Reč ima narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja iskoristiću priliku da izrazim duboku bol i tugu povodom smrti patrijarha srpskog gospodina Irineja. O njegovom doprinosu i značaju za očuvanje jedinstva srpskog naroda i očuvanje Srpske pravoslavne crkve pisaće istorija.

Ono što ja mogu da kažem je, kao neko ko dolazi iz Toplice, kao neko ko dolazi iz Kuršumlije, da smo upravo zahvaljujući njegovom blagoslovu i zalaganju, nakon više od 40 godina borbe i čekanja, u 2020. godini dobili potpuno obnovljen manastir Svetog Nikole. Inače, manastir Sveti Nikola u Kuršumliji je prva zadužbina velikog župana Stefana Nemanje i zahvaljujući patrijarhu mi smo uspeli da obnovimo manastir koji je izgrađen pre osam i po vekova.

Patrijarh sprski gospodin Irinej večno će živeti u našim mislima i srcima. Neka mu je večna slava i hvala.

S obzirom da je ovo moje prvo izlaganje u Dvanaestom sazivu Narodne skupštine, iskoristiću priliku da svim svojim kolegama čestitam imenovanja i da im poželim uspešan rad.

Kada smo kod današnjeg dnevnog reda, mogli smo da čujemo u uvodnom obraćanju od strane ministra, a i u toku dosadašnje rasprave od strane kolega ovlašćenih predstavnika iz ostalih poslaničkih grupa da danas na dnevnom redu imamo pet predloga zakona. U pitanju su izmene i dopune postojećih zakona, i to: Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o porezima na imovinu, Carinskog zakona i Zakona o carinskoj službi.

U biti predloženih izmena i dopuna zakona jeste zaštita finansijskog interesa Republike Srbije, sa jedne strane, dok sa druge strane nastavljamo sa sprovođenjem mera digitalizacije koje za cilj imaju kako pojednostavljenje, tako i snižavanje obavljanja pojedinih poslova, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.

Pre nego što se osvrnem na predložene izmene i dopune zakona, iskoristiću priliku da vam čestitam, ministre, na svemu onom što ste uradili u suzbijanju posledica izazvanih virusom Kovid-19.

Na početku same epidemije izašli ste sa ekonomskim paketom podrške, koji je tako dobro skrojen da danas kada pogledamo makroekonomske pokazatelje stičemo utisak da u Srbiji uopšte nema kovida. Ovde prvenstveno mislim na privredni rast. I ove godine stopa privrednog rasta je nadmašila sva očekivanja. Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije predviđaju da ćemo godinu završiti sa stopom privrednog rasta od minus 1%, MMF predviđa da ćemo imati minus 1,5% i to je najbolji rezultat u Evropi, imajući u vidu da je prosek razvijenih zemalja zapadne Evrope minus 7,8%. Čak je i evropski komesar za proširenje Evropske unije Oliver Varhej izjavio da je srpska privreda najmanje pogođena kovidom, zahvaljujući isključivo sveobuhvatnom paketu ekonomske podrške privredi. Takođe je izjavio da je Srbija najbolja u regionu i da se bolje nosi sa posledicama izazvane Kovidom-19 nego bilo koja druga država. Dakle, priznanja Vladi Republike Srbije stižu sa svih strana, i to od izuzetno kompetentnih ljudi i od izuzetno važnih kako evropskih, tako i međunarodnih institucija.

Takođe, sedmu godinu zaredom uspevamo da održimo nisku i stabilnu stopu inflacije koja se kreće oko 1,5%. Da smo očuvali monetarnu stabilnost, o tome najbolje svedoči devizni kurs. Mi danas imamo jak i stabilan srpski dinar.

Kada je u pitanju javni dug, prema najnovijim podacima, stopa javnog duga je nešto ispod 57% i to je zaista odličan rezultat zato što je 3% ispod nivoa Mastrihta1, a kada uporedimo naš javni dug sa razvijenim zemljama tek tada vidimo koliko smo ostvarili dobar rezultat, zato što stopa javnog duga najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope premašuje čak 100% bruto društveni proizvod.

Razlike između nas i razvijenih zemalja zapadne Evrope je u tome što se Srbija sama, sopstvenim sredstvima bori sa suzbijanjem posledica izazvanih ovim virusom, dok zapadnoevropske zemlje imaju pristup evropskim fondovima.

Fascinantno je da smo i u uslovima krize premašili izdvajanja za javna ulaganja, i to za čak preko 27 milijardi dinara. Ovde prvenstveno mislim na izgradnju novih puteva, pruga, na rehabilitaciju postojećih puteva i pruga. Do kraja godine imaćemo dve potpuno nove kovid bolnice, i to u Kruševcu i Batajnici, zatim i u 2020. godini smo mnogo uradili na izgradnji najsavremenijeg kliničkog centra u ovom delu Evrope, u pitanju je Klinički centar Srbije.

