Zahvaljujem, predsedniče.

Kada pričamo o amandmanima, s obzirom da je ovaj amandman Vladin, naravno da ćemo ga podržati, ja lično i poslanička grupa SNS.

Budžet po mom skromnom mišljenju je kućni novčanik sa velikim brojem ukućana, sa velikim potrebama i velikim zahtevima. Nije lako vladati sa velikim potrebama, velikim zahtevima, ali čini mi se da ova Vlada, predsednik, jako dobro to rade. Da bi imali dobar budžet moramo da imamo uspešnu prihodnu stranu. Malo se priča o prihodnoj strani, ali ako imamo dobru prihodnu stranu, imamo u osnovi dobru ekonomiju, što nam je svima cilj da imamo dobru ekonomiju, onda imamo dobre prihode, dobru naplatu, dobru realizaciju i podizanje standarda građana.

Kada smo kod kućnih domaćina itd, mislim da poljoprivreda zaslužuje veliku pažnju i ovim budžetom je to i urađeno. U ovoj godini je za poljoprivredu odvojeno 60 milijardi dinara ili 5,2% više nego budžet iz prošle godine, a u apsolutnom iznosu to je 3,6 milijardi.

Svi mi znamo da poljoprivreda, seljaci naši, kada god je najteže oni najbolje nose krizne momente, od ratnih uslova i svih drugih, a pokazalo se da i u ovoj pandemiji korona virusa to jako dobro rade.

U osnovi gledajući, poljoprivreda jeste u finalu proizvodnja hrane. Kada se sa pažnjom gleda poljoprivreda i prema odnosi i finansijski sa pažnjom i sa mogućnostima koje ovaj budžet omogućava, mislim da će i naša poljoprivreda da uznapreduje u odnosu na sadašnji nivo.

Pominje se ovde često standard. Najčešće spominjemo onaj lični standard. To su plate i penzije. Sjajno. Čak i u perspektivi da ćemo imati 430 evra prosečnu penziju i 900 evra prosečnu platu. Da bi bio ukupni standard dobar mora da se postigne i opšti standard. Kad se ukrste ta dva onda se dobije ukupan dobar standard. Opšti standard je obezbeđivanje naših građana dobrom infrastrukturom. Prvenstveno se tu misli na puteve, na vodu, na struju, na trotoar, na javnu rasvetu, kanalizaciju itd.

Taj opšti standard vidimo i sami da je ovim budžetom i prethodnim budžetima se dosta predviđa ulaganja. Ako mi podignemo taj opšti standard, samim tim smo podigli i lični standard svih naših građana.

Kada je to u pitanju, ja ću reći nešto oko puteva. Recimo, moja opština Koceljeva se nalazi na tridesetak kilometara od autoputeva ili budućih autoputeva. To je od Miloša Velikog tridesetak kilometara, od budućeg autoputa Ruma-Šabac tridesetak kilometara i budućeg puta do Valjeva, odnosno do Iverka, to je tridesetak kilometara. Znači, jako dobra pozicija što se tiče autoputeva.

Da bi ti autoputevi imali pun svoj značaj moraju pristupne saobraćajnice do autoputeva da se renoviraju, da se grade i ta mreža nižih puteva bude u jednom dobrom stanju da bi sva mesta imala jedan dobar pristup autoputevima i brzim putevima.

Zato predlažem, ja sam to i ranije govorio, da se državni put od Koceljeve do Miloša Velikog preko Uba renovira, da bi Koceljeva dobila dobru saobraćajnicu do autoputa, dok se ne izgrade putevi do Šapca, odnosno do Valjeva.

Započeta je rekonstrukcija državnog puta od Koceljeve do Osečine, odnosno do Ljubovije i urađeno je nekih sedam kilometara. Predlažem da se taj put, znači Koceljeva preko Donjeg Crniljeva i Kamenice do Osečine ubrza, da se renovira. Od Osečine, naravno predlažem preko Pecke, Proslopa do Ljubovije, odnosno preko novog mosta na Drini do Bratunca. Mislim da je to jedna zanimljiva saobraćajnica prema kojoj treba da se odnosimo na način da u zapadnoj Srbiji imamo tu žilu kucavicu koja se provlači kroz unutrašnji deo pa izlazi na Drinu.

Mislim da je došlo vreme i dolazi vreme da moramo da se spustimo na nivo da radimo i one manje značajne puteve ili seoske puteve. Mi imamo uglavnom u Srbiji razuđen sistem naselja, odnosno u seoskom području u Srbiji, isključujući Vojvodinu. Tamo da bi nam narod ostao, opstao na tim svojim posedima moraju da imaju i tu osnovnu dobru infrastrukturu. Lokalne samouprave treba da rade tu infrastrukturu, ali mislim da pomoć države bi trebala isto da dođe u datom momentu, jer ako mi uradimo glavne saobraćajnice, a ne uradimo one kapilarne, onda nismo to približili dovoljno građanima, a cilj nam je da približimo svim građanima da imaju dobar put. Naravno, to se odnosi i na vodu, to se odnosi i na dobru struju, telekomunikacije bez kojih danas, praktično, nije moguće funkcionisati.

Zato predlažem da u današnjem i u sledećem razmatranjima oko izgradnje puteva razmišljamo i o putevima nižeg reda.

Vodosnabdevanje, možda je voda najbitnija infrastruktura, i imajući u vidu kakva su kretanja u svetu, voda je već postojala i postoji strateška stvar koju… pijaća voda će biti ta koja će opredeljivati razvoj jedne sredine, jer ko ima dovoljno količine pijaće vode mislim da je njemu mislim da je njemu perspektiva zagarantovana.

Ja ću reći nešto oko regionalnog vodovoda koji je vezan za akumulaciju stuborolni. Akumulacija stuborolni je završena. I ako se ja ne varam radi se oko 153 ili 155 biliona kubika vode. Ta voda još nije dobila svoj pun značaj. Ona je u akumulaciji, ona mora da se preradi i da se omogući stanovništvu da je koristi.

