Zahvaljujem.
Reč ima Marija Jevđić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, na današnjem dnevnom redu imamo poreske i carinske zakone kojima se još više unapređuje i modernizuje poreski i carinski sistem Srbije.

Transformacija Poreske uprave potrebna je da bi se uspostavila savremena i efikasna administracija i na taj način se omogućilo stvaranje prostora za lakše i pravednije poslovanje privrede i građana koji su poreski obveznici. Najveći napredak je napravljen prelaskom na elektronsku sferu poslovanja i znamo da je od 1. januara 2018. godine moguće sve poreske prijave podneti elektronskim putem.

Treba pohvaliti i znatno unapređenje administratiranja poreza i to zahvaljujući uvođenju savremenih tehnologija i razvojem elektronskom sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanja poreza. Tu mislim na Projekat „e-Papir“ kojim bi trebalo da se smanje administrativni troškovi privrede do 2021. godine za nekih 15 do 20%, zatim baš poreznik, odnosno šalter na kojem svi građani bez obzira na mesto prebivališta od poreskih službenika mogu da dobiju informacije o primeni poreskih zakona, mogu da dobiju stručnu pomoć pri popunjavanju poreskih prijava itd.

Sve je to u sklopu portala e-uprave koji predstavlja centralno mesto elektronskih usluga za sve građane, privredu i zaposlene u državnoj upravi. Mislim da će upravo ovakvim načinom modernizacije rada poreske uprave i samim pristupom poslovanja na zadovoljstvo svih nas dobro poznata poštapalica – fali ti jedan papir, otići u zaborav.

I danas vidimo koliko je značajna mogućnost pogotovo u trenutku kada želimo da sačuvamo zdravlje i živote naših građana, mogućnost da se elektronskim putem bez dolaska na šalter dobiju odgovori na sva pitanja, kao i razna uverenja. Osim što se poreskim obveznicima olakšava ispunjavanje obaveza, rad službenika postaje brži i efikasniji, podiže se i svest celog društva koliko je bitno i koliko je značajno plaćanje poreza, pa tako je vaše ministarstvo otišlo korak ispred i imamo interaktivne časove koji na jedan zanimljiv način deci u osnovnim školama objašnjavaju šta je porez, šta je fiskalni račun, zbog čega je bitno da se uzima fiskalni račun i da shvate da je plaćanje poreza državi obaveza. Samo predavanje prati i film pod nazivom „Porez plati, da ti se dobrim vrati“.

Zbog svega navedenog imamo i indikatore koji nam ukazuju da je od 2014. godine pa do prošle godine Poreska uprava naplatila 36,4% više javnih prihoda za koje je zadužena i građani su stvarno shvatili koliko je bitno plaćati porez pa tako i u ovom nimalo lakom periodu za sve nas. Na primer, Poreska uprava je u Kraljevu u zadnjih 10 dana konkretno, od 9. do 19. novembra naplatila čak 52 miliona 400 hiljada dinara po raznim poreskim osnovama.

U vašim izjavama, gospodine ministre, ovim povodom ste govorili da očekujete da će reforma Poreske uprave biti završena do 2023. godine i na taj način bi kroz takvu reformisanu poresku upravu podstakli dalji razvoj srpske privrede i učinili je što atraktivnijom i mi iz Jedinstvene Srbije ne sumnjamo da će tako i biti i imate punu podršku naše poslaničke grupe.

Što se tiče predloženog Zakona o porezu na imovinu, njima će kroz član 6b. ponovo se uvesti termin - pomoćni objekti i meni je tu sve u redu, osim činjenice da čak i šupe za smeštaj ogreva ulaze u pomoćne objekte koji su predmet oporezivanja. Ovo govorim iz razloga što su u mnogim, pogotovu u seoskim sredinama te šupe napravljene od drveta i nisu čak ni zidane i mišljenja sam da nema smisla njih oporezivati. Možda ja nisam dobro razumela, ali bih volela da mi vi to pojasnite i zbog mene i zbog građana koji prate rad Skupštine i zbog pojašnjenja pomenutog zakona.

