Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 87, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Želim samo da dodam na ono što sam prethodno rekao o rasporedu našeg rada da planirate, kako je to predviđeno i u Poslovniku u članu 205, kada je sednica u toku poslednjeg četvrtka u mesecu se postavljaju poslanička pitanja Vladi, tako da u četvrtak od 16.00 do 19.00 sati će to biti, a nakon toga ćemo glasanje, pošto je tako predviđeno po Poslovniku da mora da bude sednica u toku, ne možemo da imamo glasanje pre toga.
Nastavljamo dalje sa diskusijama.
Reč ima Đorđe Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set izmena zakona poreskih, carinskih, o čemu je ministar u danu današnjem i govorio i juče na Odboru za finansije, o čemu su i moje kolege u prethodnih nekoliko sati nešto više i obrazlagale.

Ono što bih hteo da kažem je da ću sasvim sigurno u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona.

Ono što bih hteo danas da kažem, a odnosi se na rad Vlade Republike Srbije, odnosi se na rad Ministarstva finansija, odnosi se na rad Poreske uprave Srbije, a to je dobra i valjana naplata poreza u prethodnih nekoliko godina. Ako se setite 2014. godine, predsednik tadašnje Vlade Aleksandar Vučić sproveo je teške ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i već tada, te 2014. godine zabeležio izvanrednu naplatu PDV-a, koja se u godinama kasnije pokazivala kao dobar potez i pokazivala kontinuitet u rastu naplate tog poreza.

Ono što bih hteo da kažem, a odnosi se na politiku koju smo sprovodili u kontinuitetu prethodnih godina, odnosi se takođe i na rad onoga što se radilo i po pitanju rasta plata i po pitanju ulaganja u državu Srbiju, u infrastrukturu, u sve ono što vidimo kao rezultate danas i sve ono što planiramo da uradimo u narednih pet godina kroz strateški plan koji nosi naziv „Srbija 2025“.

Meni je drago što politika Vlade Republike Srbije predstavlja kontinuitet onoga što smo radili poslednjih nekoliko godina, pa čak i u ovoj oblasti naplate poreza, jer znate, nije dobro za društvo kada vidite da neko vozi luksuzni automobil, nije zdravo kada vidite da imaju luksuzne kuće, stanove, a da pri tome u poreskoj upravi jesu prijavljeni na minimalac ili na neku prosečnu platu. Sasvim sigurno, a to je u velikom procentu izvesno, da su taj novac stekli na utaji poreza i to je nedopustivo za našu zemlju. Jako mi je drago što je Vlada Republike Srbije donela plan, Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. godine koji jasno govori o tome, ima određenih akcionih planova za suzbijanje sive ekonomije. Međutim, poražavajuća činjenica je bila kada sam video da je obim sive ekonomije u Srbiji u iznosu od 15% BDP-a. To je kada prevedemo negde oko šest milijardi evra.

Ja zaista ne mogu da pojmim ni šest miliona evra, to je za mene zaista ogromna suma, međutim, sasvim sam siguran da u Srbiji postoje oni ljudi koji su uspeli da steknu značajan kapital i gotovo sigurno ne legalnim tokovima i koji su uspeli da zarade i 619 miliona evra, ali šest milijardi evra za mene je stvarno nepojmljiva suma. Ako bi prema jedinici SI sistema za izvlačenje 600 miliona evra iz budžeta Srbije bila Dragan Đilas, to bi značilo kao da vi svake godine imate 10 Đilasa, 10 Đilasa, 10 Đilasa, a vi vrlo dobro znate koliko je jedan uspeo da uništi Srbiju.

U tom smislu, važno je da istaknem, i svi to dobro znamo, da je najveći patriotizam u Srbiji plaćanje poreza. Od dolaska Aleksandra Vučića na mesto premijera Srbije više nemate mogućnost da određeni tajkuni, određeni političari svoje poslove i poreze koje imaju prema Srbiji ne uplaćuju, ne izvršavaju, već se tome stalo na put. I setite se samo za vreme dok je predsednik Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade, određeni tajkuni su bili i procesuirani, na kraju krajeva, posle toga i osuđeni za utaju poreza, za malverzacije putarskih preduzeća i time smo pokazali da nema igranja sa državom. To je važno, važno za sve građane Srbije, da znaju da danas porez plaćaju svi, od velikih fudbalskih klubova do trafika.

Međutim, ovo ovde je, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mapa Evrope. Ova ovde mala tačka je Luksemburg. Luksemburg, po površini nešto manji od Beograda, po broju stanovnika nešto više od pola miliona ljudi, baza je registrovane Junajted medije, Junajted grupe Dragana Šolaka i svih medija koji danas deluju u Srbiji. Kada pogledate da su ti prekogranični kanali, da oni deluju u Srbiji na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji i o tome da reemituju program onaj koji emituju, a trebalo bi da ga emituju, da li iz Luksemburga, da li iz Slovenije, ja to ne znam, ali znam sasvim sigurno, i gotovo sam ubeđen u to da ga emituju iz Srbije.

