Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je postala praksa u radu ministra Malog, je nešto što je jako dobro za našu zemlju, a to je ono što uradi kad god dođe ovde u Narodnu skupštinu, da li na sednicu Odbora za finansije ili na plenarnu sednicu, a to su dobre vesti, dobre vesti za naše finansije, dobre vesti za našu privredu, dobre vesti za budućnost naših građana, svih naših ljudi.

Posebno je to važno u ovim trenucima, trenucima velikih izazova kada i predsednik naše države, ali i Vlada Republike Srbije, naša većina ovde u parlamentu se stvarno, svakodnevno bore da sačuvaju zdravstveni sistem, da sačuvaju živote ljudi, ali da se pred toga pripremimo za ono što će slediti, nadamo se svi za narednih nekoliko meseci, a to je vraćanje na jedan normalan život, na ono što smo i kako smo živeli do pre marta ove godine.

To je jako važno što na ovakvom mestu i na mestu ministra finansija imamo čoveka koji je uspeo i u to neko normalno vreme, ali i sada kada smo suočeni sa ogromnom, ogromnom krizom ne samo u regionu, nego na nivou cele Evrope, razvijenih zemalja EU, ali i celog sveta. Najmoćnije zemlje na svetu su u velikoj krizi, imaju ogroman broj nezaposlenih ljudi. Mnoge kompanije, mnoge fabrike su stale sa radom, zatvorile svoje proizvodnje, zatvorile svoje pogone, otpustile radnike i došle do toga da nivo nezaposlenosti bude i 20% i 30% i više procenata, dok mi ovde u Srbiji, naravno, još uvek odolevamo, na korist naše zemlje, na korist naših građana i održali smo takav nivo ekonomske i privredne aktivnosti, da ćemo krajem ove godine biti najbolji u Evropi, odnosno da ćemo imati najmanji pad BDP.

Ono što je, po meni, glavna poruka i ono što jeste rezultat svega onoga što je Ministarstvo finansija uradilo, ne samo tokom prethodnih ovih nekoliko meseci, nego prethodnih nekoliko godina od kada je gospodin Mali ministar, je sledeća stvar, to je nešto što je juče rekao gospodin Miladin Kovačević na sednici Odbora za finansije i to je ključna stvar za ekonomiju, to je ključna stvar za našu zemlju i do kraja ove godine i koje će važiti, svi se nadamo, i za narednu godinu, a to je da ni jedan zainteresovani investitor u ovo godini nije odustao od investiranja u Srbiju. Nije odustao zato što su ti investitori koji dolaze iz Nemačke, iz Italije, iz SAD, iz Južne Koreje, svi oni koji su bili zainteresovani oni su već počeli da investiraju i niko nije rekao da će zbog krize na globalnom nivou, da odustane od Srbije.

To jasno i dovoljno govori o tome da je Srbija pokazala prvenstveno, da je stabilna, da ume da se izbori sa kriznim situacijama. Dakle, ovde je krizni menadžment bio na vrhunskom nivou, naravno, počevši od predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, koji je jasno početkom marta meseca ove godine, znao kuda treba da vodi Srbiju, znao kako da se borimo sa ovom krizom, znao da mora da se bori za život svakog građanina ove zemlje, ali i znao da moramo da sačuvamo privredu. Naravno, i to jeste jedna od njegovih ključnih sposobnosti i veština, da izabere dobar tim, da izabere ljude koji isto tako imaju i stručni i profesionalni, ljudski i moralni kapacitet da urade posao zbog kojih su ih građani Republike Srbije izabrali.

Nije onda slučajno što govorimo o tome što govorimo činjenici da predsednik Vučić i SNS imaju trenutno podršku od 66% građana SNS, jer ne treba biti ni ekspert za ekonomiju, ni ekspert u oblasti političkih nauka ili prava ili spoljne politike, da golim okom može da se vidi da je Srbija opstala, da je pokazala da je jako žilava, da je pokazala da može da bude stabilna i da ima dovoljno znanja. I to je ono što je najbitnije kao poruka građanima da ima dovoljno dobrih ljudi u našoj stranci, ali i onih koji su van nje, koji mogu da budu izabrani da vode zdravstvo, da vode finansije, da vode ekonomiju ove zemlje, da vode Privrednu komoru Srbije.

Ovo jeste, naravno, rezultat vizije i umešnosti predsednika Aleksandra Vučića, ali isto tako rezultat dobre i kvalitetne koordinacije Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, onim ljudima koji se bave zdravstvom u našoj zemlji, unutrašnjom bezbednošću, spoljnom politikom.

Dakle, to je jedan sveobuhvatni rezultat svega onoga što smo definisali za nešto što je vizija Srbije, ne za narednih tri, meseca, ili šest meseci, nego za narednih pet godina, za narednih 10 godina.

Mi, ljudi, prvi put imamo nekoga ko vodi ovu zemlju i ko ne misli od danas do sutra, ko ne misli samo na svoj mandat, jer predsednik Aleksandar Vučić je kroz plan „Srbija 2025“ jasno stavio do znanja svima i svim građanima Republike Srbije da on misli i da mi zajedno svi mislimo kako će Srbija izgledati za pet, deset, petnaest ili dvadeset godina i da nas ne zanima da li ćemo mi tada biti na vlasti i da li ćemo za tri, četiri ili pet godina biti na političkim funkcijama. Zanima nas da napravimo jednu dobru, uređenu, stabilnu državu za našu decu, za naše roditelje, za naše bake i deke, za sve one koji učestvuju u društvenom životu naše zemlje i da obezbedimo svima da na jedan dostojanstven i častan način žive u ovoj zemlji. Mladima da obezbedimo, ne posao, ambijent, da im obezbedimo jednake šanse da mogu da se zaposle, da mogu da valorizuju svoje znanje, svoj završen fakultet, svoj doktorat, svoj završeni master, da našim bakama i dekama obezbedimo redovne i stabilne penzije, zdravstvenim radnicima poštovanje, da im ukažemo i čast.

