Hvala, reč ima Sonja Vlahović.

Hvala, poštovani potpredsedniče.

Javljam se po amandmanu, ali ću se osvrnuti par godina unazad. Godine 2014. sam postala narodna poslanica. Od tada sam u Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Meni je to veoma bitna godina, ali i godina kada smo počeli sa sprovođenjem teških ekonomskih mera fiskalne konsolidacije. Tada smo bili u budžetskom deficitu.

Posle teških ekonomskih mera došli smo do 2016. godine, četiri godine za redom imamo suficit u budžetu. Dočekali smo i 2020. godinu, prvi njen kvartal takođe sa suficitom. Jedini koji su verovali u takve teške ekonomske mere bili su građani Republike Srbije. I ovaj način ću iskoristiti da im se zahvalim.

U godini 2020. kada je svetom zavladala pandemija, naša zemlja je odreagovala sa ekonomskim merama i na taj način, ne zato što smo mi… bili smo spremni da reagujemo tako, zato što smo bili ekonomski toliko ojačali, postigli privredni rast i ostvarili smo jedan od najboljih rezultata u 2020. godini, u godini kada se svet bori da sačuva živote ljudi i ekonomiju, u godini velike pandemije. Stabilan nam je dinar, stabilna nam je inflacija i naravno stopa nezaposlenosti.

Pred nama je budžet za 2021. godinu. Pored dobro projektovanih javnih prihoda i javnih rashoda vodi se ujedno računa i o standardu građana, kao i o kapitalnim ulaganjima i investicijama.

Uporedo ćemo povećati penzije, naravno minimalne zarade, kao i plate u javnom sektoru, ali ćemo voditi računa i o ulaganjima u infrastrukturu, autoputeve, železnicu, energetska postrojenja, kao i ulaganje u jačanje odbrane i bezbednosti države.

Pored toga, ovim Predlogom budžeta Republike Srbije stvoriće se uslovi za brži oporavak naše privrede i ostvarivanje popriličnog dinamičnog privrednog rasta u periodu kada je čitav svet pogođen pandemijom Kovid 19. Ovu konstataciju u svojim izveštajima potvrđuje i MMF, kao i Svetska banka.

Predloženi budžet će biti stimulativan i za strane investitore, kao što se može videti značajna sredstva u 2021. godini će se izdvajati za regionalni razvoj, hoću reći za smanjenje razlike disproporcije koje u našoj zemlji već ima decenijama unazad.

Ne sme se izostaviti ni određeni deo koji se u budžetu 2021. izdvaja za institucije i ustanove na KiM. Kada se svemu ovome može dodati, uz ovako projektovani budžet za 2021. godinu, javni dug će biti pod apsolutnom kontrolom, onda to predstavlja posebno kvalitativnu dimenziju, makroekonomske stabilnosti i poslovnog ambijenta u našoj zemlji.

Uvaženi ministre, ispred nas su zadati ciljevi. Imamo ih šest, a jedan od njih je jačanje ekonomsko naše zemlje. Svesni smo da to ne možemo bez privatnog sektora, zato je Vlada Srbije i vi kao uvaženi ministar, u ovoj godini kada nas je zahvatila pandemija, veoma brzo i efikasno reagovali sa ekonomskim merama. Mnogo ste pomogli privatnom sektoru. Privatnom sektoru ste omogućili da preko Fonda za razvoj imaju mogućnost kredita, podizanja kredita sa veoma malom stopom, kreditnom stopom koja je oko 1%, ne oko, nego tačno 1%.

Omogućili ste isplatu tri cela minimalca i 60% od dva minimalca. Sada ste pomogli i odlaganje, naravno neću zaboraviti i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i omogući ste na 24 rate da se isplati taj porez.

Onda ste zajedno u dogovoru sa Narodnom bankom omogućili da se rate za kredit kako fizičkim tako i privatnim licima, u stvari pravnim licima odlaganje rata kredita.

Sada ste dali plus ovim merama ekonomskim, po jedan minimalac hotelijerima, ugostiteljima, turističkim organizacijama i renta kar organizacijama.