Niko meni ne može da dokaže da Olja Bećković, da Kesić, Ivan Ivanović, Jugoslav Ćosić, „Falkonom“ Šolaka, lete svakog vikenda za Luksemburg, tamo proizvode program, antidržavni program, program protiv Aleksandra Vučića, protiv njegove porodice. Kada kažem antidržavni, milim na to da bez problema mogu na svojim televizijskim emisija da otcepe južnu srpsku pokrajinu. Kada govorim o svemu onome što rade protiv predsednika Aleksandra Vučića, a to sasvim sigurno pokazuju iz emisije u emisiju patološkom mržnjom prema predsedniku Republike.

Upravo to treba ispitati i treba pokazati da li ti prekogranični kanali deluju i emituju svoj program u Luksemburgu, istovremeno reemitujući ga u Srbiji, bez ikakvih promena jer to po zakonu i podrazumeva reemitovanje da u celini ceo program koji je prilagođen, pretpostavljam, građanima Luksemburga ili građanima Slovenije, bez ikakvih promena reklama, na takav način prikazuju i ovde u Srbiji.

Pa, neće biti baš da je tako. Neće biti zato što nema nikakvih dokaza o tome da se program prikazuje u ove dve države. Onda dolazimo do jedne jasne stavke i pitanja gde Junajted grupa, gde Junajted medija, gde N1, Nova S i svi ostali kanali plaćaju porez. U Srbiji ga svakako ne plaćaju, ne poštuju zakone Srbije, nisu registrovani u Registru elektronskih medija. Nemaju nikakve obaveze prema REM-u, RATEL-u, SOKOJ. Nemaju nikakve obaveze prema državi Srbiji, ali sasvim sigurno i ubeđen sam da nemaju ni nikakve obaveze ni prema Luksemburgu ni prema Sloveniji i njihovim poreskim sistemima, jer tamo ništa neemituju. Emituju ga ovde. Kompletan taj sadržaj, kao što sam rekao, koji je upućen i usmeren protiv Vlade Republike Srbije, protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv same države.

Otvoreno kažem da je to rad na crno jednog ne registrovanog medija koji polako prerasta u ne registrovanu političku stranku u Srbiji, vodeći borbu protiv svih nas. Protiv svih nas kada kažem, mislim pre svega na ljude iz SNS. Ubeđen sam u to da će svakoga dana prikazivati svakog od nas i tome da nađu bilo kakvu manu ne bi li ispunili ono što je zacrtano u programskoj šemi i Dragana Đilasa i Dragana Šolaka.

Zato mi je važno da nadležne institucije ispitaju gde Dragan Šolak plaća porez, gde Dajrek medija plaća porez, budući da su oni i na sajtu Junajted medija predstavljeni kao oni koji prodaju reklamne sekunde? Važno je i za građane Srbije da znaju da su prekršili gomilu zakona, počevši o Zakonu o oglašavanju član 35. Zakona o elektronskim medijima, član 100. pozicionirajući sebe, odnosno svoje kanale N1 i Novu S ispred RTS. Sada me samo buni to da li N1, Nova S i ostali kanali odgovaraju zakonima Sbije ili evropskoj konvenciji o prekograničnim kanalima. Ako je ovo prvo onda sam sasvim ubeđen da ne postoji nikakvo reemitovanje, već isključivo rad na crno piratskih televizija i promene celokupnog sadržaja i prilagođavanje istog za 900.000 pretplatnika u Srbiji.

Da ne pričamo o tome da se radi isključivo na izvlačenju novca iz Srbije, izvlačenju i isisavanju tih pretplata novca koji dobijaju od prodaja sekundi, pa mi je samo da budemo načisto gde taj novac ide i kako je moguće da predstavljaju pet godina u nizu kompaniju koja je u minusu, koja ne ostvaruje nikakvu dobit, a onda je prodaju za 2,6 milijardi evra. To je ogromna suma, nepojmljiva, još jednom. „Beograd na vodi“ se gradi za nešto više od 3 milijarde evra. Oni uspeju da prodaju nekog gubitaša. To niko ne može da mi objasni da jedan gubitaš može da vredi 2,6 milijardi evra. To je što se tiče N1, Nove S i ostalih antidržavnih i antinacionalnih kanala.

Hteo bih samo da pružim podršku ministru finansija, Poreskoj upravi Srbije, Vladi Republike Srbije, posebno u ovoj igri na sreću „Uzmi račun i pobedi“ sa nagradama koje su zaista izvanredne, ali gde je cilj da se dopre do svesti građana zašto

je naplata poreza važna. Važna je, zato što svi zajedno na neki način učestvujemo u tome da kada novac u potpunosti dođe u budžet, može da se raspodeli na pravičan način. Čak i u ovim kriznim situacijama. Da 10.000 dinara uspemo da izdvojimo, da Vlada Republike Srbije izdvoji za zdravstvene radnike, da 100 evra omogući svakom punoletnom građaninu, da 4.000 dinara u aprilu mesecu obezbedi penzionerima, 10% na platu svim zdravstvenim radnicima, da izgradimo ove kovid bolnice koje su nužno neophodne u ovakvoj teškoj situaciji, da kažemo da možemo početkom sledeće godine da podignemo plate i penzije i da sprovedemo sve ono što smo zacrtali u planu „Srbija 2025.“, a posebno apostrofirajući deo koji se odnosi, takođe, na plate i penzije, a to je da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra.