Danas je predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić uručio medalje svima onima koji su zaslužni, koji se dan-danas bore za svaki život, koji se bore za svoju zemlju, koji se bore za Srbiju. I centrima za socijalni rad i centrima za javno zdravlje, dakle svima onima koji su uključeni, koji pomažu, bez kojih ne bi mogla ova borba da da rezultate, bez kojih ova borba ne bi mogla da bude uspešna.

Ono što je isto tako važno da kažem je da zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući jako dobro osmišljenoj fiskalnoj, odnosno poreskoj politici, kako je to moj kolega Đorđe Todorović malo pre lepo rekao, većoj naravno naplati poreza i stvaranju jednog dobrog ambijenta za privrednike koji su i motivisani da isti plaćaju. Da li su to porezi, doprinosi na dohodak građana ili je to porez na dodatu vrednost ili je to porez na dobit, ono što je najbitnije za našu zemlju da je nivo, odnosno procenat naplate poreza odličan i da ono što jeste jedna od glavnih, osnovnih, bazičnih lekcija u ekonomiji, a to je da nemamo tu tzv. „evaziju“ poreza, da imamo sve manje i manje privrednika, odnosno ljudi koji su naterani na to da izbegavaju plaćanje poreza.

To znači da je ministarstvo, odnosno država našla dobar put, našla način da ih motiviše i našla način da oni jednostavno rade svoj posao tako da imaju mogućnost da plate zarade zaposlenima, ali i da plate svojoj državi obaveze kroz plaćanje poreza i doprinosa, PDV i poreza na dobit onih koji dobit ostvaruju.

Mislim da je jedan od glavnih rezultata u svemu tome pored toga što je i jedna od najeminentnijih kuća finansijskih na svetu, dakle „Mudis“, definisao Srbiju kao zemlju sa investicionim rejtingom Ba3, što je jedan od najviših mogućih investicionih i kreditnih rejtinga, još je važnije to da se u praksi sprovodi, da u praksi radi ono što radi Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, a to je da se napravi dobar ambijent i to je činjenica da je Srbija definitivno najbolja destinacija za ulaganje u ovom delu Evrope.

To je činjenica da u ovu zemlju hoće da ulažu i Amerikanci, da žele da ulažu i Južno Koreanci i Kinezi i kompanije iz Ruske Federacije i kompanije iz EU.

U celoj ovoj krizi, u celom ovom ludilu u nekim zemljama dolazi do toga da ti isti investitori ne žale i ne razmišljaju o tome da li će investirati jedan svoj evro u ovu zemlju, a neki investiraju i po nekoliko desetina miliona evra.

Možete li zamisliti, dame i gospodo narodni poslanici, drage i uvažene kolege, koliko treba neko da ima poverenja ko dođe iz neke strane države i da sve ono što je zarađivano i prihodovano godinama uloži u jednu malu zemlju koja je do pre samo nekoliko godina važila za siromašnu zemlju ovog regiona, za zemlju gubitnika, za zemlju ne u kojoj se nije isplatilo investirati i ulagati sredstva, nego se nije isplatilo i niko nije imao motiv da dolazi ni kao turista ovde.

Nažalost, nas je ova pandemija sprečila da i taj sektor privrede, odnosno turističku industriju razvijemo na najviši mogući nivo, s obzirom da je 2019. godina završena na rekordnom, istorijskom nivou po prihodu, odnosno 1,4 milijarde evra prihoda od turizma i vratićemo taj prihod i bićemo bolji, zato što smo bolji i na spoljno-političkom planu, zato što ovde hoće da dolaze svi, zato što hoće da dolaze Izraelci, zato što hoće da dolaze ljudi iz Kine, iz Japana, sa svih svetskih meridijana, zato što smo, zahvaljujući našem predsedniku i jasnoj političkoj volji i viziji, napravili jednu zemlju koja se tretira u celom svetu kao moderna zemlja, kao progresivna zemlja, zemlja u kojoj vredi ulagati, u koju je lepo dolaziti, u kojoj je lepo živeti.

Suštinski, mislim da će mnogo stvari ostati kada se budemo pogledali u oči sa našim građanima za 10, 15, 20 godina, uvaženi ministre, kada budemo završili „Beograd na vodi“, zahvaljujući u velikom procentu i vama, koji jeste kapitalni, koji jeste istorijski projekat za Beograd jer sada je Beograd dobio jedan potpuno novi izgled. Kada idete Gazelom, prolazite tuda i imate utisak da ste u nekoj Filadelfiji ili u nekoj zemlji u SAD ili u razvijenoj zemlji zapadne Evrope ili Dalekog Istoka, sa onim kulama, sa „Sent Ridžis“ hotelom koji će se izgraditi, sa lepim promenadama, odličnim, lepim restoranima, mogućnošću da naša deca, naši roditelji, naši sugrađani tu i prošetaju i provedu lepo vreme. Dakle, mi ulepšavamo svoj grad, ulepšavamo svoju zemlju, investiramo.

Sve smo to uradili zato što je ipak neko imao poverenja u nas. Ipak je taj Alabar, ipak je ta njegova kompanija koja je izgradila i Burdž Kalifu i koja je uradila projekata, ja mislim za desetine milijardi evra, odlučila da investira ovde u Beograd, da investira ovde u Srbiju. Hvala na tome. Svi ćemo se potruditi da opravdamo to poverenje, da budemo još bolji, da još više privučemo sve te ljude da investiraju ovde, da ostaju ovde i da budu inicijalna kapisla za dolazak i drugih investitora, ali i turista, u našu zemlju u budućnosti.