Ja očekujem a i naš predsednik Aleksandar Vučić je najavio da ćemo i u 2021. godini nekim ekonomskim merama pomoći privatnom sektoru. Jer, bez jakog privatnog sektora nećemo moći da ispunimo jedan od važnijih ciljeva a to je ekonomsko jačanje naše zemlje.

Naš cilj je da u naredne dve godine ostvarimo zbirno najbolji rezultat u Evropi. Plan ispred nas je 2025 koji ćemo naravno ostvariti. Hvala.

Zahvaljujem.

Za reč se prijavila Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da kažem da ćemo u danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu kojoj pripadam da podržimo amandman na član 1. koji je podnela Vlada Republike Srbije, iz istih razloga koje je predlagač naveo u svom obrazloženju.

Ono što želim da istaknem i ono što vidimo, od kako je SNS došla na vlast, ona se ponaša odgovorno prema svakom dinaru građana Republike Srbije, koji zaslužuju da znaju gde i na koji način se njihov novac troši.

To možemo da vidimo i u ovoj raspravi kroz Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ali i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, što je od prošle godine postala i praksa.

Nedavno su se pojavili podaci, a o tome je najpre u ovom visokom domu govorio kolega Mirković, a danas i kolega Bakarec i koleginica Božić i apelovali da se ti navodi od nadležnih institucija ispitaju, da je konsultantskoj firmi u Grčkoj uplaćeno na čak 2,5 miliona evra, a zatim ukupno osam miliona evra novca građana Republike Srbije za tzv. pomoć prilikom izgradnje mosta na Adi.

Moram da napomenem da se firma koja se pominje, čak ni ne bavi građevinom. Ja sada razmišljam, a to razmišljanje delim sa vama, dragi građani Republike Srbije, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlast pre SNS.

Razmišljam, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlasti pre SNS.

Razmišljam, da li možda zbog ovakvih i sličnih, u najmanju ruku, neopravdanih trošenja sredstava, Srbija, pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS, bila pred bankrotom sa praznom državnom kasom i sa katancima na firmama koje su zapošljavale na hiljade radnika.

Da li su zbog ovakvih trošenja sredstava naši građani ostajali bez kore hleba? Da li je možda umesto za izgradnju vrtića i bolnica, novac odlazio u džepove Dragana Đilasa, koji je za samo nekoliko godina, koliko je bio na vlasti, u svoj džep strpao za nas obične građane nezamislivih 619.000.000 evra.

Ja se pitam a verujem da se pitate i vi, dragi građani Republike Srbije, u ovom periodu, država je po prvi put u istoriji, najveći teret krize preuzela na sebe i time omogućila privredi da nastavi da živi.

Da li se neko pita da li bi to bilo moguće da se kriza dogodila samo pre par godina i pre nego što je SNS došla na vlast? Odgovor je da svakako ne bi bilo moguće, da prethodnih godina nismo vodili odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da nismo prošli niz teških reformi i da se nismo prema finansijama ponašali domaćinski i na taj način četiri godine za redom ostvarili suficit u budžetu.

Kada se osvrnemo i napravimo retrospektivu od marta meseca ove godine, vidimo da je država reagovala pravovremeno i da je reagovala odlučno, da negativne efekte krize svede na minimum.

Država je realizovala niz mera pomoći, ali tu se nije stalo, pa će se tako sredinom decembra uplatiti još jedna minimalna zarada za sve one u ugostiteljskoj industriji, a tu se podrazumevaju ugostiteljski radnici, renta kar agencije, turistički vodiči i hotelijeri i pored toga, uplatiće se još jedna pomoć, jednokratna, penzionerima u iznosu od 5.000 dinara.

Ukupna pomoć države zajedno sa ovim novim merama i od početka pandemije koja je izazvana Kovdiom 19 iznosiće 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% našeg BDP.

Malo je zemalja u svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere. Pored toga, naš javni dug je ispod 60% BDP i u budžetu za ovu i u budžetu za narednu godinu. Da smo dobro reagovali, ne kažemo samo mi, kažu i ocene MMF i Evropska komisija.

