Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Za reč se javio gospodin Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću.

Vidim da pažljivo prati i rad Fiskalnog saveta, što jeste neka svrha našeg rada, da nalazi odjek kod poslanika. Gospodin Marković je pokrenuo puno važnih tema. Sa delom se ja slažem, a deo tih tema pripada Fiskalnom savetu, a deo ne pripada.

Vezano za bonitet privatnih subjekata, knjigovodstva, amortizacija, to su veoma važne teme, ali nisu u nadležnosti Fiskalnog saveta i mi smo spremni da tu pomognemo one koji to rade.

Prva tema je bila oko penzija. Stav Fiskalnog saveta vezano za penzije. Naš stav je dve godine da penzije treba da se urede zakonom, tj. indeksacija penzija treba da se uredi zakonom, a ne da se one određuju ad hok i kao rezultat te naše inicijative i inicijative drugih uvedena je ova švajcarska formula.

Fiskalni savet je ponudio lepezu rešenja, a onda iz te lepeze Vlada je izabrala švajcarsku formulu, gde je 50-50 plate i inflacije. To je sada zakonom doneto. Mi pozdravljamo da se sada taj zakon stalno primenjuje.

Rezultat toga u 2021. godini će biti da će penzije porasti skoro 6%. Uže ekonomski gledano to je veći rast nego što bi privreda u 2021. godini mogla da podnese, ali Fiskalni savet je u svojim ocenama zauzeo stav da se treba držati zakona i tog pravila pa i u slučaju da privremeno penzije porastu više nego što je ekonomska snaga, što će biti slučaj u 2021. godini.

Isto tako, kada dođu vremena i kada pravilo kaže da u nekim izuzetno dobrim vremenima penzije će možda porasti manje nego privredna aktivnost, ali se opet treba držati zakona i te formule. Dakle, to je onaj naš stav vezan za penzije.

Drugo pitanje je bilo vezano za mišljenje, razlikovanje u mišljenju između Fiskalnog saveta i MMF. Dobro je da se razlikujemo jer nismo dve različite institucije i ne možemo u svemu da se naša mišljenja poklapaju, ali recimo oko ove švajcarske formule i MMF je prihvatio, da treba, da je dobro uvesti pod 1) princip, da treba uvesti zakonom regulisanje indeksacije penzija, a ne ad hok diskreciono svake godine i MMF se takođe složio sa ovom švajcarskom formulom, tako da vidite da tu ima jedan deo slaganja.

Drugi deo je oko ovog budžeta za 2021. godinu i koliko sam razumeo gospođu Tomić biće diskusija u ponedeljak pa evo gospodine Markoviću, dođite, tada možemo i detaljnije da govorimo o pojedinačnim aspektima toga šta je naš stav, šta je MMF-ov i nisu tu tako velike razlike kako se vama čine.

Posebno bih hteo da kažem za ovu, za politiku Vlade u ovoj 2020. godini. Znači, anti-kriznu politiku. To je ovo što ste govorili o minimalcu i drugoj pomoći koje je, jedan paket je bio u aprilu, drugi u avgustu mesecu. Vi ste tu onda rekli da je do Fiskalnog saveta do toga ne bi došlo. Pa upravo suprotno, čim je izbila ta kriza, znači početkom marta 2020. godine, pre svih smo izašli sa saopštenjem da s obzirom na ovakvu krizu Vlada treba slobodno da ide u zaduživanje i veliki deficit kako bi parirala ovoj krizi, jer bi, sada govorim o ekonomskoj krizi kao posledica zdravstvene krize, jer ako to ne bi činila ekonomske posledice bi bile daleko gore i na kraju bi to znatno više koštalo.

Znači, to smo izašli prvi u martu pre svih. Onda kada je Vlada donela paket, ja mislim da je to bio kraj marta-početak aprila, mi smo podržali taj paket. Znači, ne da smo rekli da smo bili protiv toga, nego smo ga podržali. Najzad, kada je Vlada u avgustu donela nov paket mera, mi smo i taj paket podržali, ali smo samo rekli da je greška bila što u avgustu kad je već bilo vremena, taj paket nije bio targetiran - Zašto su sredstva podeljena svima?

