Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/178-20

1. dan rada

01.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Za reč se javio zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, gospodin Dejan Damjanović.
Izvolite.

Dejan Damnjanović

| Direktor Agencije za sprečavanje korupcije
Gospodine Markoviću, samo ovako ukratko da vas informišem.
Što se tiče mesta koja smo pobrojali kao mesta u kojima su se održavali, to su mesta u kojima su se održavali izbori u 2019. godini. Nisam ja rekao da su tu primećene nepravilnosti, nego da smo mi kontrolisali ta četiri grada. To nam je ujedno bilo i pripremanje za republičke izbore. Mi smo kontrolisali njihov rad. Ti postupci veoma dugo traju, moram vam reći.
Vezano za ono što ste spomenuli velike zverke, mi radimo sve to vrlo kvalitetno i u potpunosti proveravamo, samo što kada uđe neka stranka u postupak kontrole taj postupak nekada dosta dugo traje, ta prepiska sa njima, dok mi dođemo do svih validnih podataka koji su za nas bitni i kada dođemo, kada kompletiramo sve to mi odlučujemo o tome da li pokrećemo postupak ili ne.
Ono što je veoma bitno je da nama zakon ne dozvoljava da mi bilo šta govorimo dok taj postupak traje, tzv. prethodni postupak u kome se mi obratimo da li nekim državnim organima, da li su u pitanju kod kontrole finansiranja banke ili neko ko je finansirao, gde postoji neka nedoumica.
To je potpuno jedan proces koji traje. Zato su i rokovi za zastarevanje dugi, pet godina, što znači da mi možemo u tom dužem periodu da to uradimo kvalitetno, da se ne napravi neki propust i dođe neko pod udar zakona, pogotovo ko je manji ili udruženje građana pa da ispadne da mi treniramo na takvima. Ne, mi radimo podjednako sve, da li u pitanju velike stranke, da li su pitanju, kako vi kažete, velike zveri. Kod nas razlika u tome stvarno ne postoji.
Samo je postupak malo duži i on zahteva jedno strpljenje, a mi radimo. Kako da vam kažem, mi komuniciramo sa svima i na vreme kada dođe trenutak mi obavestimo javnost o tome i da li ćemo pokrenuti prekršajni postupak, da li ima osnova za pokretanje nekog krivičnog postupka. Čuli ste da jedan broj stranaka zbog prekršaja koje su napravili nisu bili finansirani ove godine.
Da vam kažem, to je nešto što traje. Zakon je nov. Svi se mi, kako da kažem, prilagođavamo tome i uvodimo to i ljude iz stranke i lidere i uopšte odgovorna lica da shvate koje su njihove obaveze prema zakonu i u skladu sa tim postupaju. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Za reč se javila zamenica predsednika Komisije za zaštitu u postupcima javne nabavke, gospođa Vesna Gojković Milin.
Izvolite.

Vesna Gojković

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na vašoj pažnji, zahvaljujem se i na vašim primedbama. Hvala vam na podršci koju dajete našem radu. Hvala vam na tome što ćete glasati za izveštaj Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
U našem izveštaju su iscrpno predstavljeni podaci o našem radu, a gospođa Tomić je u ime nadležnog odbora prilično detaljno iznela one koje smo mi prezentirali.
Ono što ja mogu da kažem i u vezi sa informacijama koje ste vi ovde spomenuli jeste da je Republička komisija i u okolnostima koje su sada nastale u 2020. godini nastavila taj pozitivni trend skraćivanja rokova odlučivanja, da je do sada u ovoj godini održala 276 sednica, rešila 739 predmeta koji se odnose na zahteve za zaštitu prava i da je 71% odluka doneto u zakonom propisanim rokovima.
Republička komisija svesna je, bila je svesna i ranijih godina kašnjenja u donošenju odluka, ali kako su se stekli svi uslovi uz značajnu podršku parlamenta i uz pun sastav Republičke komisije rokovi su počeli da se skraćuju primetno i to je kao što je rekla gospođa Tomić primećeno od strane ekspertske misije i u okviru izveštaja Evropske komisije je istaknuto kao napredak i u samom Poglavlju pet.
Mi ćemo nastaviti da i u ovim okolnostima sa početkom primene novog Zakona o javnim nabavkama, koji je pred ovim predstavničkim domom usvojen u decembru 2019. godine, a počeo da se primenjuje 2020. godine, nastavićemo da radimo i da se trudimo da stvorimo sigurno pravno okruženje za zainteresovane privredne subjekte, efikasan i efektivan sistem zaštite prava, što jeste naša uloga kao nezavisnog tela, a sa druge strane, da stvorimo i sigurno pravno okruženje za naručioce koji bi u takvim okolnostima mogli efikasnije da sprovode postupke javnih nabavki, koji u krajnjoj liniji utiču na zadovoljenje potreba velikog broja ljudi koji koriste usluge javnog sektora.
Prihvatamo sve primedbe koje ste rekli i trudićemo se da u svom radu postupamo i nadalje što uspešnije. Zahvaljujem se još jednom u ime predsednice Republičke komisije i članova Repličke komisije na ukazanom poverenju i na vašoj pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Milin.
Za reč se javo gospodin Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Izvolite.

