Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, Vlada je podnela tri amandmana na ovaj Predlog zakona o budžetu. Od toga se amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu odnosi na Sporazum o zajmu sa Francuskom agencijom za razvoj, o kojoj ste pričali protekle nedelje i koji je potpisan protekle nedelje, a koji se odnosi na finansiranje modernizacije železnice u Srbiji, kao i na zajam za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

Kako su ovi amandmani koje je podnela Vlada sastavni deo budžeta i Predloga budžeta za narednu godinu ja se moram, uvaženi ministre, osvrnuti i na Predlog budžeta za narednu godinu. U ovom Predlogu budžeta za narednu godinu detaljno su obrazložena sva mikro i makroekonomska kretanja, sve projekcije, svi planirani rizici, svi mogući rashodi, ali ono što je jako važno zbog građana da znaju je da je ovaj budžet formiran na osnovu realno planiranih prihoda za narednu godinu.

Rekla bih i da je Vlada ovim predlogom budžeta ne samo napravila pravu meru i balans, već je u potpunosti prevazišla očekivanja svih nas, izdvajanjem i do 35% više novca za kapitalne investicije nego protekle godine.

Ovo je takođe važno da naši građani znaju, jer je ulaganje u kapitalne investicije zapravo osnov i uslov za rast bruto domaćeg proizvoda. Zato mi naredne godine možemo iz tog bruto domaćeg proizvoda da planiramo i povećanje penzija po švajcarskom modelu i povećanja plata u javnom sektoru, ali podizanje i minimalne zarade za naše građane.

S obzirom na to da dolazim iz sektora turizma, posebno me raduje činjenica da je Vlada uspela pravovremeno da reaguje kada je u pitanju upravo ovaj sektor koji je izuzetno pogođen celom ovom pandemijom korona virusa. Podrška hotelijerima je bila izuzetno važna. Izuzetno me raduje činjenica da je Vlada uspela da odobri direktnu subvenciju za pomoć hotelijerima i to u iznosu od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, jer je činjenica da su gradski hoteli zapravo bili najpogođeniji ovom pandemijom korona virusa u izostanku stranih turista, u izostanku biznis putovanja, u izostanku svih onih kongresa i organizacija koje su trebale da budu organizovane u našim gradovima.

Takođe, u toku je javni poziv za dodelu subvencija za podsticaj turističkim agencijama i turoperatorima za pokriće troškova u vezi obezbeđenja, garancija putovanja, a pre par dana predsednik Republike Aleksandra Vučića i vi uvaženi ministre, najavili ste dodatnu pomoć ovom sektoru i to u iznosu od jedne minimalne zarade za radnike u turističkim agencijama, u rentakara agencijama, hotelijerima, ugostiteljima i jako važnom sektoru tj. delu sektora turističkim vodičima, njima će ova pomoć biti izuzetno značajna i hvala im u ime i turističkih agencija, ali i svih radnika koji rade u sektoru turizma.

Sa jedne strane, ova pandemija korona virusa i te kako uticala na rad i poslovanje i hotela, ali i turističkih agencija, a sa druge strane, i te kako pozitivno uticala na razvoj domaćeg turizma. Činjenica je da su ove godine pružaoci usluga u domaćoj radinosti i u seoskim turističkim domaćinstvima imali pune ruke posla, isto je činjenica da se u oktobru tražilo mesto više u našim banjama, a i čuveni „Forbs“ je proglasio Srbiju kao jedna od pet prioriteta destinacija koju treba podsetiti odmah po završetku pandemije korona virusa i zato mislim da je svako ulaganje u sektor turizma i te kako važno, i te kako značajno i višestruko isplativo, i drago mi je da se i naredne godine nastavlja sa dodelom vaučera za smeštaj i za letovanje u Srbiji, što su izdvojeni dodatni novci za to, jer je to prava mera i prvi podsticaj za razvoj domaćeg turizma.

Predsednik Aleksandar Vučić je definisao, a premijerka je u svom ekspozeu na posebnoj sednici naredne Skupštine definisala šest prioritetnih ciljeva nove Vlade, a to su borba za očuvanja zdravlja naših građana, borba za očuvanje naših interesa na KiM, zatim, nastavak sa radom na ubrzanim reformama, nastavak sa jačanjem srpske ekonomije, borba protiv kriminala i korupcije, ali i samostalno odlučivanje samostalno i nezavisno odlučivanje Srbije.

Dobro je da čujem ove ciljeve s vremena na vreme upravo ovde kako bismo u sve izazove koji stoje pred Vladu Republike Srbije za godinu i po dana uspeli da izmerimo efekte rada Vlade upravo ovde u Narodnoj skupštini i dok smo nekima koji se sada predstavljaju za vođe opozicije uspeli da izmerimo samo to koliko su novca strpali u svoje džepove, pa tako brojali milione i stigli do 619 miliona, zatim, koliko su nekretnina stekli, pa tako stigli do cifre 35 nekretnina na najelitnijim lokacijama u Beogradu. Činjenica je da od ove Vlade možemo da očekujemo samo to koliko će novih kilometara autoputeva izgraditi, koliko će novih fabrika otvoriti, koliko će škole i bolnice rekonstruisati i koliko će celokupno uticati na podizanje životnog standarda svih građana.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, svakako ću ih iz ovih razloga koje sam navela ovde, a i onih koje nisam navela, jer nisam stigla, podržati set budžetskih zakona, ali i Predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Hvala.

Želim posebno da naglasim da je ovo bilo prvo izlaganje narodne poslanice i želim vam puno uspeha.
Sledeći na redu je narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovo je vreme o kome će se učiti u školama. Ovo je velika zdravstvena i ekonomska kriza i ovo je nešto gde nismo bili. Ekonomska kriza je drugačija u odnosu na sve ostale. Imati dovoljnu količinu novca danas NBS smanjuje referentu kamatnu stopu, promet je suština ekonomske krize.