Hteo bih za kraj da iskoristim ovu vašu krilaticu iz prethodne igre na sreću „svi dobijaju kada siva ekonomija gubi“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega.
Sledeći na listi je Zoran Tomić.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije pred nama su tačke dnevnog reda koje se odnose na predloge zakona o izmenama i dopunama zakona kada su u pitanju poreski sistem i carinski sistem.

Pre nego što krenem u obrazloženje, želeo bih da čestitam gospodinu ministru i njegovim saradnicima na odličnim rezultatima, posebno na odličnoj vesti koju ste nam saopštili na početku sednice, jer to je upravo, dame i gospodo, dokaz da sve one reforme koje su sprovedene od 2014. godine, koje je pokrenuo Aleksandar Vučić kada je bio premijer daju rezultate. Da je Srbija danas mnogo bolje pozicionirana u svetu i kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju politika, kada su pitanju sve druge oblasti. Zahvaljujući domaćinskom vođenju ekonomske politike, danas smo uspeli da imamo mnogo veću tražnju za našim obveznicama nego što je to bilo ranije. Uspeli smo da pokrijemo onaj dug koji su prethodnici uzimali po znatno nepovoljnim kamatnim stopama i da se to danas pokrije sa emitovanjem obveznica po mnogo pristupačnijim stopama.

Kada su u pitanju dati predlozi za izmene zakona moje kolege i koleginice govornici su jako lepo obrazložili koja je suština svih ovih izmena. Želim samo da kažem da ovim izmenama, pored efekata koje ćemo imati u smislu poboljšanja rada poreske uprave, u smislu rada lokalnih samouprava koje će sigurno raditi i više na prikupljanju poreza koji idu direktno njima u njihov budžet, ostvarićemo i značajnu fiskalnu disciplinu koja je jako potrebna u borbi protiv sive ekonomije.

Takođe, ovim izmenama koje su ovde pred nama odlučnije krećemo i u borbu protiv sive ekonomije jer to je takođe, važan segment kada govorimo o razvoju nađe ekonomije, o tome da ostanemo lideri kada je u pitanju i ekonomski rast i razvoj i otvaranje novih poslova.

Takođe, politika koju vodi Vlada Republike Srbije o digitalizaciji o kojoj je premijerka Ana Brbanić pričala, takođe se vidi u ovim izmenama, jer se sve veći deo komunikacija sa poreskim obveznicama prebacuje u elektronski segment, kroz digitalnu komunikaciju. Ono što smo od ministra čuli da će se i naredni zakonskim rešenjima dalje ići u digitalizaciju naše ekonomije, što je zaista veliki korak za dalji razvoj i prosperitet celokupne Republike Srbije.

Pored toga želim da kažem da će ove izmene omogućiti i pored borbe sa sivom ekonomijom i stimulisanje preduzetništva, pokretanje novih startapova. Mnogi mladi ljudi u ranijem periodu su uglavnom kada bi se odlučivali za pokretanje posla bojali šta će biti u odnosu sa državom, kako da isplatim sve poreze, koje su poreske odredbe. Sa ovakvim pristupom i načinom komunikacije sa poreskim obveznicima, odnosno ekonomskim subjektima država ih stimuliše i podržava da svoje ideje koje imaju realizuju i da ostvare i budu značajan deo doprinosa rasta našeg BDP.

Takođe, kao što možemo da vidimo, država će odlučnije da se bori nego što je to radila u prethodnom periodu, kada su u pitanju carine, jer neće dozvoljavati sve ono što se nelegalno odradi. Produžetkom roka zastarelosti sa tri na pet godina, odnosno na deset, upravo će se boriti da se spreče takve radnje koje nisu u interesu i naše države i našeg budžeta.

Kada su u pitanju, naravno, otvoreni investicioni, alternativni investicioni fondovi, takođe izmene koje vidimo se usklađuju sa ovim zakonima i daje se stimulans za dalji razvoj i otvaranje ovakvih fondova i ovakvog vida poslovanja u našoj državi.