Marko Janković

Hvala.
Gospodine Markoviću, niste mi postavili neko konkretno pitanje, ali sam samo želeo da se osvrnem na jedan deo vaše inicijalne diskusije, apropo, hartija od vrednosti, odnosno ovog računovodstvenog tretmana koji ste pomenuli, budući da sam bio član radne grupe za izmene Zakona o računovodstvu, odnosno Zakona o reviziji.
Dakle, mi smo konačno te dve 2019. godine, uspeli da uskladimo domaće zakonodavstvo u potpunosti sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Mogu slobodno da kažem da sada apsolutno ažurno primenjujemo te međunarodne standarde, ali shvatam, da ima praktičnih problema u primeni određenih standarda, i samo bih predložio da nađemo neku formu koju bi i Narodna skupština, da li preko Odbora za finansije, ili nekog predstavnika koga Narodna skupština odredi, može da se obratite Nacionalnoj komisiji za računovodstvo, da kažem, da se detaljnije bavi tom materijom i mogli bi da otvorimo te teme, da pokušamo da nađemo adekvatne odgovore na te praktične probleme.
Ono sa čime se i moja komisija suočava u svom, da kažem, praktičnom postupanju, jeste da u određenim postupcima imamo dijametralno različite, računovodstvene, tržište i procenjene vrednosti određenog kapitala, recimo, javnih društava. Mi se, evo, već nekoliko godina, bavimo pronalaženjem načina kako da izbegnemo takvu problematiku. Mogu takođe, da najavim za narednu godinu izmene određenih relevantnih zakona za naše postupanje u tom smislu, kako bi bili u mogućnosti da reagujemo u situacijama kada vidimo, da kažem, očigledna neslaganja između onih podataka koji su nama prezentovani. Moram da kažem da to nije toliko jednostavno, kao što možda zvuči, ali pokušaćemo da na nađemo najbolju evropsku praksu i da je prenesemo na naše postupanje u tom smislu.
Još da se osvrnem na ono što ste rekli vezano za edukaciju građana na temu hartija od vrednosti, dakle, vi ste potpuno u pravu, to je izazov ne samo za našu državu, nego rekao bih, za sve evropske zemlje, prosto, tržište kapitala, odnosno znanje o mogućnostima investiranja u hartije od vrednosti, su značajno manja nego u nekim drugim najrazvijenim tržištima, recimo, američkom. Ono što je, rekao bih, svih nas, a mi ćemo sa naše strane pružiti podršku svakoj inicijativi koja bude došla od strane Narodne skupštine, jeste da razvijemo jedan inovativan, moderan program, edukacije građana na temu hartije od vrednosti, i mogućnosti investiranja na tržištu kapitala, da nam se ne bi dešavale ove situacije koje ste vi pomenuli i uporedili to tržište sa cunamijem, i tržištem poljoprivrednih proizvoda.
Dakle, ono što se trudimo, a to će Komisija u narednom periodu raditi kao regulator robne berze, odnosno, trgovanja na robno-berzanskom tržištu, jeste da nam se ti cunami ne dešavaju, odnosno da nađemo mehanizme da te cunamije zaustavimo, i da oni, kako da kažem, i ne nastaju, ali i da tom jednom edukacijom širih slojeva stanovništva doprinesemo da kompanije, pre svega imaju pristup jednom zdravom, i da kažemo, održivom tržištu kapitala, gde će svi prepoznati svoj interes. Dakle, da građani investiraju, kompanije na adekvatan način finansiraju svoje poslovanje. Opet kažem, to je sve jedan izuzetan kompleksan proces, plašim se da su neka nasleđa iz nekih prethodnih vremena, učinila da taj posao bude možda i nešto teži, nego što bi bio, da kažemo, u jednom normalnom okruženju.
Ono što ćemo sigurno uraditi u narednim godinama jeste da jedan taj okvir u kome ćemo s jedne strane da kažem, edukovati građane, ali i vlasnike privrednih društava, dakle, da im objasnimo koje su im sve opcije na raspolaganju.
Dakle, da kroz jednu široku edukaciju omogućimo svima da njihovo poslovanje bude produktivnije i da samim tim dalje pospešimo rast domaće ekonomije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima Samira Ćosović.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Samira Ćosović