Tu su Vlada i predsednik države pokrenuli jednu akciju. Jedan grad i šest opština praktično će se snabdevati sa tog vodosistema i to je je jednu ozbiljnu akcija. Mislim da se tu dosta odradilo i uradilo, ali tek nam predstoji završetak projektovanja i sve te papirologije koja prati da bi to moglo da se gradi, odnosno da se obezbede sredstva. Tu je grad Valjevo, Lazarevac, Ljig, Ub, Mionica, Lajkovac i Koceljeva. Sve te sredine nemaju dovoljne količine vode ili nemaju dovoljno perspektivne količine vode. Mislim da se tu izdvaja Lazarevac, ali i sve ostale opštine imaju veliku potrebu za vodosnabdevanjem.

Iz tih razloga predlažem da iskoristimo što pre akumulaciju stuba Rovni da bi ovaj jedan grad i ovih šest opština što pre napojili. Naravno, kao prečistač koji treba da se na pećini radi u Valjevu, itd.

Mislim da sve ovo nositi u ovim vremenima nije lako, ali stabilna i rastuća ekonomija u Srbiji je jedino mogla da podnese ovakav teret pandemije korona virusa i da ostane po ekonomskom rastu najbolja u Evropi i u ovoj godini i u predviđanjima za naredne dve godine.

Ono sa čime želim da završim današnje obraćanje to je da kažem da, pored svih davanja i stimulansa koji su dati u ovoj godini, svakom punoletnom građaninu dato je po 100 evra, to je opšte poznata stvar, međutim ni jedan vladar u Srbiji od postanka Srbije do dana današnjeg nije dao svakom punoletnom građaninu 100 evra. Znači, ni jedan jedini. Prvi put se to desilo sad. Znači, narod je jako zadovoljan. Mali broj, naravno, kao i svugde, ali jedini vladar je Aleksandar Vučić koji je omogućio da se svakom punoletnom građaninu da 100 evra u ovom kriznom momentu.

Ja mu se zahvaljujem u ime svih građana koji su primili tih 100 evra, a naravno i u svoje ime i želim napredak ovoj Srbiji pod vođstvom našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Matiću.
Pošto su narodni poslanici postavljali pitanja, u našoj evidenciji redom prijavljeni su narodni poslanici Kebara, Stojmirović, Arsić, poslanica Pupovac, itd, da biste i vi imali informaciju.
Reč ima gospodin Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, poštovano rukovodstvo Narodne skupštine, poštovani ministre Siniša Mali sa svojim saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, danas na sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o amandmanima na Predlog budžeta, govorimo i možda o najvažnijoj temi za nas, možda i najvažnijem zadatku svake Narodne skupštine.

Kada govorimo o budžetu Narodne skupštine Republike Srbije, želeo bih, pre svega, da se zahvalim Vladi Republike Srbije na odličnim amandmanima, jer pomoću ovih amandmana mi ćemo izvesti mnogo više projekata u narednoj godini.

Konkretno, novac će biti preraspoređen na mnogo efikasniji način kada je u pitanju Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali ovi amandmani nam pružaju mogućnost da ostvarimo mnogo bolje aranžmane sa inostranim investicionim fondovima i bankama, konkretno sa Francuskom kada je u pitanju modernizacija naše železnice, ali i kada je u pitanju projekat „Zelene efikasnosti“, odnosno oporavka našeg javnog sektora u tom smeru.

Ovi projekti biće mnogo povoljniji samo zato što ćemo ovim amandmanima, ali i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu uvesti jedan specifičan finansijski instrument koji se zove hedžing.

Hedžing podrazumeva jedan finansijski instrument koji se koristi u javnim transakcijama, u raznimtransakcijama, ali i investicijama i on će nam omogućiti da se mi zaštitimo od bilo kakvog rizika.

Hedžing bi u bukvalnom prevodu značio postavljanje ograde, odnosno ograđivanje. Na taj način mi ćemo sebe da ogradimo od bilo kakvog rizika u budućnosti, naročito po pitanju eventualnog kreditnog zaduživanja ili emitovanja državnih hartija od vrednosti, odnosno obveznica.

Kada je u pitanju hedžing, on podrazumeva korišćenje određenih finansijskih derivata poput opcija, svopova i fjučersa koji će nama omogućiti da na mnogo racionalniji način u startu možemo fiksirati određenu cenu da bismo izbegli svaku moguću negativnu ekstranaliju kada su u pitanju razne fluktuacije u cenama, deviznim kursevima ili kamatnim stopama. Ovo je jako koristan instrument, a svakako mnoge zapadne zemlje, i SAD, ga i te kako obilato koriste.

S obzirom da sam u prošlom izlaganju govorio o rezultatima, pogotovo na ekonomskom i privrednom planu, koje smo mi postigli od 2012. godine, pa do danas zahvaljujući naporima, ideji i viziji Aleksandra Vučića i njegovog tima, danas ću više govoriti o nekim ključnim stavkama za budžet za narednu godinu.

Predviđamo povećanje plata i penzija, kao i minimalne zarade. Plate će biti povećane u javnom sektoru u iznosu od 3,5% u januaru, 1,5% u aprilu, za lekare u januaru 5%, a penzije će biti povećane po tom švajcarskom modelu u iznosu od 5,9%, naravno po švajcarskoj formuli koja podrazumeva i inflaciju u svom računanju.

Predviđa se i povećanje minimalne zarade sa prosečnih 30.137 dinara na 32.216 dinara, što je mogu reći oko 2.000 dinara više, pogotovo u ovim uslovima korona krize.

Planirani ekonomski rast biće oko 6% za narednu godinu, a što je najvažnije, naš izvoz će porasti za oko 9,6% u odnosu na prethodnu godinu usled povećanja i jačanja naših proizvodnih kapaciteta, ali i zahvaljujući jačoj spoljnoj tražnji i rasta u zoni evra.