Drugačija kriza od svih drugih, hoćemo li imati poplavu novca koju već danas imamo, pa samim tim i inflaciju, povećanje kamatnih stopa i MPL-e ili ćemo imati deficit zbog nedostatka prometa, deflaciju i povećanje nivoa nezaposlenosti? Ili ćemo kada prođe kriza sve vratiti na početak? Ovo je ekonomska kriza o kojoj će se učiti u školama, a šta će pisati u udžbenicima zavisi od toga kako mi danas doživljavamo, svako pojedinačno percepciju ekonomske krize.

Tri godine je trebalo krizi iz 2008. godine da dođe do svog pika, tri godine je trebalo krizi iz 1929. godine da dođe do svog maksimuma, tri nedelje je trebalo krizi iz 2020. godine da se nađemo tu gde se nalazimo i nemamo jasnu sliku kako izgleda danas ekonomija u svetu. Jedne ekonomije rastu i razvijaju se, druge su u tehničkoj recesiji, jer su u rastu BDP ispod 0%. Jasno je da pojedine zemlje primarnom emisijom pokušavaju da izvuku svoje ekonomije, ali je pitanje da li je centralna banka dovoljno moćna da izađemo iz ove krize. Druga preduzeća nestaju i propadaju, prosto imamo različitu sliku.

Dana 27. marta 2020. godine EU je rekla – imamo program od dve nedelje ekonomskih mera, posle toga će se sve vratiti u normalu. Danas je decembar mesec, ništa više nije normalno. Ovo je bitno zato što su to polazne pretpostavke za budžet iz 2021. godine. To je vreme u kome živimo, vreme u kome stvaramo budžet i nije sporno da je budžet najznačajniji pravni, ekonomski akt jednog fiskalnog prostora, znači celog prostora gde žive Srbi na Balkanu, ali je budžet realna i planska kategorija.

Vi gospodine ministre ste jasno u prethodnim godinama pokazali kako izgleda pametno planiranje budžeta Republike Srbije. Bili smo dovoljno pametni, imamo dovoljnu količinu znanja da nikada od 2015. godine nismo ušli u rebalans budžeta. U teškom vremenu, u vremenu fiskalne konsolidacije mogli smo da predviđamo.

Mogli smo da predviđamo zato što smo promenili Srbiju i ono što su trebali neki pre nas da učine devedesete, 2000. godine. Nisu učinili, mi smo krenuli iz nule da promenimo ekonomski poredak Srbije.

Budžet je vreme kada se podvuku crte i vreme kada se kaže šta smo uradili u prethodnom vremenskom periodu. Od 2015. godine do 2018. godine spašavali smo srpsku ekonomiju. Godine 2019. do marta 2020. godine ubirali smo plodove visokog ekonomskog rasta i niske nezaposlenosti. Od 2020. godine od marta meseca vodimo socijalnu politiku kako da Srbija u teškim vremenima zdravstvene i ekonomske krize preživi.

Nesporno je da smo značajan deo finansijskih sredstava uložili u zdravstvo, nesporno je da smo imali protekcionističke mere u oblasti privrede, nesporno je da smo branili socijalni status građana Srbije. I to smo uspeli. Uspeli smo zahvaljujući vama iz Ministarstva finansija, NBS i predsedniku Srbije. Šta smo uradili? Učinili smo da nam BDP bude u tehničkoj možda recesiji, ali najbolji BDP u ovom trenutku u Evropi. Učinili smo da imamo nisku stopu nezaposlenosti i učinili smo da imamo pre svega monetarnim merama stabilan kurs dinara, odnosno da nemamo inflaciju. To smo učinili zato što smo znali šta radimo i to nas je koštalo šest milijardi evra.

Kada kažu da ova kriza nema posledica u ekonomiji Srbije ima ih. Da nismo imali ekonomsku krizu, da nismo imali pandemiju, imali bismo rast od 6% i verovatno dve, tri milijarde javne potrošnje, lične potrošnje više u Srbiji. Da nije bilo ekonomske krize drugi faktor ne bi imali deficit. Normalno je, sasvim je normalno da u uslovima ekonomske krize imamo deficit. Ali, svakako ga ne bi imali da nije bilo ekonomske krize.

Dakle, mi smo 2015. godine promenili Srbiju kao ova generacija i to je sastavni deo budžeta, jer je budžet i generacijska stvar, sastoji se iz onoga što nasledimo od prethodnih generacija, onoga što zaradimo mi kao generacija i onoga što ćemo ostaviti budućim generacijama ili ćemo ih zadužiti. Taj generacijski jaz kaže da smo mi od 2015. godine zaradili tih šest milijardi evra da platimo troškove krize u ovoj godini, da smo zaradili verovatno još za dve godine da platimo još 12 milijardi ekonomskih mera zato što ova kriza se ne završava 2020. godine.

Danas kada govorimo o pravilima ekonomske politike obično kažemo da moramo da se držimo nekih principa koje je definisala EU, pa kažemo da moramo da budemo na 3% deficita, da moramo da budemo na 60% javnog duga. Ovo je krizno vreme, krizni nemenadžment, uopšte me ne bi iznenadilo i nemamo razloga da tvrdimo da ćemo imati deficit od 3%. Možemo da imamo i veći deficit bez ikakvih problema, ekonomski smo sposobni da to iznesemo još 2021. i 2022. godine, verovatno i 2023. godine.

Zemlje EU koje nam govore o principima i pravilima danas se nalaze u ogromnim problemima gde je MPL rastu u svim zemljama EU gde javni dug raste i mi praktično imamo još tri godine ovakve monetarne politike i ekonomske i fiskalne politike da ih stignemo. Gde će ona tada biti, stvar je o kojoj ne treba da raspravljamo.