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih leta, SDPS Rasima Ljajića podržava evropske vrednosti, u skladu sa kojima su formirana nezavisna regulatorna tela.

Danas su pred nama godišnji izveštaji samostalnih i nezavisnih državnih organizacija, čiji je osnovni zadatak zakonito, pravično i transparentno raspolaganje javnih resursima, funkcionisanje tržišta kapitala, odgovorno vođenje fiskalne politike i zaštita prava u postupcima javnih nabavki.

Reč je o izveštajima za 2019. godinu Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartiju od vrednosti.

U pitanju su nezavisna i regulatorna tela čija je uloga savetodavna, ali ova tela imaju i nadzornu ulogu. Samostalna regulatorna tela moraju da rade u skladu sa zakonima i drugim pravnim aktima, ali nisu iznad zakona. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, ova tela su odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što želim da istaknem i posebno pozdravim jeste da se o izveštajima o radu nezavisnih državnih organa raspravlja i u plenumu, a ne samo na sednicama odbora, što je ranije bio slučaj. To je znak da Narodna skupština Republike Srbije i njeni poslanici daju punu podršku ovim telima.

Neću se baviti drugim telima, obratiću pažnju na Agenciju za borbu protiv korupcije. Pred nama je izveštaj za 2019. godinu i bilo mi je u tom izveštaju interesantno u delu provera prihoda i imovine javnih funkcionera da su u 2019. godini godišnjim planom obuhvaćena 223 funkcionera, direktora i v.d. direktora javnih preduzeća i privrednih subjekata, čiji su osnivači Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave.

Završena je provera 212 funkcionera i pokrenuta su 74 postupka zbog povreda odredbi Zakona o Agenciji. Od toga, 63 postupka protiv funkcionera koji vrše javne funkcije na republičkom nivou, ministara, pomoćnika ministara, narodnih poslanika, direktora javnih preduzeća i privrednih subjekata čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina, kao i sudija, tužilaca, državnih sekretara i 11 postupaka protiv funkcionera koji vrše funkciju na lokalnom nivou. Dakle, direktora javnih preduzeća, predsednika opština i predsednika upravnih odbora. Nakon pokrenutih postupaka izrečene su 63 mere.

Iz navedenog se može zaključiti da nije bilo povlašćenih. Slično je i kod sprečavanja sukoba interesa u vršenju javnih funkcija. Nije bilo povlašćenih ni kod pokretanja postupaka, ni kod izricanja mera, mada se iz izveštaja primećuje kako je funkcija veća, tako se broj mera smanjuje.

Smatram značajnim što je Agencija u cilju prevencije kao prvog i najvažnijeg koraka za uspešno suprotstavljanje problemu korupcije, donela poseban program stručnog usavršavanja zaposlenih u javnom sektoru, u oblasti prevencije korupcije.

Agencija je izradila i model lokalnog antikorupcijskog plana koji je usvojilo 118 gradova i opština, a 28 gradova i opština je formiralo i telo za praćenje primene lokalnog antikorupcijskog plana.

