Samo bih vas zamolio da pogledate Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji opisuje način na koji se može upotrebiti zastava drugih država, član 8, član 33, član 30, član 41. U skladu sa tim, ja sam ovo primenio.

Pošto to nije u skladu sa Poslovnikom…

Ukoliko nema tolike tolerancije…

Ja bih vas zamolio, nemamo toleranciju za kršenje Poslovnika i tražim od vas da sklonite zastavu. Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, predlog za izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima podneće nakon dijaloga koji će biti organizovan u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na inicijativu samih nacionalnih saveta.
Na sastanku održanom sa svim predstavnicima svih nacionalnih saveta u Republici Srbiji tako je dogovoreno. Nije Vlada ta koja treba da kaže pripadnicima nacionalnih manjina šta je za njih dobro, nego je obrnuto. Na nacionalne manjine kroz dijalog u eks-post analizi, a na osnovu Zakona o planskom sistemu o primeni Zakona o nacionalnim savetima u saradnji sa civilnim društvom, sa predstavnicima akademske zajednice, sa predstavnicima Vlade, na kojoj se direktno odnose primedbe koje imate, da se formiraju predlozi izmena i dopuna o kojima onda razgovaramo kada budemo pripremali konačnu verziju nacrta, odnosno Predloga izmena i dopuna.
Predstavnici nacionalnih saveta saglasili su se da je to jedini način da zaista primenjujemo ono što je zapisano u zakonima koji štite ljudska i manjinska prava, kao i da će u okviru svojih nadležnosti, a zbog popisa koji će biti održan sledeće godine dati predloge na koji način da učestvuju i predstavnici nacionalnih saveta u procesu popisa da sve bude usklađeno sa okvirnom konvencijom o pravima manjina i poslednja, a možda ne i poslednja, a važna stvar je, da se uz Predlog u izmene i dopune zakona o popisu da čujemo i njihove stavove o tome na koji način su pripadnici nacionalnih manjina pretrpeli i šta su pretrpeli od pandemije koja nas je pogodila sve, ali da li ima nešto specifično.
Bilo je govora i o tome kako se upotrebljava i službeni jezik i pismo i simboli i nije to jedini problem koji postoji ima dosta primedbi na službenu upotrebu jezika i pisma od strane predstavnika raznih nacionalnih manjina i to će biti tema dijaloga.
To je zaključak sa sastanka do 15. decembra biće održan još jedan i ja na takav sastanak pozivam ne samo vas kao uvaženog narodnog poslanika, nego i druge narodne poslanike zainteresovane da direktno od izabranih predstavnika nacionalnih manjina u dijalogu čuju šta su njihovi zahtevi, šta su njihove potrebe, šta su njihove primedbe i da se čujemo i da se saslušamo i da jedni drugima pružimo dobrobit sumnje da zajedno radimo za bolje stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. To uključuje i teme koje ste imali u članu zakona u kojem se opisuje upotreba simbola nacionalnih, kao i kasnije upotreba jezika. Ja bih volela da način na koji ćemo dalje voditi dijalog bude da budemo fokusirani na zaštitu svojih prava, jer vi imate prava na sve ono što je zapisano u Ustavu i zakonu bez obzira da li bilo ko, bilo gde na planeti ima neka prava.
Država Srbija garantuje prava manjinama na osnovu onoga što je zapisano i ima obavezu da sluša manjine ako ono što je zapisano niko neće da primenjuje ili želi da zanemari tako da čekamo Ministarstvo i vas i sve druge zainteresovane da zajedno radimo na zaštiti prava nacionalnih manjina.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Šaip Kamberi ima pravo da komentariše odgovor.

Zahvaljujem na odgovoru.

Nadam se da će barem proces evrointegracija u kojoj se Srbija nalazi doprineti tome da se podrazumevaju osetljiva pitanja koja znače identitet jedne manjine i da taj proces pomogne da se ovo pitanje reši. Ja se nadam da taj proces koji ste vi sa nacionalnim savetima pokrenuli prekjuče dati konkretne rezultate iako do sada nije bilo naročite volje da se ovo pitanje reši. Evo, vidimo i po reakciji kolega narodnih poslanika.

A ja vas samo podsećam na Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije koji u članu 8. kaže – da grb, odnosno zastava strane države mogu se isticati u Republici Srbiji samo uz grb, odnosno zastavu Republike Srbije. Što sam i učinio.

Član 30. – ako se zastava Republike Srbije ističe u Republici Srbiji zajedno sa drugim domaćim ili stranim zastavama zavisno od načina postavljanja tih zastava., pa stav 4. istog člana kaže – na prvom mestu uvrsti, odnosno sa leve strane spreda gledano ako su zastave poređane u vrstu. I kada je zabranjeno da se ona ističe jeste, ne sme biti izložena da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija. Zastavom se ne mogu prikrivati vozila ili drugi predmeti niti se mogu ukrašavati konferencijski stolovi ili govornice, osim u formi stone zastavice.