Što se tiče budžeta za 2021. godinu, predviđeni ukupni prihodi su 3,5% viši nego oni koji su predviđeni rebalansom budžeta iz 2020. godine. Predviđa se i rast prihoda od poreza na dohodak, poreza na dodatnu vrednost, donacija, akciza, ali i od poreza na registraciju vozila.

Taj raspoloživi fiskalni prostor ćemo iskoristiti na najbolji mogući način i usmerićemo ga na kapitalna ulaganja i javne investicije, jer je to najbolja osnova za dinamičan privredni rast, a opet ćemo održavati stabilne javne finansije. U naredne dve godine imaćemo najveći rast u Evropi. To je prema projekcijama MMF-a.

Takođe, u narednim godinama se očekuje veći priliv stranih direktnih investicija i to sve doprinosi ostvarivanju našeg plana Srbija 2025, kojim predviđamo prosečnu platu u iznosu od 900 evra i penzije u iznosu od 430 do 440 evra.

Mi smatramo da je privredni rast najvažniji segment ekonomskog razvoja jedne države, tako da ćemo povećati onaj neoporezivi deo zarade sa 16.300 na 18.300 dinara i na taj način ćemo rasteretiti privrednike, omogućiti da se otvore nova radna mesta.

Kapitalna ulaganja u narednoj godini su rekordna. U kapitalne investicije će biti uloženo 2,8 milijardi evra, jačaće privreda, naš proizvodni sektor, saobraćaj, sektor turizma, građevinarstva, a to će pratiti jačanje celokupnih domaćih kapaciteta, proizvodnih kapaciteta i domaće tražnje.

Što se naše monetarne politike tiče, naša inflacija jeste i biće niska, oko 2%. Referentna kamatna stopa je najniža u iznosu od 1,25%, što dodatno podstiče kreditne aktivnosti u našoj državi i naš devizni kurs će biti stabilan, oko 117 dinara za evro, što doprinosi očuvanju stabilnosti naših cena, a javni dug u narednim godinama će i dalje biti ispod nivoa mastrihta od 60%.

U ovoj kriznoj godini, bitno je da napomenem to, smo mi uvećali rezerve zlata na 35,4 tone, što je jako veliki rezultat i veliki uspeh za našu zemlju. Na osnovu ovoga ćemo mi u dodatnom periodu, naročito naša NBS, raditi na dinarizaciji čitavog finansijskog sistema u Republici Srbiji.

Što se nekih konkretnih projekata tiče, osvrnuo bih se na jedan jako bitan projekat. Mi smo potpisali sporazum sa Francuskom, ali i sporazum sa Kinom, kako bismo izgradili metro. Konačno, metro posle više od gotovo 100 godina.

Prvi pomen metroa, to je naš višedecenijski san, je još iz 1938. godine, a kada je izvesni gospodin Ratimir D. Nikolić u Beogradskim opštinskim novinama, znači 1938. godine, predvideo izgradnju radijalne mreže sa tri linije sa zajedničkom stanicom ispod Terazija.

Meni je to jako bitno zato što dolazim iz gradske opštine Čukarica, ponosan sam Čukaričanin i radio sam u gradskoj opštini Čukarica kao koordinator Kancelarije za mlade. Mogu da uvidim taj značaj za Čukaricu, a naročito za Makiš i Makiško polje. Zašto? Zato što se predviđa ovim sporazumom da će prva linija metroa ići iz pravca Makiša, preko centra grada, pa sve do Mirijeva. To će doprineti da više domaćih i stranih investitora investira u Makiš, i to će vremenom postati jedan od najluksuznijih delova Beograda, jer će to omogućiti da se razvija i privredna aktivnost na Makišu, otvaraće se i nove škole i vrtići, i to će biti dodatni projekat za Beograd koji će se jako uspešno pokazati.

Upravo se na ovaj način, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, vodi jedan republički budžet, a prisetimo se samo kako je, recimo, to radio Dragan Đilas i kako su to radili pripadnici njegove političke kamarile, odnosno bivšeg žutog tajkunskog režima. Zamislite samo da je jedan funkcioner SNS prihodovao 619 miliona evra ili da njegov brat ima više od 30 nekretnina u strogom centru Beograda na najluksuznijim lokacijama, zamislite, kroz kakvu bi medijsku hajku i harangu prošao onaj, kroz kakvog toplog zeca bi prošao onaj koji bi prihodovao na ovakav način, ali s obzirom da je to gospodin Dragan Đilas, nikom ništa, je li? Zato pozivam kontrolne organe, nadležne organe, da se pozabave ovom tematikom.

Njegov brat Gojko Đilas ima više od 30 nekretnina u strogom centru Beograda, a on nije poznat u biznis krugovima, u privrednim krugovima, niko ga ne zna. Kako onda objašnjavate svo to bogatstvo, da on preko njegovih firmi, preko bratovljevih firmi ima tolike nekretnine, a koje se mogu meriti u hektarima?

Kada govorimo o nekim konkretnim projektima, delima, odnosno nedelima Đilasa, gospodina Dragana, imate primer mosta na Adi. Kako je moguće da inženjerski, po konstrukciji, sličan most u Francuskoj, koji je malo veći, košta tri puta manje? Kako je to moguće? To nešto nije u redu, zar ne? To je bio budžet građana Srbije, odnosno građana Beograda. Sad smo saznali da je jedna konsultantska agencija njega savetovala, prvo smo govorili o iznosu od 2,5 miliona, sad smo saznali da je on osam miliona evra uplatio konsultantskoj agenciji da ga savetuje da izvede ovaj veličanstven projekat, koji je najviše njemu doprineo, odnosno doprineo je njegovom budžetu. Pitam nadležne organe - kako je to moguće?