Novina je i produžavanje perioda u kome je ostvaren promet nekretnine čija je cena bitna za utvrđivanje prosečnih cena sa deveto mesečnog na dvanaesto mesečni. Time se stvara realnija, mogu reći pravednija prosečna cena nepokretnosti u zonama.

Htela bih da se vratim na rad poreskih službi i čuli smo tu kroz diskusiju kolega koliko je bitno da se porez na imovinu plaća, koliko je to bitno za državu, za funkcionisanje svih sistema u državi, ali ja mislim da je prosto za bolju kontrolu i za bolju naplatu poreza po lokalnim samoupravama nedostaju poreski službenici, poreski inspektori.

Mogu konkretno da kažem za rad poreske službe u Kraljevu koja odlično radi svoj posao, s obzirom da imaju samo 15 službenika, od toga četiri poreska inspektora, a npr. taj posao u Čačku obavlja 30 ljudi, u Novom Pazaru 33 službenika.

Imam još da govorim, ali s obzirom da moram da ostavim vreme i kolegi iz svoje poslaničke grupe, želim samo da vam naglasim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Sledeća prijavljena, Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, zakoni koji su na dnevnom redu su od velikog značaj za ekonomiju jedne zemlje, tj. za njenu privredu. Ja ću se osvrnuti na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je jako bitan za uslove poslovanje u jednom društvu.

Čuli smo da je jedan od ciljeva ovih izmena zakona obuhvatanje otvorenih investicionih fondova koji nemaju status pravnog lica. Drugi cilj je pojednostavljenje i poboljšanje komunikacije između poreskih organa i samih poreskih obveznika i treće – pojednostavljenje tumačenja pojedinih odredaba i pojednostavljenje postupaka samog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Kao neko ko četvrt veka plovi u burnim vodama privatnog biznisa, moja diskusija će se odnositi pre svega na pojednostavljenje i poboljšanje komunikacije između poreskih organa i poreskih obveznika i značaj tog pojednostavljenja i poboljšanja.

Dakle, da bi poboljšali poslovnu klimu, ojačali privatni sektor naročito sektor malih i srednjih preduzeća, jako je važno napraviti tj. izgraditi partnerski odnos između poreskih i carinskih organa sa jedne strane i realnog tj. privatnog sektora sa druge strane.

Vrlo često postoje suprotstavljeni stavovi između privrede i poreskih i carinskih organa i jako često realni sektor, pogotovo sektor malih i srednjih preduzeća gleda na poreske organe kao na neprijatelja, tj. kao na nekog od koga mu preti opasnost. Ovo je donekle i posledica ponašanja pojedinih inspektora koji su ti koji sprovode zakone, vrlo često tumačivši ih na svoj način. Često se dešava da sami inspektori dođu u kontrolu sa devizom - gde god smo došli, dobro nismo doneli i onda ceo tok kontrole ide u tom pravcu. Često se dešava da se kontrole završavaju sa obračunima koji privredni subjekti naravno moraju da plate, jer je tokom kontrole taj iznos utvrđen, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Onda, poreski obveznik uloži žalbu i proces traje mnogo duže, naravno probijajući zakonom definisane rokove, ponekad se to oduži i godina. Veoma često mala preduzeća i ne prežive kontrole, tj. zapadnu u problem i ne dočekaju okončanje postupka i povraćaj sredstava koja su im inspektori nepravilno obračunali i povukli iz opticaja.

Kao rezultat toga imamo ugašeno preduzeće i nekoliko radnih mesta, jako dugačak proces postupka i smatram da je država u tom slučaju mnogo više izgubila, nego što je dobila kroz naplatu određenog iznosa koji kasnije treba da vrati kontrolisanom privrednom subjektu.

S toga smatram da treba graditi partnerski odnos između Poreske uprave i sektora malih i srednjih preduzeća, da Poreska uprava mnogo više deluje preventivno, savetodavno i da bude servis sektoru malih i srednjih preduzeća koji vrlo često nemaju kapaciteta da se nose sa svim izazovima u poslovanju.