Možete li zamisliti da vam je neko rekao, uvažene kolege, do pre nekoliko godina, da će kvadrat nekog apartmana ili poslovnog prostora koštati u Beogradu i dostići cenu od devet hiljada evra, kao što to jeste u ovoj kuli? Meni je ministar to rekao još prošle godine, da nije ni temelj iskopan a da su počeli da se prodaju apartmani i poslovni prostor za devet hiljada evra. Šta vam to govori? Govori vam o tome da smo mi sada destinacija ne samo za ono što su i što je ovaj režim pre SNS radio, a to je, nažalost, bili smo destinacija za spekulativni kapital, bili smo destinacija za raznorazne spekulante, kriminalce koji su za jeftine pare otkupljivali preduzeća, otkupljivali firme, njihovu opremu i posle samo nekoliko meseci otpuštali radnike i u najboljem slučaju zidali stambene zgrade i, naravno, lično se bogatili i lično zarađivali na tome.

Mi smo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću definitivno prekinuli tu praksu i sada imamo situaciju da u ovu zemlju dođe jedan NCR američki, da dođe „Kuper tajers“, da dođu kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da ovde svoju kancelariju, jedinu u Evropi, otvori američki DFC, zahvaljujući istom tom predsedniku Vučiću, koji je stvorio stvarno i podigao nivo bilateralnih odnosa sa SAD u protekle četiri godine na nivo koji mi nismo imali gotovo do, možda smo imali pre, ispraviće me kolega Martinović, za vreme Prvog svetskog rata, u vreme Vudro Vilsona tada i Mihajla Pupina, koji su bili prijatelji i kolege po nekoliko osnova.

Ali, od tada je prošlo preko 100 godina i sada smo došli opet u situaciju da iz jedne vrlo teške pozicije u kojoj smo bili zahvaljujući neradu, zahvaljujući neaktivnosti, zahvaljujući najneodgovornijim ljudima u političkoj istoriji ove zemlje, od kada smo osnovani kao država, 1878. godine, zahvaljujući njima, došli smo u zapećak ne Evrope, nego smo došli i bili smo zapećak regiona, nazovite ga kako želite – zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope.

Sada smo zemlja, zamislite, koja ima prošle godine, u 2019. godini, o tome retko ko govori, bili smo drugi u Evropi, gospodine ministre, Poljska je bila prva sa rastom BDP 5,1 a mi smo bili negde oko 4,2 ili 4,3. Da li je moguće da sve to o čemu sam ja govorio, a to jeste stvarno mali deo onoga što je urađeno za ovih nepunih šest godina, da li je moguće da ljudi koji treba da učestvuju u političkom životu ove zemlje, bez obzira koliki je procenat podrške naroda njima, da li je moguće da se oni bave kokama nosiljama i kokoškama u nekim vojnim objektima, da se bave svim stvarima samo ne stvarima koji se tiču politike, budućnosti, građana ove zemlje, njihovog standarda, njihovog dostojanstva i svega onoga što nam je potrebno da bi održali dignitet ove zemlje i da bi obezbedili budućnost za ovu državu i za ove ljude.

Slažem se ja sa Đorđem i mislim da to ne bi trebalo da bude neki veliki posao, dajte da vidimo ljudi, svi mi ovde smo se obavezali, a posebno mi narodni poslanici da radimo u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, ali su se za to obavezali i privrednici i vlasnici kapitala i oni koji dođu iz Amerike, ali i ovi domaći, tu je pravda slepa, tu je vladavina zakona potpuno slepa, hajde da vidimo stvarno gde ti ljudi plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene u toj kompaniji o kojoj smo malopre govorili, o SBB. Gde se plaća taj PDV? Nemojte mi reći, molim vas, da je normalno da neko ovde iz trafike iz Kosovske ulice ili iz obližnjeg restorana mora da plaća svoje obaveze i naravno treba da plaća, a neko ko dođe ko zna odakle da mu mi gledamo kroz prste za ono što je njegova najveća obaveza samo zato što on navodno predstavlja neku drugu Srbiju, zato što oni predstavljaju neku elitnu Srbiji i zato što će tužiti svoju zemlju, svog predsednika nekim belosvetskim nevladinim organizacijama ili belosvetskim tajkunima.

Ovo više nije Srbija koja je funkcionisala i koja je bila ovde do 2012. godine. Ovo više nije ponižena zemlja. Ovo je zemlja sa dostojanstvom. Ovo je zemlja koja je stvorila ekonomsku podlogu da bude zemlja patriota, da ova zemlja ulaže i u Aerodrom u Trebinju, da ulaže i u fabriku u Drvaru, da ulaže novac i u Srebrenicu, da pomogne Srbima i u Severnoj Makedoniji, da pomogne svima onima kojima je to potrebno i koji jesu deo našeg nacionalnog korpusa, dostojanstva naravno i nacionalnog interesa.

Stoga, gospodine ministre ja jedino mogu da kažem da mi ovde kao većina i neko ko je član ove većine, možemo samo da podržimo ono što se radi na polju fiskalne politike, carinske politike i naravno da podržimo beskompromisnu i bespoštednu borbu protiv sive, crne ekonomije i naravno, pranja novca i svih onih društvenih anomalija koje utiču na dostojanstvo, život i životni standard naših građana i u tome ćete, siguran sam imati nepodeljenu veliku podršku naših ljudi ovde u parlamentu, ali naravno, s obzirom na sliku u parlamentu od nas ovde 170 koji čine poslanike SNS i plus koalicione partnere, imate auto-put da uradite sve ono što je potrebno ovoj zemlji u narednom periodu, kako bi bili što jači, što moderniji, kako bi naša ekonomija bila među najboljim i najjačim u celoj Evropi. Hvala.

