Hvala, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.
Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas podsetim da je predsednik naše stranke i predsednik države gospodin Aleksandar Vučić 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, proglasio nešto što je bilo od strateškog značaja za dalji razvoj naše zemlji i za dalje napredovanje, a to je nulta tolerancija na korupciju i to je početak bespogovorne i bespoštedne borbe protiv svakog vida korupcije u našoj zemlji, bilo da se radi o političkoj korupciji, bili da se radi o korupciji u oblasti privrede, ekonomije, u oblasti zdravstva, sporta, bilo kog segmenta društvenog života.
Tu počinje i na kraju krajeva, uzrok onoga što danas živimo, a to je da imamo odlične ekonomske rezultate, da smo kroz implementaciju ekonomskih i političkih reformi preporodili našu zemlju, da smo drastično poboljšali našu geopolitičku poziciju, da je danas Srbija zemlja koja je poštovana, kako u regionu, tako u Evropi, tako i na globalnom planu. Dakle, u celom svetu. To je zemlja, u koju ne slučajno, žele da ulažu investitori sa svih svetskih meridijana i to je u mnogome zbog toga što su svi relevantni igrači u celom svetu videli da u Srbiji postoji politička volja da se napravi konačan obračun sa korupcijom i da u tome ova vlast, ova Vlada, ova većina u parlamentu, na čelu sa SNS, gospodin Aleksandar Vučić, kao neko ko je naš ideolog i ko je definisao viziju i naše stranke i ove države, dakle, da ima jasnu političku volju da se obračuna sa korupcijom i da je naravno smanji na najmanji mogući nivo.
Koliko je bio težak posao ovog obračuna sa korupcijom koji i dan danas traje, jer naravno, ne želim da ponavljam ono što su sjajno uradile moje kolege i zaključile faktički ove slučajeve koji su elaborirali, počevši od Sandre Božić, Milenka Jovanova, Aleksandra Markovića i svih prethodnika, da se ne naljute kolege koje su ranije govorile i razotkrile u stvari nešto što je bila rak rana naše zemlje, naše politike, ekonomije. Nešto što je bilo uzrok verovatno svih naših poreza u periodu od 2000. do 2012. godine, a to je jedno društvo koje je bilo prožeto korupcijom i želim da podsetim naše građane nažalost na te sumorne dane pljačkaških privatizacija, na one kada su oni ljudi koji su trebali da bude sluge naroda, koji su trebali da rukovode ovom zemljom u skladu sa najvišim etičkim i profesionalnim standardima, gledali kako će da rasprodaju prirodna, materijalna i sva druga bogatstva ove zemlje i gledali kako će kroz privatizaciju, kroz razne špekulanske radnje, da stave što više novca u svoje džepove, jer Bože moj, njima je pripadalo kao eliti da pune svoje džepove, njima je pripadalo to da kupuju stanove po Njujorku, Briselu, Beču i belosvetskim metropolama.
Njihovim nevladinim organizacijama, njihovim tzv. ekspertima i analitičarima je pripadalo da rade projekte, da se bogate i da ako želite to da ogolimo, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, da pljačkaju besomučno ovu zemlju svakim danom, a da nam se pri tome 12 godina smeju u lice iz ovog istog parlamenta, iz Vlade Republike Srbije, iz svih državnih institucija, govoreći da rade na račun ove države, na račun i na korist građana Republike Srbije, prodajući i krčmeći tekstilnu industriju, krčmeći našu proizvodnju u mnogim segmentima i u mnogim industrijskim sektorima. Tako da smo 2012. godine nasledili takvo stanje da je ova zemlji faktički finansijski bankrotirala.
Aleksandar Vučić pored ekonomskih i političkih reformi, koje je morao da sprovede, morao je da se obračuna sa onim najeklatantnijim primerima pljačke i urušavanja ekonomske supstance ove zemlje.
Podsetiću vas dragi prijatelji, drage kolege na kampanju „Očistimo Srbiju“ koja je sprovođenja 2009, 2010. i 2011. godine. Tadašnje ministarstvo zaštite životne sredine, ministar Oliver Dulić u kampanji „Očistimo Srbiju“ plaća pano na „Srbija openu“ koji traje sedam dana 500.000 evra u dva navrata za dve godine. Plaća pano u Pop Lukinoj ulici u Beogradu za mesec dana isto tako 500.000 evra.
Mi ne možemo ništa drugo da kažemo, nego da kažemo da je to bila kampanja ne „Očistimo Srbiju“, to je bila kampanja – očistimo budžet Republike Srbije, očistimo ovu državu od svega onoga što vredi i napravimo uslove da svi oni koji vrede iz ove zemlje pobegnu, jer ta malobrojna, takozvana i samozvana elita smatra da su državni resursi, da su državni potencijali na korist samo njima.