U stvari, budžetom za 2021. godinu treba da nastavimo da radimo ono što smo radili 2020. godine. Da branimo tri ključne ekonomske stvari nivo nezaposlenosti, stopu inflacije i da branimo društveni bruto proizvod. To ćemo nastaviti da radimo merama koje donosimo i koje ćemo donositi rebalansima budžeta koji će u 2021. godini verovatno biti. Nikada ne treba da zaboravimo da nije lako. Budžet se sastoji iz mikro ekonomije, iz problema koje imaju naši zaposleni ljudi koji se bave privatnim poslom, nikada ne treba da smetnemo sa uma da su i oni sastavni deo ekonomije Srbije, budžeta Republike Srbije da nije lako, velika je kriza.

Dame i gospodo, kada pogledate rezultate iz 2015, 2016, 2017, 2018, 2019. godine i rezultate koje smo učinili u kriznom vremenu 2020. godine jasno je da Vlada Srbije ima potpunu podršku u Skupštini Srbije i građana Srbije za mere koje daju dobre ekonomske rezultate. Zato nama u Skupštini Republike Srbije ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za ovakav krizni, težak budžet, ali budžet koji će učiniti da Srbija iz ovog teškog vremena, kao i 2015. godine, izađe samo jača.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Jugović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, na samom početku ja bih želeo da pohvalim dosadašnji tok diskusije kao jedan vrlo sadržajan, vrlo konstruktivan iz koga su naši sugrađani mogli da vide jasne mere koje će Vlada Republike Srbije preduzeti u narednom periodu koje su utkane u Predlog budžeta za 2021. godinu, a koje će omogućiti da nastavimo sa privrednim rastom, da nastavimo sa privrednim razvojem tamo gde smo donekle stali u ovoj teškoj godini.

Pandemija korona virusa je pred čitav svet postavila jedan težak zadatak, zadatak očuvanja ekonomske aktivnosti, zadatak očuvanja radnih mesta, zadatak očuvanja životnog standarda stanovništva.

Odgovarajući na izazove koje je pred ekonomiju postavila zdravstvena kriza, Vlada Republike Srbije je pripremila jedan paket ekonomskih mera kao podršku stanovništvu i privredi u visini od šest milijardi evra. Paket koji će u velikoj meri potpomoći oporavak, odnosno nastavak razvoja naše privrede. Paket koji je 12,7 BDP. Ovakav paket snažen podrške mislim da, odnosno prilično sam siguran, mnogo razvijenije i bogatije zemlje nisu primenile. Definitivno, u dosadašnjem toku krize, ovaj paket mera koji je još uvek u toku, dao je jako dobre rezultate. Tako da, nema razloga da tako ne bude i u narednom periodu.

Mi smo ponosni na činjenicu da smo u ovako teškim vremenima uspeli da sačuvamo zaposlenost, dakle uspeli smo da sačuvamo radna mesta i to je činjenica i to najbolje ilustruje jedan podatak, a to je da smo u ovako teškoj godini zaposlenost, odnosno nezaposlenost sveli na rekordno nizak nivo od 7,3%. Dakle, još jednom podvlačim, ove mere su već sada dale izuzetno dobre rezultate. Da njih nije bilo naš pad bi bio najmanje minu šest posto. Ovako, njihov efekat je dobar i mi ćemo imati jedan od najboljih, odnosno najbolji ekonomski rezultat u Evropi ili preciznije pad od svega minu jedan posto.

Međutim, kroz tajkunske medije Dragana Đilasa samoproglašena elita i propali političari kritikuju, bez argumenata napadaju predsednika Vučića i Vladu Republike Srbije za sprovedene mere podrške iako su one evidentno po svim kriterijumima dale dobre rezultate.

Ne znam šta smo po njima trebali da uradimo, da li smo trebali da dozvolimo da desetine hiljada radnika ostane bez posla, da ostanu na ulici, da ostanu bez ikakvih prihoda. Vlada i predsednik Vučić su odabrali politiku borbe za svakog čoveka, politiku borbe za svako radno mesto i uspeli smo u tome. Dakle, u uslovima nikad težim u poslednjih nekoliko decenija, mi smo uspeli da sačuvamo zaposlenost. To je ono što SNS razlikuje od bivših vlastodržaca Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih, koje nije bilo briga za narod, koje nije bilo briga za stotine hiljada radnika koje su ostavili na ulici nakon pljačkaških privatizacija, dok su se oni u isto to vreme besomučno bogatili.

Za Srpsku naprednu stranku, svako sačuvano radno mesto, svako novootvoreno radno mesto, predstavlja veliki uspeh i to će i u budućem periodu biti zvezda vodilja naše politike.

Ekonomska politika koju je u prethodnom periodu sprovodila Vlada i predsednik, baš u ovo krzno vreme, pokazala je svu svoju opravdanost i svrsishodnost. Tako da ćemo uprkos svemu, uprkos globalnoj situaciji mi nastaviti da idemo ka realizaciji plana koji smo zacrtali, a to je "Srbija 2025" kada želimo da dostignemo nivo gde će prosečna plata biti 900 evra, a prosečna penzija 430 evra. Značajan korak u tom smeru biće predviđeno i povećanje zarada, povećanje penzija i povećanje minimalne cene rada od nove godine.

Poslednjih godina država izuzetno mnogo pažnje posvećuje zdravstvu, na sreću kroz rekonstrukciju i izgradnju novih bolnica, kroz nabavku medicinske opreme, kroz popravljanje materijalnog položaja zdravstvenih radnika, koji će imati posebno mesto u ovom povećanju zarada od Nove godine. Dakle, njihove plate, biće veće za 5%. Ja ću podsetiti da je samo u poslednjih godinu i po dana ovo treće povećanje zarada za medicinske radnike.