Gospodin Đilas Dragan, dok je bio gradonačelnik Beograda, gradio kontejnere koji ne mogu da se prazne na Vračaru, Starom Gradu, u samom centru Beograda. Ti kontejneri su tako loše postavljeni da oni, kada padne kiša, maltene pogoduju bilo kakvoj poplavi.

Dok je bio gradonačelnik on je doneo onu groznu odluku, infamoznu odluku o studiji o visokim objektima u Beogradu i četiri godine je bio blokiran razvoj Beograda. Zamislite da vi sprečavate da se u vašem glavnom gradu, metropoli kao što je Beograd, grade oblakoderi, neboderi. Zašto vam je to smetalo? Ili niste bili kadri da shvatite značaj tako velikih, krupnih investicija ili ste jednostavno bili dovoljno maliciozni i zli da sprečite razvoj Beograda. Ja ne znam koje je objašnjenje.

Kada govorimo o medijima, pa oni mediji u vlasništvu Šolaka Dragana i Đilasa Dragana i njihovih kompanjona, oni, kao što znamo, plaćaju porez u Luksemburgu, reemituju program ovde. Na šta to liči? Kakva je to poreska evazija? Taj licemerni Đilas Dragan je prvi uvezao rijaliti program u Srbiju preko svoje produkcijske kuće „Emotion“, a danas kada nije na vlasti on kritikuje sve te rijaliti programe. Gospodine Đilas, vi ste prvi započeli eru rijalitija u Srbiji, i to građani moraju da znaju.

Gospodin Đilas Dragan se predstavlja za nekakvog liberala, demokratu, prosvećenog evropskog političara, ima nekakvu Stranku slobode i pravde, mislim da se tako zove ta nebitna stranka, ali moram da naglasim da ti pripadnici njegove stranke i pripadnici celokupne njegove političke kamarile, razni, na primer Srđan Nogo i tako neki njegovi Aleksići, Jeremići, kako se već nazivaju, nebitni su, kritikuju naše rezultate i, što je najcrnje, pripadnici te režimske kamarile, neki od njih, tuku žene, pale knjige u centru Beograda, to je čist fašizam, podsetiću vas, prete novinarima. Na šta to liči?

Što je najmonstruoznije, oni konstantno napadaju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i prete im. Nadležno tužilaštvo ne reaguje. Sećamo se Srđana Noga kako je u jednoj emisiji uživo pretio predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, pretio je maloj deci Aleksandra Vučića. Sramota! Niko nije reagovao.

Krivični zakonik, član 138, definisao je krivično delo ugrožavanja sigurnosti i u stavu 1. tog zakona se pominje reč „pretnja“. Dakle, vi pretite nekome i niko ne reaguje. Da li je to moguće?

Zašto taj gospodin Đilas Dragan nije stao u odbranu predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, pošto je on nekakav prosvećeni, liberalni političar? Zašto nije rekao – aman, ljudi, stanite sa tim, valjda smo mi jedno evropsko društvo? Na šta je to ličilo?

Zato takvi kao on, srećom, nikada više neće doći na vlast, jer narod u Srbiji, oni pošteni domaćini, je prepoznao tog Dragana Đilasa i njegove političke kompanjone, tu bivšu žutu tajkunsku kamarilu. Oni su njih prepoznali i oni nikada više neće doći na vlast. Jedino što preostaje Đilasu Draganu i njegovim drugarima jeste da tvituju, da pišu razne komentare na društvenim mrežama i da gorko plaču ispred svojih monitora, znajući da više nikada neće doći na vlast, znajući da su oni isključivo bivši političari, naglašavam, bivši žuti tajkunski političari.

Poslanika grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje će podržati predloženi Zakon o budžetu i propratne akte, jer je to put ka još snažnijoj, još modernijoj Srbiji. Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem.

Na član 8. amandman, sa ispravkom, podnela je Vlada.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, na današnji dan, čini mi se pre 60 godina, čuveni naš pisac, književnik, Ivo Andrić je dobio nobelovu nagradu. Ja sam imao tu čast i zadovoljstvo da pročitam dosta njegovih dela, ali nekako mi je uvek u glavi bila jedna njegova izreka gde on kaže – u svim državama ima budala, ali izgleda da je kod nas centrala.

Kada čujem da pojedinci ili grupe na društvenim mrežama, preko medija, u javnosti, izgovore takve gadosti koje se odnose na nečiju familiju, na nečiji život, na nečiju decu, to je zbilja dno dna. I što bi rekao Andrić, pa da ne ponovim baš tu reč, reći ću narodnim jezikom – to mogu samo ljudi koji nisu u vinklu. Nadam se da će Srbija imati snage da se sa takvim ljudima razračuna i da ih dovede na mesto gde bi trebali da se nađu.

U ovim teškim vremenima koja zovemo krizna vremena, moramo da imamo tzv. krizni menadžment, jer to ta krizna vremena i zahtevaju. Moramo da imamo stručne, jake i odvažne ljude koji znaju da uoče i reše nadolazeće probleme. Kreiranje i realizacija budžeta je veoma važna obaveza kriznog menadžmenta, jer je njihov zadatak u ovim vremenima kako obezbediti i kako trošiti sredstva, finansijska, normalno, a da sistem odnosno zemlja funkcioniše u skladu sa postavljenim ciljevima.

Kod nas je tu ulogu preuzela Vlada i sad taj naš krizni menadžment je u stvari Vlada Republike Srbije. Po meni, pred Vladom su mnogi izazovi i mnoga teška vremena i teške odluke, ali mislim da posebno Vlada treba da obrati pažnju na četiri oblasti njenog delovanja. Prva, i po meni najvažnija, je vaspitanje i obrazovanje. Druga – zdravstvo. Treća – kultura. Na kraju – zaštita čovekove okoline. Neki to zovu ekologija ili tako nešto slično, ja ću se truditi da govorim srpskim jezikom.