Jačanjem sektora malih i srednjih preduzeća, jačanjem privatnog sektora, mi jačamo ekonomiju koja je lokomotiva razvoja jednog društva, jedne zemlje i što nam je lokomotiva moćnija, ona će ići brže i vući mnogo više vagona za sobom. Na taj način ćemo stvoriti mogućnost da realni sektor bude primamljiviji u odnosu na javni. Tako ćemo najsposobnije i najbolje stručnjake prevesti u realni sektor i omogućiti ekonomsku stabilnost zemlje i ubrzani rast i razvoj.

Kako se to radi, vi ministre najbolje znate. To je vaš paket mera u vreme pandemije od tri minimalca po svakom radniku i dva puta po 60% minimalca uz odlaganje poreza i doprinosa spasilo privredu Srbije, spasilo ekonomiju i dalo šansu mnogim privrednim subjektima da prežive, jer da tog paketa nije bilo veliko broj preduzeća danas ne bi bilo u životu, ne bi bilo aktivno, ne bi radilo.

Zato, sve novine koje ministarstvo donosi, a imaju za cilj rasterećenje privrede, pojednostavljenje tumačenja i olakšanje komunikacije donosi korist kako privredi, tako i poreskim organima, ministarstvu i državi u celini.

Na kraju da kažem da ću u danu za glasanje podržati set zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Misala Pramenković.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, pred nama je jako važan set zakona iz oblasti ekonomske stabilnosti zemlje i čuli smo jako puno korisnih informacija od naših kolega.

Ono na šta bih ja želela ukazati jeste nekoliko stvari. Zapravo, zakoni o poreskim osnovama i administraciji vode fiskalnoj konsolidaciji zemlje, što je jako značajno u pogledu ekonomske stabilnosti zemlje i to je jako važan segment ovih zakona.

Sa druge strane, pohvalila bih činjenicu pojednostavljenja komunikacije između organa Poreske uprave, kao i poreskih obveznika. Jako je značajna mogućnost elektronske komunikacije u tom pogledu i to je nešto što će sigurno dovesti do efikasnijeg rada, kako samih poreskih organa, tako i olakšica. Velika je olakšica u pogledu samih poreskih obveznika.

Međutim, sa druge strane, država mora imati obzira prema svojim građanima kroz različite programe poreskih olakšica koje bi, u ovim momentima ekonomske krize izazvane pandemijom Kovida-19 koja pogađa sve grane privrede, jako, jako bile značajne samim privrednicima. Mi smo iz Stranke pravde i pomirenja više puta i isticali značaj, recimo, pomoći selima kroz mogućnost smanjenja poreza ili čak oslobađanja poreza za sela koja su na nadmorskoj visini većoj od šest stotina metara. To bi jako bilo značajno i ovom momentu imati u vidu.

Sa druge strane, rekla sam da ova kriza pogađa privredu, sve njene grane, ali ja bih želela istaći problem sa kojim se suočavaju stanovnici Pešterske visoravni u Sandžaku, jer imaju veliki problem, a samim tim i svi ostali poljoprivrednici i stočari u Srbiji sigurno se susreću sa tim problemom, a to je nemogućnost prodaje stoke usled slabe potražnje, jako niske maloprodajne cene. Njihove mogućnosti su jako, jako ograničene i dolazimo u rizik da se uzalud protraći sav njihov trud i višegodišnje zalaganje u smislu podizanja vlastitog gazdinstva, domaćinstva itd. Tako da, u tom smislu, pomoć i sluh države u pogledu određenih satisfakcija bi jako, jako bila značajna. Ta pomoć bi, svakako, nesumnjivo puno značila i drugim granama privrede, ugostiteljima i ostalim granama koje su jako značajne.

Čuli smo, takođe, da se ovim setom zakona veće ingerencije prenose i na lokalne samouprave, što je jako značajno u pogledu naplate samoga poreza. Sa jedne strane, lokalne samouprave će u budućnosti kroz primenu ovog zakona više prihodovati, to je jako značajno, i njihova prihodovna strana će biti samim tim stabilnija.

Međutim, ono na šta bih ja želela ukazati u ovom momentu, jeste činjenica i potreba da se sa državnog nivoa kroz institucije sistema povede računa i kontroliše svako trošenje budžetskih sredstava, jer činjenica je da su lokalne samouprave, posebno one koje su dodatno nerazvijene, kakve su, recimo, sandžačke opštine, u potrebi za investicijama, za sredstvima. Ukoliko dođe do različitih malverzacija finansijskih i do različitih zloupotreba položaja, to dodatno svakako može opteretiti i same građane, ali i sami budžet kako lokalne samouprave, tako i državni budžet.