Zahvaljujem kolega Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, moram priznati da su prethodni govornici rekli gotovo sve što se tiče ovog današnjeg dnevnog reda i smatram da je svako od govornika dao veliki doprinos kako bi pre svega građani koji gledaju ovaj prenos i koji će ispratiti sve ono što se danas dešavalo na sednici Skupštine moći lakše da shvate šta je to o čemu smo danas diskutovali.

Ja ću se samo kratko osvrnuti na tri izmene koje su meni nekako najviše interesantne i te tri izmene pokazuju pre svega tri činjenice. Ta prva je da ste imali razumevanja za potrebe građana, druga izmena je činjenica da ste razumeli i kako dišu lokalne samouprave, a treća se odnosi na domaćinsko ponašanje, kakvo ima Ministarstvo finansija već neki period unazad i koje omogućava finansijsku stabilnost naše zemlje.

Prva izmena, dakle najveće promene se odnose u suštini na olakšavanje poreskog postupka i na taj način omogućava se ljudima da elektronskim putem izvrše sve ono što im do sada nije bilo moguće da urade. To se odnosi na povraćaj ili proknjižavanje duga, da li umanjenje, pogrešno plaćenog poreza ili povraćaja istog i na taj način ste pokazali da razumete potrebu, pre svega reći ću mlađih klijenata kojima je mnogo lakše da to urade elektronskim putem. Uveren sam da ćete u kratkom vremenskom periodu imati konkretne rezultate gde ćete videti koliko je zapravo to bilo neophodno.

Na ovaj način skraćujete postupak, štedite vreme, ali štedite vreme i građanima koji će iz svojih domova moći da obave ono što je njima neophodno.

Što se tiče druge izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu to je veoma važna izmena. Ona se tiče prosto stvari koje omogućavaju da se porez na poklon, nasleđe prebaci lokalnim samoupravama, da to ne radi više Poreska uprava i na taj način pokazujete spremnost da rasteretite jedan deo sistema, ali i na taj način pokazujete poverenje koje imate u lokalne samouprave, jer de fakto one svoj budžet, narodski rečeno i pune na taj način. Smatram da će motivisanost lokalnih samouprava biti još veći i da će se na taj način maksimizirati naplata tog poreza.

Tu ste pokazali spremnost na decentralizaciju, pokazali ste spremnost na saradnju sa lokalnim samoupravama i to je dobro, jer mislim da ti ljudi na svom terenu ipak najbolje poznaju i svoje probleme i znaju da se bore za svaki dinar za svoje građane.

Ono što je meni posebno interesantno gde ste danas pokazali i činjenicu kako se domaćinski vodite prema svakom dinaru građana Srbije, jeste činjenica gde se u izmeni i dopuni Carinskog zakona produžava period, a tiče se kazni u carinskom prekršaju.

Ovo je jako dobro, jer na ovaj način dajete dodatno vreme državi narodski rečeno da se naplati, dajete dodatno vreme da se reaguje i time pokazujete da vam je stalo da svako onaj ko učini prekršaj svoju kaznu plati. Naročito je to bitno istaći danas kada smo do pre nekoliko nedelja ili meseci imali jednog predsednika opštine u gradu Beogradu, opštine Stari Grad, Marka Bastaća koji je baš uhvaćen u švercu deviza 13 hiljada evra na aerodromu Nikola Tesla. Postaviću u nekom narednom periodu pitanje – dokle se stiglo sa tim?

Dakle, moramo da pokažemo da ljudi koji su na vlasti ili po svaku cenu žele da budu vlast ne mogu biti zaštićeni u prednosti u odnosu na bilo kog građanina Srbije. Na ovaj način ste pokazali spremnost da se borite i da zaštite svaki dinar građana Srbije, jer ćete na isti taj način taj dinar vratiti građanima kroz i nove puteve i nove domove zdravlja, nove investicije, nova radna mesta ili u krajnjem slučaju, ono što građane najviše raduje, još veće plate i penzije.

Završiću sa time, žao mi je, kao i svaki put doneli ste nam jednu lepu vest na početku ove sednice, ali žao mi je što smo se malo tome posvetili, jer verujem, nije tačka dnevnog reda ali moramo da se osvrnemo na to, drugi put izlazak Srbije na međunarodnu finansijsku scenu, ako tako možemo reći, na Londonsku berzu je nešto je bilo do skoro nezamislivo. Prvi put kada smo izlazili sećam se da su tada ljudi koji su upropastili Beograd i Srbiju pričali kako je to laž, pa su nas onda ubeđivali da to nije bilo dobro, svašta smo nešto čuli i mnogo vam hvala što ste napravili ovu komparaciju gde ste jasno pokazali da smo mi danas izašli po stopi, ispravićete me, negde oko 2%, a da smo 2011. godine izašli sa stopom 7,25%, jel tako? Dakle, dobro sam zapamtio. I izvukli ste paralelu da smo mi sada tri puta bolji, uspešniji, da su oni iste uslove primenili te 2011. godine, samo bi na kamatama uštedeli 500 miliona evra.