Neću nadugačko da pričam, ali ću samo da kažem da mi je krivo što nisu tu nadležni ministri, da mogu malo sa njima da razmenim po neku reč.

Vaspitanje smo odavno izbacili iz našeg obrazovnog sistema. Pod hitno moramo da vratimo vaspitanje u sve sfere ljudskog života, od porodice pa do staračkih domova. Decu od malih nogu moramo da vaspitavamo da budu čestita, poštena, da vole, cene i poštuju svoju zemlju.

Da bi to postigli moramo, ali ovo je veoma važno, Zavod za udžbenike da nateramo da radi posao za koji je stvoren. Odnosno, ne smemo da dozvolimo da nam udžbenike sa kojima naša deca u školi uče i obrazuju se stvaraju neki drugi, neću da navodim imena tih firmi, da to bude posao gde će korupcija da odlučuje šta će naša deca da uče. Pod hitno Zavod za udžbenike mora taj posao da ponovo vrati u svoje okrilje i da se ponaša onako kako je to bilo ranije.

U ovim vremenima mislim da bi bilo pametno za Ministarstvo prosvete da već jedanput reši problem starih studenata. To mislim da može prosto i jednostavno da se reši, da se omogući toj deci i ljudima da završavaju fakultet dokle god hoće, neka studiraju i 200 godina, da nemamo stalno pritisak od njih. Evo, i ovo leta, ove jeseni je bilo puno tih Bolonjaca koji su se obraćali i meni, a verujem i drugim kolegama, gde traže da im se dozvoli još ovoliko, još onoliko vremena, itd.

Još jedna veoma važna stvar u oblasti obrazovanja je – moramo da omogućimo svim našim građanima da im bude dostupno svo moguće raspoloživo obrazovanje. Ne smemo da se povedemo za Bolonjom i za težnjom globalizma, gde bi mi bili ljudi nižeg reda i gde bi nama bilo samo neko najobičnije obrazovanje dostupno, da budemo samo radna snaga.

Što se tiče zdravstvenog sistema, ova korona nam je pokazala koliko je važan taj sistem i zbilja je država mnogo učinila i mnogo finansijskih sredstava je odvojila i odvaja za poboljšanje i uslova rada i za životni standard tih ljudi. Ja neću mnogo o tome da govorim, prvo nisam stručan za to, a druga stvar, hoću samo da se zahvalim tim ljudima i još jedanput u ime svih građana Srbije da im kažem jedno veliko – hvala.

Što se tiče kulture, kultura je ogledalo svake zemlje, pa i naše. Ona je svedočanstvo o tome ko smo bili nekada, kako smo sada i ko ćemo biti sutra. Zemlje koje se odreknu svoje kulture su zemlje koje nestaju, kojih nema. Mi smo zemlja koja ima veoma značajne velikane u svojoj istoriji. Dovoljno je samo spomenuti Teslu, Pupina, Milankovića, cara Dušana, da ne nabrajam dalje. Mi smo stali na put Osmanskoj imperiji na pohodu ka Evropi. I to moramo sa ponosom da ističemo i nikada ne smemo to da zaboravimo.

Što se tiče očuvanja životne okoline, zbilja ne mogu da kažem drugačije nego da treba da nas bude sramota. Mnogo smo se ogrešili o prirodu koja nam daje vodu, koja nam daje vazduh, koja nam daje hranu, koja nam daje mogućnost da uživamo u svim lepotama koje Srbija ima i koje nam pruža.

Naša obaveza prema naraštajima koji dolaze i dug prema precima koji su nam podarili tu prirodu na upravljanje je da vodimo računa o njoj onako kako je govorio poznati indijanski poglavica Sijetl, koji nije imao ni fakultet, nije ni bio školovan, ali je bio mudar čovek, koji je rekao – I kamen i riba i voda i šume i sve redom oko nas to su naša braća i naše sestre, mi moramo da živimo zajedno i da jedni druge čuvamo.

Nadam se da ćemo u budućim vremenima učiniti mnogo, mnogo toga da zbilja ta naša životna okolina bude mnogo bolja, da bude zdrava i da nam omogući da živimo onako kako je Bog zacrtao.

Ako je Danska mogla silne te kune da uništi zato što su zaražene ovim virusom, a da naknadno posle iskopa tek sahranjene životinje da ne bi zagađivale zemljište i vode, danas-sutra hranu, moramo da se učimo na takvim primerima i tako i mi da se ponašamo.

Ja se uvek trudim da govorim kratko i jasno da nikad nikog ne uvredim, da nikog ne povredim i imam na umu nekoliko tih narednih izreka. Jedna od njih kaže – Ispeci pa reci, druga kaže – Tri puta meri, jedanput seci, a ima ona parafrazirana koju ja uvek pamtim pre nego što se javim da govorim, koja kaže – Što je dozvoljeno volu, nije narodnom poslaniku.

Zato se trudim da nikog ne povredim jer neću da se stidim danas-sutra pred naraštajima koji dolaze, jer sve ovo što mi danas govorimo, ove fine žene, devojke zapisuju i to ostaje u arhivama, neko će doći za 10-20 godina to da pročita i ne bi mi bilo drago da se stidim zbog toga što sam rekao, a još manje bi mi bilo drago da se neko drugi stidi da mora u moje ime da se izvinjava.

Jedno od veoma važnih stvari na koje moramo da obratimo pažnju su kadrovi. Ničega nema bez ljudi. Neko se trudi da stvori robote, da stvori automatske mašine koje će da zamene čoveka itd, neće to moći, jer nikada ništa neće moći da urade bez čoveka i taj čovek mora da da zapovest robotu da uključi tu mašinu tako da moramo da vodimo računa i o kadrovima. Ako vodimo o kadrovima računa, imaće ko da nas nasledi, imaće ko danas-sutra da vodi ovu zemlju.