Mi smo, nažalost, u sedmicama iza nas imali činjenicu da smo svedočili brojnim zloupotrebama ili optužbama za postojanje sumnje na zloupotrebe upravo službenih položaja i određenih ovlasti od strane visokih funkcionera lokalne samouprave u Novom Pazaru. Pozdravljamo takav jedan čin i akciju od strane državnih organa i ukazujemo na to da se taj vid borbe protiv korupcije mora sprovesti od samog vrha države, pa dalje prema lokalnim samoupravama, prosto da na taj način finansijsko stanje, ekonomska stabilnost dođe do izražaja, a da se, sa druge strane, spreče zloupotrebe svake vrste. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Mali.

Hvala puno.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kratko bih se osvrnuo samo na status reforme Poreske uprave. Par poslanika je primetilo, i to je veoma važno za građane Srbije, da nam je u toku reforma Poreske uprave. Krenuli smo sa tom reformom pre dve i po do tri godine. Kao što znate, organizaciono ta reforma je i završena, u smislu da je smanjen broj ekspozitura, smanjen broj filijala, idemo više na elektronsko poslovanje nego što je ono kako je nekada bilo, šaltersko poslovanje, pa se predaju razni papiri itd. Dakle, po tom pitanju trudimo se da pratimo ono što se dešava u svetu, ali velike promene, veliki izazovi, veliki posao je još pred nama.
Dakle, mi ćemo naredne godine imati primenu dva veoma važna zakona koja treba da stupe na snagu 1. januara 2022. godine. Već do kraja godine pred vama će biti novi zakon o fiskalizaciji. Dakle, uvodimo novi način fiskalnih računa, obračuna fiskalnih računa. Imaćemo kase koje će u stvarnom vremenu davati podatke Poreskoj upravi koliko je računa plaćeno, koliko je računa izdato i automatski će se obračunavati i iznos poreza. To je veoma važno, ali daću vam samo jedan primer iz prakse. Dakle, u ovom trenutku inspektori Poreske uprave odlaze, da tako kažem, na slepo ili po prijavi do restorana, do pekara, do kafića, do onih za koje smatraju da ne plaćaju porez. Ovaj sistem će biti za njih mnogo povoljniji. Ako vidite, recimo, da neko stalno izlazi iz kafića, da izlazi iz pekare, trebalo bi da očekujete veliki broj fiskalnih računa, a nemate na sistemu, na nekom ajpedu, na nekom tabletu koji vam to pokazuje, onda odmah ulazite u taj objekat i odmah kontrolišete da li su izdati fiskalni računi ili ne.
Dakle, ta terenska kontrola će biti mnogo jednostavnija. Naravno, veliki je tu broj i informacionih paketa uključen, koji će davati neke crvene zastave i ukazivati gde su problemi, tako da će rad Poreske uprave u mnogome biti olakšan. Mi očekujemo da ćete vi podržati taj novi zakon do kraja godine, kako bismo krenuli u njegovo sprovođenje od 1. januara 2022. godine. Očekujemo potpuno uvođenje novih fiskalnih kasa. Rekao sam to par puta, ponoviću i pred vama, neće privreda niti će privrednici imati bilo kakav trošak koji je za to vezan. Mi smo u budžetu, koji će takođe biti pred vama, budžetu za 2021. godinu, obezbedili novac da pokrijemo ceo trošak unapređenja tog sistema fiskalnih kasa za narednu godinu. Tako da, sa te strane, pratimo korak sa svetom. Na kraju krajeva, unapređujemo naš fiskalni sistem.