Poštovani ministre i poštovana saradnice ministra Siniše Malog, da su ti ljudi mislili o bilo čemu, a ne samo o ličnom interesu i ličnom bogaćenju, ne bi ostavili u Beogradu dug od milijardu i 200 miliona evra i ne bi Srbiju bacili na kolena pa da se mi onda borimo snažnim reformama, nepopularnim, da obezbedimo građanima i plate i penzije. Dakle, da su mislili kako da život građanima učine boljim, a ne kako da 690 miliona evra strpaju u svoje džepove, danas vi ne bi imali ove probleme i ne bi imale mnoge probleme i pre ovoga sa kojima biste se borili.

Žao mi je što i danas nakon ove sednice će vaš odličan rezultat koji je posledica odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije biti pokušan da se baci u neku ljagu i da se baci neka senka, ali mislim da i sada oni najveći skeptici, ljudi koji su najmanje poverenja imali, više ne mogu ništa da kažu, jer i ovo je još jedan u nizu dokaza koliko je jaka srpska ekonomija i koliko se danas vodi računa o svakom dinaru i koliko smo danas uspešni.

Istakli ste još jednu stvar i sa time ću završiti, danas i ovim nismo povećali javni dug, mi sa današnjim vestima vraćamo dugove i sve ono što su nam ostavili u nasleđe ljudi koji danas misle da mogu nekog opet da obmanu, da ukradu nečije poverenje pa da se opet dočepaju kase i vrate na vlast. I danas ste pokazali zašto Srbija i u trenutku ove kovid krize koja vlada u celom svetu je jedna od retkih zemalja koja može da povećava i plate i penzije, ali i da investira.

Hvala vam na tome, hvala vam što sledite odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića koji je na udaru poslednjih nekoliko ne samo nedelja, meseci, konstantnom udaru izložen od ljudi koji ga mrze samo zato što je uspešniji, kvalitetniji, pošteniji od njih i samo zato što neko drugi želi na silu da dođe na vlast.

U nama, kao što su prethodne kolege rekle, uvek ćete imati odgovornog saradnika, imaćete ljude koji će uvek ovako dobre predloge podržati, ali ćemo uvek biti i tu da prenesemo mišljenje građana o svakoj temi. Hvala vam za ove dobre vesti, hvala vam za ove dobre predloge i nadam se da ćete u narednom periodu doneti nam još dobrih vesti i predloga, kako bi svi zajedno kao jedan veliki tim radili za tim koji se zove Srbija, građani Srbije i na opšti interes svih generacija koje danas žive i koje tek dolaze. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Narodni poslanik Miloš Banđur je sledeći, prema prijavama za reč.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, posle čitanja izmena i dopuna ovog seta poreskih i carinskih zakona, zaista se zaključuje da postoji opravdana potreba da se ove izmene usvoje. Prosto, sama epidemija Kovid-19 je ove godine izazvala određene zakonske promene, a i zakonska praksa vrlo često nametne odgovarajuće izmene, jer pojedine odredbe uvek treba ili neke odredbe treba precizirati kako bi se suzio prostor za njihovo tumačenje i na taj način prosto povećala pravna sigurnost građana, u ovom slučaju poreskih obveznika.

Naravno, Vlada Republike Srbije je aprila meseca, to svi znamo, donela uredbu kojom se poreske obaveze prebacuju iz jednog kvartala u 2021. godinu, odnosno od 1. januara 2021. godine, pa u naredna 24 meseca. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u jednoj svojoj izmeni se upravo odnosi na ovo, na ovu situaciju, ali i sve moguće slične situacije u kojima se možemo naći, gde se odlukom Vlade odgovarajuće poreske obaveze mogu prebaciti u neki drugi vremenski period. Tako da, ovaj član zakona ima povratno dejstvo, što je vrlo neobično, ali je potpuno opravdano obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo. To znači da se ovaj član primenjuje na kalendarsku godinu u kojoj se zakon donosi.

Kao što se vidi iz ovih izmena i kao što se vidi iz same poreske prakse, mi prosto idemo ka zaokruživanju koncepta digitalne uprave, odnosno elektronske uprave, pa i digitalizacije u oblasti poreske uprave. Od 2018. godine moguće je podneti poresku prijavu za PDV putem e-portala, a od 2019. godine moguće je podneti poresku prijavu za porez na imovinu, odnosno nepokretnosti. Tada je u jednom članu pisalo da fizičko lice, fizičkih lica ima 10 puta više nego pravnih lica i preduzetnika ukupno kao poreskih obveznika, da fizičko lice može da se izjasni da poreski akt dobije elektronskim putem.

Ova izmena koja se ovde predlaže je sasvim logična. Ukoliko se fizičko lice obrati elektronskim putem, tj. popuni poresku prijavu putem portala elektronske uprave, sasvim je logično da i poreski akt dobije na isti način putem portala, bez bilo kakve potrebe da se on o tome posebno izjašnjava. Naravno, izjašnjavaće se samo ono fizičko lice koje se na klasičan način obrati poreskom organu.

Ono što je naročito zanimljivo i korisno i ide u pravcu te potpune digitalizacije, to je da ostale poreske zahteve, odnosno ostale zahteve poreski obveznik, kao što je zahtev za dodelu poreskog kredita ili za povraćaj viška uplaćenog iznosa ili za određenim poreskim odlaganjima, takođe može da uputi putem portala poreske uprave. Na ovaj način se ne samo skraćuje vreme komunikacije između obveznika i uprave, nego se i, o tome su govorile kolege, pojednostavljuju, odnosno smanjuju troškovi na strani Poreske uprave, pošto ona komunicira sa svim poreskim obveznicima.