Ja sam, recimo, ovde u Skupštini primetio u dva navrata jedan veliki problem gde su ljudi smenjivani, čini mi se, bez razloga. Ne mogu sada da garantujem, ali neki Dragoje Pavlović je bio ovde zadužen za finansije, izuzetan finansijski stručnjak, smenjen je ne znam iz kog razloga.

Nešto slično se dešava sa ovom koleginicom Darom Kupusinac. Mislim da ne smemo to tako da radimo, barem da pripremimo ljude, jer vidim da u tom sektoru nema ljudi koji su spremni da rade taj njen posao.

Sa druge strane, vrhovni, odnosno top menadžment naše zemlje u ovom trenutku predstavlja predsednik države. Pred Srbijom i pred njim su teška i zla vremena koja nisu ni prva ni poslednja. Srbija je zemlja hrabrih, mudrih i čestitih ljudi i ona nikome ništa ne duguje. Sve je stvorila pameću, trudom, znojem i krvlju svojih najboljih kćeri i sinova.

Predsedniku bih poručio da se okruži takvim ljudima koji su hrabri, pametni i pošteni, ljudima koji će čuvati i predsednika i Srbiju u vremenima koja dolaze. Čuvajte se laskavaca i ulizica, jer kako kaže Meša Selimović – ulizice to su za mene najgori ljudi na svetu, najštetniji, najpokvareniji, oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni seju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi verni svakoj državi, kao kurve neverni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi, dok njih bude nema sreće na svetu, jer će uništiti sve što je istinska, ljudska vrednost.

Nadam se da će iz ovih kriznih i teških vremena koja dolaze Srbija smoći snage da izađe kao pobednik i u to me uverava i još jedna izreka vezana za našeg velikog predsednika srpske Vlade Nikolu Pašića, čuvenog Baju, koji je rekao – spasa nam nema, propasti nećemo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2020. godinu, s obzirom na okolnosti u kojima je danas država i ostatak sveta, mogu da kažem da je jedan od boljih u Evropi, a možda i šire. Mogu da kažem da je budžet izbalansiran, da ima razvodnu komponentu, da omogući dalji rast naše privrede, da ima komponentu podrške našem zdravstvenom sistemu kojim treba da nastavi da se bori protiv pandemije u 2021. godini, da ima komponentu podrške privrede, koja takođe treba da preživi i da se održi do završetka ekonomske krize koja je izazvana pandemijom kovida i da ima deficit koji garantuje stabilnost javnih finansija Republike Srbije.

Takođe, naš budžet ima i onu socijalnu komponentu, a to je povećanje penzija za naše penzionere, to je povećanje plata pre svega zdravstvenim radnicima, pripadnicima policije, pripadnicima Ministarstva odbrane, ali i zaposlenima u javnoj upravi. Čini mi se da baš oko tog dela postoje najveća sporenja da li je to trebalo učiniti, da li se to čini i u ovakvim vremenima i stalno pokušavaju da nas porede sa nekim zemljama koje nisu imale na vlasti bivši režim predvođen Draganom Đilasom. Naravno da ti građani imaju zbog toga i značajno veći životni standard, pa mogu mnogo laške ovakvu krizu da prebrode nego što mogu građani Republike Srbije.

Najveće kritike Fiskalnog saveta bile su usmerene baš u tom pravcu. Ja ne mogu sa se ne složim sa njima da kada kažu da je najbolje ulagati u javne radove i da će na taj način podsticaćemo rast BDP-a, pa u nekoj poslednjoj komponenti i rast životnog standarda, ali ja moram da postavim pitanje –kako će naši građani, dok ta poslednja komponenta ne počne da se dešava, a to je po pravilu na dugom štapu i traje nekoliko godina, kako će i od čega će oni da žive?

Čini mi se da Fiskalni savet nikako ne želi da prihvati te okolnosti i da jednostavno se ponaša na određen način i kao bivši režim i pokazuje da im uopšte nije stalo do građana Srbije, već do nekih brojeva, a pri tom zaboravljaju da iza svakog tog broja stoje na desetine hiljada života i sudbina građana Srbije. Tome se suprotstavljaju. Po njima ne treba ulagati u Ministarstvo unutrašnjih poslova, da smanjimo bezbednost naših građana, borbu protiv organizovanog kriminala, opšteg kriminala, pljačke, razbojništva, silovanja. To po Fiskalnom savetu ne treba da bude problem u državi, neka se građani snalaze sami kako znaju i umeju.

Ne trebamo ni da ulažemo u Ministarstvo odbrane, čuvamo svoju ne samo nepovredivost granica, nego svoju slobodu, jer čini mi se da su oni koji su prodali dušu đavolu slobodu odavno izgubili i ne znaju ni da je cene, a između ostalog i zato je bio napadan ovaj budžet i naravno ništa ne treba da iznenadi kada to ide iz kuhinje bivšeg viceguvernera Narodne banke, mog prezimenjaka, gospodina Milojka Arsića koji je jako blizak saradnik Dragana Đilas.

Ova diskusija koja je u mnogo čemu slična onoj diskusiji u načelu o budžetu Republike Srbije dala je neke određene reakcije kod Đilasovih portala. Nemam ništa protiv, neka oni pišu, neka napadaju, neka rade šta god žele, ali moram radi građana Srbije da kažem i šta su napisali – da li će naprednjaci za svakoga ko se ne slaže sa njima tražiti ostavku, nije tačno, ako neko ne radi svoj posao kako treba, neka podnese ostavku – i dokle će Skupština Srbije biti mesto odakle će se svakodnevno napadati svi neistomišljenici Aleksandra Vučića i SNS, jel zato plaćamo narodne poslanike?