Drugi zakon koji je za nas veoma važan, to je zakon o tzv. e-fakturama. On će se pred vama naći u prvom kvartalu naredne godine. Takođe ćemo sa njegovom primenom krenuti od 1. januara 2022. godine. Ogromna novina u našoj zemlji. Dakle, u sistemu plaćanja nećemo više imati one papirne fakture, pa imali ste i pečate, potpise itd, sve će to biti organizovano elektronski. Kada je odnos između to business i business to government, tako se kaže, odnos između privrednih subjekata i privrednih subjekata s jedne strane ili privrednih subjekata i države sa druge strane, sve će to biti automatizovano od 1. januara 2022. godine.
Zašto je to važno? Pa, osnovni zahtev ili jedan od najvećih zahteva svih privrednika je da se ubrza povraćaj PDV-a. To inače sada ide mnogo bolje nego što je pre bilo, ali će ovaj sistem kada imate elektronske ulazne i izlazne fakture, dakle njihovo uparivanje koje će biti automatsko, dati mogućnost da se PDV vraća istog dana, odnosno odmah, automatski. To je upravi i naš cilj, time ćemo unaprediti i podržati poslovanje velikog broja privrednih subjekata i, naravno, ubrzati sve privredne aktivnosti.
Dakle, to su dve veoma važne stvari. Kao što vidite, uprkos Kovidu-19 maksimalno smo se angažovali na tome. Radimo to zajedno i sa delegacijom MMF-a i sa Svetskom bankom i sa velikim brojem naših eksperata, tako da sa te strane ta dva zakonska predloga će umnogome promeniti okvir u kome domaća privredna lica, na kraju krajeva i država, posluju. To je sve vezano za reformu Poreske uprave.
Malopre ste pomenuli da su neke stvari urađene, neki zakoni doneseni, ali po meni najvažnija stvar su kadrovi. Dakle, bez obzira na ceo taj hardver, bez obzira na softvere koje ćemo kupiti, jedan od prioriteta rada Poreske uprave u narednom periodu biće upravo kadrovi, unapređenje njihovog rada, njihovog znanja, njihove stručnosti. Veliki broj ljudi će biti dodatno zaposlen u Poreskoj upravi, novi mladi kojima će se dati šansa. Tako da, sa te strane, osim tog hardverskog dela i softverskog dela, očekujem da će i veliki broj novozaposlenih umnogome doprineti ubrzanom i boljem radu Poreske uprave.
Jedna kratka digresija vezana je za nagradnu igru „Uzmi računi pobedi“, opet je naravno to vezano za fiskalizaciju. Želim da vas obavestim da na današnji dan već imamo pristiglih 2,8 miliona koverata. Dakle, ogroman je odziv građana Srbije za to. Podsetiću vas, ta nagradna igra podrazumeva da se prikupi deset fiskalnih računa ili deset slipova sa kreditnih kartica i da se pošalje na adresu koja je naznačena. Očekujemo prvo izvlačenje nagrada već u subotu.
Ono što je meni posebno važno, tu nagradnu igru već treći put organizujemo. Želja nam je da podignemo svest građana Srbije oko toga da treba da uzmu taj fiskalni račun, da ukoliko ga ne uzmu nisu prevarili nikoga drugog do sebe, zato što kada se plati porez taj novac ide u budžet. Mi iz tog budžeta i kupujemo lekove i opremamo naše bolnice i gradimo ove nove dve kovid bolnice i gradimo i škole i vrtiće i auto-puteve i onda kada ne uzmete fiskalni račun jednostavno varate i sebe, a samo taj prodavac koji će tu razliku staviti u džep, samo on od toga ima koristi.