Kao što je poznato, 1. januara 2022. godine planirano je da se zaokruži taj koncept elektronske uprave, da informacioni sistemi lokalnih poreskih administracija budu inkorporirani i potpuno udenuti u jedinstven sistem sa državnom poreskom upravom i prebacivanje odgovornosti ili ubiranja, tj. određivanja naplate i kontrole poreza na nasleđe, na poklon i na prenos apsolutnih prava, prebacivanje sa državne poreske uprave lokalnoj poreskoj administraciji je jedan korak u tome, jer je potpuno logično da onaj kome prihodi pripadaju je zainteresovaniji za njihovo prikupljanje od nekog drugog. Naravno, svako će se više pobrinuti da sopstvene prihode ubere onako kako treba, bez ikakvih propusta, znači najaktivniji je kad skuplja za sebe, a ovaj prihod pripada lokalnoj samoupravi. To je njen, kako ja razumem, ustupljeni prihod, za razliku od poreza na nekretnine koji je izvorni prihod lokalne samouprave.

Ono što je sasvim logično, naše kolege u prethodnom sazivu su 10. oktobra 2019. godine donele dva zakona, jedan je o otvorenim investicionima fondovima, a drugi o alternativnim investicionim fondovima. Zakoni su stupili na snagu, zapravo počeli su da se primenjuju 20. aprila ove godine, kada je Komisija za hartije od vrednosti donela pravilnike po kojima se bliže uređuje poslovanje, osnivanje poslovanja tih fondova. Naravno, pošto imate novi subjekt oporezivanja, to je potrebno udenuti u zakone, u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i u Zakon o porezu na imovinu. Jer, ukoliko fond poseduje nepokretnosti, drži ih ili koristi, on treba da plati porez na imovinu. Ukoliko primi poklon, nasleđe ili vrši prenos apsolutnih prava bez naknade, takođe treba da plati odgovarajući porez.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji do detalja reguliše takav proces i kaže da je Društvo za upravljanje fondom ono koje u ime fonda i za račun fonda učestvuje u jednom takvom postupku, obavlja takav postupak, a iz imovine fonda. Fond ne mora da bude pravno lice, ali je društvo za upravljanje fondom naravno pravno lice.

Zadržao bih se na par preciziranja koja su izvršena u Zakonu o imovini. Potpuno podržavam preciziranje koje se tiče umanjenja poreza na stan u vlasništvu ili kuću u vlasništvu, gde se umanjenje do 50%, najviše 20.000 dinara, ostvaruje ne kako je pisalo – ukoliko vlasnik stanuje u stanu, nego ukoliko u stanu ima prijavljeno prebivalište. Znači, to je jedna znatno bolja formulacija u pitanju.

Takođe, kada su u pitanju pogoni prerađivačke industrije, poreska osnovica za njih je knjigovodstvena vrednost. Da ne bi došlo do zloupotrebe, precizirano je da je to samo u situaciji kada se pogon prerađivačke industrije koristi za tu namenu. Dobro je što je došlo do olakšica kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja manjeg obima, odnosno primarna poljoprivredna proizvodnja, gde su objekti takve proizvodnje za one koji ne koriste poreske knjige, odnosno nemaju obavezu vođenja poreskih knjiga, prosto izuzeti iz poreza.

Ja bih se ovde najviše zadržao na porez za nekretnine u lokalnim samoupravama, obzirom da smo, recimo, mi u Nišu u proteklom mandatu porez na imovinu, porez na nekretnine prepoznali kao drugi najvažniji izvor finansiranja lokalne samouprave. Prosto, porez na zarade je najveći i glavnina naših prihoda tekućih potiče iz tog poreza, ali porez na imovinu je nešto gde smo mi prepoznali, gde je gradonačelnik Bulatović prepoznao potencijal koji nije iskorišćen.

Mi smo, recimo, za poređenje, 2012. godine u Nišu ostvarili porez na imovinu 170 miliona. Naravno da je naša administracija od 2012. do 2016. godine napravila određene pomake i mi smo 2017. godine ostvarili taj porez u iznosu od 453 miliona.

Međutim, 2017. godine gradonačelnik je napravio radnu grupu koja je imala zadatak da reformiše lokalnu poresku administraciju i u saradnji sa gradskim opštinama i javnim preduzećima napravljen je popis nekretnina u gradu. Kao rezultat toga imamo da je broj nekretnina uvećan za dva puta, odnosno broj nekretnina koje podležu porezu je dupliran, tako da je 2018. godine potencijalna poreska obaveza poreza na imovinu bila negde milijardu i 180 miliona, a sledeće godine je evidentirano još 12.000 nekretnina više, tako da je poreska obaveza potencijalno bila milijardu i 370 miliona.

Naravno, tu smo uradili pet stvari. Ne samo što su ekipe obišle teren i potpisale objekte, nego je došlo i do konstatovanja stvarne veličine određenih objekata, odnosno njihove korisne površine. Rešenja o nasleđivanju su evidentirana, kao i ugovori o kupoprodaji. U zakonu sam primetio jednu dobru stvar, odnosno u ovim izmenama, da se javni beležnici obavezuju da u roku od 30 dana dostave kupoprodajne ugovore ili rešenja o nasleđivanju lokalnoj poreskoj administraciji.

Zanimljive su i izmene kada je u pitanju zoniranje. Znamo da svaka lokalna samouprava mora da ima najmanje dve zone opremljenosti i da se prosečna cena u zoni utvrđuje tako što se tokom, do sada je bilo devet meseci, sve prodajne cene saberu i podele, odnosno nađe prosečna prodajna vrednost.