Gde treba da iznosim svoj politički stav ili ocenu? Da li na ulici kao što su ovi oko Ivandana to radili, pokušavali da zapale Skupštinu? Da li u ringu? Da li treba da ćutim o kriminalu bivšeg režima i Draganu Đilasu i svemu onome što je radio? Tada bi bio dobar Đilasovim portalima i ne daj Bože da se neko drzne da kaže nešto loše, odmah će da ga napadnu pa su svi u strahu i sudije i tužioci. Niko ne sme ništa Draganu Đilasu. Malo se prevario. Mi ćemo u Narodnoj skupštini da pričamo kolika je lopuža i kakva je njegova ideologija i kojim se on bogovima klanja i šta je to u njegovoj osnovi.

Nisam se plašio Dragana Đilasa kada je bio na vlasti. Nisam se plašio Dragana Đilasa i bivšeg režima kada su me napali na Trgu oslobođenja u centru Požarevca na konferenciji za štampu koju sam držao. Snimilo je pet kamera, niko nije smeo da objavi. Jel to diktatura? Zamislite da li je to danas moguće? Nije, a zato što nemaju podršku u narodu oni hoće da predstave neku diktaturu. Hoće i nas poslanike da ućutkaju. Nazivaju nas – skupštinskom deponijom da bi nas ućutkali. Valjda se kamermani, snimatelji, kako li se već zovu, urednici RTS boje, ljudi koji učestvuju u prenosu Dragana Đilasa kada neki poslanik pokazuje dokument koji tereti Dragana Đilasa i dokazuje njegovu krivicu da se to uveliča i vidi na ekranu i onda pričaju o nekoj diktaturu oni, pa još nas pitaju – jel zato plaćamo narodne poslanike? Da, zato plaćamo narodne poslanike, da iznose svoje političke ocene, svoje političke stavove, da brane građane Srbije od tajkuna i lopuža kakav je Đilas. I jeste, tačno je zloupotrebio je položaj – iz Srbije je nestalo nekoliko miliona evra, otišlo u Grčku, verovatno u Đilasov džep za, pazite, konsultantske usluge prilikom izgradnje mosta na Adi. O tome ne sme više da se priča, osim naravno ovde u Narodnoj skupštini.

E, pa pričaćemo i može da tužaka koliko god hoće, ne bojimo ga se i pored toga što nas naziva skupštinskom deponijom i kada vidite kad neki njegov bot nešto napiše vidite kakva ideologija. Tačno je, svako pametan i školovan radi za Dragana Đilasa. Znači, mi smo glupi, nepismeni, nepošteni, nepodobni.

Već duže vreme u našem društvu, kao potpuno legitiman cilj političke borbe, a to vidim da radi samo Dragan Đilas i ekipa oko njega i možda čak i onaj nesretni Boško Obradović, provlači se jedna priča da kulturna elita treba da vlada u Srbiji i da su oni predstavnici kulturne elite, da su svi drugi građani drugog reda, niža rasa, manje vredni, pa to radi i onaj akademik Teodorović. To stalno pokušavaju da prikažu jednog, bilo kog Đilasovog protivnika, kao, recimo, muškarca koji nema zube, koji je neobrijan, koji je prljav, koji je pocepan, pa time se bavi Đorđe Vukadinović. Čitali smo ovde njegove članke, a da su oni školovani i pametni, umiveni, obrazovani i da više vrede. Svaki čovek isto vredi, bez obzira na njegovu stručnu spremu. Njegov život je potpuno isto vredan, njegova sudbina potpuno je isto vredna i to što možda neko nema novca ne znači da je nesposoban i to što neko ima novca ne znači da je sposoban, jer Dragan Đilas nije sposoban, nego je lopuža, ništa drugo.

Vidite kakvu ideologiju kod nas u Srbiju pokušavaju da dovedu, spaljivali su knjige, ne može niko da kaže da nisu. Jesu. Jel su pokušavali oko Ivandana da uđu u Narodnu skupštinu, ne da je zauzmu, nego da je spale? Jesu. Jer pokušavaju da vladaju Srbijom bez podrške građana? Pokušavaju. Jer su svi drugi građani koji nisu sa njim ili ne misle isto kao oni građani drugog reda po njima? Jesu. Pa, čija je to ideologija?

Nacisti su došli na vlast bez izbora, ukinuli parlament, nazvali sve druge građanima drugog reda, sprečavali slobodu govora, slobodu mišljenja, slobodu okupljanja, palili su knjige, političke neistomišljenike zatvarali u koncentracione logore. Pa, jel to Srbija kakvu nudi Dragan Đilas? Ako ne može da pobedi na izborima, to je Srbija kakvu on nama nudi.

Da poručim još jednom ne bojimo ih se. Nismo ih se bojali dok su bili na vlasti, nećemo ni sad, ne samo zato što smo hrabri, nego zato što radimo u interesu građana Republike Srbije i ovaj budžet koji ćemo izglasati za nekih sat ili dva takođe je u interesu građana Republike Srbije, a nikako u interesu hohštaplera, tajkuna i lopuža kakav je Đilas.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Andrijana Pupovac.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, članovi predsedništva, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i na prvom mestu, cenjeni građani, čast mi je i zadovoljstvo da vas na početku svog izlaganja pozdravim u ime stanovnika Borskog upravnog okruga, u svoje lično ime i imajući u vidu da sam rođena u Boru, kako u ime Borana, tako i Borčana.

Znajući da je za građane Republike Srbije od najveće važnosti upravo Zakon o budžetskom sistemu, javljam se po amandmanu Vlade Republike Srbije na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. Moram izneti zadovoljstvo da je upravo pronalaženjem strateškog partnera i rešavanjem problema naše vodeće kompanije RTB Bor u budžetu Republike Srbije ostalo više sredstava koja će se u 2021. godine preliti na ono što je našim građanima najpotrebnije. Na ovaj način zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću spašena je kompanija i ostvarene su značajne uštede u budžetu.

Značaj kompanije se ogleda u tome što od nje direktno i indirektno zavisi egzistencija verovali ili ne, između 50 i 100 hiljada građana Republike Srbije, sa kooperantima kompanije u vidu nabavke repromaterijala, skladištenja, usluge transporta.