Zato svaki put kada pričam, pokušavam da ukažem na važnost svega toga, da svaku priliku koju svi imamo da kažemo koliko je važno uzeti fiskalni račun i koliko je važno iskoristiti to jer varamo samo sebe. Svako od nas i ukoliko ima neki problem želi da ode u novu bolnicu, želi da vidi nove aparate, želi da vidi zadovoljne zdravstvene radnike, to od nečega mora da se finansira. Finansira se iz PDV-a, finansira se iz drugih nekih poreskih oblika, ali to samo znači da taj fiskalni račun mora da se uzme i da taj porez mora da se plati. Zato toliko i ukazujemo na to.
Po pitanju carinskih zakona, dobro ste svi primetili, radi se o izmenama zakona koji dodatno unapređuju rad carinske službe. Izuzetno je i težak posao kojim se oni bave. Želim da se zahvalim svima onima koji su zaposleni u carini, jer svakog dana čitate i vidite da je nešto zaplenjeno, da je sprečen šverc, na jedan ili na drugi način, jedne ili druge robe. To upravo rade ti ljudi koji nas na takav način štite, vode računa o nama, jedna velika zahvalnost za njih.
Inače, da znate, svi zakoni, na kraju krajeva, i koje donosimo i o kojima razgovaramo kada je carina u pitanju i jesu usklađeni sa regulativom Evropske unije i po tom pitanju pratimo sve ono što se dešava. Nakon, evo, godinu dana ponovo ih i menjamo, jer svako malo se nešto promeni u toj regulativi. Naravno, mi to pratimo i onda menjamo te zakone.
Ono o čemu ćemo sutra govoriti, što mi je veoma važno, samo da to napomenem, to je set od sedam sporazuma. Videćete, to su krediti sa međunarodnim finansijskim institucijama za one projekte koji su veoma važni za građane Srbije, dakle, koji direktno doprinose njihovom boljem kvalitetu života, boljoj infrastrukturi oko nas i onda kada pogledate sve ono što radimo, izmene poreskih zakona, izmene carinskih zakona, sporazumi sa međunarodnim institucijama, Zakon o fiskalizaciji, rebalans budžeta, budžet koji će biti pred vama početkom decembra, dakle, Srbija ne staje, Srbija ide napred.
Naš rast BDP-a ove godine biće prvi u Evropi, odnosno imaćemo najmanji pad BDP-a. Pa, kada je to bilo? U Predlogu budžeta za narednu godinu imaćete rekordno visok iznos kapitalnih investicija. Dakle, u uslovima kada imate otpuštanje ljudi, zatvaranje fabrika, zatvaranje preduzeća po celom svetu, kada su svi u panici zbog Kovida-19, a ne kažem da je i kod nas lako, mi ćemo u budžetu za narednu godinu, osim povećanja penzija, osim povećanja plata u javnom sektoru, osim povećanja minimalne cene rada, osim smanjenja rasterećenja na zarade, imati i nikada veći kapitalni budžet, dakle, ulaganja u auto-puteve, u škole, u bolnice, u sve ono što je važno za građane Srbije, naravno, očekujući da će to dodatno da podstakne rast našeg BDP-a na 6%, koliko smo i projektovali u budžetu, ali o tom-potom, pričaćemo i o tome.
Hvala vam na razumevanju. Dakle, ovi poreski zakoni unapređuju nam to poresko okruženje i rad Poreske uprave, carinski takođe i naravno malo po malo na takav način gradimo lepšu i bolju Srbiju. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica posvećena je setu zakona iz oblasti poreske politike, carinskim zakonima i jednom broju međunarodnih ugovora koji se uglavnom odnose na zajmove od međunarodnih finansijskih organizacija usmerene na nastavak važnih infrastrukturnih projekata, kao i na sprečavanje teških posledica izazvanih pandemijom virusa Kovid-19.