Svakako, u danu za glasanje ću podržati sve ove izmene zakona, kao i poslanici SNS, a pozivam i sve ostale kolege narodne poslanike da to isto učine u danu za glasanje, jer upravo ovakve izmene zakona i ono što nas očekuje su ti koraci koji nam slede da bismo program „Srbija 2025“ uspešno mogli da sprovedemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Na samom početku želim da drugi put pozdravim ministra finansija u Vladi Republike Srbije koji evo već po drugi put revnosno pokazuje da će i po prirodi, a očigledno i po potrebi, po momentima u kojima se nalazimo, Ministarstvo finansija u ovoj svetskoj i ekonomskoj krizi prednjačiti ne samo u smislu svega onoga što treba da se uradi, već i ovde u Narodnoj skupštini da će u kontinuitetu ne samo zbog budžetske dinamike izlaziti ovde pred narodne poslanike i u momentima u kojima se nalazimo donositi i predlagati one mere koje su neophodne da sačuvamo naše javne finansije, da ih dižemo na viši nivo.

S druge strane, opet sa potpunim osećajem odgovornosti, senzibiliteta za sve ono što se dešava u Republici Srbiji oko pandemije kovida i virusa koji praktično hara kompletnom Srbijom, da imamo osećaj za sve one poreske obveznike, za sve one ljude koji doprinose stabilizaciji javnih finansija u Republici Srbiji i u ovako teškom vremenu da Vlada Republike Srbije, da Narodna skupština Republike Srbije pošalje poruku da sve to u ovom momentu, kada donosimo ovakve predloge zakona, imamo na razumu i imamo na neki način konstanto u svojim mislima. To upravo potvrđuje i ovaj set zakona. Da krenem na sve ono što je izuzetno važno ovde istaknuti. Ja bih krenuo ovim redom.

Mi praktično ovim setom zakona, koji danas Vlada preko Ministarstva finansija predlaže i potvrđuje kao jedan od šest principa i načela na kojima je ova Vlada Republike Srbije i osnovana. To je nastavak reformi. Ovde je reč o reformama u javnim finansijama, u poreskom sistemu, u carinskom sistemu, uopšte u sistemu javnih finansija zato što sve ovo što smo mi na neki način omogućili u ovako teškoj godini, koju će nažalost obeležiti korona virus, jer to je jedino obeležje u ovoj godini, mi ćemo izaći sa jednim setom zakona koji će na određeni način doprineti stabilizaciji javnih finansija i to upravo što se danas i potvrđuje. Iz tog razloga još jednom akcentiram ovaj nastavak reformi koje smo najavili, ali sa senzibilitetom svega onoga u čemu se u ovom momentu i ključno nalazimo.

Prvi princip u tome je borba za zdravlje, ali s druge strane mi moramo ekonomski da napredujemo, moramo omogućiti sve one stvari koje su i te kako važne, a u ovom momentu da bi mogli odgovoriti u toj borbi stabilnost javnih finansija je od ključne važnosti.

Pod broj dva - šta je važno ljudima u Srbiji? Važno je, i to je ministar finansija već i prošli put ponovio, takvu ćemo imati situaciju i u budžetu, stabilnost i isplata svih javnih davanja. Znači, svi u Srbiji sa sigurnošću mogu da očekuju penzioneri da će dobiti svaki mesec penziju, svi oni koji rade u javnom sektoru da će dobiti plate i sve ostale obaveze u socijalnom sektoru da će se redovno izmirivati. To u ovako teškoj situaciji je izuzetno visok nivo odgovornosti. Koliko god to redovno bilo i po potrebi, u ovako teškoj situaciji to je jedan veliki plus za naše javne finansije.

Iz tog razloga upravo taj optimum sa kojim mi izlazimo danas potvrđuje da, pored odgovornosti koju imamo u smislu svega onoga što smo u ovoj godini imali, od isplate 100 evra svakom građaninu, pa do finansijske pomoći penzionerima, povećanje 10% plate zdravstvenim radnicima, pa do ove najnovije podrške od 10.000 dinara zdravstvenim radnicima, omogućuje upravo stabilnost realnih finansija. Da bi to uradili sve ono što su resursi, u smislu naših prihoda, mi moramo na jedan maksimalan nivo podići koji podrazumeva da ćemo u tom aspektu imati sigurnost. Upravo ovaj set zakonskih rešenja to pokazuje.

Iz tog razloga ova možda nezahvalna uloga koju ima Ministarstvo finansija upravo potvrđuje tezu da smo se u tom pogledu i te kako dobro pripremili da u ovako teškim situacijama možemo izneti prava rešenja.

Kada govorimo o senzibilitetu, onda primarno bih želeo da govorim o Zakonu o poreskom postupku koji danas izmenjujemo i dopunjujemo i koji na određen način upravo potvrđuje sve ovo što sam rekao u uvodu, a to je nekoliko stvari koje su izuzetno važne. Pored toga da mi praktično ovim zakonskim rešenjima usklađujemo Zakon o poreskom postupku sa drugom zakonskom regulativom, pre svega sa alternativnim fondovima i drugim stvarima koje su ovde istaknute, ali ono što je važno, što mi u Zakon o poreskom postupku uvodimo ono što je svakako deo obligacije, pa i ove javne obligacije, a to je viša sila i uvodimo, praktično, ne na mala vrata, ali u zakonsku kategoriju pandemiju kao nešto što se u javnim finansijama konstatuje i omogućava.