Pojedinci ne mogavši ili ne želevši da shvate značaj rada kompanije i ne misleći na radnike istih onih koji su zaposleni u istoj, drznuli su se da na maliciozan način ospore rad i trud našeg predsednika. E pa, gospodo, a zahvaljujući njihovim komentarima, gospodo, moram staviti pod navodnike ne damo vam da uništite ono što su naše generacije godinama čuvale.

Moram vas podsetiti na to da su u doba demokrata, videvši u kakvom ste stanju RTB Bor još tada nalazio, isti ti koji sada zagovaraju pravdu, žele da zatvore kompaniju. Kada su ih radnici RTB Bor pitali čime da se bave i kako da izdržavaju svoje porodice, oni su im govorili da sade kikiriki i da prave nogare za stolove.

Od 2002. godine pratim reči i dela Aleksandra Vučića. Uvek je bio korak ispred svih i upravo ta njegova realnost, dobra strategija i odlična vizija su pokazale da su njegove odluke na kraju dobre za građane Republike Srbije. A vi, koji ste u manjini i koji drugačije mislite, zaista izvinite.

Izvinite što nije dozvolio obesmišljavanje i ismevanje vlastite proizvodnje, podrivanje nacionalnog i ekonomskog interesa, ponižavanje radnika, zatvaranje rudnika, što je pronašao najboljeg strateškog partnera.

Republika Srbija je zadržala kontrolni paket i u budućem periodu staviće veći akcenat na rešavanje ekoloških problema u Boru, koji su deo kako ekoloških projekata, tako i regionalnog projekta „Zelena ekonomija“. Čak, i usled pandemije Kovid 19, a na osnovu analize međunarodne organizacije rada, kada je u svetu bez posla naprasno ostalo 22 miliona ljudi, dok je 1,6 miliona radnika u opasnosti da izgubi posao, u RTB Bor radnici su zaštićeni. Zadržana su radna mesta sa konstantnom tendencijom povećanja broja zaposlenih.

Upravo, zahvaljujući predsedniku, istom tom Aleksandru Vučiću koga spominjete, jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi i dalje radi. Ne samo to, činjenica je da se relativno mali broj zemalja pored Srbije može pohvaliti pozitivnim kretanjem na tržištu tokom krize.

Kada govorim o budžetu, ne mogu a da ne iznesem zbog naših građana podatak da je pored MMF, Svetske banke, Evropske komisije, čak i Fiskalni savet pohvalio i apostrofirao činjenicu da je poređenja radi Republika Srbija za očuvanje radnih mesta izdvojila oko 2,5% BDP, dok su zemlje CIA za ovu namenu u proseku izdvojile samo 1,6% BDP.

Osim mera privrede, u Borskom upravnom okrugu su zastupljeni različiti oblici turizma. Pored Borskog jezera, u budućem periodu potrebno je staviti akcenat i na Lazarev kanjon, zaštićeno prirodno dobro prve kategorije u okviru koga se nalaze brojni speleološki objekti, jedna od najlepših pećina, Zlotska pećina, kao i sistem manjih kanjona. Neophodno je u okolnim selima razviti eriju ruralnog turizma, posebno u selu Gornjane koje po svojoj lepoti mnogi posetioci nazivaju malom Švajcarskom. Zatim, Pivnice, skijalište Crni vrh u koje treba investirati, ako i u ostale antropogene turističke vrednosti, poput kafića u jami koji se nalazi u utrobi zemlje na dubini od 400 metara.

Izdvajanjem određenih sredstava iz budžeta, ali i pružanjem logističke podrške omogućiće se objedinjavanje kako industrijskog turizma tako i ostalih oblika turizma. Razbiće se saobraćajna infrastruktura, jer za potrebe avio saobraćaja u regionu postoji potencijal i u borskom aerodromu koji može biti iskorišćen za turizam, sportske rekreativne potrebe, kao i za održavanje malih vazduhoplova i školskih aktivnosti.

U 2021. godini pored subvencija za preduzeća u nadležnosti vazdušnog saobraćaja planira se i početak investiranja u ostale male aerodrome na teritoriji Republike Srbije. Bitno je pomenuti i to da se u Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu nalazi realizacija projekta digitalizacije turističke ponude Srbije koji će se finansirati u tri godine.

Ono što je bitno za istočnu Srbiju to je da će se već u pravoj fazi realizacije projekta, znači već u 2021. godini naći kulturno turistička ruda tvrđave na Dunavu, kao i antropogeni turistički resurs Borskog okruga arheološko nalazište Lepenski Vir.

Ideja predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji novog autoputa „Vožd Karađorđe“ takođe će omogućiti ubrzani razvoj turizma kako Šumadije tako i istočne Srbije.

U cilju intenziviranja korišćenja postojeće turističke ponude u Republici Srbiji i u 2021. godini planirana su sredstva za realizaciju projekta vaučeri u iznosu od 500 miliona dinara. Moram priznati da sam osoba koja više veruje u dela nego u reči. I sve ovo o čemu sam govorila su dela prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića zasnovana na činjenicama koje su lako proverljive, kao i to da je vreme poslaničke grupe Aleksandar Vučić, za ono što je nama najsvetije, za našu decu i dalje nedovoljno kako bismo izneli sve odluke, predloge, odredbe koje pozitivno utiču na život naših građana. Zato se ponekad i zapitam zašto ljudi imaju potrebu da prazan prostor i neinformisanost o nekome ili o nečemu popunjavaju raznim teorijama zavere, destruktivnim komentarima na društvenim mrežama, raznim insinuacijama, ali sam i srećna što smo na izborima pokazali da je takvih ljudi zaista malo.

Na kraju, poštovani građani, zamolila bih vas da razmislite o izreci poznatog Vilijama Djurenta koja glasi – budućnost se nikada ne događa nju ipak neko stvara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima Nadije Bećiri.