Ovo je zaista interesantno nama ekonomistima zato što u uslovima krize ono prvo što urade pojedine države jeste da smanje budžet za javna ulaganja. To se u Srbiji nije dogodilo, zato što Srbiju vode odgovorni ljudi čiji je interes građana iznad ličnog interesa.

Ono što je jako interesantno je, poštovani ministre, da ste ekonomskim paketom podrške u potpunosti izbegli crni scenario koji bi inače zadesio našu privredu, kao što je zadesio privrede velikog broja zemalja u svetu. Crni scenario je zadesio našu privredu 2000-ih godina, 2010. godine, pa da kažem i 2011. godine, kada su neki neodgovorni ljudi vodili našu zemlju i privreda i ekonomija ne samo da nam je bila crna, nego crnje od toga nije moglo biti. Dakle, u uslovima epidemije država je sav rizik preuzela na sebe i ne samo da smo uspeli da sačuvamo postojeća radna mesta, nego smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti i ona se danas kreće na rekordno niskom nivou.

Kada je SNS preuzela vlast, stopa nezaposlenosti iznosila je 27%, pre izbijanja epidemije nešto ispod 9,5%, a za prvih šest meseci 2020. godine 7,3%, što je zaista fascinantan rezultat.

Ništa ovo ne bi postigli da prethodnih sedam i po godina nismo vodili odgovornu politiku, da nismo četiri godine za redom imali suficit u budžetu počev od 2015. pa do 2019. godine imali bi suficit u budžetu i ove godine da se nije desila ova situacija sa kovidom. Takođe, ne bi ovo postigli da 2014. godine nismo krenuli sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije, dakle, mislim na uštede u javnom sektoru. Čak mislim da bi stanje u državnoj kasi danas bilo mnogo bolje da 2014. godine nismo imali katastrofalne poplave gde je procenjena šteta na 14 milijardi evra. Ali, bez obzira na sve to makroekonomski pokazatelji i te kako su nam u ovom trenutku dobri, mogu slobodno da kažem najbolji u Evropi.

Kako nam privreda stoji najbolje govori o tome priliv budžet po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Dakle priliv u budžet je premašio sva očekivanja što se tiče dobiti pravnih lica i čak 40% privrednika se nije prijavilo za meru ekonomske podrške koja se odnosi na odlaganje plaćanja poreskih obaveza, što znači da nam je privatni sektor uspeo da održi likvidnost i u ovim teškim i kriznim vremenima.

Neverovatno je poštovani ministre koliko su se promenile teme u Srbiji. Za vreme izbijanja epidemije, za vreme vanrednog stanja i nakon toga u komunikaciji sa građanima sam stekla utisak da je najveći problem građana da li će moći 2020. godine da letuju ili zimuju van zemlje ili neće, da li će granice biti otvorene ili ne, kako bi mogli da letuju ili zimuju?

Ne tako davno pre desetak godina najveći problem mojih roditelja, komšija, prijatelja, rođaka je bio kako da prežive, kako da prehrane porodice, kako da plate račune, zato što nam je ogroman broj ljudi bio bez posla i bez ikakvih primanja. Danas najveći problem građana je da li će moći da letuju ili zimuju van zemlje ili ne.

Takođe fascinantno mi je da je cena stanova u Srbiji dostigla vrednost skoro 10.000 evra. Tražnja za takvim stanovima je na izuzetno zavidnom nivou. Kupci su uglavnom naši građani. Reč je o sportistima, reč je o zaposlenima IT sektoru, zatim o estradnim ličnostima, o ljudima koji se bave hotelijerstvom i ugostiteljstvom, a do pre par godina jedva da je cena nekretnina u Srbiji dostizala vrednost do 1.500 evra i to na najluksuznijim lokacijama. Zašto pominjem ovu činjenicu? Upravo iz razloga, zato što je cena nekretnina u jednoj državi najbolji indikator životnog standarda stanovništva u datoj državi.

Upravo sve ove činjenice o kojima sam govorila su razlog ogromne mržnje i netrpeljivosti naših političkih protivnika prema nama. Ovo je razlog zašto se na dnevnoj osnovi upućuju pogrdni nadimci i predsednici Vlade i predsedniku države. Zašto se svakodnevno predsedniku države crta meta na čelu? Pa, politički protivnik oprostiće sve, ali uspeh neće oprostiti nikada.

Razlika između SNS i naših prethodnika i naših politički protivnika je u tome što je politika SNS zasnovana na tome da svi građani u Srbiji danas žive bolje nego juče, a sutra bolje nego danas, dok je politika naših političkih protivnika i prethodnika da svi građani žive gore, kako bi Dragan Đilas i njegova samoprozvana elita živela bolje. E, pa takav scenario u Srbiji se više nikada neće ponoviti.

Vas poštovani ministre i sve članove Vlade ne sprečava ni ova kriza da razmišljate o rastu životnog standarda svih građana, tako ste u aprilu mesecu trajno povećali zarade svih zaposlenih u zdravstvu za 10%, budžetom za 2021. godinu opredelili ste sredstva za novo povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu za čak 5%. To je ogroman procenat s obzirom na epidemiološku situaciju.