Kako je ovo izveštaj za 2019. godinu, kada je Agencija nosila naziv Agencija za borbu protiv korupcije, a primenom novog zakona od septembra, Agencija nastavlja svoj rad kao Agencija za sprečavanje korupcije, jel tako. Neću govoriti o izveštaju, ali želim da kažem da je poznato da je borba protiv korupcije osnovni preduslov Srbije kao zemlje kandidata za ulazak u EU.

Vlada Srbije je sebi postavila kao zadatak nultu toleranciju na korupciju. Uprkos tome, Srbija zauzima 91 mesto od 180 zemalja prema indeksu percepcije korupcije za 2019. godinu, kako je objavila Agencija „Transparensi internešnal“.

Indeks percepcije korupcije pokazuje da dve trećine zemalja, uključujući tu i neke od najrazvijenijih svetskih privreda stagnira ili nazaduje u pogledu napora koji ulažu u borbu protiv korupcije.

Stoga možemo zaključiti da pred Srbijom nije uopšte lak zadatak i da se moraju uložiti dodatni napori i resursi kako bi se korupcija svela na minimum.

Iz Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu navodi se da je korupcija sveprisutna u mnogim sferama i nastavlja da zabrinjava. Potrebna je snažna politička volja kako bi se problem korupcije rešio na delotvoran način, kao i snažan odgovor tužilaštva i sudstva u slučajevima posebno visoke korupcije.

Srbija treba naročito da poboljša konkretne rezultate kada je reč o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima visoke korupcije.

U svakom slučaju, videćemo u sledećem izveštaju za 2020. godinu da li su novi Zakon o sprečavanju korupcije i preporuke EU dali rezultate. Mi smo tu da damo svoj puni doprinos i podršku Agenciji za sprečavanje korupcije, kako bi njene mere bile delotvornije i efikasnije.

Mi, narodni poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, uvek ćemo podržavati rad samostalnih regulatornih tela, njihovu nezavisnost i pravo da imaju ponekad drugačije mišljenje od organa vlasti. Ali, nikada nećemo podržati njihovu politizaciju. U danu za glasanje mi ćemo glasati za usvajanje izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela za 2019. godinu.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo, primili ste ostavke narodnih poslanika Ane Marije Viček i Atile Juhasa na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio član iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Shodno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima Ana Mariji Viček i Atili Juhasu, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava po postupcima javnih nabavki, Komisije za hartije od vrednosti, uvažena koleginica Tomić, ona će nam se pridružiti, iz opravdanih razloga trenutno nije tu.

Ono što želim na samom početku da kažem jeste da mi veoma uvažavamo kao poslanički klub rad Odbora za finansije, jedan ozbiljan, odgovoran i posvećen rad Odbora za finansije. Znam kako je to funkcionisalo u prethodnom sazivu, imao sam prilike da učestvujem u radu Odbora za finansije. Naravno da ćemo prihvatiti i da ćemo podržati kao poslanička grupa zaključke Odbora za finansije i naravno da su oni formulisani u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije i da ne treba previše obraćati pažnju na stavove, čini mi se, pojedinih organizacija koje dolaze iz nevladinog sektora, da Odbor treba da daje određene stavove, sugestije i predloge. Ne, Odbor shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine, prihvata ili odbija, odnosno ne prihvata izveštaj o radu nezavisnih tela.

Dakle, imaćete podršku u danu za glasanje svakako, shodno odluci Odbora za finansije, ali isto tako smatramo da je današnja rasprava i prilika da porazgovaramo o radu nezavisnih tela, da porazgovaramo i o određenim stavovima, određenim analizama koje su se mogle čuti naročito, mi govorimo o 2019. godini, ali za nas je veoma važna i ova 2020. godina, jer postoje neki stavovi, gospodin Marković je rekao da mi imamo autonomiju pa tu autonomiju koristimo i želimo da iznesemo neke stavove koji su i suprotni stavovima konkretno nekih nezavisnih institucija. Dakle, svakako smatramo da takva vrsta rasprave može biti korisna.