Zanimljivo je da se ovaj period povećava na 12 meseci, što sa sobom vuče dva benefita. Prvo, duži vremenski period značio bi veći broj slučajeva koji upadaju u taj period, a to znači tačnije jedno pravednije određivanje prosečne vrednosti. U slučaju kada nemamo tri prometa u određenoj zoni za objekat ili određenu vrstu objekta, povećanjem period sa devet na 12, mi u stvari povećavamo verovatnoću da se taj treći slučaj ili tri slučaja dese, tako da ovo povećanje perioda sa devet na 12 meseci u kojem se računa prosečna cena po zoni je vrlo dobro, iz ova dva razloga.

Takođe, mislim da je dobro rešenje za određivanje prosečne cene u najopremljenijoj i najneopremljenijoj zoni, na način da se za te cene uzima za cenu u najopremljenijoj zoni najviša prosečna cena zona koje teritorijalno okružuju tu zonu, a za prosečnu cenu u najneopremljenijoj zoni uzima se najniža prosečna cena onih zona koje teritorijalno okružuju tu zonu.

To su, sa aspekta nekoga ko se pomalo bavio tim stvarima, vrlo dobra zakonska rešenja. Moj zaključak je, na osnovu onog iskustva koje mi imamo u Nišu, da je dobro da u gradu postoji više zona opremljenosti. Mi imamo 11 zona. Mi nismo povećavali poresku stopu, nismo povećavali jediničnu cenu poreza po zoni, ali smo većim obuhvatom i evidencijom stvarnog realnog stanja na terenu uspeli da za nekoliko puta uvećamo poreske prihode.

Zaista iz sveg srca podržavam ove izmene koje su na dnevnom redu i čestitam na uspehu koji ste nam danas saopštili. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.

Kolega Uglješa Mrdić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i saradnice ministra, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovi predloženi poreski i carinski zakoni će u velikoj meri da unaprede rad kako Poreske uprave, tako i Uprave carina u narednom periodu i jasno je koliko su dobri za dalji ekonomski i privredni razvoj Republike Srbije.

Vama, ministre, čestitam na svemu što ste uradili u prethodnom periodu i što sada radite što se tiče finansijske stabilizacije Srbije i ekonomske politike. To je samo potvrda da što se tiče i finansijske i ekonomske politike Vlada Srbije radi odlično, radila je odlično, kako Vlada Srbije, tako i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, s jedne strane imamo situaciju da vi koji ste ministri u Vladi i koji imate određene konkretne zadatke po oblastima, u ovim teškim trenucima i borbe protiv korone i mafije, radite svoj posao maksimalno u interesu građana Srbije, a s druge strane imamo gotovo svakodnevne organizovane napade od strane tajkuna, najčešće onih, o čemu su moje kolege govorile detaljno, koji ne samo da nisu plaćali porez, nego su pokradali našu državu, budžet, sve građane Srbije, u svoje džepove stavili stotine miliona evra, koji podržavaju i određene mafijaške klanove, a s druge strane mi ovde narodni poslanici pružamo vama u izvršnoj vlasti punu podršku kako bi se poštovali i primenjivali svi ovi zakoni, a naročito ovi koji se tiču poreske politike.

Takođe, moram da istaknem još jednu stvar i neću mnogo dužiti. Da nije bilo ove sjajne finansijske politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u prethodnom periodu, mi danas ne bismo mogli da odgovorimo na aktuelne izazove kada je u pitanju borba protiv korona virusa, a jedan od rezultata je što naš predsednik Aleksandar Vučić i večeras obilazi radove na kovid bolnici u Batajnici. Dakle, država je vodila računa i kada nije bilo korone da se ulaže u zdravstvo, a ne bi bilo novca za ulaganje u zdravstvo da se nije vodila dobra finansijska politika i ekonomska politika Vlade Republike Srbije koju je podržavao i vodio predsednik Aleksandar Vučić, i dok je bio premijer i sada kao predsednik Republike Srbije. Pre vas, odnosno pre nas, do 2012. godine, a u Beogradu do 2014. godine bili su na vlasti oni koji ne samo da nisu ulagali u bolnice, nego su uništavali bolnice.

Gospodine ministre, vi odlično znate kao gradonačelnik Beograda kakvu ste situaciju zatekli kada ste prvo postali predsednik privremenog organa, a potom i gradonačelnik Beograda, šta je radio vaš prethodnik Dragan Đilas kao gradonačelnik i u kakvom stanju vam je ostavio naš glavni grad, našu prestonicu.

Prema tome, ovim putem želim da pružim punu podršku i vama kao ministru i Vladi Republike Srbije što se tiče odlične finansijske i ekonomske politike istovremeno, da i ovog puta, a videli smo i današnji presek što se tiče korone, da pružimo jednu veliku podršku našim junacima, to su naši lekari, koji se svaki dan bore ne bi li sačuvali koji život više i uspevaju u tome. Nije lako, ali mi smo, zahvaljujući politici predsednika Vučića, Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja, i u ovom teškom vremenu borbe protiv korone uspeli da i broj obolelih i broj žrtava svedemo na mogući minimum.

I na kraju, puna podrška Vladi Srbije u borbi protiv mafije, jer borba protiv mafije, već ovih dana vidim određene rezultate, direktno je vezana sa ovim zakonima, jer što je bolja borba protiv mafije i kada imamo konkretne rezultate, to je i više novca u budžetu Srbije. Jer ko nije plaćao poreze? Nisu plaćali upravo kriminalci, nisu plaćali tajkuni.

Mi smo ovih dana svedoci hapšenja pripadnika najopasnijih kriminalnih klanova u regionu. Ovim putem želim da iskažem punu podršku, prvenstveno hrabrosti i snazi predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Srbije i Vlade Srbije, jer Vlada Srbije predvođena Anom Brnabić se i sada nalazi u ozbiljnim izazovima, a mafija odgovara. Mafija odgovara i putem medija, mafija odgovara i putem tajkuna, mafija odgovara i putem pretnji.