Takođe ste opredelili sredstva za povećanje zarade svih zaposlenih u javnom sektoru počev od 1. januara po stopi od 3,5% dodatnih 1,5% očekuje zaposlene u javnom sektoru od 1. aprila. Takođe, od 1. januara ide se sa povećanjem penzija po švajcarskoj formuli, po stopi od 5,9%. Imamo i povećanje minimalne cene rada, takođe od 1. januara, po stopi od 6,6%. To su sve pokazatelji rasta životnog standarda i značajni indikatori stanja u državnoj kasi, a po svemu sudeći stanje u državnoj kasi nam je izuzetno dobro.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predložene izmene i dopune zakona sa jedne strane imaju za cilj zaštitu finansijskih interesa Republike Srbije dok sa druge strane idemo dalje sa sprovođenjem mere digitalizacije, odnosno sa poboljšanjem elektronske komunikacije između poreskih organa i poreskih obveznika.

Sa druge strane zakonsko rešenje uključuje otvorene investicione fondove i alternativne investicione fonde u poreski sistem. Imajući u vidu da ovi fondovi nemaju status pravnog lica a podležu registraciji poreske obaveze u njihovo ime i za njihov račun regulisaće društva za upravljanje ovih fondova. Na taj način doći će do povećanja sigurnosti investitora i doći će do razvoja tržišta kapitala.

Zakonska rešenja sa jedne strane propisuje povećanje poreske discipline dok sa druge strane nudi poreskim obveznicima odlaganje plaćanja poreske obaveze kada za to postoje uslovi, zatim izmirenje poreske obaveze na rate. Zatim za poreske dužnike čiji je dug iznad 50 miliona dinara nudi se mogućnost da svoju poresku obavezu izmiruju davanjem određene nepokretnosti, kada za to postoji interes Republike Srbije. Dakle, zakonsko rešenje nudi određene pogodnosti za poreske obveznike.

Kada je u pitanju Druga tačka dnevnog reda, reč je o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama, suština predloženih izmena i dopuna jeste usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koje su u nadležnosti državnih organa. Inače, praksa je da svake godine donosimo ovakav zakon.

Kada je reč o trećoj tački dnevnog reda u pitanju su izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu. Novina predloženih izmena i dopuna zakona je kao što smo mogli i da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra, prenošenje nadležnosti sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave kada je u pitanju utvrđivanje kontrole i naplata poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na poklon i na nasleđe i to počev od 1. januara 2022. godine. Sa jedne strane jedinice lokalne samouprave imaće veće prihode po osnovu ovih poreza dok sa druge strane poreska uprava moći će efikasnije da obavlja svoje osnovne funkcije zato što se smanjuje nadležnost poreske uprave kada je u pitanju porez na prenos apsolutnih prava kada je u pitanju porez na poklon i nasleđe.

Predložene izmene i dopune predviđaju takođe da su i otvorene investiciono fondovi i alternativni investicioni fondovi poreski obveznici poreza na imovinu. Takođe zakonsko rešenje grupiše pomoćne objekte zajedno sa garažama, detaljnije i preciznije reguliše ko sve ima prava na poresko oslobođenje i tako dalje.

Četvrta tačka dnevnog reda tiče se Carinskog zakona. Kao što smo čuli od kolege u prethodnom izlaganju, mi smo Carinski zakon usvojili potpuno nov, dakle 2018. godine. Sa primenom se krenulo 17. juna 2019. godine.

Naš Carinski zakon u potpunosti je usaglašen sa Carinskim zakonom EU i na taj način ispunili smo našu obavezu iz pregovaračkog Poglavlja 29, a tiče se carinske unije.

Ovaj zakon, koji je na snazi, je dobar zato što prati savremeni trend globalizacije i ubrzava protok robe kroz našu zemlju. Kada je reč o izmenama i dopunama zakona, one su više terminološke prirode, nego suštinske.

I, na kraju, imamo i izmene i dopune Zakona o carinskoj službi. Izmene i dopune su više tehničke prirode nego suštinske. Do sada smo imali situaciju da samo rukovodilac organizacione jedinice, odnosno carinske ispostave ima ovlašćenja za podnošenje zahteva za pokretanje carinskog prekršajnog postupka. Od sada će to ovlašćenje imati i službenik zaposlen u carinskoj ispostavi kada je rukovodilac odsutan, ali samo pod uslovom da carinski službenik poseduje određena znanja i kvalifikacije i da ga posebnim ovlašćenjem za obavljanje navedenog posla ovlasti upravnik carinarnice.

Dakle, zakonska rešenja koja su na dnevnom redu i te kako su dobra i poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće sve izmene i dopune zakona.

Još jednom, poštovani ministre, čestitam vam na svemu dobrom što ste uradili u ovoj kriznoj i izuzetno teškoj godini po ekonomiji. Još jednom ste nam pokazali koliko je Srbija danas jaka i snažna, suverena i nezavisna. Pokazali ste nam da se Srbija danas sama, bez ičije pomoći može izboriti sa svim nedaćama koje je zadese, a da pri tom ponese titulu najvećeg pobednika u Evropi. Hvala vam.