Recimo, Fiskalni savet je nezavisno telo i mi ni na jedan način ne želimo da utičemo niti da vršimo pritisak na rad Fiskalnog saveta, na stavove i mišljenje Fiskalnog saveta, ali smo svakako uvek spremni na jedan otvoren dijalog, debatu, i na sednicama odbora i ovde u plenumu, što je od velike važnosti i značaja, što o vašim izveštajima razgovaramo i ovde u plenumu, a ne samo na sednicama odbora. Ponavljam, smatramo da je to korisno, a naročito kada slušamo analize i stavove koje se tiču životnih pitanja, koje se tiču konkretnog pitanja koja su usmerena na život naših građana, a to se moglo čuti tokom ove 2019. godine.

Nezavisne institucije nemaju uvek identično mišljenje kao vladajuće koalicije. To nije sporno. Jer, kada bi mislili isto po svim pitanjima, onda bi moglo da se postavi pitanje – pa, čemu služe nezavisne institucije, čemu svrha postojanja nezavisnih institucija? Ako svi mislimo isto, onda u svakom trenutku ne mislimo dovoljno, a to onda nije dobro.

Međutim, ovde je suština u nečem drugom. Ovde je suština da svako treba da radi svoj posao i svako ima određenu odgovornost, koja je vrlo jasno i precizno definisana zakonom i mislim da svako od nas ne treba, na neki način, da pređe tu crvenu liniju odgovornosti, već da obavlja posao u skladu sa onim što jeste njegova odgovornost.

Recimo, ako Fiskalni savet kaže da Skupština donosi zakone ili usvaja zakone kojima narušava ekonomsku uređenost, onda mi možemo da postavimo pitanje kao narodni poslanici – pa, da li je to pitanje i dilema koju treba da otvara Fiskalni savet? Fiskalni savet, kao i ostali predstavnici nezavisnih institucija, treba da shvate da naspram sebe danas imaju narodne poslanike i narodne poslanice koji imaju legitimitet i poverenje građana, koji imaju odgovornost prema građanima, čija je obaveza i zadatak da usvajaju zakone i isključivo za usvajanje tih zakonskih predloga odgovaraju građanima.

Usko stručna politika, rekao bih, jeste dobra ali nije čarobni štapić. To je pokazalo vreme koje je iza nas. Vreme koje je iza nas je demantovalo brojne analize i brojne stavove koji su se mogli čuti.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali, lako je voditi politiku iz udobnih fotelja, baviti se analizama, izveštajima, a realnost je nešto drugo, kada dođete i razgovarate sa građanima. Život je nešto drugo.

Slažem se, treba da se bavimo ciframa. Cifre jesu važne. Ali, šta znače cifre ako na drugoj strani imamo nezadovoljstvo građana, kada konkretno govorimo o životnom standardu građana, a to je naša odgovornost i to je naša obaveza, nas koji smo dobili legitimitet i poverenje građana. Mi smo glas naroda, nas 250 ovde u parlamentu.

Dakle, ovde se radi o ljudima a ne samo o suvim ciframa. To je, kako bih rekao, živa politika i to je nešto što je daleko važnije i daleko značajnije od svakog izveštaja, od svake analize koju je, u najvećem delu u prethodnom vremenskom periodu, demantovalo vreme.

Maločas smo govorili o penzijama. Ja se sećam, ako me dobro pamćenje služi, a mislim da me služi još uvek, 2014. godine Fiskalni savet je imao stav da dođe do drastičnog smanjenja plata i penzija, jer idemo ka finansijskom kolapsu ili haosu, kako je to tada definisano, a dve ili tri godine kasnije je Fiskalni savet tražio da te iste plate i penzije vratimo na isti nivo.

Šta je uloga Saveta? Uloga Saveta je da da ocenu budžeta Narodnoj skupštini Republike Srbije, da izađe sa određenim podacima, stavovima koji će biti u saglasnosti ili neće biti u saglasnosti sa Vladom Republike Srbije i tu se otprilike završava njihova priča, zapravo njihova odgovornost.