Dakle, prošle godine imali su povećanje u rasponu od 10-15%, lekari 10%, a sestre i tehničari 15%. Ove godine plate medicinskim radnicima povećane su za još 10% i od Nove godine imaće povećanje 5%, a da ne pominjemo i jednokratnu pomoć koju su zdravstveni radnici dobili u dva navrata ove godine.

Sa druge strane, mnoge zemlje EU, ne samo da nisu u stanju da podignu plate svojim radnicima, već postoje takve koje na račun zarada svojih zdravstvenih radnika pokušavaju da naprave određene uštede.

Takav primer je Hrvatska, gde su nedavno lekari koji rade u najtežim uslovima, mislim na lekare koji rade sa kovid pacijentima, koji rizikuju svoje zdravlje, dobili 20% manje zarade. Dakle, lekari koji snose najveći teret ove borbe u Hrvatskoj, dobili su 20% manje zarade, dok kod nas plate zdravstvenim radnicima rastu.

Naravno, biće povećane plate i drugim zaposlenima u javnom sektoru od januara 3,5% i naknadno od aprila za još 1,5%. Ono što je važno da građani Srbije znaju, da se danas plate, penzije povećavaju iz realnih prihoda, a ne kao na primer 2008. godine kada su bivši vlastodršci za veštačko podizanje plata i penzija, uzimali skupe kredite koje vraćamo i mi danas, a koje će vraćati verovatno i naši naslednici.

U 2021. godini, iz ovog budžeta se vidi da ćemo mi nastaviti politiku podsticanja privrednog rasta, pre svega kroz poresko rasterećenje privrede, ali i kroz rekordna kapitalna ulaganja. Uprkos pandemiji korona virusa, ni jedan jedini projekat koji je bio planiran nije doveden u pitanje. Naprotiv, mi smo planirali nove kapitalne projekte, obezbeđena su i sredstva, tako da je u budžetu za 2021. godinu predviđeno rekordnih 330 milijardi dinara.

Dakle, širom Srbije biće realizovano mnogo važnih projekata, ali ja ću se samo na trenutak osvrnuti na jedan deo naše zemlje, na Podrinje koje je u vreme bivših vlastodržaca devastirano, opustošeno, gde su se ljudi iz svojih gradova i sela iseljavali u nedostatku zaposlenja, u nedostatku kvalitetne infrastrukture, a danas se, dakle, u Podrinju situacija kao i u čitavoj Srbiji menja.

Ono što ja kao Lozničanin želim da istaknem sa posebnim zadovoljstvom, da će u 2021. godini biti nastavljeno sa rekonstrukcijom Opšte bolnice u Loznici, da će početi izgradnja obilaznice oko Loznice čija je vrednost oko 600 miliona dinara i posebno je značajno, nastavak radova na izgradnji saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, odnosno autoput Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica, koja će izuzetno mnogo značiti i Podrinju i Loznici i generalno podići kvalitet života ljudi u ovim krajevima.

Zahvaljujući predsedniku Vučiću uz sve neophodne preduslove koje je lokalna samouprava u Loznici obezbedila, mi danas tamo imamo dve fabrike „Adient“ i „Mint“, koje će u punom kapacitetu zaposliti oko 2.500 radnika. Završetkom ove saobraćajnice, mi ćemo dodatno otvoriti vrata potencijalnim novim investitorima za dolazak i u naš grad i generalno u Podrinje.

Takođe, koliko sam video u budžetu za 2021. godinu planirana su značajna sredstva i za rekonstrukciju mostova, za izgradnju mostova, pa će tako svi mostovi, odnosno svi granični prelazi na Drini biti rekonstruisani, gde ćemo na taj način obezbediti bolju vezu sa našim narodom u Republici Srpskoj.

Novi mostovi gradiće se na Savi, a kod Šapca su već radovi u toku, gradiće se novi most na Savi u Beogradu. Međutim, ja opet moram pomenuti građanima Srbije omraženo ime tajkuna Dragana Đilasa koji kritikuje sve projekte koji se realizuju ili će se realizovati i u Srbiji, isto tako i u Beogradu, uključujući i ovaj most u centru grada koji je u planu da se izgradi. Pretpostavljam da je razlog taj što u izvođenju radova, u ovim poslovima, Dragan Đilas ne može da učestvuje kao što je to bi slučaj sa mostom na Adi, kako se poslednjih dana ispostavlja, gde su isplivali podaci, da je uzeo mito od izvođača radova u visini od nekoliko miliona evra.

Iskreno se nadam da će pravosudni organi u skladu sa zakonom ispitati i utvrditi ko je kako i po čijem nalogu isplatio u samo jednoj tranši 2,5 miliona evra grčkoj firmi, čini mi se da se zove „Sil“, čiji je zastupnik državljanin Srbije, a koji je opet blizak prijatelj kuma Dragana Đilasa.

Podsetiću, odnosno pozvaću se na jednu rečenicu sa neke od prethodnih sednica, kolege Aleksandra Markovića, da kada god su u pitanju neke muljavine, neko muljanje oko stanova, oko nekretnina, oko sličnih poslova, nekako se uvek ispostavi da ispliva ime Dragana Đilasa, njegovih saradnika, prijatelja, kumova itd.

Hoće li pravosudni organi konačno raditi svoj posao u skladu sa zakonom i umesto toga što zabranjuju da se govori o lopovluku i malverzacijama Dragana Đilasa, hoće li oni jednom utvrditi šta se ovde dešavalo.

Sa druge strane, građani Srbije to dobro znaju. Da ostavimo Dragana Đilasa pravosudnim organima, nadajmo se da će uskoro taj slučaj biti u skladu sa zakonom rešen.

Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja, zemlja koju u ovim teškim vremenima, u vreme pandemije, investitori prepoznaju kao zemlju sa povoljnom poslovnom klimom.

Ja ću podvući jedan podatak, u prvih 10 meseci 2020. godine, u Srbiju se slilo 1,9 milijardi direktnih investicija, što je 60% ukupnih stranih investicija u čitav region Zapadnog Balkana.

Mi ćemo u tom smeru nastaviti i u 2021. godini. To nije slučajno, jer ja ću podsetiti da je Fajnenšl Tajms u poslednje dve od tri godine, Srbiju svrstao kao zemlju broj jedan u svetu po privlačenju stranih investicija. I to nešto govori.

Dakle, ove ekonomske pokazatelje koje sam izneo, ne govorim samo ja, ne iznosim samo ja, niti moje kolege, eminentne međunarodne institucije to potvrđuju i to su stvari koje su neosporive.

Na samom kraju ja ću glasati sa veliki zadovoljstvom za Predlog budžeta, za ove amandmane koje je predložila Vlada Republike Srbije, jer usvajanjem ovog budžeta kroz mere koje su predviđene u njemu mi nastavljamo put sigurnim korakom ka realizaciji Plana Srbija 2025. godine, dakle put ka Srbiji u kojoj ćemo živeti od plate prosečne 900 evra, penzije 430 evra, u zemlji sa još više mostova, puteva, bolnica itd. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pošto nema više prijavljenih po ovom amandmanu, prelazimo na sledeći.

Na član 3. amandman je podnela Vlada.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Po prijavljenim listama, reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada pričamo o amandmanima, s obzirom da je ovaj amandman Vladin, naravno da ćemo ga podržati, ja lično i poslanička grupa SNS.

Budžet po mom skromnom mišljenju je kućni novčanik sa velikim brojem ukućana, sa velikim potrebama i velikim zahtevima. Nije lako vladati sa velikim potrebama, velikim zahtevima, ali čini mi se da ova Vlada, predsednik, jako dobro to rade. Da bi imali dobar budžet moramo da imamo uspešnu prihodnu stranu. Malo se priča o prihodnoj strani, ali ako imamo dobru prihodnu stranu, imamo u osnovi dobru ekonomiju, što nam je svima cilj da imamo dobru ekonomiju, onda imamo dobre prihode, dobru naplatu, dobru realizaciju i podizanje standarda građana.

Kada smo kod kućnih domaćina itd, mislim da poljoprivreda zaslužuje veliku pažnju i ovim budžetom je to i urađeno. U ovoj godini je za poljoprivredu odvojeno 60 milijardi dinara ili 5,2% više nego budžet iz prošle godine, a u apsolutnom iznosu to je 3,6 milijardi.

Svi mi znamo da poljoprivreda, seljaci naši, kada god je najteže oni najbolje nose krizne momente, od ratnih uslova i svih drugih, a pokazalo se da i u ovoj pandemiji korona virusa to jako dobro rade.

U osnovi gledajući, poljoprivreda jeste u finalu proizvodnja hrane. Kada se sa pažnjom gleda poljoprivreda i prema odnosi i finansijski sa pažnjom i sa mogućnostima koje ovaj budžet omogućava, mislim da će i naša poljoprivreda da uznapreduje u odnosu na sadašnji nivo.

Pominje se ovde često standard. Najčešće spominjemo onaj lični standard. To su plate i penzije. Sjajno. Čak i u perspektivi da ćemo imati 430 evra prosečnu penziju i 900 evra prosečnu platu. Da bi bio ukupni standard dobar mora da se postigne i opšti standard. Kad se ukrste ta dva onda se dobije ukupan dobar standard. Opšti standard je obezbeđivanje naših građana dobrom infrastrukturom. Prvenstveno se tu misli na puteve, na vodu, na struju, na trotoar, na javnu rasvetu, kanalizaciju itd.

Taj opšti standard vidimo i sami da je ovim budžetom i prethodnim budžetima se dosta predviđa ulaganja. Ako mi podignemo taj opšti standard, samim tim smo podigli i lični standard svih naših građana.

Kada je to u pitanju, ja ću reći nešto oko puteva. Recimo, moja opština Koceljeva se nalazi na tridesetak kilometara od autoputeva ili budućih autoputeva. To je od Miloša Velikog tridesetak kilometara, od budućeg autoputa Ruma-Šabac tridesetak kilometara i budućeg puta do Valjeva, odnosno do Iverka, to je tridesetak kilometara. Znači, jako dobra pozicija što se tiče autoputeva.

Da bi ti autoputevi imali pun svoj značaj moraju pristupne saobraćajnice do autoputeva da se renoviraju, da se grade i ta mreža nižih puteva bude u jednom dobrom stanju da bi sva mesta imala jedan dobar pristup autoputevima i brzim putevima.

Zato predlažem, ja sam to i ranije govorio, da se državni put od Koceljeve do Miloša Velikog preko Uba renovira, da bi Koceljeva dobila dobru saobraćajnicu do autoputa, dok se ne izgrade putevi do Šapca, odnosno do Valjeva.

Započeta je rekonstrukcija državnog puta od Koceljeve do Osečine, odnosno do Ljubovije i urađeno je nekih sedam kilometara. Predlažem da se taj put, znači Koceljeva preko Donjeg Crniljeva i Kamenice do Osečine ubrza, da se renovira. Od Osečine, naravno predlažem preko Pecke, Proslopa do Ljubovije, odnosno preko novog mosta na Drini do Bratunca. Mislim da je to jedna zanimljiva saobraćajnica prema kojoj treba da se odnosimo na način da u zapadnoj Srbiji imamo tu žilu kucavicu koja se provlači kroz unutrašnji deo pa izlazi na Drinu.