Naravno, da bi bili oprezni, da bi bili odgovorni, da ne bi bili manipulativni, da ne bi bili populisti, Vlada Republike Srbije predlaže upravo sa jednom ozbiljnom dozom opreza kako će se pristupiti svima i kako poslati ključnu poruku ljudima koji danas privređuju, privrednicima koji redovno plaćaju svoje poreske obaveze, svim pravnim subjektima, svim fizičkim licima da danas, plaćajući porez, oni ispunjavaju i, pored ovih drugih obaveza, svoju najvišu patriotsku obavezu. Danas platiti porez, zaposliti jednog radnika je ispunjavanje najvišeg oblika patriotizma zato što tim prihodima koje ostvarujemo mi možemo da izgradimo novu kovid bolnicu, možemo da se borimo na ovako jedan težak način i u finansijskom smislu protiv pandemije.

Za sve to neko kada kaže da ćemo nešto uraditi, mora da zna sutra kada ode u kancelariju Ministarstva finansija ili sutra kada neko sedi u nekom poreskom odeljenju u bilo kojoj opštini, zna koliko radi važan patriotski posao, kao i građani koji idu i plaćaju taj porez, a teško im je, da znaju da to ide za sve ove stavke i to je ta povezanost i to je to jedinstvo. To je ta potreba da u ovako teškoj situaciji budemo svi zajedno. Zato je Ministarstvo finansija u ovom momentu možda, pored Ministarstva za zdravlje, jedno od ključnih ministarstava koje treba u ovom momentu da odigra presudnu i važnu ulogu. Iz tog razloga, pogotovo odredbe koje se tiču, kako ste vi to ovde naveli, mogućnosti odgađanja plaćanja dugova, obaveza, ali opet uz ovaj reper koji sam na početku rekao, uz odluku Vlade Republike Srbije koja će na dnevnom nivou, zajedno sa Ministarstvom finansija, prateći na dnevnom nivou prihode i rashode, moći usklađivati i tu politiku da ne bi došlo do dizbalansa da u određenom smislu mi imamo veliku količinu obaveza, a s druge strane da nemamo tolike prihode. To je jedna tanana borba i bitka u kojoj se na sitne momente mora posmatrati priča, a s druge strane ne ugroziti ni javno zdravstvo, ni javne finansije, a pre svega sačuvati stabilnost institucija Republike Srbije. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šukalo.
Prema prijavama za reč, naredni je prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je postala praksa u radu ministra Malog, je nešto što je jako dobro za našu zemlju, a to je ono što uradi kad god dođe ovde u Narodnu skupštinu, da li na sednicu Odbora za finansije ili na plenarnu sednicu, a to su dobre vesti, dobre vesti za naše finansije, dobre vesti za našu privredu, dobre vesti za budućnost naših građana, svih naših ljudi.

Posebno je to važno u ovim trenucima, trenucima velikih izazova kada i predsednik naše države, ali i Vlada Republike Srbije, naša većina ovde u parlamentu se stvarno, svakodnevno bore da sačuvaju zdravstveni sistem, da sačuvaju živote ljudi, ali da se pred toga pripremimo za ono što će slediti, nadamo se svi za narednih nekoliko meseci, a to je vraćanje na jedan normalan život, na ono što smo i kako smo živeli do pre marta ove godine.

To je jako važno što na ovakvom mestu i na mestu ministra finansija imamo čoveka koji je uspeo i u to neko normalno vreme, ali i sada kada smo suočeni sa ogromnom, ogromnom krizom ne samo u regionu, nego na nivou cele Evrope, razvijenih zemalja EU, ali i celog sveta. Najmoćnije zemlje na svetu su u velikoj krizi, imaju ogroman broj nezaposlenih ljudi. Mnoge kompanije, mnoge fabrike su stale sa radom, zatvorile svoje proizvodnje, zatvorile svoje pogone, otpustile radnike i došle do toga da nivo nezaposlenosti bude i 20% i 30% i više procenata, dok mi ovde u Srbiji, naravno, još uvek odolevamo, na korist naše zemlje, na korist naših građana i održali smo takav nivo ekonomske i privredne aktivnosti, da ćemo krajem ove godine biti najbolji u Evropi, odnosno da ćemo imati najmanji pad BDP.

Ono što je, po meni, glavna poruka i ono što jeste rezultat svega onoga što je Ministarstvo finansija uradilo, ne samo tokom prethodnih ovih nekoliko meseci, nego prethodnih nekoliko godina od kada je gospodin Mali ministar, je sledeća stvar, to je nešto što je juče rekao gospodin Miladin Kovačević na sednici Odbora za finansije i to je ključna stvar za ekonomiju, to je ključna stvar za našu zemlju i do kraja ove godine i koje će važiti, svi se nadamo, i za narednu godinu, a to je da ni jedan zainteresovani investitor u ovo godini nije odustao od investiranja u Srbiju. Nije odustao zato što su ti investitori koji dolaze iz Nemačke, iz Italije, iz SAD, iz Južne Koreje, svi oni koji su bili zainteresovani oni su već počeli da investiraju i niko nije rekao da će zbog krize na globalnom nivou, da odustane od Srbije.