Srbija u ovom periodu beleži najveći rast, odnosno najmanji pad BDP, a planirano je da u 2021. godini stopa rasta BDP iznosi 6%.

Od 1. januara, uslediće i povećanje penzija u iznosu od 5,9% kao i povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosima od 5%, kao i povećanje svim zaposlenima u javnom sektoru u iznosu od 3,5%, s tim da će dodatno povećanje od 1,5% dobiti od aprila meseca naredne godine. Upoređujući samo 2011. godinu sa 2020. godinom, plata medicinskih sestara porasla je 63%, odnosno za 22.300 dinara, dok se plata doktora povećala za 54,% i posle ovog poslednjeg povećanja iznosiće oko 103.000 dinara.

Takođe, dodatno povećanje i za vojnike biće u iznosu od 10% od aprila naredne godine. Napominjem da su u odnosu na 2012. godinu, zarade u Vojsci povećane za preko 40%, a pored toga Vojska se danas oprema i najsavremenijim sredstvima.

Nikada veća sredstva budžeta za 2021. godinu, nisu predviđena za kapitalne investicije od čak 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP.

Nastaviće se sa izgradnjom puteva, iako smo već izgradili 350km puteva, nastaviće se i sa ulaganjem novca u nove industrijske parkove, ali i rekonstrukciju pruga kao što je pruga Niš-Dimitrovgrad, ali i brza pruga od Beograda do Novog Sada.

Ono što je možda u ovom trenutku najvažnije, nastaviće se sa ulaganjem u zdravstvo. Mi smo dobili dve nove Kovid bolnice u Batajnici koja je već počela sa prijemom pacijenata i u Kruševcu i time se mogu pohvaliti samo još dve zemlje u svetu, a to su Kina i Rusija.

Pored toga, budžetom za 2021. godinu izdvojena su sredstva i za izgradnju novih domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, predviđen je i nastavak završetka KC u Beogradu, kao i izgradnja KCV u Novom Sadu i KC u Kragujevcu.

Za čak 22 zdravstvene ustanove, potpisani su ugovori za rekonstrukciju, među kojima je i Opšta bolnica u Pirotu iz koje ja dolazim, za šta je ukupno predviđeno 5,2 milijarde dinara.

Sledeće godine počeće se sa gradnjom beogradskog metroa. Znam da mnogi građani ne veruju u izgradnju metroa jer je to njima obećavano svake godine od 2009. do 2012. godine, kada je novac građana odlazio, pa možda za 35 nekretnina Gojka Đilasa u najužem centru Beograda koje se mere hektarima i za koje smo nedavno saznali.

Sve ove investicije koje se realizuju, podstiču rast ekonomije, zapošljavaju se ljudi, a s druge strane podstiču i privatne investicije, pa smo tako u prvih devet meseci imali 1,9 milijardi direktnih stranih investicija što znači da je više od 60% svega što je ušlo na zapadni Balkan došlo u Srbiju.

U poslednje dve do tri godine rangirani smo kao zemlja broj jedan po privlačenju stranih investicija.

Srbija je upravo zbog ponašanja u krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti, da brinemo o privredi i na taj način postali smo još atraktivniji za sve buduće strane ulagače.

Nastavićemo na čelu sa Aleksandrom Vučićem da gradimo snažnu i ekonomski jaku zemlju za budućnost naše dece. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije.

Pred nama se nalazi razvojni budžet. Kada analiziramo ovaj Predlog budžeta možemo samo do dođemo do zaključka da su i predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije vodili računa o interesu građana Srbije, za razliku od nekog prethodnog perioda pre 2012. godine, što se tiče nivoa Srbije i što se tiče grada Beograda pre 2014. godine, o čemu odlično zna i gospodin Mali kao ministar finansija i ranije kao gradonačelnik Beograda i te kako se upoznao sa raznim malverzacijama i korupcionaškim aferama njegovih prethodnika. Tu prvenstveno mislim na nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

Mi danas imamo budžet gde se isključivo gleda interes građana Republike Srbije. Gleda se da se uloži u zdravstvo, u prosvetu, u infrastrukturu, u sve ono što je potrebno, uvećanje plata i penzije. Dakle i ovim budžetom i ovim povećanjem penzija i ovim dodatkom koji će dobiti naši dragi penzioneri, Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije potvrđuju da se vodi računa o našim najstarijim građanima, našim seniorima koji su gradili našu državu decenijama i koji su za vreme svog radnog veka radili pošteno, čestito da bi nama mlađim ljudima ostavili uređenu zemlju.