Moje kolege su govorile o po meni umobolnim pretnjama upućene porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njemu lično. Svi oni iz SNS i članovi Vlade Srbije koji stanu u odbranu predsednika Vučića i oni su automatski izloženi napadima od strane istih tajkuna, istih mafijaša, istih onima koji uopšte nije bitan i državni i nacionalni interes Republike Srbije.

Prema tome, želim da vam kažem da će moje drage kolege iz SNS, a to očekujemo iz drugih poslaničkih grupa i od drugih poslanika da podrže i u danu za glasanje da izglasamo ove zakone i samim tim pružimo još jednu podršku i Vladi Srbije i predsedniku Srbije. Živela Srbija! Hvala vam.

Hvala kolega.
Prema prijavama za reč sledeći je narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi iz poslaničke grupe SNS ćemo podržati predložene zakone iz današnjeg dnevnog reda, a čuli smo u dosadašnjoj raspravi kako od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe, gospođe Čarapić, tako i od svih ostalih govornika, da kažem sve one argumente i razloge zbog kojih treba usvojiti predložena akta. Da ne bih došao u situaciju da ponavljam koji su to ključni razlozi, ali i ciljevi koji se ovim zakonskim rešenjima postižu, ja bih iskoristio ovo javljanje.

Danas kada razgovaramo o poreskom postupku, kada razgovaramo o poreskoj administraciji, kada govorimo o efikasnosti našeg poreskog sistema, kada govorimo o unapređenju poreske politike u Srbiji, da ukažem ministre, na jednu pojavu koja je zainteresovala javnost, a koja ukazuje na moguće zloupotrebe prilikom emitovanja spotova koji pozivaju na bojkot parlamentarnih izbora.

Naime, brojni mediji danas pišu o tome da je privatna firma izvesne Jovane Polić, ko ne zna, u pitanju je bliska saradnica onog Slaviše Lekića, e ta firma te Jovane Polić je platila spotove za bojkot izbora koji su se tokom predizborne kampanje emitovali na televizijama N1 i Nova S, a onda ih potom prosledila i ustupila Draganu Đilasu i njegovom tadašnjem Savezu za Srbiju. U pitanju je preko 400 emitovanih spotova koji su vizuelno bili identični kampanji kakvu je sprovodio Dragan Đilas u pozivu na bojkot. Ako kamera može da zabeleži, to otprilike ovako izgleda. Dakle, nema gotovo nikakve razlike između kampanje Dragana Đilasa i kampanje koju je platila privatna firma bliskog saradnika Slaviše Lekića. Firma se zove JSP. Na njenom čelu je, kao što sam rekao, dugogodišnja saradnica Slaviše Lekića, Jovana Polić. Dodao bih da je od ranije poznata po raznim antisrpskim projektima i antisrpskim filmovima.

Ovo ministre ne tvrdi niko iz SNS. Dakle, ovo nije ničija paušalna ocena, već je u pitanju godišnji izveštaj CINS. O CINS-u možemo svašta da kažemo, ali sasvim sigurno ne možemo reći da je CINS naklonjen SNS ili da SNS može da utiče na CINS. Treba se setiti da je upravo ta ekipa, ta ista ekipa napravila onaj po zlu čuveni film, oni to tako zovu, film koji se zove „Vladalac“, a koji su do iznemoglosti posle vrteli na N1 televiziji u kome je u dva nastavka promovisana najprljavija do tada, slobodno ću reći, nezabeležena najprljavija kampanja i potpuno otvorena mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Dakle, film u kome grupa opskurnih likova najotvorenije vređa predsednika države i to na najgori mogući način. Dakle, setite se količine tih uvreda. Setite se te monstruozne hajke. Setite se da su u pitanju desetine i desetine najrazličitijih mogućih uvreda izrečene na račun predsednika države u tom nazovi filmu. Sad se ispostavilo da je ista ta ekipa platila emitovanje Đilasovih spotova na Šolakovim televizijama. Onda ih je posle toga besplatno ustupila Draganu Đilasu da to dalje kači na jutjub kanale.

Sada ja pitam, šta je motiv za ovu ujdurmu. Da li je u pitanju pokušaj zametanja tragova nesumnjivoj vezi Đilasove politike i Šolakovih medija, ne zanemarujući pri tom njihovu dokazano od ranije finansijsku vezu i ortakluk. Ili je u pitanju motiva da se izbegne obaveza pred Agencijom za sprečavanje korupcije jer novac za ovu kampanju formalno i zvanično nije dala nijedna politička stranka već privatna firma i to navodno iz sopstvenog ubeđenja, ako je i ko u Srbiji spreman da poveruje da je u pitanju sopstveno ubeđenje.

Treće pitanje ministre, koje se nameće s tim u vezi, vezano je za cenu koja je plaćena za ove spotove. Dakle, uočena je ogromna razlika između cene ovih spotova i cena plaćenih od ostalih političkih stranaka. Evo, za primer, navešću da je SNS za 28 predizbornih spotova na istoj toj televiziji platila 3,9 miliona dinara, a Polićeva za preko 400 spotova je platila 1,2 miliona dinara. Dakle, gde je tu logika, gde je tu elementarna finansijska logika.

Sva ova pitanja upućuju na potrebu otvaranja šire istrage, da kažem, o mogućim finansijskim mahinacijama, te ja apelujem na vas ministre a i na poreske organe da u skladu sa svojim ovlašćenjima, nadležnostima, utvrdite ima li ovde prekršajnih i krivičnih elemenata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, profesor dr Marko Atlagić. Izvolite.