Zahvaljujem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Ispred poslaničke grupe SPS reč ima gospodin Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima i saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, gospodine ministre, raduje nas svaki vaš dolazak u Skupštinu, jer, evo, od početka mandata i u prethodnom mandatu prilikom svakog dolaska vi ste saopštavali dobre rezultate i dobre vesti za građane Srbije o to je pokazatelj jednog odgovornog, ozbiljnog i posvećenog pristupa kada je reč o fiskalnoj politici.

To je, zapravo, nastavak onog puta koji je trasiran još 2014. godine kada su postavljeni temelji reformskog kursa Vlade Republike Srbije, nepopularni, mnogo puta do sada smo govorili o tome, nepopularni, hrabri potezi, potezi koji ne vode ka političkom marketingu i političkom rejtingu, ali nešto što jeste realnost i da nije bilo toga Srbija danas ne bi bila snažna, ne bi mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava, Srbija danas ne bi imala zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, život i ekonomija, a ne spisak lepih želja i ono što bi građani želeli da čuju, ne ono što bi nas vodilo kao put ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom sunovratu.

Danas je pred nama pet zakonskih predloga ili izmena i dopuna zakona. Vi znate, gospodine ministre, svaki zakon se može politizovati i o svakom zakonu možete govoriti sa političkog aspekta, ali ovde govorimo o isuviše, rekao bih, stručnim zakonskim predlozima i nema prostora za politizaciju, već za konkretne stavove, razloge koji postoje da bi se ovi zakonski predlozi i podržali.

Mi smo, naravno, kao poslanički klub vrlo studiozno i sistematično sagledali svih pet zakonskih predloga. Naravno, imaće podršku poslaničke grupe SPS. Ja ću pokušati da navedem i konkretne razloge.

Dakle, najpre reč je o setu zakona kojim se unapređuje sektor fiskalne politike kroz širi obuhvat poreskih i taksenih obveznika i kroz značajno pojednostavljenje procedura. Dakle, podržavajući ove zakonske predloge mi, zapravo, želimo da podržimo cilj koji ste definisali i koji želite da realizujete, predlagajući ove izmene i dopune zakona.

Ovaj paket zakona čije se izmene i dopune predlažu nesumnjivo treba da doprinese formulisanju boljeg zakonodavnog okvira, lakšem prepoznavanju poreskih i taksenih obaveza građana, a time i jednostavnijoj naplati dažbina koje postaju prihod i državnog i lokalnog budžeta, odnosno prihod imalaca javnih ovlašćenja koji imaju zakonsko pravo da naplate vršenje svojih javnih usluga.

Najveći broj izmena u ovim zakonima, koliko smo mogli da sagledamo, tiče se međusobnog usaglašavanja propisa, ali i uvođenja nekih novih obaveza ili pojednostavljivanja različitih administrativnih procedura koje treba da građanima olakšaju ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza, što svakako jeste cilj svih nas.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, suštinske izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnose se upravo na stvaranje zakonskih okvira kako bi se sistemom oporezivanja u Republici Srbiji obuhvatili i otvoreni investicioni fondovi, kao što je maločas koleginica govorila, alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar, naravno u skladu sa zakonom.

Takođe, zakonom se dalje pojednostavljuje poreski postupak i poboljšava elektronska komunikacija između nadležnih poreskih organa i poreskih obveznika, što poreskim obveznicima olakšava izvršavanje poreskih obaveza. S tim u vezi, otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica, a koji su upisani u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, prema predloženim izmenama ovog zakona postaju poreski obveznici, s tim što će njihove poreske obaveze izvršavati društvo za upravljanje tim fondom.

Dakle, ovim izmenama se u poreskom pravu stvara zakonodavni okvir za društva koja upravljaju fondovima kao tuđom imovinom i za to upravljanje snose rizike kojim se omogućava transparentno postupanje poreskih organa prilikom utvrđivanja kontrole i naplate poreskih obaveza ovih fondova. Pri tome trebalo je voditi računa da su ove izmene predložene u cilju unapređenja poreskog zakonodavstva, koje treba da doprinese razvoju investicionih fondova i tržišta kapitala i povećati sigurnost i poverenje investitora u stabilnost našeg celokupnog poreskog sistema. Na taj način će se povećati i interes investitora za naše tržište, u to smo u potpunosti ubeđeni.

Važne izmene zakona odnose se i na efikasnost poreskog postupka koji će se obezbediti elektronskim komunikacijama i o tome je već bilo reči. Ovde se misli na određene poreske postupke, kao što su zahtevi za povraćaj i preknjižavanje više ili pogrešno plaćenog poreza ili zahtevi za odlaganje plaćanja dugovanja poreza koji će posle usvajanja ovog zakona moći da se dostavljaju elektronskim putem preko portala poreske uprave. Dakle, građani neće više morati da čekaju u redovima pred poreskim uprave.