U aprilu, to je bilo opravdano, jer je bilo hitno, kuća je gorela i vi niste imali tačnu informaciju gde je najpotrebnije dati pare, pa se svima dalo. Do avgusta je već analiza mogla da se napravi i tek su bile prve najave u Vladi od strane ministra Siniše Malog i predsednika Privredne komore, Čadeža, da će avgustovski paket biti ciljan i onda se od jednom od tog paketa odustalo.

U pogledu zaduženosti - to je veoma važna tema, drago mi je da ste to pokrenuli, Srbija je sada negde na 60%, ali to je za Srbiju visok nivo. To je opravdano, zato što je bila kriza. Trebalo se zadužiti, trebalo je reagovati na krizu, ali zato u 2021. godini pa nadalje, 2022, 2023. godini, treba voditi takvu politiku da taj dug počne da se smanjuje, jer će to onda značiti i manje kamatne stope koje mi moramo da plaćamo i manji kamatni izdatak koji za to moramo da imamo.

Mislim da je to ono što bih sad mogao da kažem. U ponedeljak bi bilo više prilike da detaljnije razmatramo te ekonomske teme koje bi bile, naravno, i nama od koristi, s obzirom na vaše iskustvo iz stvarne privrede ili iz privatnog sektora. Hvala.

Zahvaljujem.

Replika, Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Nemam ništa da oduzmem, ni da dodam što je rekao gospodin, osim da mi je drago da je promenio stav i mišljenje, jer bio je protiv zaduživanja ranijih godina. Sada kada pogledamo koliko druge države duguju, mi smo ipak država koja ima bonitet za tako nešto.

Voleo bih da mi odgovore predsednik Komisije za borbu protiv korupcije i za javne nabavke, one primedbe koje sam ja imao, da li će te primedbe pogledati i šta ćemo preduzeti i koje su mere kako se takve stvari u budućnosti ne bi dešavale? Hvala.

Samo trenutak.
Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Sada se prijavite.
Izvolite.

Ne, nisam promenio mišljenje, samo su se okolnosti menjale. Upravo je to i drago mi je da diskutujemo o ovoj suštinskoj temi.
Zalaganje Fiskalnog saveta da se dug spusti što niže, ispod 50%, ispod 40% BDP-a, upravo je zbog ovakvih situacija kakve smo imali 2020. godine, jer onda kad naiđe kriza vi imate prostor da pravite deficit, da se zadužite po pristojnim kamatnim stopama i da još uvek ne budete prezadužena zemlja. I došli ste na 60%.
Sad kad dolaze mirna vremena ponovo treba smanjiti dug ispod 50% i 45%, da ponovo sledeću krizu koja će kad tad doći dočekamo spremno. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Marković Palma.
.

Hvala vam na odgovoru.

Imam samo još jedno pitanje za vas, kao čoveka koga izuzetno cenim, da ste veliki ekonomski stručnjak – da li je bolje sada u ekonomsko fiskalnom smislu ili pre sedam godina i u procentima koliko je to bolje, ali nemojte da smetnete sa uma da smo imali poplave i da smo imali i imamo zlo koje se zove korona? Hvala

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Izvolite gospodine Petroviću.

Najgora situacija je bila 2014. godine. Tad je deficit bio dve milijarde i nešto evra, a dug je bio oko 71% u odnosu na BDP. Godine 2015, 2016. i 2017. predstavljaju godine izuzetne fiskalne stabilizacije, kada je sa deficita od dve milijarde i nešto evra deficit pao na nulu, plus – minus. Tako da je to veliki napredak.
Ali, i drago mi je da to postavljate, taj uspeh jednom postignut ne treba lako ispustiti. Kriza je, zadužuj se, plaćaj, ali misli na sledeće dve, tri godine da ponovo vratiš u to stanje gde bi imali praktično uravnotežen budžet i opadajući javni dug.