Ja ću se danas u okviru prvog pretresa osvrnuti na predloge kojima se menjaju Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi.

Uloga carine u svakoj organizovanoj pravnoj državi proističe iz širine i značaja poslova koje carina obavlja. To su poslovi carinjenja robe, sprovođenja carinskih nadzora i drugi poslovi kontrole robe i putnika, sa inostranstvom, kako na graničnim prelazima, tako i na carinskim terminalima unutar države.

Carine, koje spadaju u posebnu vrstu taksi, čine značajan prihod i carinskog organa i budžeta. Zato je uloga carine i carinskog postupka veoma značajna i sa finansijskog aspekta za jednu državu. Ovlašćenja carinskih organa su po zakonu široka i važna. Ona omogućavaju otkrivanje i sprečavanje nelegalnih prekograničnih protoka roba, a visoka kadrovska i tehnološka opremljenost carinske službe omogućava stručno, odgovorno i posvećeno izvršavanje ovako složenih zadataka. Posao carinske službe se može slobodno uporediti i sa dužnostima čuvanja državnih granica u svakom smislu.

Koristim ovu priliku da se zahvalim carini i carinskim službenicima za odgovoran rad i sve rizike i izazove kojima su carinski službenici svakodnevno izloženi, naročito na graničnim prelazima, jer zajedno sa policijom otkrivaju nelegalne tokove novca, narkotika, oružja, umetničkih predmeta i druge različite robe koja se nezakonito uvozi ili izvozi, što može naneti veliku štetu našoj privredi i našoj državi.

Rad naših carinika mnogo je složeniji zbog činjenice da je Srbija tranzitna zemlja na čijim drumovima se nađu svi koji putuju sa zapada ka jugu i ka drugim kontinentima. Ova tranzitna pozicija i naši dobri putevi, nažalost, osim turista i dobronamernika, na našu teritoriju dovedu i one koji bi lako da zarade, lako da se obogate na nezakonit način. Na sreću, to našim carinicima ne promakne.

Da ilustrujem to sa nekoliko svežih primera iz rada carinske službe. Od početka ove godine do juče zaplenjeno je preko 6.000.000 evra u pokušaju krijumčarenja deviza, tako da je i dalje novac najšvercovanija roba. Samo tokom prethodnog vikenda na Horgošu je zaplenjeno preko 100.000 evra. Inače, dozvoljen iznos je 10.000 evra, a prestupnici uglavnom sakriju ostatak novca i ne prijavljuju ga. Pre nedelju dana na administrativnom prelazu Merdare iz pravca Kosova i Metohije carinici su zaplenili 30.000 evra od vozača kamiona stranog državljana. Gotovo svakodnevno se zaplenjuju narkotici na graničnim prelazima, a uz njih i novac zarađen od narkotika ili namenjen njihovoj kupovini. Ovih nekoliko primera govori o težini rada carinskih službenika, o njihovoj časti i velikoj odgovornosti za posao koji obavljaju.

Danas govorimo o izmenama zakonodavnih okvira kojima se regulišu carinska pitanja. To su Zakon o carinskoj službi i Carinski zakon. Iako Srbija ima stabilan zakonski okvir u ovom sektoru potrebno je da kao zemlja koja se opredelila za evropski put i ovu oblast uskladi sa carinskim propisima EU koja je svoje propise uskladila sa realnim potrebama savremene međunarodne trgovine koja se menja.

Naime, savremeni način poslovanja ubrzao je tokove i potrošnju robe, pre svega pod uticajem novih informacionih tehnologija. Pored povećane globalne međuzavisnosti došlo je do kontinuiranog rasta međunarodne trgovine i kretanja robe što je dovelo do još većeg opterećenja carinskih službi. I ovo usklađivanje jedne od najznačajnijih obaveza državnih organa u ovom periodu, a uslovljeno je i ostvarenjem pregovaračkog poglavlja 29 – Carinska unija, a time i obavezama koje je Republika Srbija preuzela u pogledu rokova za usklađivanje sa carinskim zakonodavstvom EU.

Može se reći da je usvajanjem novog Carinskog zakona krajem 2018. godine ova obaveza Republike Srbije u pogledu usaglašavanja carinskog zakonodavstva sa carinskim zakonodavstvom EU u velikoj meri ispunjena. Carinskim zakonom iz 2018. godine pojednostavljene su carinske procedure, a time je i ubrzan celokupan carinski postupak i povećana efikasnost rada carinske službe, a znatno su smanjeni i troškovi poslovanja privrednih subjekata, pravnih i fizičkih lica, jer je omogućeno podnošenje carinskih isprava elektronskim putem. Istovremeno je obezbeđena i kvalitetnija i delotvornija carinska kontrola, dakle efikasan carinski postupak smanjuje troškove u spoljno-trgovinskom postupku.

Predloženim izmenama i dopunama Carinskog zakona, najpre se vrši terminološka korekcija kojom se precizira trenutak kada donete odluke carinskog organa postaju izvršne. Predlaže se da je to od dana dostavljanja odluke licu na koje se predmetna odluka odnosi. Izmena se odnosi na važeći član 17. Zakona. Ovo izmenom se vrši usklađivanje ove odredbe Carinskog zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku sa kojim je ova odredba sada u suprotnosti, jer predviđa da se odluke carinskih organa izvrše u trenutku donošenja, a ne od trenutka dostavljanja stranci, odnosno licu na koje se odnosi, kako bi trebalo da bude ova izmena predložena je u cilju postizanja pravne sigurnosti stranaka u postupku pred carinskim organima.