Međutim, na njihovom putu tu uređenu zemlju su rasturali i hteli još više da rasture ljudi poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i njihovi politički saborci koji i dan danas pokušavaju putem njihovim medija na bilo koji način sa svim mogućim raspoloživim sredstvima i da prete predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i da vređaju Skupštinu Srbije, i da vređaju i napadaju moje divne kolege iz poslaničkog kluba narodne poslanike koji, naročito naši mlađi i iskusni, koji žele samo ono što je naš zadatak, da radimo u interesu i države Srbije i građana Srbije.

Da krenem po sektorima. Ono što me posebno raduje je ulaganje u zdravstvo. Analizirajući ovaj budžet vidim da se i te kako vodilo računa, svaki dinar uložen u zdravstvo je dinar za spas nečijeg života.

Naročito me raduje što će biti značajna sredstva uložena u rekonstrukciju i završetak renoviranja Kliničkog centra Srbije, kao i kliničkih centara iz drugih zdravstvenih ustanova u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima.

Takođe, za razliku od ranije, kada smo imali razne afere i lopovluka i raznog kraduckanja kada je u pitanju izgradnja puteva nastavlja se sa umrežavanjem Srbije što se tiče modernih, savremenih saobraćajnica, da se autoputevima spoje istog i zapad naše drage Srbije.

Takođe, Srbija je ovim budžetom pokazala da vodi računa i o srpskom narodu i institucijama na KiM, kao i bratskoj Republici Srpskoj. Srbija i ove godine kao i prethodnih godina značajna sredstva izdvaja za ulaganje i što se tiče Republike Srpske, i što se tiče onih delova BiH gde živi većinski srpski narod, a koji se nalaze na području Federacije BiH.

Naravno, jedan od najvećih takvih infrastrukturnih projekata je i izgradnja modernog Aerodroma u Trebinju, što će samo još više da ojača i očvrsne veze Srbije i Republike Srpske.

Želim da pohvalim i sva ova ulaganja koja će budžetom biti uložena i u oblasti kulture, a i u oblasti sporta. Pokazalo se, a o čemu je ministar Siniša Mali govorio prekjuče, da će bukvalno u za sve olimpijske sportove biti uložena sredstva ne samo u sportske programe nego i što se tiče izgradnje i modernizacije postojećih i novih sportskih objekata i to ne samo u Beogradu i Novom Sadu, nego širom Srbije, što se nadam da će građani znati da cene.

Na kraju, vodilo se računa i o prosveti. Video sam da će određena finansijska sredstva da se ulože i u renoviranje, rekonstrukciju i izgradnju predškolskih i školskih ustanova širom naše zemlje, što potvrđuje da Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i te kako vode računa da brinu o našim mlađima.

I ovim budžetom smo potvrdili, i ovim sjajnim izlaganjima mojih kolega iz poslaničke grupe i premijerke Ane Brnabić i Siniše Malog i svih predstavnika Vlade koji su govorili ovde u ova tri dana, o našem budžetu, potvrđuje se da Srbija uvek ima dva puta. Srbija je na sreći za vreme ovih izbora izabrala taj prvi put, a to je put budućnosti, put za našu decu, put poštovanja državnih i nacionalnih interesa i put da se stane i mafiji i korupciji.

Naravno, imali smo i drugi put, to je put Dragana Đilasa, na sreću, građani Srbije su prepoznali koji je pravi put, to je put Aleksandra Vučića i nadam se da će u narednom periodu građani znati da cene i ono što radi Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić, a to je da budžet treba da se puni, budžet treba da bude razvojni i da se vodi računa o ekonomiji naše države, a ne da budžet Republike, gradova i opština kao što je radio Dragan Đilas i njegovi saradnici, da budžet služi za pražnjenje, na štetu građana i države radi punjenja u svoje sopstvene džepove.