Kako je poresko pravo veoma osetljivo i često je predmet različitih tumačenja i prakse u primeni zakona, ovim izmenama se otklanja niz ovakvih nesuglasica koje su usporavale rad poreske administracije.

Posebne bih istakao izmenu koja se odnosi na omogućavanje odlaganja plaćanja dugovanja poreza na način i pod uslovima koje će utvrditi Vlada Republike Srbije, a u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19.

Takođe, pohvalio bih preventivnu zakonsku meru, a to je propisivanje novog krivičnog dela poreske prevare u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Izmenama ovog zakona dodatno se daje pravna sigurnost građana i pravnih subjekata i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prezu na imovinu, ovaj zakon sadrži niz izmena koje su najpre vezane za organizacionu strukturu i nadležnosti poreskih uprava u postupku naplate pojedinih poreza na imovinu. Tako se zakonom utvrđivanje naplata i kontrola poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa poreske uprave prenosi na jedinice lokalne samouprave.

Ova izmena treba da doprinese efikasnijem poreskom postupku, imajući u vidu da ovi poreski prihodi po zakonu, inače, pripadaju jedinicama lokalne samouprave. Zakonom se i usaglašavaju rešenja koja se odnose na otvorene investicione fondove, odnosno, alternativne investicione fondove i njihove obaveze u vezi sa porezom na imovinu, kada su oni vlasnici imovine, držaoci ili korisnici nepokretnosti, na koje se taj porez i plaća. Utvrđuje se da su fondovi obveznici poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kad imovinu koja je predmet oporezivanja stiču bez naknade, odnosno, prenose uz naknadu.

Zakonom se otklanjaju i pravne praznine kod obveznika koji utvrđuju porez na imovinu samooporezivanjem, kako bi se obezbedila pravna sigurnost poreskih obveznika.

Zakonom se obezbeđuje i potpuniji obuhvat porezom na nasleđe i poklon, tako što je predmet oporezivanja proširen i na nasleđe i poklon digitalne imovine. Kod poreskih oslobođenja treba istaći oslobođenje kod nepokretnosti koje su namenjene i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kada je poreska osnovica za sve njegove nepokretnosti do 400 hiljada dinara.

U suštini su zakonska rešenja u ovom posebnom zakonu usklađena sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Promene zakonodavnog okvira u oblasti poreske politike imaju opravdanje kada doprinose pravednijem poreskom oporezivanju, ujednačavanju postupaka i poreske uprave, i naravno, kada su u interesu građana i kada su u interesu države.

Izmene koje su sadržane u ovom setu zakona upravo to i treba da obezbede. I ako znamo, kada se pomenu porezi i poreski propisi, građani uvek strepe šta će se i koliko oporezivati i koliko će to uticati na kvalitet njihovog života. Ono što se uvek mora imati u vidu je da plaćeni porezi znače i više novca za obrazovanje, zdravstvo, socijalna davanja, za javne poslove i sve funkcije države, za policiju, vojsku, odbranu itd.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ovde se usaglašavaju predmeti, odnosno akti koji podležu taksenim obavezama, bilo da je reč o novim poslovima iz nadležnosti organa, prestanku osnova za taksiranje obaveza ili spajanju pojedinih spisa ili spajanju pojedinih radnji. Da podsetimo da su takse vrsta naknade koju naplaćuju državni organi za vršenje nematerijalnih usluga. To su najčešće usluge administrativnih postupaka, carinskih i sudskih organa.

Takse su javni prihod, odnosno prihod organa koji vrši uslugu i naplaćuje se po teritorijalnom principu. Kod utvrđivanja vrste i visine administrativnih taksi, država mora, svakako, voditi računa o tome da taksa nije, niti treba da bude cena usluge, već samo participacija za uslugu. Zato mora biti pristupačna i prilagođena ekonomskoj moći građana, pre svega.

Ona treba da bude i stimulativna kada su u pitanju usluge kojima se podstiču određene delatnosti, ali i adekvatne kada je u pitanju korišćenje, pre svega, prirodnih resursa. Visina taksi treba da bude stimulativna zbog toga kako bi se povećao obim usluga za koje se plaćaju takse. Ukoliko su takse previsoke one mogu uticati na smanjivanje prihoda organa koji pruža uslugu i onda bi se kompletno finansiranje organa vratilo na budžet, odnosno povećalo budžetsko finansiranje.

Izmena ovog zakona predstavljaju i usaglašavanje između ostalog sa krovnim zakonom iz ove oblasti, a to je Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se takse mogu uvoditi i njihova visina propisivati jedino i isključivo zakonom.

Zatim, važno je istaći da se zakonom pojednostavljuju procedure, spajaju postupci, a time i neke od taksi objedinjuju. Inoviranje nekih postupaka je uslovljeno regulativom „e-papir“ i akcionim planom Vlade Republike Srbije za pojednostavljenje administrativnih postupaka. Cilj ove regulative je da se građanima olakša ostvarivanje prava pred državnim organima i javnim službama i skrati maksimalno vreme ostvarivanja tih prava ili obaveza koje proizilaze iz vršenja određenih delatnosti. U ovom slučaju to su administrativne takse koje različiti organi naplaćuju za pružanje različitih usluga građana i privredi.