To jasno i dovoljno govori o tome da je Srbija pokazala prvenstveno, da je stabilna, da ume da se izbori sa kriznim situacijama. Dakle, ovde je krizni menadžment bio na vrhunskom nivou, naravno, počevši od predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, koji je jasno početkom marta meseca ove godine, znao kuda treba da vodi Srbiju, znao kako da se borimo sa ovom krizom, znao da mora da se bori za život svakog građanina ove zemlje, ali i znao da moramo da sačuvamo privredu. Naravno, i to jeste jedna od njegovih ključnih sposobnosti i veština, da izabere dobar tim, da izabere ljude koji isto tako imaju i stručni i profesionalni, ljudski i moralni kapacitet da urade posao zbog kojih su ih građani Republike Srbije izabrali.

Nije onda slučajno što govorimo o tome što govorimo činjenici da predsednik Vučić i SNS imaju trenutno podršku od 66% građana SNS, jer ne treba biti ni ekspert za ekonomiju, ni ekspert u oblasti političkih nauka ili prava ili spoljne politike, da golim okom može da se vidi da je Srbija opstala, da je pokazala da je jako žilava, da je pokazala da može da bude stabilna i da ima dovoljno znanja. I to je ono što je najbitnije kao poruka građanima da ima dovoljno dobrih ljudi u našoj stranci, ali i onih koji su van nje, koji mogu da budu izabrani da vode zdravstvo, da vode finansije, da vode ekonomiju ove zemlje, da vode Privrednu komoru Srbije.

Ovo jeste, naravno, rezultat vizije i umešnosti predsednika Aleksandra Vučića, ali isto tako rezultat dobre i kvalitetne koordinacije Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije, onim ljudima koji se bave zdravstvom u našoj zemlji, unutrašnjom bezbednošću, spoljnom politikom.

Dakle, to je jedan sveobuhvatni rezultat svega onoga što smo definisali za nešto što je vizija Srbije, ne za narednih tri, meseca, ili šest meseci, nego za narednih pet godina, za narednih 10 godina.

Mi, ljudi, prvi put imamo nekoga ko vodi ovu zemlju i ko ne misli od danas do sutra, ko ne misli samo na svoj mandat, jer predsednik Aleksandar Vučić je kroz plan „Srbija 2025“ jasno stavio do znanja svima i svim građanima Republike Srbije da on misli i da mi zajedno svi mislimo kako će Srbija izgledati za pet, deset, petnaest ili dvadeset godina i da nas ne zanima da li ćemo mi tada biti na vlasti i da li ćemo za tri, četiri ili pet godina biti na političkim funkcijama. Zanima nas da napravimo jednu dobru, uređenu, stabilnu državu za našu decu, za naše roditelje, za naše bake i deke, za sve one koji učestvuju u društvenom životu naše zemlje i da obezbedimo svima da na jedan dostojanstven i častan način žive u ovoj zemlji. Mladima da obezbedimo, ne posao, ambijent, da im obezbedimo jednake šanse da mogu da se zaposle, da mogu da valorizuju svoje znanje, svoj završen fakultet, svoj doktorat, svoj završeni master, da našim bakama i dekama obezbedimo redovne i stabilne penzije, zdravstvenim radnicima poštovanje, da im ukažemo i čast.

Danas je predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić uručio medalje svima onima koji su zaslužni, koji se dan-danas bore za svaki život, koji se bore za svoju zemlju, koji se bore za Srbiju. I centrima za socijalni rad i centrima za javno zdravlje, dakle svima onima koji su uključeni, koji pomažu, bez kojih ne bi mogla ova borba da da rezultate, bez kojih ova borba ne bi mogla da bude uspešna.

Ono što je isto tako važno da kažem je da zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, zahvaljujući jako dobro osmišljenoj fiskalnoj, odnosno poreskoj politici, kako je to moj kolega Đorđe Todorović malo pre lepo rekao, većoj naravno naplati poreza i stvaranju jednog dobrog ambijenta za privrednike koji su i motivisani da isti plaćaju. Da li su to porezi, doprinosi na dohodak građana ili je to porez na dodatu vrednost ili je to porez na dobit, ono što je najbitnije za našu zemlju da je nivo, odnosno procenat naplate poreza odličan i da ono što jeste jedna od glavnih, osnovnih, bazičnih lekcija u ekonomiji, a to je da nemamo tu tzv. „evaziju“ poreza, da imamo sve manje i manje privrednika, odnosno ljudi koji su naterani na to da izbegavaju plaćanje poreza.

To znači da je ministarstvo, odnosno država našla dobar put, našla način da ih motiviše i našla način da oni jednostavno rade svoj posao tako da imaju mogućnost da plate zarade zaposlenima, ali i da plate svojoj državi obaveze kroz plaćanje poreza i doprinosa, PDV i poreza na dobit onih koji dobit ostvaruju.