Dakle, vi meni uskraćujete pravo da ovo koristim. Na neki način pokušavate uvesti monopol i cenzuru nad slobodnom rečju. Ako neće ministarstvo sigurno će naša poslanička grupa da pokrene inicijativu za izmenu tog člana u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Naravno da vas najljubaznije molim da poštujete Poslovnik Narodne skupštine kao i odluku o unutrašnjem redu u Narodnoj skupštini u kojoj jasno piše da u prostorijama zgrade Narodne skupštine je zabranjeno isticanje simbola i obeležja političke stranke i strane države osim u prostorijama koje su poslaničkim grupama dodeljene na korišćenje.
Ne znam šta piše i da li piše i kako piše u drugim zakonima, ali je jasno šta se može i šta se sme u ovoj sali gde se održavaju sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Shodno tome vas zaista najljubaznije molim da se ponašate u skladu sa tim.
Reč ima, predsednica Vlade, Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Pre svega ću reći da se ja zaista kao građanka Republike Srbije izuzetno ponosim time šta Republike Srbije radi za predstavnike svih nacionalnih manjina, koliko smo otvoreno društvo i kakva prava predstavnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji uživaju.
Kao predsednica Vlade, ja sam takođe i predsednica republičkog Saveta za nacionalne manjine koji okuplja sva resorna ministarstva, relevantna ministarstva i čak 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, da razgovaramo jednom zaista regularnom i redovnom dijalogu o tome šta još dodatno možemo da uradimo za predstavnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
U Republici Srbiji, za one koji nisu znali, a mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, mi imamo čak 11 različitih jezika nacionalnih manjina koji su u zvaničnoj upotrebi u 42 lokalne samouprave i u 49 mesta. Imamo 44 hiljade 70 učenika koji pohađaju školu na jednom od osam jezika nacionalnih manjina. To je 5,4% broja učenika u Republici Srbiji.
Mi smo, ako govorimo, recimo o Nacionalnom savetu Albanske nacionalne manjine, ukupno u prethodnih šest godina dali podršku od nešto od preko jedan milion evra za nacionalni savet. To samo za nacionalni savet, dakle, ne pričamo uopšte o svemu onome što dajemo kao podršku učenicima i studentima u Preševu ili u Bujanovcu kroz Ministarstvo kulture i informisanja za različite kulturne programe, medijske programe, informisanje na jeziku nacionalne manjine, o svemu onome što dajemo dodatno kao Vlada Republike Srbije, odnosno svi građani Republike Srbije kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, za podršku i mladima i ekonomiji i malim i srednjim preduzećima.
Posebno mi je drago što upravo danas mi u Bujanovcu imamo dodelu bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća gde smo dodelili 30 miliona dinara na 13 preduzeća, a za period osam godina prethodnih dodeli više od 300 miliona dinara za mala i srednja preduzeća iz tih opština.
Osim redovnog budžeta opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa svake godine od države Srbije dobiju i dodatnu finansijsku pomoć za redovno funkcionisanje u ukupnom iznosu oko dva miliona evra. Otvorili smo tamo i fakultet, a i kroz Koordinaciono telo dajemo podršku, odnosno stipendije za školsku 2019/2020. Stipendije je dobilo 300 učenika u ukupnom iznosu od 16,2 miliona dinara. Uz to je stipendirano pet generacija studenata, njih 68 koji su upisali fakultete u Novom Sadu, iznos stipendije od 45.000 dinara. Još od 2009. godine đaci prvaci svakog 1. septembra dobiju na poklon školski pribor i rančeve.
Tokom kovid virusa smo zbog potreba domova zdravlja zaposlili 21 zdravstvenog radnika u Bujanovcu i 25 zdravstvenih radnika u Preševu. Dakle, sve u svemu, zaista mi se čini da nacionalni savet nacionalnih manjina i generalno nacionalne manjine u Republici Srbiji imaju u Vladi Republike Srbije i u Republici Srbiji dobrog partnera, partnera koji je uvek bio otvoren da sasluša koje su sve dodatne potrebe i šta je sve dodatno potrebno da uradimo.
Kao predsednica Vlade i građanka Republike Srbije znam koliko bih srećna bila da sve ovo imaju predstavnici Srba u drugim zemljama regiona. Da mogu da se školuju na srpskom jeziku, da dobijaju ovoliko novca od vlada tih država, da bi sačuvali svoju kulturu, tradiciju, svoje pismo, svoj jezik, da imaju programe na svom jeziku i da se u svakom smislu na ovaj način podržavaju i uvažavaju. To na žalost nije slučaj i mi ovo ne radimo zbog reciprociteta već zato što zaista verujemo u to da Srbija jeste zemljama svih svojih građana. Ponosimo se sa raznolikošću koju imamo, a imamo u Republici Srbiji preko 26 nacionalnih manjina, odnosno pripadnike, preko 26 nacionalnih manjina.
Kada govorimo, to moram takođe da kažem, o tim nesrećnim 90-tim u kojima je Srbija toliko puta optužena za agresora, nekako je neverovatno pogledati istini u oči i videti da su sve ostale države u tim ratovima u kojima je Srbija bila agresor postale etnički čiste, a Srbija zadržala svoj status i svoju poziciju kao zemlje sa jednim od najvećih broja nacionalnih manjina u čitavoj Evropi. To je nešto čime se svi ponosimo i to je nešto, ja mislim, što nama daje osnovu i za dalje razgovore.
Kao što sam rekla i u prvom našem razgovoru poštovani narodni poslaniče, zaista bi možda volela da govorimo o nekim konkretnijim stvarima koje su važne za kvalitet života građana, ala ja to ne mogu da odredim. Ako vi mislite da je činjenica da vi imate pravo na sopstvenu zastavu, zastavu nacionalnog saveta vaše nacionalne manjine za koju vi određujete kako će izgledati, da je potrebno da razgovaramo o nekoj drugoj zastavi, neke druge države. Pa dobro, onda to dovoljno govori i o tome koliko vi mislite da postoje realni problemi za albanske stanovnike u Preševu i u Bujanovcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslanik Kamberi ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše dva minuta.