Prema tome, ministre, svaka čast na ovom budžetu, imajući u vidu da je pandemija, izazvana korona virusom pogodila ne samo Srbiju, nego Evropu i ceo svet. Vi ste zahvaljujući i podršci predsednika Srbije, i Vlade Republike Srbije pokazali kako jedna mala Srbija u odnosu na ostatak sveta može da vodi odličnu finansijsku politiku i da bude u vrhu Evrope, što se tiče finansijske stabilizacije sada kada nam je teško. Samo tako nastavite i naravno da ću u danu za glasanje glasati za ovaj budžet. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milijana Sakić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, imali smo priliku da u više navrata kroz izjave najodgovornijih ljudi koji vode našu državu dobijemo potvrdu o značajno uvećanim sredstvima koja se iz godine u godinu izdvajaju u oblasti socijalne politike i zdravstva, kao i o politici koju država kontinuirano vodi već osam godina u ovom oblastima. Možda smo tek sada u ovim okolnostima postali svesni koliko je to zapravo važno.

Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. U ovom trenutku želim da govorim o sredstvima iz budžeta, koja su opredeljena za podršku koja su opredeljena za podršku osobama sa invaliditetom, za podizanje kvaliteta njihovog svakodnevnog života, za ostvarivanje njihovih prava, sagledavanje mogućnosti, kao i veću uključenost u sve sfere društvenog života.

Populaciju osoba sa invaliditetom su uočene sa različitim problemima, i kada neko kaže da je ono što se izdvaja malo ili nedovoljno, mora se imati u vidu da su ova ulaganja iz godine u godinu ipak znatno uvećana.

Svako ko je želeo da se podrobnije bavi ovom temom i da u nominalnim iznosima prati ova davanja zna o čemu ja tačno govorim i ja vas sada ciframa ne bih zamarala.

Ovim budžetom tako je planirano povećanje edukativnih i promotivnih aktivnosti u vezi sa unapređenjem položaja i prava osoba sa invaliditetom. Kontinuirano se uvećava i broj učešća jedinica lokalne samouprave na konkursu za nagradu o pristupačnosti, što će takođe doprineti boljoj integraciji osoba sa invaliditetom, a u budžetu ima mesta i za subvencije za prevoz osoba sa invaliditetom.

Ja dolazim iz sredine, iz lokalne samouprave koja, prateći intencije i odnos države prema osobama sa invaliditetom, i sama čini mnogo u ovoj oblasti i mogu sa ponosom reći da je saradnja nadležnih državnih organa sa lokalnom samoupravom, konkretno sa gradom Loznica, izuzetna. Grad Loznica bi u to smislu mogao da bude primer dobre prakse.

Kako i sama pripadam populaciji osoba sa invaliditetom, bila mi je namera da izrazim zadovoljstvo naporima koje država čini i ohrabrim i podstaknem nadležne držane organe i lokalne samouprave da osobe sa invaliditetom učine što vidljivijim kako bi se stvorili svakoliki uslovi za zadovoljenje njihovih potreba. Složićete se sa mnom, nisu to nikakve posebne potrebe, kako se to nekada ranije govorilo, to su potrebe koje ima svaki član našeg društva. Na kraju, na nama je da stvorimo društvo jednakih šansi za sve.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Sakić.
Sve čestitke na vašem prvom obraćanju Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre, pre svega želim da pohvalim vaš odnos prema ovom Visokom domu. Već šesti ili sedmi put ste ovde pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, možda i više od samog predsednika Skupštine.

Što se tiče toga, bitno je da unesemo jedan duh transparentnosti u ceo proces donošenja i budžeta i završnog računa za prethodnu godinu.