Naravno, na sreću ove zemlje, na sreću građana Republike Srbije, došli smo do toga da 2014. godine narod na demokratskim izborima izabere većinu u parlamentu, da se opredeli i da Aleksandar Vučić postane predsednik Vlade, započevši teške ekonomske reforme, započevši žestoku borbu protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, protiv sive ekonomije, protiv crnog tržišta radne snage, braneći, štiteći i boreći se svakodnevno i bespoštedno za one koji su godinama i koji su decenijama bili u zapećku, koji su bili na margini ovog društva, ali ne zato što nisu vredeli, ne zato što nisu bili školovani, možda nisu bili, kako to oni umeju da kažu, fensi deo ovog društva. Možda su znali samo da rade, možda su znali samo da odlaze u svoje fabrike, možda su znali samo da vode računa o svojim porodicama, a nisu navikli da kupuju nekretnine po inostranstvu, da se voze o državnom trošku i da se članovi njihovih užih, ali i širih porodica baškare na račun onih koji rade i koji stvaraju dodatnu vrednost u ovoj zemlji.
Nažalost, moje kolege su danas govorile o tome da imamo te restlove, da imamo te ostatke tog doba i tog vremena, oličene u ljudima koji su se na vrlo upitan način drastično obogatili.
Dame i gospodo, dragi prijatelji, 619.000.000 evra je, mnogo puta je danas pomenuto na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ogroman novac ne samo za pojmove Republike Srbije, za pojmove naše privrede. Podsetiću vas da ćemo mi za nedelju dana razgovarati i diskutovati o predlogu budžeta naše zemlje za 2021. godinu, koji treba da iznosi negde oko 8,4 milijarde evra, a da samo jedan čovek i ovih njegovih, Sandra je to lepo objasnila, desetine firmi, koje stvarno ne znam čemu služe i za šta su nekom potrebne desetine firme, sem da izvlači novac i sem da izbegava ono što su obaveze prema državi, samo jedan čovek je uspeo da stavi u svoj džep skoro 10% godišnjeg budžeta Republike Srbije.
Ne bi to, dame i gospodo, bio problem, apsolutno ne bi bio problem da se radi o nekome ko se bavi proizvodnjom, ko proizvodi hranu, ko izvozi hranu, ko proizvodi šrafove, ko proizvodi automobile, ko stvara od jednog dinara dva ili tri dinara, ko ima veliki broj zaposlenih, ne bi bio problem. Radi se o čoveku, radi se o firmi koja je samo na konto političkog položaja i političke pozicije dobijala enormne, milionske poslove, koji su bili u interesu isključivo Dragana Đilasa, a koliko sada vidimo i njegovog brata Gojka Đilasa i njegove uže, ali verovatno i šire porodice, rođaka, prijatelja i svih drugih, jer, ljudi, 619.000.000 evra je novac koji jedan čovek ili jedna porodica ne može valjda da potroši ne za jedan, ne za dva, nego za deset života.
Slažem se sa svojim kolegama i potpuno delim to mišljenje da jednostavno i državni organi nadležni treba da reaguju, ali i Agencija za sprečavanje korupcije i svi oni koji imaju veze sa ovakvim anomalijama, ne mogu da kažem pojavama, ovo su društvene anomalije, da reaguju i da već jednom stavimo sve karte na sto, da se pogledamo u oči i da kažemo – pa čekajte, ljudi, kakav to razlog treba da bude za tužioca ili za neki nadležni državni organ ako vidi nekoga da vozi auto od 100.000 evra, da ima 10, 15 ili 35 stanova, da bi ga propitao odakle mu taj novac, a on ne radi nigde, on ne stvara nikakvu dodatnu vrednost, on ne zapošljava nikoga? Pa koji su to poslovi?
Da ne ponavljam ono o čemu su govorile moje kolege, da ne zatvaramo oči nad jednom žestokom kampanjom koja se u tajkunsko-medijskim, plus nevladinim tzv. krugovima vodi protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li vi mislite da je slučajno da ta tzv. JSP produkcija plaća 400 objava na televiziji N1 i Nova S? Plaća ih 50 puta ispod tržišne cene i kaže – pa, znate, mi smo to u interesu građana i u društvenom interesu promovisali bojkot. Kojih građana? Koga vi zastupate? Hoćemo li više prekinuti sa tom praksom da ljudi koji niti izlaze na izbore, niti su zavredeli nijedan glas građana, govore o tome da oni promovišu neki društveni ili bilo koji širi interes? Zamislite, privatna kompanija u 21. veku, privatna firma i produkcija promoviše državni interes bojkota parlamentarnih i lokalnih izbora u 2020. godini i onda ih volšebno, ta prava i te spotove koje je prikazala na tim televizijama, ustupa stranci tzv. slobode i pravde.
I mi svi gledamo se, pričamo, želimo da budemo fini i kulturni i niko neće da kaže – ljudi, to nije normalno, to nije, na kraju krajeva, ni u skladu sa zakonom i da to, na kraju krajeva, treba da se ispita. Odakle nekoj privatnoj firmi i produkciji da plaća političke spotove i da plaća onakve sadržaje koji su u suštini politički, koji su jednostavno definisani određenim zakonima u koje, naravno, i pod čije ingerencije ne spadaju privatne kompanije, nego političke stranke?