Mislim da je došlo vreme i dolazi vreme da moramo da se spustimo na nivo da radimo i one manje značajne puteve ili seoske puteve. Mi imamo uglavnom u Srbiji razuđen sistem naselja, odnosno u seoskom području u Srbiji, isključujući Vojvodinu. Tamo da bi nam narod ostao, opstao na tim svojim posedima moraju da imaju i tu osnovnu dobru infrastrukturu. Lokalne samouprave treba da rade tu infrastrukturu, ali mislim da pomoć države bi trebala isto da dođe u datom momentu, jer ako mi uradimo glavne saobraćajnice, a ne uradimo one kapilarne, onda nismo to približili dovoljno građanima, a cilj nam je da približimo svim građanima da imaju dobar put. Naravno, to se odnosi i na vodu, to se odnosi i na dobru struju, telekomunikacije bez kojih danas, praktično, nije moguće funkcionisati.

Zato predlažem da u današnjem i u sledećem razmatranjima oko izgradnje puteva razmišljamo i o putevima nižeg reda.

Vodosnabdevanje, možda je voda najbitnija infrastruktura, i imajući u vidu kakva su kretanja u svetu, voda je već postojala i postoji strateška stvar koju… pijaća voda će biti ta koja će opredeljivati razvoj jedne sredine, jer ko ima dovoljno količine pijaće vode mislim da je njemu mislim da je njemu perspektiva zagarantovana.

Ja ću reći nešto oko regionalnog vodovoda koji je vezan za akumulaciju stuborolni. Akumulacija stuborolni je završena. I ako se ja ne varam radi se oko 153 ili 155 biliona kubika vode. Ta voda još nije dobila svoj pun značaj. Ona je u akumulaciji, ona mora da se preradi i da se omogući stanovništvu da je koristi.

Tu su Vlada i predsednik države pokrenuli jednu akciju. Jedan grad i šest opština praktično će se snabdevati sa tog vodosistema i to je je jednu ozbiljnu akcija. Mislim da se tu dosta odradilo i uradilo, ali tek nam predstoji završetak projektovanja i sve te papirologije koja prati da bi to moglo da se gradi, odnosno da se obezbede sredstva. Tu je grad Valjevo, Lazarevac, Ljig, Ub, Mionica, Lajkovac i Koceljeva. Sve te sredine nemaju dovoljne količine vode ili nemaju dovoljno perspektivne količine vode. Mislim da se tu izdvaja Lazarevac, ali i sve ostale opštine imaju veliku potrebu za vodosnabdevanjem.

Iz tih razloga predlažem da iskoristimo što pre akumulaciju stuba Rovni da bi ovaj jedan grad i ovih šest opština što pre napojili. Naravno, kao prečistač koji treba da se na pećini radi u Valjevu, itd.

Mislim da sve ovo nositi u ovim vremenima nije lako, ali stabilna i rastuća ekonomija u Srbiji je jedino mogla da podnese ovakav teret pandemije korona virusa i da ostane po ekonomskom rastu najbolja u Evropi i u ovoj godini i u predviđanjima za naredne dve godine.

Ono sa čime želim da završim današnje obraćanje to je da kažem da, pored svih davanja i stimulansa koji su dati u ovoj godini, svakom punoletnom građaninu dato je po 100 evra, to je opšte poznata stvar, međutim ni jedan vladar u Srbiji od postanka Srbije do dana današnjeg nije dao svakom punoletnom građaninu 100 evra. Znači, ni jedan jedini. Prvi put se to desilo sad. Znači, narod je jako zadovoljan. Mali broj, naravno, kao i svugde, ali jedini vladar je Aleksandar Vučić koji je omogućio da se svakom punoletnom građaninu da 100 evra u ovom kriznom momentu.

Ja mu se zahvaljujem u ime svih građana koji su primili tih 100 evra, a naravno i u svoje ime i želim napredak ovoj Srbiji pod vođstvom našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Matiću.
Pošto su narodni poslanici postavljali pitanja, u našoj evidenciji redom prijavljeni su narodni poslanici Kebara, Stojmirović, Arsić, poslanica Pupovac, itd, da biste i vi imali informaciju.
Reč ima gospodin Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, poštovani ministre Siniša Mali sa svojim saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas na sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o amandmanima na Predlog budžeta, govorimo i možda o najvažnijoj temi za nas, možda i najvažnijem zadatku svake Narodne skupštine.

Kada govorimo o budžetu Narodne skupštine Republike Srbije, želeo bih, pre svega, da se zahvalim Vladi Republike Srbije na odličnim amandmanima, jer pomoću ovih amandmana mi ćemo izvesti mnogo više projekata u narednoj godini.

Konkretno, novac će biti preraspoređen na mnogo efikasniji način kada je u pitanju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali ovi amandmani nam pružaju mogućnost da ostvarimo mnogo bolje aranžmane sa inostranim investicionim fondovima i bankama, konkretno sa Francuskom kada je u pitanju modernizacija naše železnice, ali i kada je u pitanju projekat „Zelene efikasnosti“, odnosno oporavka našeg javnog sektora u tom smeru.

Ovi projekti biće mnogo povoljniji samo zato što ćemo ovim amandmanima, ali i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu uvesti jedan specifičan finansijski instrument koji se zove hedžing.

Hedžing podrazumeva jedan finansijski instrument koji se koristi u javnim transakcijama, u raznimtransakcijama, ali i investicijama i on će nam omogućiti da se mi zaštitimo od bilo kakvog rizika.

Hedžing bi u bukvalnom prevodu značio postavljanje ograde, odnosno ograđivanje. Na taj način mi ćemo sebe da ogradimo od bilo kakvog rizika u budućnosti, naročito po pitanju eventualnog kreditnog zaduživanja ili emitovanja državnih hartija od vrednosti, odnosno obveznica.