Visina taksi treba da bude vezana za troškove koje organi imaju pri pružanju usluga pojedincima građanima, a za taj iznos pojedinac treba da dobije i kvalitetnu uslugu.

Ovaj zakon se menja upravo na inicijativu organa koji pružaju usluge, a pokazala se potreba za usklađivanje vrste i obima usluga koje podležu taksenim obavezama i visinom administrativnih taksi.

Zahteve i inicijative su dostavili, između ostalog, i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Zavoda za intelektualnu svojinu, Ministarstvo zdravlja, Republički geodetski zavod, kao i organizacije jedinice Ministarstva finansija, Uprava carina i uprava za sprečavanje pranja novca.

Kada su konkretno zakonska rešenja u pitanju, podržao bih nove takse koje se uvode za odobrenje za istraživanje geotermalnih resursa za inženjersko, geološka, geotehnička istraživanja. Takođe, predložene su nove takse za zahteve koje podnose zdravstvene ustanove iz tačke 1. privatne prakse i organizacione jedinice fakulteta zdravstvene struke za proširenje delatnosti, kao i takse za potvrđivanje rešenja po zahtevu stranke.

S druge strane je dobro rešenje kojim se na predlog Zavoda za intelektualnu svojinu smanjuju takse koje se tiču nekih procedura kod žigova, tj. taksi, kojima se štite patenti, pre svega.

U celini, ovim izmenama poboljšavaju se i procedure i obuhvat taksama i sve administrativne takse regulišu ovim zakonom, umesto što su bile regulisane nekim drugim zakonima ili nekim drugim podzakonskim aktima.

Dakle, stvaranjem boljeg zakonskog okvira u sektoru poreske politike, u sektoru poreske administracije ide u prilog jačanju sigurnosti poreskih obveznika, investitora, a svakako ovim se postiže jedan od ciljeva, a to je jačanje autoriteta države s jedne i obezbeđenja fiskalnih prihoda za realizaciju ciljeva socijalno odgovorne države sa druge strane.

S toga, još jednom, gospodine ministre, u Danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće set predloženih izmena i dopuna zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniku poslaničke grupe SPS.
Prelazimo na spisak prijavljenih za reč.
Narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre Mali danas govorimo o jako važnom setu zakona koji se tiče i poreza i carina. Ono što smo čuli od ministra i što nas svakako raduje jeste izlazak na Londonsku berzu, reakcije investitora, prelazak isplaćivanja penzija na švajcarski model i to je nešto što svakako treba da pozdravimo.

Suština onoga o čemu danas govorimo jeste domaćinsko poslovanje koje smo imali prethodnih godina, jer da nije bilo tog domaćinskog poslovanja, reformske politike, odgovorne monetarne politike, fiskalne konsolidacije ne bi mogli da govorimo o nečemu kao što je povećanje ličnih dohodaka, isplaćivanje većih penzija, investicije u poljoprivredu, povećanje subvencija u poljoprivredu, investicija u infrastrukturu, investicija u zdravstvo itd.

To je nešto što svakako treba da istaknemo i da pozdravimo.

Ono što očekujemo od Ministarstva finansija jeste da posebnu poresku politiku treba u budućnosti voditi prema devastiranim opštinama. Podsećam da su većinom opštine Sandžaka, regije iz koje ja dolazim, devastirane. Sa promenom poreske politike prema devastiranim opštinama, to će biti u stvari najbolji signal za investitore, to će biti najbolji signal za ulagače, da ulože svoj novac, da otvore radna mesta i da onda rešimo i problem demografije.

Međutim, ono što želim da istaknem ministru i njegovim saradnicima jeste da ne postoji kasa koja ne može da se potroši ukoliko je ona bušna, ukoliko iz nje sredstva izlaze bez kontrole. Ono što očekujem od Ministarstva finansija jeste još rigoroznija kontrola trošenja budžetskih sredstava, pogotovo kada se govori o lokalnim samoupravama.

Primer lokalne samouprave koja se redovno kontroliše od strane DRI jeste opština Prijepolje, koja periodično svake tri-četiri godine ima kontrolu. Međutim, imamo primer opštine Sjenica, koja sedam godina nije imala kontrolu DRI i čiji dug u ovom trenutku sada prelazi 650 miliona dinara. Znači, to je skoro dve trećine njihovog budžeta. Njihovo poslovanje i rad lokalne samouprave je ugrožen. I ono što mi očekujemo jeste da Ministarstvo finansija, kao i druge nadležne institucije, Tužilaštvo za organizovani kriminal, policija itd, ispitaju zloupotrebe koje su proizvele da imamo situaciju da lokalna samouprava u Sjenici ima dug od 650 miliona dinara.