Mogu da predložim i Vladi Republike Srbije i našim gostima, posebno predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije, postoji jedan jako dobar primer kada su u pitanju nevladine organizacije, na primer u Izraelu. Oni imaju posebno telo koje se bavi time od čega se finansiraju nevladine organizacije. Bave se time koji su izvori finansiranja određenih nevladinih organizacija i svaki zaključak, svaka istraga je završila jasno sa tim da su sve te organizacije bile finansirane od onih izvora finansijskih koji su bili apsolutno upereni i čiji je cilj bio protiv te države.
Ja vam ovog momenta garantujem da je isto tako ovde u Srbiji. Jer šta imamo kao rezultat? Ovo ništa nije slučajno. Ovo je sistematski rad na tome, pošto ne mogu na slobodnim, fer i demokratskim izborima da pobede Vučića i SNS, da ga toliko dehumanizuju, da toliko relativizuju ono što se dešava u našoj zemlji prethodnih nekoliko meseci, da nam toliko naprave normalnim da neko predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima preti nasiljem, preti ubistvom, da se stvori takva atmosfera da je to normalno i da to na kraju rezultira time, što je moj kolega Milenko Jovanov pomenuo pre nekoliko dana pa je osvanuo na tim tzv. nezavisnim medijima kao neko ko je, eto, govorio stvari koje nisu utemeljene, a lepo je rekao da su dva najopasnija kriminalna klana u ovom delu Evrope dokazano platila plaćenom ubici Čabi Deru ili Čabi Đeru, kako god želite, da ubije predsednika Republike.
Mislite da je slučajno što se cela ova kampanja udara i kontinuiteta udara na kritičnu infrastrukturu zemlje. Pogledajte šta se napada, koji sektori u ovoj zemlji? Vojska, vojna industrija, Telekom, Elektroprivreda Srbije, sve ono što smo sačuvali kao naš resurs, sve ono što još uvek ljubomorno i sebično branimo i želimo da ostane u našem posedu. Zašto? Zato što i dalje želimo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem da budemo suverena i nezavisna zemlja, zato što i dalje želimo da se rukovodimo isključivo interesima naših građana i srpskim interesima u ovoj zemlji.
Naravno da ćemo maksimalno nastaviti ovu borbu i naravno da ćemo se svakodnevno boriti ovde u parlamentu, što i jeste naš posao, i slati našim građanima političke poruke kako bi znali da se žestoko protivimo ovakvim pozivima na linč, na rušenje jednog čoveka koji je, kako bi on rekao to lepo uz put predsednik države, jer ovde se ne radi o Aleksandru Vučiću samo, ovde se radi o državi. Ovde se radi o napadu na Republiku Srbiju.
Želim da iskažem podršku i mom kolegu Marku Atlagiću koji valjda kao narodni poslanik, dugogodišnji, kao profesor univerziteta ima pravo da da svoje mišljenje, ima pravo da javno govori ovde u parlamentu, ima javno da govori na bilo kom skupu naučnom u kojem učestvuje ili u skupu i sastanku sa pristalicama, glasačima, sa građanima, što on i radi. Ima valjda pravo taj Marko Atlagić da izrazi svoje mišljenje, a da ga ale i vrane posle samo nekoliko sati ne napadnu, ne prokažu, ne kažu da je on neko možda koga treba proterati, koga treba isterati iz ove zemlje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ta tzv. opozicija i ti ljudi koji se time bave i koji otvoreno ruše ovu zemlju, naravno, neće nikada imati podršku građana Republike Srbije. Želim da još jednom kažem da Aleksandar Vučić i SNS trenutno imaju 66% podrške po istraživanjima američkih, ne domaćih agencija, podrške građana Republike Srbije i da ćemo nastaviti, naravno, sa politikom odbrane naših nacionalnih interesa, a naše nacionalne, ekonomske i političke interese branićemo tako što ćemo se boriti protiv korupcije, što ćemo se boriti protiv svih tih društvenih anomalija koje još doduše postoje, doduše u restlovima, u zaostacima u našoj zemlji, ali sam siguran da ćemo se žestoko izboriti sa njima.
Želim da kažem da posebno Agencija za sprečavanje korupcije radi jedan dobar posao u ovim uslovima u kojima živimo. Dobro je što je donet Zakon o lobiranju, dobro je što konačno želimo i nadam se da ćemo uspeti u tome da stavimo u zakonski okvir ono što se dešavalo godinama pre ovoga, da to tzv. zagovaranje, da ne govorim o trgovini uticajem i svemu onome što se dešavalo u političkim i ekonomskim procesima, da se to jednostavno napravi jasna distinkcija između toga šta je korupcija, šta je lobiranje. Dajem punu podršku Agenciji, dajem punu podršku i Draganu Sikimiću koji to odlično radi i kao direktoru Agencije, da taj posao sprovede do kraja, da taj posao ne sprovede ovde zbog poslanika, zbog parlamenta nego zbog naroda Srbije, zbog građana Republike Srbije. Hvala.