Što se tiče prethodnog dana, kada smo razgovarali o završnom računu za 2019. godinu, svakako je bitno istaći da smo mi 2019. godine imali godinu infrastrukture, imali smo godinu kada smo i te kako mnogo radili na svim onim projektima koji su bili godinama na čekanju .

Podsetiću vas, to je godina kada smo završili konačno Koridor 10, dakle istočni i južni krak Koridora 10, završili smo kompletno Koridor 11, dakle autoput „Miloš Veliki“, Beograd – Čačak. Danas sa Zlatibora do ovog Viskog doma trebalo mi je svega dva sata i 15 minuta, a pre četiri ili pet godina sigurno bi mi trebalo četiri, četiri i po sata. To su rezultati koje ljudi cene, to je ono što se meri, to su rezultati iza kojih treba stati.

Svakako, govorimo takođe da mi 18 godina nismo imali priliku da vidimo završni račun ovde u Narodnoj skupštini i to je doprinos prethodne Vlade koja je ustanovila jednu novu praksu, dakle da svake godine vidimo šta je to Vlada radila, šta su to ministarstva radila i na koji način je trošen novac građana Srbije.

Prema tome, pored toga što smo završili dva važna koridora, započeli smo gradnju Moravskog koridora. Dakle, 800 miliona evra izdvojili smo za tu deonicu koja će spojiti zapadnu, južnu, istočnu Srbiju. Dakle, spojićemo sve ono što je neophodno bilo mnogo godina ranije uraditi. Taj koridor će, pored toga što će koštati 800 miliona evra, doprineti razvoju celog dela centralne Srbije.

Imamo, takođe, ulaganja velika u koridor, u autoput Ruma – Šabac. Te godine smo započeli upravo taj auto put. Šabac – Loznica brza saobraćajnica, sve je to započeto te 2019. godine. Zato je posebno veliko zadovoljstvo što smo juče imali priliku da razgovaramo o tom budžetu. Na kraju krajeva, te godine smo imali suficit u budžetu od 33 milijarde dinara i kad se neki pitaju kako smo to spremno dočekali krizu 2020. godine, pa zato što smo imali dobar suficit u budžetu 2019. godine i imali smo, dakle, četiri godine unazad suficit.

Dakle, to su rezultati iza kojih smo mogli da stanemo i zato smo imali novac da 2020. godine finansiramo sve ono što je potrebno kada je nastupila korona kriza. Zato smo uspeli, da podsetim javnost, da izdvojimo 700 milijardi dinara i da sve te projekte koji su bili neophodni te godine, 2020, započnemo i da damo novac najpogođenijim sektorima - privredi, našim građanima.

Uspeli smo da kao odgovor na kovid krizu damo zaista jedan ozbiljan paket mera podrške i privredi i zdravstvenom sistemu. Na kraju krajeva, to je izvelo našu državu iz krize. Uspeli smo da danas govorimo o dobrim rezultatima, od svega minus 1% BDP-a, što je u najboljem rangu sa svim državama Evrope. Naša privreda nije osetila značajniji udarac krize, kada je reč o koroni.

Naravno, imamo i novi paket mera podrške. Sedamdeset i dve hiljade ljudi zaposlenih u Srbiji dobiće minimalac, koji su pogođeni u određenim sektorima. Pre svega, govorim o hotelijerstvu i za turizam.

Voleo bih, ministre, da na još jedan način pronađemo modalitet kako pomoći privredu koja je zaista ovim merama zaključavanja, pre svega govorim o ugostiteljima… Ja dolazim iz tog sektora, pa zato i moram da kažem. Mislim da Vlada mora sesti sa predstavnicima ugostiteljskih udruženja i naći način kako da još više pomogne da se prevaziđe ova kriza. Oni su najpogođeniji prethodnim merama, odnosno ovim zaključavanjima od 17 časova. Mislim da tu možemo da nađemo načine.

Vi ste rekli da porezi koji dolaze na naplatu od januara ne mogu da se otpišu, ali možda da nađemo neki način kako da eventualno to još odložimo zato što zaista u januaru nam nastupa još jedan dodatni udara. Dakle, čini mi se da će mnogi poslodavci da se odlučuju za otpuštanje radnika ako budu bili prinuđeni, s obzirom da im dolaze na naplatu svi oni skupi porezi i doprinosi koji su prethodnih godinu dana odloženi.