Kada je u pitanju hedžing, on podrazumeva korišćenje određenih finansijskih derivata poput opcija, svopova i fjučersa koji će nama omogućiti da na mnogo racionalniji način u startu možemo fiksirati određenu cenu da bismo izbegli svaku moguću negativnu ekstranaliju kada su u pitanju razne fluktuacije u cenama, deviznim kursevima ili kamatnim stopama. Ovo je jako koristan instrument, a svakako mnoge zapadne zemlje, i SAD, ga i te kako obilato koriste.

S obzirom da sam u prošlom izlaganju govorio o rezultatima, pogotovo na ekonomskom i privrednom planu, koje smo mi postigli od 2012. godine, pa do danas zahvaljujući naporima, ideji i viziji Aleksandra Vučića i njegovog tima, danas ću više govoriti o nekim ključnim stavkama za budžet za narednu godinu.

Predviđamo povećanje plata i penzija, kao i minimalne zarade. Plate će biti povećane u javnom sektoru u iznosu od 3,5% u januaru, 1,5% u aprilu, za lekare u januaru 5%, a penzije će biti povećane po tom švajcarskom modelu u iznosu od 5,9%, naravno po švajcarskoj formuli koja podrazumeva i inflaciju u svom računanju.

Predviđa se i povećanje minimalne zarade sa prosečnih 30.137 dinara na 32.216 dinara, što je mogu reći oko 2.000 dinara više, pogotovo u ovim uslovima korona krize.

Planirani ekonomski rast biće oko 6% za narednu godinu, a što je najvažnije, naš izvoz će porasti za oko 9,6% u odnosu na prethodnu godinu usled povećanja i jačanja naših proizvodnih kapaciteta, ali i zahvaljujući jačoj spoljnoj tražnji i rasta u zoni evra.

Što se tiče budžeta za 2021. godinu, predviđeni ukupni prihodi su 3,5% viši nego oni koji su predviđeni rebalansom budžeta iz 2020. godine. Predviđa se i rast prihoda od poreza na dohodak, poreza na dodatnu vrednost, donacija, akciza, ali i od poreza na registraciju vozila.

Taj raspoloživi fiskalni prostor ćemo iskoristiti na najbolji mogući način i usmerićemo ga na kapitalna ulaganja i javne investicije, jer je to najbolja osnova za dinamičan privredni rast, a opet ćemo održavati stabilne javne finansije. U naredne dve godine imaćemo najveći rast u Evropi. To je prema projekcijama MMF-a.

Takođe, u narednim godinama se očekuje veći priliv stranih direktnih investicija i to sve doprinosi ostvarivanju našeg plana Srbija 2025, kojim predviđamo prosečnu platu u iznosu od 900 evra i penzije u iznosu od 430 do 440 evra.

Mi smatramo da je privredni rast najvažniji segment ekonomskog razvoja jedne države, tako da ćemo povećati onaj neoporezivi deo zarade sa 16.300 na 18.300 dinara i na taj način ćemo rasteretiti privrednike, omogućiti da se otvore nova radna mesta.

Kapitalna ulaganja u narednoj godini su rekordna. U kapitalne investicije će biti uloženo 2,8 milijardi evra, jačaće privreda, naš proizvodni sektor, saobraćaj, sektor turizma, građevinarstva, a to će pratiti jačanje celokupnih domaćih kapaciteta, proizvodnih kapaciteta i domaće tražnje.

Što se naše monetarne politike tiče, naša inflacija jeste i biće niska, oko 2%. Referentna kamatna stopa je najniža u iznosu od 1,25%, što dodatno podstiče kreditne aktivnosti u našoj državi i naš devizni kurs će biti stabilan, oko 117 dinara za evro, što doprinosi očuvanju stabilnosti naših cena, a javni dug u narednim godinama će i dalje biti ispod nivoa mastrihta od 60%.

U ovoj kriznoj godini, bitno je da napomenem to, smo mi uvećali rezerve zlata na 35,4 tone, što je jako veliki rezultat i veliki uspeh za našu zemlju. Na osnovu ovoga ćemo mi u dodatnom periodu, naročito naša NBS, raditi na dinarizaciji čitavog finansijskog sistema u Republici Srbiji.

Što se nekih konkretnih projekata tiče, osvrnuo bih se na jedan jako bitan projekat. Mi smo potpisali sporazum sa Francuskom, ali i sporazum sa Kinom, kako bismo izgradili metro. Konačno, metro posle više od gotovo 100 godina.

Prvi pomen metroa, to je naš višedecenijski san, je još iz 1938. godine, a kada je izvesni gospodin Ratimir D. Nikolić u Beogradskim opštinskim novinama, znači 1938. godine, predvideo izgradnju radijalne mreže sa tri linije sa zajedničkom stanicom ispod Terazija.

Meni je to jako bitno zato što dolazim iz gradske opštine Čukarica, ponosan sam Čukaričanin i radio sam u gradskoj opštini Čukarica kao koordinator Kancelarije za mlade. Mogu da uvidim taj značaj za Čukaricu, a naročito za Makiš i Makiško polje. Zašto? Zato što se predviđa ovim sporazumom da će prva linija metroa ići iz pravca Makiša, preko centra grada, pa sve do Mirijeva. To će doprineti da više domaćih i stranih investitora investira u Makiš, i to će vremenom postati jedan od najluksuznijih delova Beograda, jer će to omogućiti da se razvija i privredna aktivnost na Makišu, otvaraće se i nove škole i vrtići, i to će biti dodatni projekat za Beograd koji će se jako uspešno pokazati.