Ono što moram takođe da istaknem sada jeste da je DRI prethodnih dana vršila reviziju pravilnosti poslovanja u opštini Sjenica, u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2018. i 2019. godinu, kao i rashode za zaposlene u 2019. godini. U nacrtu izveštaja DRI navodi se da je za period 2018-2019. godina potrošeno suprotno Zakonu o javnim nabavkama najmanje 262 miliona dinara i da je u toku 2019. godine isplaćeno nezakonito najmanje 12 miliona dinara. Za jednu malu lokalnu samoupravu ovo su ogromna sredstva.

Ono što od vas očekujem jeste da se kroz institucije sistema ispita šta je bilo sa ovim sredstvima, kao i sa projektom koji je sufinansiralo Ministarstvo trgovine i turizma, gde je Ministarstvo trgovine i turizma prebacilo 10 miliona dinara koji su sa budžeta volšebno nestali.

Znači, pohvale za domaćinsko poslovanje, ali svakako ima još dovoljno prostora da utegnemo naše finansije i da vidimo gde su ta sredstva koja nam cure.

Ono što mogu da kažem jeste da ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća prijavljena je Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa svojom koleginicom, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set poreskih zakona, pa ću probati onoliko koliko mi vreme u okviru poslaničke grupe to dozvoljava da ukratko prokomentarišem svaki od njih.

Najpre, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, ovim izmenama prenosi se sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave. Nesumnjivo je da će navedena izjava dovesti do unapređenja poslovnih procesa i, u krajnjem slučaju, do naplate i kontrole navedenih poreza, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se radi o porezima čije prihode u krajnjoj liniji naplaćuju, odnosno pripadaju jedinicama lokalne samouprave.

Primera radi, odlukom o budžetu grada Niša za tekuću 2020. godinu, planirani prihodi po osnovu poreza na nasleđe i poklon iznosili su otprilike oko 60 miliona dinara.

Kako živimo u eri digitalne ekspanzije, ovaj zakon, između ostalog, podrazumeva i proširenje samog predmeta oporezivanja, o čemu su moje kolege u prethodnim obraćanjima već govorile, pa se tako izmenama ovog zakona oporezivanje između ostalog odnosi i na nasleđe i poklon digitalne imovine, čime na jedan sveobuhvatan način predmet samog oporezivanja dobija neku svoju drugačiju formu.

Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji vrši se pozitivan uticaj pre svega na poreske obveznike, i to tako što im se omogućava da svoje zahteve koji se odnose na povraćaj više ili pogrešno uplaćenog poreza, refakciju poreza, poreski kredit, preknjižavanje ili namirenje dospelih obaveza po nekom drugom osnovu, kao i same zahteve koji se odnose na odlaganje plaćanja dugovanog poreza, sada dostavljaju nadležnom organu u elektronskom obliku putem portala poreske uprave, odnosno sa druge strane, poreskoj upravi se omogućava da na zahteve u skladu sa odgovarajućim poresko-pravnim odnosom zapravo odgovore takođe elektronskim putem, ukoliko se obveznik sa time saglasi.

U svakom slučaju, jedan ovakav vid međusobne komunikacije stvara neki jednostavniji proces, smanjuje troškove, olakšava uzajamnu komunikaciju i povećava efikasnost u radu i u jednom i u drugom smeru.

Navedenim izmenama zakona propisuje se i novo krivično delo – poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Umesto dosadašnjeg neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, odnosno, faktički se vrši izmena bića postojećeg krivičnog dela, pa se tako radnja izvršenja, pored navedenog neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, sada obuhvata i radnja izvršenja krivičnog dela poreske utaje. Međutim, samo za PDV, i to tako da se objektivni uslov inkriminacije sada utvrđuje za period od 12 meseci, a ne za poreski period za koji se utvrđuje obaveza za PDV, kao što je to bio slučaj do sada.

Na kraju, ukratko ću se osvrnuti samo na predložene izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama, koje se u najvećoj meri odnose, odnosno donose sa ciljem usklađivanja važećeg tarifiranja sa tzv. Programom „e-Papir“. Jedna od izmena odnosi se na umanjenje iznosa takse koje je predložilo Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija. Ovim predlogom zakona smanjen je iznos takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe, odnosno potrebi kontrole spoljne trgovine za pravna lica i preduzetnike, radi usklađivanja sa stvarnim troškovima te usluge, imajući u vidu da se ne daje mišljenje o primeni propisa, već se samo utvrđuje da li je za konkretnu robu potrebna odgovarajuća dozvola ili ne.

Sveopšti utisak kada posmatrate set ovih zakona, koji se nalaze pred nama, jeste taj da će se njihovom primenom, osim usaglašavanja zakonske regulative sa praksom koju imamo, kao i otklanjanje nedoumica koje u primeni postoje i javljaju se, između ostalog doneće i do lakše primene propisa od strane samih obveznika sa jedne strane, ali i do funkcionalnije i operativnije uprave sa druge strane.

Na kraju krajeva, svaka izmena i dopuna zakona teži upravo ka ciljevima koje sam navela. Iz tog razloga će SDPS u danu za glasanje podržati predloge ovih izmena zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Marija Jevđić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na današnjem dnevnom redu imamo poreske i carinske zakone kojima se još više unapređuje i modernizuje poreski i carinski sistem Srbije.