Prema tome, mislim da bi tu morali da sednete i da razgovarate sa predstavnicima Udruženja ugostitelja kako bi se našli modaliteti da se prevaziđe taj veliki, eventualni, broj otpuštenih radnika. To nam nije u interesu. Dakle, nezaposlenost moramo održavati na sadašnjem nivou i mislim da tu ima zaista dosta prostora da se o tome razgovara.

Kada je reč o budžetu za 2021. godinu, mi smo ovde govorili, usvojeno je jedno rešenje koje će da doprinese i dalje kapitalnim projektima koji će biti ovde usvojeni i koje ćemo mi realizovati u toku naredne godine. Dakle, dva prioriteta koja ste juče rekli, imaćemo, bavićemo se našim građanima i dalje ćemo voditi socijalno odgovornu politiku. Podizaćemo plate u javnom sektoru, podizaćemo plate i zdravstvenim radnicima i našim vojnicima i policiji.

Vidim da se neki posebno potresaju zašto se našoj vojsci podižu plate. Pa, upravo se podižu plate zato što je vojska stub jedne države. Dakle, vojska mora da ima velike plate i zato je svakako dobra mera time što se tu ide u povećanje, da bi naši vojnici imali adekvatne zarade.

Govorimo, takođe, da sledeće godine usvajamo jedan veliki investicioni ciklus. Dakle, 330 milijardi dinara usvojićemo ovde večeras i krenuti dalje u realizaciju svega onoga što je neophodno za naše građane. Dakle, 330 milijardi dinara, odnosno 5,5% budžeta. Veliki iznos budžeta izdvajamo za kapitalne projekte, za kapitalna ulaganja. Dakle, to se nastavlja naredne godine.

Iako se nalazimo u krizi izazvanoj korona virusom, mi ćemo nastaviti da podižemo BDP i imaćemo projekcije, kao što kaže i sam MMF i mi ovde da će taj rast biti 6%. Mi želimo da bude i veći, jer čini mi se da će naredna godina pokazati koliko smo uspeli da ove godine suzbijemo taj talas krize prvi koji je nastupio i zato za narednu godinu možemo da kažemo da će projekcija biti 6% rast BDP-a.

Što se tiče, ministre, kritika nekih od strane kvazi opozicija… Ne možemo ih nazvati opozicijom, ne sede u parlamentu. Dakle, drže konferencije za štampu ispred samog parlamenta. Juče je onaj Aleksić rekao… Dakle, pomešao čovek dolare, evre i dinare i rekao sledeću stvar. Godine 2012. ostavili smo dug od 15 milijardi dinara, a danas je spoljni dug 31 milijardu dolara. Dakle, izveo je taj stručnjak formulu da smo dužni čak 16 milijardi evra.

U celoj ovoj matematici, iako je pomešao evre, dolare i dinare, opet je promašio za nekih 17,5 milijardi evra. Zamislite tu matematiku nekog ko pledira da vodi ovu državu, ko nastupa sa neke pozicije kritike, promaši u toj svojoj računici koja je bila neobavezna? Dakle, ispred Narodne skupštine je govorio čovek o nečemu što je valjda spremao… Valjda se spremao za nešto i onda je došao i rekao – 17,5 milijardi evra. Dakle, promaši čovek u svojoj računici.

Prema tome, danas nam govore o zaduženju. To sam video da je najveća kritika, negde govore Srbija se zadužuje. Pazite vi taj jedan licemerni odnos Dragana Đilasa i njegovih satelita koji govore da se Srbija danas zadužuje, a ne pominje da smo danas mi prinuđeni da vraćamo sve one skupe kredite koje su oni uzimali po zelenaškim kamatama, po zelenaškim kamatama, 7,25 je bila obveznica koju su 2011. godine uzeli. Mi danas refinansiramo tu obveznicu sa svega 1% kamate. Dakle, na taj način domaćinski upravljamo javnim dugom, nema nikakvog govora o daljem zaduživanju zemlje.