Da li Fiskalni savet može da komunicira sa Vladom? Ja sam imao prilike da slušam razgovor predstavnika Fiskalnog saveta sa ministrom finansija, a i u prethodnom vremenskom periodu putem analiza izveštaja, pratimo mi naravno pažljivo rad Fiskalnog saveta, čitamo i analize i kada je reč o rebalansu koji je usvojen u aprilu, čitamo i analize kada je reč o rebalansu koji je usvojen u novembru, i nešto je drugačija priča danas naspram onoga što smo mogli da pročitamo u tim izveštajima i u aprilu i u novembru. Evo u čemu ja konkretno vidim razliku, ali najpre da se vratim na ovo.

Da li Fiskalni savet može na ovakav način da komunicira sa Vladom? Ja mislim da ne. To možemo mi, jer mi smo narodni poslanici, mi smo birali Vladu Republike Srbije, izabrali Vladu Republike Srbije i imamo kontrolnu i nadzornu funkciju, kao najviši organ zakonodavne vlasti. Može to da čini Fiskalni savet, ali ukoliko želi da se bavi politikom, a ja ne želim da verujem da Fiskalni savet kao nezavisno telo želi da se bavi politikom i da iznosi političke stavove.

Maločas je bilo reči o merama Vlade Republike Srbije u periodu korone. Pa nisam siguran da se Fiskalni savet u potpunosti složio sa svim merama, ili sam ja čitao drugačiju analizu, pogrešnu analizu, mada čisto sumnjam. Da li je na Fiskalnom savetu da kritikuje stav Evropske investicione banke i Međunarodne organizacije rada, koje kažu da je dobra mera Vlade Republike Srbije što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kaže da je to dobra mera, da ona smanjuje siromaštvo, ali nailazi na kritike Fiskalnog saveta. E sada, mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo, kao i Vlada Republike Srbije zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji? Nije Srbija izmislila ovu meru, da se mi razumemo, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije. Mislim da je koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države. Ova mera je doprinela, po našem mišljenju, pre svega da se održi nivo potrošnje, ali je unela i jednu dozu optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu.

I da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio, koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije. Onda se postavlja pitanje – pa je li posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve što je dobro? A mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera.

Dakle, ceo svet se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim izazovom, kakav do sada nije viđen i čiji se kraj nažalost još uvek ne nazire. I maločas je gospodin Marković pomenuo Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku, ali i Evropska banka za obnovu i razvoj kaže da će u ovom periodu Srbija biti jedna od vodećih država po privrednom rastu. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, i ne samo da funkcioniše, nego taj isti sistem ostvaruje rezultate. E sad, možemo se složiti ili ne oko pokazatelja, ali možemo i o tome da polemišemo i da govorimo.

Ne mislim da je sistem trebalo da bude zatvoren, da je trebalo da zatvorimo zgradu Vlade Republike Srbije, da je predsednik Republike svoj posao trebalo da obavlja onlajn, već da i predsednik i Vlada odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao, upravo kako to čine u godini koja je veoma teška, ponavljam. A šta je suštinski cilj? Da budu uz svoje građane i da se u ovom trenutku sačuva život svakog građanina Srbije. To je prioritet broj jedan.

Mere Vlade o kojima je maločas bilo reči, da li su, kako je to rečeno, transparentne i da li su na pravi način usmerene? Mi smatramo da jesu. One su usmerene pre svega ka onim najosetljivijim, rekao bih, kategorijama, a imale su za cilj da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, koji je danas na istorijskom nivou, imale su za cilj životni standard i egzistenciju građana i imale su za cilj da se sačuva privreda, pre svega privatni sektor, koji jeste krvotok, koji jeste budućnost u Srbiji. Jer bez privatnog sektora, privrede, ne verujem da možemo ekonomski opstati, u smislu da je privreda važna, važna je za državu jer sa jedne strane otvara nova radna mesta, a sa druge strane upravo država živi od poreza i dažbina koje ubira iz privatnog sektora.