Transformacija Poreske uprave potrebna je da bi se uspostavila savremena i efikasna administracija i na taj način se omogućilo stvaranje prostora za lakše i pravednije poslovanje privrede i građana koji su poreski obveznici. Najveći napredak je napravljen prelaskom na elektronsku sferu poslovanja i znamo da je od 1. januara 2018. godine moguće sve poreske prijave podneti elektronskim putem.

Treba pohvaliti i znatno unapređenje administratiranja poreza i to zahvaljujući uvođenju savremenih tehnologija i razvojem elektronskom sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanja poreza. Tu mislim na Projekat „e-Papir“ kojim bi trebalo da se smanje administrativni troškovi privrede do 2021. godine za nekih 15 do 20%, zatim baš poreznik, odnosno šalter na kojem svi građani bez obzira na mesto prebivališta od poreskih službenika mogu da dobiju informacije o primeni poreskih zakona, mogu da dobiju stručnu pomoć pri popunjavanju poreskih prijava itd.

Sve je to u sklopu portala e-uprave koji predstavlja centralno mesto elektronskih usluga za sve građane, privredu i zaposlene u državnoj upravi. Mislim da će upravo ovakvim načinom modernizacije rada poreske uprave i samim pristupom poslovanja na zadovoljstvo svih nas dobro poznata poštapalica – fali ti jedan papir, otići u zaborav.

I danas vidimo koliko je značajna mogućnost pogotovo u trenutku kada želimo da sačuvamo zdravlje i živote naših građana, mogućnost da se elektronskim putem bez dolaska na šalter dobiju odgovori na sva pitanja, kao i razna uverenja. Osim što se poreskim obveznicima olakšava ispunjavanje obaveza, rad službenika postaje brži i efikasniji, podiže se i svest celog društva koliko je bitno i koliko je značajno plaćanje poreza, pa tako je vaše ministarstvo otišlo korak ispred i imamo interaktivne časove koji na jedan zanimljiv način deci u osnovnim školama objašnjavaju šta je porez, šta je fiskalni račun, zbog čega je bitno da se uzima fiskalni račun i da shvate da je plaćanje poreza državi obaveza. Samo predavanje prati i film pod nazivom „Porez plati, da ti se dobrim vrati“.

Zbog svega navedenog imamo i indikatore koji nam ukazuju da je od 2014. godine pa do prošle godine Poreska uprava naplatila 36,4% više javnih prihoda za koje je zadužena i građani su stvarno shvatili koliko je bitno plaćati porez pa tako i u ovom nimalo lakom periodu za sve nas. Na primer, Poreska uprava je u Kraljevu u zadnjih 10 dana konkretno, od 9. do 19. novembra naplatila čak 52 miliona 400 hiljada dinara po raznim poreskim osnovama.

U vašim izjavama, gospodine ministre, ovim povodom ste govorili da očekujete da će reforma Poreske uprave biti završena do 2023. godine i na taj način bi kroz takvu reformisanu poresku upravu podstakli dalji razvoj srpske privrede i učinili je što atraktivnijom i mi iz Jedinstvene Srbije ne sumnjamo da će tako i biti i imate punu podršku naše poslaničke grupe.

Što se tiče predloženog Zakona o porezu na imovinu, njima će kroz član 6b. ponovo se uvesti termin - pomoćni objekti i meni je tu sve u redu, osim činjenice da čak i šupe za smeštaj ogreva ulaze u pomoćne objekte koji su predmet oporezivanja. Ovo govorim iz razloga što su u mnogim, pogotovu u seoskim sredinama te šupe napravljene od drveta i nisu čak ni zidane i mišljenja sam da nema smisla njih oporezivati. Možda ja nisam dobro razumela, ali bih volela da mi vi to pojasnite i zbog mene i zbog građana koji prate rad Skupštine i zbog pojašnjenja pomenutog zakona.

Novina je i produžavanje perioda u kome je ostvaren promet nekretnine čija je cena bitna za utvrđivanje prosečnih cena sa deveto mesečnog na dvanaesto mesečni. Time se stvara realnija, mogu reći pravednija prosečna cena nepokretnosti u zonama.

Htela bih da se vratim na rad poreskih službi i čuli smo tu kroz diskusiju kolega koliko je bitno da se porez na imovinu plaća, koliko je to bitno za državu, za funkcionisanje svih sistema u državi, ali ja mislim da je prosto za bolju kontrolu i za bolju naplatu poreza po lokalnim samoupravama nedostaju poreski službenici, poreski inspektori.

Mogu konkretno da kažem za rad poreske službe u Kraljevu koja odlično radi svoj posao, s obzirom da imaju samo 15 službenika, od toga četiri poreska inspektora, a npr. taj posao u Čačku obavlja 30 ljudi, u Novom Pazaru 33 službenika.

Imam još da govorim, ali s obzirom da moram da ostavim vreme i kolegi iz svoje poslaničke grupe, želim samo da vam naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone. Zahvaljujem.