Podsetiću vas, ostavili su nam 78% BDP javni dug. Mi smo ga sveli ispod 50%, pa čak i sa ovim novim zaduženjima taj javni dug neće preći 60%, što je u nivou najrazvijenijih evropskih država, što je u nivou Mastrihta, na kraju krajeva.

Dakle, apsolutno politikanstvo imamo na delu danas u Srbiji. Niko ne govori o planovima, o programima, o onome šta bi oni voleli da urade danas u Srbiji.

Podsetiću vas, SNS je došla na vlast kada je kandidovala svoj program. Ako se sećate 2011. godine smo izdali Bela knjiga – „Programom do promena“. To smo dakle, kandidovali 2012. godine na izborima. Rekli smo građanima taksativno - želimo bolji život, želimo nove investicije, želimo sve ono što nije rađeno u proteklim decenijama. Decenijama nije rađeno ništa, što smo mi naveli u toj knjizi.

S tim programom smo nastupili na izborima 2012. godine. Građani su glasali i opredelili se da SNS, tada Tomislav Nikolić, kasnije i predsednik Aleksandar Vučić, kao šef Vlade, povede sve te reforme koje su bile neophodne za Srbiju.

Dakle, mi smo došli na vlast tako što smo kritikovali, argumentovano, rekli šta nam se ne sviđa, rekli šta želimo da menjamo, rekli šta je problem u Srbiji i, na kraju krajeva, građani su to glasali. Mi smo, na kraju krajeva, na taj način uspeli da Srbiju izvedemo iz krize.

Oni danas ne mogu to da rade. Možete li da zamislite Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića da izađu pred građane i da kažu - ovo ne valja, ovaj budžet nije dobar, mi se zalažemo za još bolnica, za još kilometara auto-puteva, za još škola, za još vrtića. Građanin bi rekao – pa, prijatelju, imali ste 12 godina i ništa niste uradili, ostavili ste nam javni dug 78% BDP, napunili ste privatne džepove, čujemo da imate desetine nekretnina u srcu Beograda, a možete danas da izađete pred građane i da bez i malo srama, a pričate javnom dugu, pričate vi kako biste nešto bolje uradili.

Dakle, oni znaju da na način na koji se u normalnim državama dolazi na vlast ovde nemaju šanse, da ne mogu da animiraju nikoga da danas glasa za nešto što je apsolutno već viđeno. Dakle, 12 godina su imali priliku. Ne mogu oni danas da govore šta bi radili bolje od nas kada su pokazali da nisu ništa radili, da su uspevali samo da napune privatne džepove i da ni na koji način ne utiču da privreda Srbije napreduje i da se razvija.

Prema tome, danas oni nemaju nikakav legitimitet da pričaju o ovim pitanjima, ali opet kada već nemate način da govorite o budžetu, o smislenim kritikama o stvarima koje bi trebalo da se urade u Srbiji, onda se bavite nečijom porodicom. Danas smo čuli pominju opet Vukana, pominju Danila, pominju Milicu, vrše psihički pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, misleći da će tako da ga pokolebaju. Grdno se varaju, mislim da je to svima jasno, misle da će možda, eventualno, neki novi Čaba Der, kao što je ovde kolega Jovanov pominjao, da izvrši taj zadatak, da konačno odstrani tu prepreku, dakle, predsednika Aleksandra Vučića koji im toliko smeta i da na taj način dođu na vlast.

Dakle, o tome nema potrebe dalje diskutovati, oni su svoje ispričali. Mi ovde usvajamo razvojni budžet. Godina 2021. će biti godina ubrzanog razvoja, ubrzanih reformi, imamo jedan budžet koji je prognoziran na 6% BDP. Ministre, želim vam da taj rast privrede bude još veći zato što smo pokazali prethodne godine da možemo da se nosimo sa posledicama krize, da kada je najteže pokažemo da mi možemo najbolje.

Još jednom, glasaćemo za ovaj budžet i zahvaljujem se svim narodnim poslanicima na slušanju.