Upravo se na ovaj način, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, vodi jedan republički budžet, a prisetimo se samo kako je, recimo, to radio Dragan Đilas i kako su to radili pripadnici njegove političke kamarile, odnosno bivšeg žutog tajkunskog režima. Zamislite samo da je jedan funkcioner SNS prihodovao 619 miliona evra ili da njegov brat ima više od 30 nekretnina u strogom centru Beograda na najluksuznijim lokacijama, zamislite, kroz kakvu bi medijsku hajku i harangu prošao onaj, kroz kakvog toplog zeca bi prošao onaj koji bi prihodovao na ovakav način, ali s obzirom da je to gospodin Dragan Đilas, nikom ništa, je li? Zato pozivam kontrolne organe, nadležne organe, da se pozabave ovom tematikom.

Njegov brat Gojko Đilas ima više od 30 nekretnina u strogom centru Beograda, a on nije poznat u biznis krugovima, u privrednim krugovima, niko ga ne zna. Kako onda objašnjavate svo to bogatstvo, da on preko njegovih firmi, preko bratovljevih firmi ima tolike nekretnine, a koje se mogu meriti u hektarima?

Kada govorimo o nekim konkretnim projektima, delima, odnosno nedelima Đilasa, gospodina Dragana, imate primer mosta na Adi. Kako je moguće da inženjerski, po konstrukciji, sličan most u Francuskoj, koji je malo veći, košta tri puta manje? Kako je to moguće? To nešto nije u redu, zar ne? To je bio budžet građana Srbije, odnosno građana Beograda. Sad smo saznali da je jedna konsultantska agencija njega savetovala, prvo smo govorili o iznosu od 2,5 miliona, sad smo saznali da je on osam miliona evra uplatio konsultantskoj agenciji da ga savetuje da izvede ovaj veličanstven projekat, koji je najviše njemu doprineo, odnosno doprineo je njegovom budžetu. Pitam nadležne organe - kako je to moguće?

Gospodin Đilas Dragan, dok je bio gradonačelnik Beograda, gradio kontejnere koji ne mogu da se prazne na Vračaru, Starom Gradu, u samom centru Beograda. Ti kontejneri su tako loše postavljeni da oni, kada padne kiša, maltene pogoduju bilo kakvoj poplavi.

Dok je bio gradonačelnik on je doneo onu groznu odluku, infamoznu odluku o studiji o visokim objektima u Beogradu i četiri godine je bio blokiran razvoj Beograda. Zamislite da vi sprečavate da se u vašem glavnom gradu, metropoli kao što je Beograd, grade oblakoderi, neboderi. Zašto vam je to smetalo? Ili niste bili kadri da shvatite značaj tako velikih, krupnih investicija ili ste jednostavno bili dovoljno maliciozni i zli da sprečite razvoj Beograda. Ja ne znam koje je objašnjenje.

Kada govorimo o medijima, pa oni mediji u vlasništvu Šolaka Dragana i Đilasa Dragana i njihovih kompanjona, oni, kao što znamo, plaćaju porez u Luksemburgu, reemituju program ovde. Na šta to liči? Kakva je to poreska evazija? Taj licemerni Đilas Dragan je prvi uvezao rijaliti program u Srbiju preko svoje produkcijske kuće „Emotion“, a danas kada nije na vlasti on kritikuje sve te rijaliti programe. Gospodine Đilas, vi ste prvi započeli eru rijalitija u Srbiji, i to građani moraju da znaju.

Gospodin Đilas Dragan se predstavlja za nekakvog liberala, demokratu, prosvećenog evropskog političara, ima nekakvu Stranku slobode i pravde, mislim da se tako zove ta nebitna stranka, ali moram da naglasim da ti pripadnici njegove stranke i pripadnici celokupne njegove političke kamarile, razni, na primer Srđan Nogo i tako neki njegovi Aleksići, Jeremići, kako se već nazivaju, nebitni su, kritikuju naše rezultate i, što je najcrnje, pripadnici te režimske kamarile, neki od njih, tuku žene, pale knjige u centru Beograda, to je čist fašizam, podsetiću vas, prete novinarima. Na šta to liči?

Što je najmonstruoznije, oni konstantno napadaju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i prete im. Nadležno tužilaštvo ne reaguje. Sećamo se Srđana Noga kako je u jednoj emisiji uživo pretio predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, pretio je maloj deci Aleksandra Vučića. Sramota! Niko nije reagovao.

Krivični zakonik, član 138, definisao je krivično delo ugrožavanja sigurnosti i u stavu 1. tog zakona se pominje reč „pretnja“. Dakle, vi pretite nekome i niko ne reaguje. Da li je to moguće?

Zašto taj gospodin Đilas Dragan nije stao u odbranu predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, pošto je on nekakav prosvećeni, liberalni političar? Zašto nije rekao – aman, ljudi, stanite sa tim, valjda smo mi jedno evropsko društvo? Na šta je to ličilo?

Zato takvi kao on, srećom, nikada više neće doći na vlast, jer narod u Srbiji, oni pošteni domaćini, je prepoznao tog Dragana Đilasa i njegove političke kompanjone, tu bivšu žutu tajkunsku kamarilu. Oni su njih prepoznali i oni nikada više neće doći na vlast. Jedino što preostaje Đilasu Draganu i njegovim drugarima jeste da tvituju, da pišu razne komentare na društvenim mrežama i da gorko plaču ispred svojih monitora, znajući da više nikada neće doći na vlast, znajući da su oni isključivo bivši političari, naglašavam, bivši žuti tajkunski političari.

Poslanika grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje će podržati predloženi Zakon o budžetu i propratne akte, jer je to put ka još snažnijoj, još modernijoj Srbiji. Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem.

Na član 8. amandman, sa ispravkom, podnela je Vlada.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.