržišnu ekonomiju. Međutim, moram da pomenem to da socijaldemokratski model privređivanja podrazumeva da tržište često samo po sebi nije dovoljan samoregulišući mehanizam i da država, naročito u uslovima krize koju imamo danas, mora da posebne za korektivnim instrumentima. Upravo je rebalans budžeta o kome danas govorimo jedan od njih.

Način na koji država interveniše kako bi se predupredili negativni efekti pandemije odgovaraju programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije, a ideja koja stoji iza jedne takve intervencije jeste da se pomogne što većem delu, pre svega privatnog sektora da opstane, tako da trenutni pad poslovne aktivnosti koji imaju, koji se očekuje ne dovede vremenom do trajnog i prekovremenog gašenja radnih mesta, ogromne štete za građane, privredu, pa i na kraju i za same javne finansije.

Da li će ovako snažna državna intervencija imati uspeha, pre svega, zavisi od tri činioca: prvo, da sve mere budu ekonomski racionalne, drugo, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i treće, da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja.

Suštinu rebalansa budžeta treba tražiti u razlozima, odnosno uzrocima koji su uslovili potrebu za njegovim donošenje. Ako je to pa makar i delimično saniranje ekonomskih posledica izazvanih pandemijom, što opet sa druge strane, stvara uslove za realno planiranje budžeta, a to nas vrlo brzo očekuje, rukovodeći se parametrima koje smo u ovoj godini imali, e onda mislim da tu uopšte ne postoji razlog za negativno posmatranje i analiziranje ovog predloga budžeta.

Iako je rast ekonomske aktivnosti može se reći bio solidan tokom prvog kvartala ove godine, već u aprilu beleži se snažan pad privredne aktivnosti najpre u sektorima turizma, saobraćaja i rekreacije, i to je logično, ako uzmemo u obzir da su preduzete mere zdravstvene zaštite direktno uticale na njih i njihovu sferu poslovanja.

Takođe, sa velikim problemima suočile su se i kompanije u onim delatnostima koje imaju značajnu uvoznu komponentu, imajući i vidu poremećene lance snabdevanja, pa se tako vremenom dvocifreni rast izvoza koji smo imali u januaru i februaru preokrenuo u dvocifreni pad tokom naredna tri meseca.

Prema trenutno raspoloživim podacima, procenjuje se da bi pad BDP u 2020. godini mogao biti oko 3%. Naime, relativno visoki rast BDP u prvom kvartalu projektovan je u tom trenutku u sladu sa očekivanim pozitivnim efektima u okviru uslužnih delatnosti, ali i u oblastima trgovine, saobraćaja i turizma. Međutim, u tom trenutku se još uvek nisu mogli videti uticaji krize na privredu. To znači da bi u preostalom delu godine realno i mogli očekivati niži, odnosno veći pad BDP-a.

U kontekstu napred navedenog, pomenula bih i to da se ovim rebalansom pruža direktna podrška hotelijerskom sektoru, odnosno rebalansom su dodatno obezbeđena sredstva namenjena hotelskoj industriji u gradovima Srbije, i to, pre svega, kroz jednokratnu direktnu subvenciju svakom pojedinačnom hotelu u iznosu od 350 evra po ležaju i dodatno još 150 po smeštajnoj jedinici.

Složićete se sa mnom da svakako na ovaj način treba posmatrati vid izlaska iz jedne krize u kojoj se sektor turizma nalazi.

U prilog napred navedenom, treba pomenuti i to da je i pored svih teškoća i nepoznanica koje sa sobom nosi period pred nama, Fiskalni savet Republike Srbije je ocenio da Srbija trenutno ima sasvim dovoljno kapaciteta da izdrži tekuću krizu bez nekih značajnih makroekonomskih stabilnosti.

Dozvolite mi da svoje izlaganje zaokružim uverenjem da je pandemija korona virusa postavila pred ekonomsku politiku naše zemlje velike izazove, pre svega u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva. I zato je veoma važno na ovaj način pažljivo izabranim merama ekonomske politike blagovremeno odgovoriti na svaki od njih.

Mislim da sa ovim rebalansom budžeta to i čini. I zato će SDPS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Još jedno izlaganje u ovom delu sednice, narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite.