Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.12.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/178-20

1. dan rada

01.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Za reč se javio, gospodin Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Pavle Petrović

Hvala vam.
Na početku hoću da pozdravim zalaganje gospodina Milićevića da treba voditi otvoren dijalog između poslanika Fiskalnog saveta da uvažava različita mišljenja i da je to ono što doprinosi unapređenju javnih politika i fiskalne politike posebno. Naravno, kada bi mišljenja bila ista onda bi se, kako je gospodin Milićević rekao, ja se sa tim slažem, dovelo u pitanje postojanje ovakvih nezavisnih tela.
Sada gospodin Milićević je stvarno dugo izlagao, ja neću moći da odgovorim na sve ove analize i primedbe, ali nadam se da ćemo imati vremena da o tim pojedinačnim primedbama razgovaramo, evo već u ponedeljak na Odboru za budžet, a deo toga se naravno nije odnosio na izveštaj na 2019. godinu nego se dobar deo imao i širi karakter, što takođe prihvatam.
Glavno početka primedba je bila da je vreme demantovalo neke naše stavove i da smo mi bili protiv nekih zakona koje donosi Skupština. Nije naveo koje zakone i koji su to stavovi koje je vreme demantovalo izuzev analize o penzijama. Dakle, gospodin Milićević je rekao da smo se mi 2014. godine zalagali za smanjenje penzija i plata i to je tačno. Da smo se 2017. godine opet je to rekao gospodin Milićević, zalagali na kraju 2017. godine, to je za 2018. godinu, da se penzije, da se ukine Uredba o privremenom smanjenju penzija. I to je tačno, ali to uopšte nije kontradiktorno.
Naime, da bi se ostvarila uspešna fiskalna konsolidacija koja je bila 2015, 2015, 2016. i 2017. godine jedna od neophodnim mera je bilo i smanjenje penzija. Mi smo to predlagali i Vlada je to usvojila, tu meru. Zahvaljujući toj meri, a i nekim drugim merama deficit je smanjen sa rekordnom nivoa u 2014. godini kada je bio preko 6% BDP, i preko dve milijarde evra, što je rekord Srbije do tada i dug preko 70%, da zahvaljujući toj meri smanjenja penzija, deficit se smanjio da bi već u 2017. godini ili 2018. godini budžet se izbalansirao.
To je bio znak da se završila fiskalna konsolidacija te da više nije imalo svrhe držati privremeno smanjenje penzija. Onda je analiza Fiskalnog saveta pokazala da ta privremena mera koja je dala rezultat tokom tri godine, da tu privremenu meru treba ukinuti i penzije vratiti relativno, ne na onaj nivo koji je izgubljen, nego relativno uskladiti jer su najveće penzije najviše bile smanjene. To je bio prvi stav u 2017. godini. Onda smo rekli u 2018. godini, ne samo to nego treba preći i na zakonom utvrđeno indeksiranje penzija što je praksa u svim zemljama Evrope i tada predložili Švajcarsku formulu, odnosno predložili dijapazon rešenja, a Vlada izabrala Švajcarsku formulu.
Prema tome, dva stava. To je potpuno konzistentno da kada je kriza, vi tražite uštede. Vlada je to prihvatila. Kada politika da rezultate, ujednačite budžet onda više nema potreba da držite tu privremenu meru. Evo, dodatna primedba ili dodatna konstatacija, Fiskalni savet, ne govorim sada gospodinu Milićeviću, nego generalno, se često dovodi u konotaciju štedi, štedi, smanjuj, nemoj da trošiš. Ovo je primer da nije tako. Govorimo – koči potrošnju, smanjuj kada je kriza, kada je potrebno to. A kada je ta politika dala rezultate, onda nasuprot tome kažemo – ukini tu meru koja je dala rezultat i slobodno podigni penzije.
To je bila jedna konkretna stvar. Drugu konkretnu stvar koju sam video to je da smo kritikovali Međunarodnu organizaciju rada i Evropsku banku koja je pohvalila vladinu meru davanja sto evra svakom stanovniku.
Prvo, ovde se ne radi o Međunarodnoj organizaciji rada i o Evropskoj banci. Autori ove studije su domaći ljudi, domaći stručnjaci. Međunarodna organizacija rada i Evropska banka, i to njihova filijala u Srbiji, je finansirala izradu te studije i, kako to stoji kod svih takvih organizacija, uključujući i MMF, Svetsku banku, pa tako i Međunarodnu organizaciju rada i Evropske banke, ima nešto što se zove … , a to kažu stavovi izneti, i to je standardno i kod MMF-a, stavovi izneti u ovoj studiji ne odražavaju nužno stavove organizacija koje su finansirale ovaj projekat.
Prema tome, to je u osnovi analiza i rezultati domaćih autora, ali su bili finansirani od strane ove dve organizacije, njihovih predstavništva u Srbiji. Još jednom naglašavam, stoji disklejmer, stavovi izneti ovde kao i u svim drugim studijama, kada su autorske studije, a ne studije ili izveštaj date organizacije, to radi MMF, to radi Svetska banka, to rade sve centralne banke, kad su autori posebni, imenom i prezimenom potpisani, onda ta organizacija kaže ti stavovi, iako smo mi to finansirali, stavovi izneti u ovoj studiji ne podrazumevaju nužno da su to stavovi organizacije koje su to finansirale.
I sad, nezavisno od toga, ovu diskusiju smo već imali na Odboru za finansije početkom novembra, ne znam da li ste bili tamo, mi kao Fiskalni savet smo ocenili još kada je mera najavljena da mera od 100 evra podeljena svim stanovnicima zemlje nije dobra ni fiskalno, jer je ogromni trošak - 600 miliona evra. Nije dobro ni socijalno, jer ne targetira, ne cilja one koji su najsiromašniji. Nije dobra ni ekonomski, jer pare od te podele se ne neće vratiti u budžet.
Onda je izašla studija domaćih autora ko je finansirao ove organizacije. Dakle, to je mišljenje ne organizacije, nego tih domaćih autora koji su napravili analizu, što je sasvim legitimno.
Mi smo onda, pošto ta analiza tih domaćih autora pokazuje ili tvrdi, analiza brojevima izneta, da je ova mera smanjila siromaštvo, te je implicitno da je ova mera bila dobra mera.
Pošto smo mi kritikovali tu meru, mi smo uzeli tu analizu, da vidimo da nismo možda pogrešili, da je možda stvarno tako kako ti autori kažu i kada smo to analizirali, videli smo dve stvari. Prvo, napravili su numeričku grešku, analitičku grešku. To više nije vrednosno ocenjivanje, ovo je dobro, ovo je loše. To vam je kao u matematici, ili vam je tačno ili vam nije tačno. Pokazali smo da su napravili grešku.
Pod dva, to smanjenje siromaštva, do koga su oni došli, je mnogo manje nego što su oni napisali zato što je napravljena greška i, drugo, pokazali smo da je možda sa trećinom tih para, 200 miliona, mogao sličan efekat na smanjenje siromaštva da se postigne i to smo analitički, brojevima pokazali, a intuitivno, da vam objasnim, što svima treba da bude jasno, da se umesto 600 miliona podeli svima, i ko ima i ko nema, moglo je da se uzme 200 ili 300 miliona evra i da se da samo onima kojima je potrebno i tada bi se siromaštvo još više smanjilo.
Normalan odgovor na tu našu analizu, koju smo mi objavili, bi bilo da sada ti autori, dakle domaći autori, a ne međunarodne organizacije, uzmu taj naš odgovor, uporede sa njihovim stavovima i brojevima i onda da naprave analizu, pa kažu – pa, ne, vi ste pogrešili ovde i ovde i dalje ostaju naši zaključci ili, pak, da kažu – a, pa, da, mi smo pogrešili, prihvatamo da je to tako.
Za ova dva ili tri meseca, od kako smo izašli sa tom analizom, ti autori se nisu oglasili, iz čega je prirodno zaključiti da se oni sa tim slažu ili da nemaju odgovor na to.
Znači, još jednom da se vratim nazad, radi se ne o odnosu Fiskalnog saveta prema međunarodnim organizacijama, nego analizi Fiskalnog saveta, jednom dokumentu analitičkom koji su radili domaći autori, a finansirali su ove organizacije i napisale, kao i u svim dokumentima kada rade pojedinačni autori, ovo ne odražava nužno mišljenje autora.
Ovde sam uzeo dosta vremena. Kažem, imaće vremena da diskutujemo i oko drugih stvari. Mislim da ima mesta diskusiji, da se ne slažemo. Samo ću još neke koje su vrlo kratke. Vi navodite kao primer međunarodne organizacije, recimo, Svetsku banku, koja govori o budućem rastu Srbije. E, pa, da vam kažem, recimo, za 2021. godinu Svetska banka predviđa rast u Srbiji od 3% do 3,5%, Fiskalni savet kaže najviše do 4%, MMF kaže 5%, a Vlada kaže 6%. Prema tome, ovde dve stvari mogu da se zaključe. Prvo, i Svetska banka je ovde ispala baš konzervativna, 3%. Onda je odgovor, odnosno ne odgovor, nego diskusija sa vama, da vidite da ima i drugačijih stavova Svetske banke. Drugo, ove različite cifre, Svetska banka kaže 3%, mi 4%, MMF 5%, Vlada Srbije 6%, to samo pokazuje da je ogromna neizvesnost i niko ne može tačno da vam kaže ni približno šta će biti iduće godine. Može da se desi da bude 6% rast, a može da se desi da bude rast i 2%. Znači, to nije obična godina i otuda taj problem.
Oko deficita, u 2020. godini, to smo dali za rebalans. Taj deficit je najvećim delom zbog krize. Prvi stav.
Drugi stav, mi smo pohvalili mere Vlade u aprilu mesecu, u avgustu takođe, uz ogradu da je trebalo da bude ciljano, a ne opet svima da se da. Jedina je rezerva bila, i to velika, ovih sto evra, o čemu smo diskutovali, ali smo i u ovoj analizi rebalansa pokazali da je deficit mogao za neku milijardu evra da bude manji, da neke druge stvari suštinske, neka trošenja koja nisu bila vezana za krizu nisu ni pravljena.
Oko transparentnosti, i to smo napisali u analizi rebalansa, a to smo sada napisali ponovo u analizi budžeta, pogledajte tamo, radi se, jednostavno, o tome, u slučaju sada budžeta za 2021. godinu, da postoji 800 miliona evra gde vi iz nacrta budžeta, Predloga budžeta ne možete da zaključite gde će te pare da idu. Kada kažemo netransparentnost, mi mislimo na to, a mislimo da je to upravo funkcija Fiskalnog saveta, da tražimo od Vlade da sve razdvoji, da pokaže gde te pare idu upravo da bi vi, poslanici, uključujući i vas, gospodine Milićeviću, znali tačno, uključujući i tih 800 miliona evra, na koje namene idu, pa onda kažete – da, ovo je odlično, pohvaljujem, glasaću za to, a ovo ne znam da li je najbolje ili da li je moglo za neku drugu svrhu.
Kažem još jednom, bilo je još puno pitanja ali ja se nadam da evo već u ponedeljak može da se nastavi diskusija i onda kroz druge vidove komunikacije, od kojih jedan može da bude da Odbor za finansije organizuje sastanak sa nama gde bi ova pitanja profesionalno razmenjivali. Vi kažete – ovo mi je nedoumica, mi kažemo – ovo je odgovor, pa tako da idemo dalje.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Petroviću.
Replika, narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Dobro, obzirom da imam dva minuta, ali koristiću više replika, ja se nadam da ćemo nastaviti da razgovaramo.

Vi kažete nisu međunarodne organizacije već filijale. U redu, tu verovatno postoji ogromna razlika da li je radila filijala međunarodne organizacije ili je radila međunarodna organizacija kada govorimo o 100 evra i kada govorimo o tome da li ste kritikovali i stav, odnosno meru Vlade Republike Srbije koju su filijale tih međunarodnih organizacija podržale.

Sa druge strane, da li ste vi imali prilike, gospodine Petroviću, da razgovarate sa ljudima? Razgovarate li sa građanima Srbije? Da li ste razgovarali, ako ne stižete da razgovarate sa građanima Srbije, da li su oni zadovoljni ili ne? Da li ste razgovarali sa vaših 17 zaposlenih kako se oni osećaju kada su dobili tih 100 evra podrške i pomoći od strane Vlade Republike Srbije?

Kažete, i u tome ćemo se složiti – neizvesnost i nepredvidiva godina. I 2021. će biti neizvesna i nepredvidiva i u mnogome će zavisiti od toga konkretno kada će stići vakcina, ali ja ne očekujem da ćete i to kritikovati, jer to neće zavisiti od Vlade da li ćemo vakcinu dobiti u januaru ili februaru ili nažalost, moramo da čekamo oktobar, novembar, što će opet uticati na fiskalne i finansijske pokazatelje. Ali, to ne zavisi od Vlade Republike Srbije.

Dakle, ovde se radi, ponavljam, o ljudima, ne o samim ciframa. Niste o netransparentnosti govorili kada je reč o budžetu za 2021. Govorili ste – netransparentan, prevelika izdvajanja za javna preduzeća i za plate, neefikasna podela 100 evra, kada je reč o rebalansu za 2020. godinu.

Maločas ste rekli da ste govorili za 2021. Nije tačno, govorili ste i to stoji u izveštaju, za 2020. godinu, ja sam vrlo precizno pogledao i detaljno taj izveštaj.

Maločas ste govorili o fiskalnoj konsolidaciji, o tome kada je trebalo vratiti penzije, na koji način, koji model primeniti. Dakle, mi smo to uradili onog trenutka kada smo smatrali da je neophodno i to se pokazalo kao dobro, 2019. godine kada smo imali suficit, mi smo…
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala, kolega Milićeviću.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Samo trenutak, molim vas, važna je rasprava.
Deset sekundi još, imaću mogućnost javiću se ponovo.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Važan je Poslovnik.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Godine 2019. kada smo imali suficit, mi smo upravo imali rebalans, ne zato što smo imali rashode, već zato što smo imali suficit, stavili tačku na fiskalnu konsolidaciju i učinili upravo ono što ste vi predlagali, odnosno vaš saradnik koji je rekao 2018. da je neophodno povećanje životnog standarda i privrednog rasta u Srbiji. Na taj način se i vršila preraspodela fiskalnog prostora ravnomerno suficitom koji smo imali 2019. godine kroz rebalans budžeta.
Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala kolega Milićeviću. Izvinite, moram da vodim računa i o Poslovniku, ima i drugih kolega koje čekaju da se jave za reč.
Izvolite, gospodine Petroviću. Replika, da li je tako? Samo jednom.

Pavle Petrović

Da, samo raščišćavanja. Dakle, nisam tvrdio da su filijale podržale…
(Đorđe Milićević: To ste rekli.)
Dobro, dozvolite samo da završim. Uopšte, ove organizacije nisu podržale. Piše svuda u takvim studijama kada imate pojedinačne autore a finansiraju MMF, Svetska banka, Međunarodna organizacija rada, Evropska banka, bilo da je filijala u Srbiji, bilo da je centar u Vašingtonu, piše stavovi u ovom materijalu ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.
Prema tome, niti filijale, niti centrala ne stoje nužno iza ovih stavova. To je standardna formulacija.
Za netransparentnost, u pravu ste, 2020. godina, da. U 2020. godine je bilo ne transparentno, to smo napisali u rebalansu. Imate listu koji je to iznos, ja sada nemam kod sebe, red veličina je, ne znam, oko 800 miliona evra. Rekli smo, ovi iznosi ne zna se kuda idu. To su bile, ne znam, budžetske pozajmice, to je bila Kancelarija za javna ulaganja, subvencije u aero saobraćaj, subvencije u "Elektroprivredu", dodatno ulaganje u Ministarstvo odbrane itd. Da, u pravu ste, 2019, 2020. godina i to smo ilustrovali je netransparentna i pokazali rebalans.
Nažalost, to ćemo u ponedeljak da diskutujemo, izveštaj smo juče poslali, možda je stiglo do vas, to se ponavlja i u 2021. godine.