Druga izmena Carinskog zakona takođe nije obimna, ali je suštinski važna za ukupan efekat primene Carinskog zakona. Izmena člana 99. važećeg zakona se tiče naplate carinskog duga i odnosi se na produženje roka za utvrđenje carinskog duga. Za donošenje odluke o tom dugu i obaveštavanje dužnika uz istovremeno sprovođenje prinudne naplate tog duga. Po važećem zakonu taj rok je iznosio tri godine, ali se u praksi pokazalo da je teško izvodljivo sprovođenje ove odredbe u tom istom roku, tako da se ovim izmenama taj rok produžava na pet godina.

Cilj ovakve zakonske odredbe jeste da se obezbedi efikasna naplata carinskih obaveza koje su naplaćene u redovnim rokovima, pa se smatraju carinskim dugom. Za takve slučajeve, da bi se omogućilo da carinski dug bude naplaćen u realnim rokovima, a time i zaštitili finansijski interesi Republike Srbije izvršene su izmene tako što su predloženi duži rokovi zastarelosti. Sada iznose pet godina, odnosno ovo izmeno se carinski dug ne može naplatiti po isteku roka od pet godina od dana njegovog nastanka.

Drugim delom ove odredbe se predviđa da sa svakom novom radnjom organa zastarevanja prekida i postupak nastavlja od početka. Takođe se predviđa da izuzetno rok zastarevanja može biti deset godina. U svakom slučaju ove izmene Carinskog zakona treba da doprinesu efikasnijoj zaštiti finansijskih interesa Republike Srbije.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o carinskoj službi, one takođe imaju za cilj efikasnije i brže sprovođenje carinskog postupka i svih carinskih formalnosti, a naročito da se u primeni zakona izbegne različito tumačenje odredbi i smanji veliki broj zahteva za davanje mišljenja o primeni pojedinih odredaba zakona zbog njihove nepreciznosti. Sve ovo je usporavalo ili onemogućavalo sprovođenje carinskih procedura.

Jedna od najproblematičnijih odredaba u tom smislu je član 48. važećeg zakona koji reguliše ovlašćenja rukovodioca organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi vezani za carinski prekršaj, kao i ovlašćenja carinskih službenika koji vode poslove vezane za carinsko prekršajni postupak. Primena ovog člana zahteva u dosadašnjoj primeni najviše tumačenja i objašnjenja, zbog čega se sada i predlaže dopuna ovog člana i na taj način otklanja pravni problem u primeni. Kako pred zakonom moraju biti svi isti, pa i u procesnom smislu primena zakona mora biti ista, što doslednija i mora obezbediti efikasniji rad carinske službe.

Pojedine zakonske odredbe zahtevale su i pravno tehničko usaglašavanje, zato se u delu zakona koje reguliše disciplinsku odgovornost carinskih službenika koji imaju status državnih službenika ili nameštenika vrše određene pravno tehničke ispravke i dopune kojom se upućuje na shodnu primenu Zakona o državnim službenicima u delu koji se odnosi na procedure i vršenje rukovodilaca u slučaju privremenog udaljenja sa rada.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi proširuju se ovlašćenja prava i obaveza pojedinih carinskih službenika, odnosno proširuje se krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za pokretanje carinsko-prekršajnog postupka, kao i za vršenje ovlašćenja u vezi podnetog zahteva. Ove izmene će doprineti bržem i efikasnijem pokretanju i okončanju carinsko-prekršajnog postupka a samim tim i većim prilivu sredstava u budžet naplatom novčanih kazni u carinsko-prekršajnom postupku.

Izmena oba navedena zakona doprinose uspostavljanju kvalitetnijeg zakonskog okvira, obezbeđuju pravnu sigurnost, a u krajnjem obezbeđuju uslove za ostvarenje finansijskih interesa Srbije kroz efikasan rad carine.

Na kraju poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati i glasati predloženi set zakona. Zahvaljujem.