Mislim da je jedan od glavnih rezultata u svemu tome pored toga što je i jedna od najeminentnijih kuća finansijskih na svetu, dakle „Mudis“, definisao Srbiju kao zemlju sa investicionim rejtingom Ba3, što je jedan od najviših mogućih investicionih i kreditnih rejtinga, još je važnije to da se u praksi sprovodi, da u praksi radi ono što radi Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, a to je da se napravi dobar ambijent i to je činjenica da je Srbija definitivno najbolja destinacija za ulaganje u ovom delu Evrope.

To je činjenica da u ovu zemlju hoće da ulažu i Amerikanci, da žele da ulažu i Južno Koreanci i Kinezi i kompanije iz Ruske Federacije i kompanije iz EU.

U celoj ovoj krizi, u celom ovom ludilu u nekim zemljama dolazi do toga da ti isti investitori ne žale i ne razmišljaju o tome da li će investirati jedan svoj evro u ovu zemlju, a neki investiraju i po nekoliko desetina miliona evra.

Možete li zamisliti, dame i gospodo narodni poslanici, drage i uvažene kolege, koliko treba neko da ima poverenja ko dođe iz neke strane države i da sve ono što je zarađivano i prihodovano godinama uloži u jednu malu zemlju koja je do pre samo nekoliko godina važila za siromašnu zemlju ovog regiona, za zemlju gubitnika, za zemlju ne u kojoj se nije isplatilo investirati i ulagati sredstva, nego se nije isplatilo i niko nije imao motiv da dolazi ni kao turista ovde.

Nažalost, nas je ova pandemija sprečila da i taj sektor privrede, odnosno turističku industriju razvijemo na najviši mogući nivo, s obzirom da je 2019. godina završena na rekordnom, istorijskom nivou po prihodu, odnosno 1,4 milijarde evra prihoda od turizma i vratićemo taj prihod i bićemo bolji, zato što smo bolji i na spoljno-političkom planu, zato što ovde hoće da dolaze svi, zato što hoće da dolaze Izraelci, zato što hoće da dolaze ljudi iz Kine, iz Japana, sa svih svetskih meridijana, zato što smo, zahvaljujući našem predsedniku i jasnoj političkoj volji i viziji, napravili jednu zemlju koja se tretira u celom svetu kao moderna zemlja, kao progresivna zemlja, zemlja u kojoj vredi ulagati, u koju je lepo dolaziti, u kojoj je lepo živeti.

Suštinski, mislim da će mnogo stvari ostati kada se budemo pogledali u oči sa našim građanima za 10, 15, 20 godina, uvaženi ministre, kada budemo završili „Beograd na vodi“, zahvaljujući u velikom procentu i vama, koji jeste kapitalni, koji jeste istorijski projekat za Beograd jer sada je Beograd dobio jedan potpuno novi izgled. Kada idete Gazelom, prolazite tuda i imate utisak da ste u nekoj Filadelfiji ili u nekoj zemlji u SAD ili u razvijenoj zemlji zapadne Evrope ili Dalekog Istoka, sa onim kulama, sa „Sent Ridžis“ hotelom koji će se izgraditi, sa lepim promenadama, odličnim, lepim restoranima, mogućnošću da naša deca, naši roditelji, naši sugrađani tu i prošetaju i provedu lepo vreme. Dakle, mi ulepšavamo svoj grad, ulepšavamo svoju zemlju, investiramo.

Sve smo to uradili zato što je ipak neko imao poverenja u nas. Ipak je taj Alabar, ipak je ta njegova kompanija koja je izgradila i Burdž Kalifu i koja je uradila projekata, ja mislim za desetine milijardi evra, odlučila da investira ovde u Beograd, da investira ovde u Srbiju. Hvala na tome. Svi ćemo se potruditi da opravdamo to poverenje, da budemo još bolji, da još više privučemo sve te ljude da investiraju ovde, da ostaju ovde i da budu inicijalna kapisla za dolazak i drugih investitora, ali i turista, u našu zemlju u budućnosti.

Možete li zamisliti da vam je neko rekao, uvažene kolege, do pre nekoliko godina, da će kvadrat nekog apartmana ili poslovnog prostora koštati u Beogradu i dostići cenu od devet hiljada evra, kao što to jeste u ovoj kuli? Meni je ministar to rekao još prošle godine, da nije ni temelj iskopan a da su počeli da se prodaju apartmani i poslovni prostor za devet hiljada evra. Šta vam to govori? Govori vam o tome da smo mi sada destinacija ne samo za ono što su i što je ovaj režim pre SNS radio, a to je, nažalost, bili smo destinacija za spekulativni kapital, bili smo destinacija za raznorazne spekulante, kriminalce koji su za jeftine pare otkupljivali preduzeća, otkupljivali firme, njihovu opremu i posle samo nekoliko meseci otpuštali radnike i u najboljem slučaju zidali stambene zgrade i, naravno, lično se bogatili i lično zarađivali na tome.