Kroz rebalans Vlade, a pažljivo sam sagledao analizu i stavove Fiskalnog saveta kada govorimo o rebalansu Vlade, mislim da je analiza Fiskalnog saveta prvo bila u aprilu, a druga u novembru mesecu, kroz rebalans Vlade o kojem smo mi raspravljali ovde u parlamentu, mi smatramo da su realno sagledani problemi i da je realno dat odgovor na aktuelne probleme, jer to jeste sadašnjost, ali i put koji kreira budućnost, i da se vodilo računa pre svega o interesima građana, o javnim interesima, ali da se vodilo računa i o tome na koji način sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća, do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije.

Maločas ste pomenuli deficit. Ja sam shvatio da vi, iz analize koju sam pročitao, kritički govorite o deficitu. Ispravite me ako grešim, možda sam ja pogrešno protumačio i shvatio. Ali tačno je, imaćemo veliki deficit na kraju 2020. godine, ali ne zato što je vođena pogrešna fiskalna politika i što je Vlada vodila pogrešnu politiku, već zbog korone, ali svakako i ovaj deficit nije skup. Ali svakako imamo izvanredne rezultate, što govori da možemo i bolje i više i brže u periodu koji je pred nama. Rekao bih, imamo jedan kontrolisani deficit, imamo projekciju javnog duga koji je u odnosu na bruto društveni proizvod ispod 60%. Dakle, krećemo se u nekim parametrima koji će omogućiti da imamo jedan uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini. O tome ćemo pričati od ponedeljka, pošto će tada biti, koliko sam shvatio, rasprava o budžetu za 2021. godinu.

Maločas se govorilo i o zaduživanju Srbije. Zaduživanjem, po našem mišljenju, Srbija ne ostavlja obavezu generacijama koje dolaze, već ulaže u budućnost, upravo ulaže u te generacije, u smislu da ulaže u nešto od čega će svi imati koristi. Jer ako nema kapitalnih investicija, ako nema javnih investicija, kako ćemo pokrenuti ekonomski oporavak i kako ćemo pokrenuti i privredu, ali i privatni sektor?

Sada, konstatacija Fiskalnog saveta u jednoj od analiza, vi me opet ispravite ako grešim, jer da je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih. Koje je to probleme ova Vlada gurala pod tepih? Ova vladajuća koalicija od trenutka, od kada je konstituisana do danas, ova vladajuća koalicija je vodila aktivnu politiku u smislu da je išlo u susret problemima i davala odgovore na ona ključna pitanja. Ako ste mislili na zdravstvo, ja ovde imam investicije u zdravstvu Srbije u poslednjih pet godina, ne bih da navodim sada taksativno, dugačko je, predugačko je, ali biće vremena možemo i o tome da razgovaramo. Slažem se da je uvek nedovoljan, ali ne možete da kažete da se nije ulagalo u zdravstvo, jel jeste, ali niko nije mogao da predvidi 2020. godinu, ovo je nepredvidljiva i ovo je teška godina.

Moram da vam kažem, ne mogu da se složim sa konstatacijom da je ogoljena politika Vlade. Ja mislim, ako vi već tek tako mislite, da ste vi takvim stavom ogolili vaše stavove, jer znate kako, ja ponekad kada čitam vaše analize, a vrlo često to činim, kao da čitam analize ove kvazi opozicije. A opet ne želim da verujem, zaista nemam nameru i ne želim da verujem i smatram da treba da radim uvek na jačanju nezavisnih institucija i nezavisnih tela, ne želim da verujem da vi imate nameru da zauzmete politički stav.

Govorite o netransparentnosti i to ste pomenuli u jednom od izveštaja. Šta je danas netransparentno i kada je bilo transparentnije, ako to nije bilo u 2020. godinu. Pa, upalite televizor, pa svakodnevno ste imali izveštaje koliko je obolelih, pa vi se bavite ciframa, podacima, pa saberite koliko košta lečenje jednog obolelog i videćete koliko je to transparentno? Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Vlada koja će odgovoriti izazovima vremena i nema ova Vlada problem da se suoči sa problemima i da povlači odlučne poteze, već hrabrost da ide u susret problemima.

Znate, ekonomska politika koja nije socijalno odgovorna za nas, nije dobra politika i zato se zalažemo za ekonomsku politiku u čijem centru je upravo čovek, a to je politika kakvu vodi Vlada Republike Srbije. Izvinite, što sam prekoračio vreme. Hvala vam.