Mi smo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću definitivno prekinuli tu praksu i sada imamo situaciju da u ovu zemlju dođe jedan NCR američki, da dođe „Kuper tajers“, da dođu kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da ovde svoju kancelariju, jedinu u Evropi, otvori američki DFC, zahvaljujući istom tom predsedniku Vučiću, koji je stvorio stvarno i podigao nivo bilateralnih odnosa sa SAD u protekle četiri godine na nivo koji mi nismo imali gotovo do, možda smo imali pre, ispraviće me kolega Martinović, za vreme Prvog svetskog rata, u vreme Vudro Vilsona tada i Mihajla Pupina, koji su bili prijatelji i kolege po nekoliko osnova.

Ali, od tada je prošlo preko 100 godina i sada smo došli opet u situaciju da iz jedne vrlo teške pozicije u kojoj smo bili zahvaljujući neradu, zahvaljujući neaktivnosti, zahvaljujući najneodgovornijim ljudima u političkoj istoriji ove zemlje, od kada smo osnovani kao država, 1878. godine, zahvaljujući njima, došli smo u zapećak ne Evrope, nego smo došli i bili smo zapećak regiona, nazovite ga kako želite – zapadnog Balkana ili jugoistočne Evrope.

Sada smo zemlja, zamislite, koja ima prošle godine, u 2019. godini, o tome retko ko govori, bili smo drugi u Evropi, gospodine ministre, Poljska je bila prva sa rastom BDP 5,1 a mi smo bili negde oko 4,2 ili 4,3. Da li je moguće da sve to o čemu sam ja govorio, a to jeste stvarno mali deo onoga što je urađeno za ovih nepunih šest godina, da li je moguće da ljudi koji treba da učestvuju u političkom životu ove zemlje, bez obzira koliki je procenat podrške naroda njima, da li je moguće da se oni bave kokama nosiljama i kokoškama u nekim vojnim objektima, da se bave svim stvarima samo ne stvarima koji se tiču politike, budućnosti, građana ove zemlje, njihovog standarda, njihovog dostojanstva i svega onoga što nam je potrebno da bi održali dignitet ove zemlje i da bi obezbedili budućnost za ovu državu i za ove ljude.

Slažem se ja sa Đorđem i mislim da to ne bi trebalo da bude neki veliki posao, dajte da vidimo ljudi, svi mi ovde smo se obavezali, a posebno mi narodni poslanici da radimo u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, ali su se za to obavezali i privrednici i vlasnici kapitala i oni koji dođu iz Amerike, ali i ovi domaći, tu je pravda slepa, tu je vladavina zakona potpuno slepa, hajde da vidimo stvarno gde ti ljudi plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene u toj kompaniji o kojoj smo malopre govorili, o SBB. Gde se plaća taj PDV? Nemojte mi reći, molim vas, da je normalno da neko ovde iz trafike iz Kosovske ulice ili iz obližnjeg restorana mora da plaća svoje obaveze i naravno treba da plaća, a neko ko dođe ko zna odakle da mu mi gledamo kroz prste za ono što je njegova najveća obaveza samo zato što on navodno predstavlja neku drugu Srbiju, zato što oni predstavljaju neku elitnu Srbiji i zato što će tužiti svoju zemlju, svog predsednika nekim belosvetskim nevladinim organizacijama ili belosvetskim tajkunima.

Ovo više nije Srbija koja je funkcionisala i koja je bila ovde do 2012. godine. Ovo više nije ponižena zemlja. Ovo je zemlja sa dostojanstvom. Ovo je zemlja koja je stvorila ekonomsku podlogu da bude zemlja patriota, da ova zemlja ulaže i u Aerodrom u Trebinju, da ulaže i u fabriku u Drvaru, da ulaže novac i u Srebrenicu, da pomogne Srbima i u Severnoj Makedoniji, da pomogne svima onima kojima je to potrebno i koji jesu deo našeg nacionalnog korpusa, dostojanstva naravno i nacionalnog interesa.

Stoga, gospodine ministre ja jedino mogu da kažem da mi ovde kao većina i neko ko je član ove većine, možemo samo da podržimo ono što se radi na polju fiskalne politike, carinske politike i naravno da podržimo beskompromisnu i bespoštednu borbu protiv sive, crne ekonomije i naravno, pranja novca i svih onih društvenih anomalija koje utiču na dostojanstvo, život i životni standard naših građana i u tome ćete, siguran sam imati nepodeljenu veliku podršku naših ljudi ovde u parlamentu, ali naravno, s obzirom na sliku u parlamentu od nas ovde 170 koji čine poslanike SNS i plus koalicione partnere, imate auto-put da uradite sve ono što je potrebno ovoj zemlji u narednom periodu, kako bi bili što jači, što moderniji, kako bi naša ekonomija bila među najboljim i najjačim u celoj Evropi. Hvala.

Zahvaljujem kolega Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.