Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 153 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Kao što znate četvrtak je. Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, ili da postavi neko pitanje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, drage kolege, postaviću jedno pitanje novom ministru građevinarstva vezano je za izgradnju i rekonstrukciju dela puta koji se nalazi u delu Malčanske petlje. To je deo magistralnog puta koji vodi od autoputa prema istočnoj Srbiji preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, prema Prahovu. Inače, taj deo Malčanske petlje, o kome sam ja više puta govorio i tražio da bude odrađeno, tu treba da se odradi javna rasveta, da se osvetli. U razgovoru sa direktorom „Puteva Srbije“ početkom 2020. godine, gospodinom Drobnjakom, tada sam dobio i neka uveravanja, da će taj deo puta biti odrađen, završen, odnosno osvetljen, da će se taj deo puta oko te Malčanske petlje napraviti još jedan prelaz do Niške banje, zato što sada kada je otvoren ovaj novi autoput ulaz prema Niškoj banji ne postoji. Zato je tu u tom delu Malčanske petlje preko Proseka ima mogućnosti i odrađena je ćuprija, treba samo da se odradi eksproprijacija zemlje. Inače, projekat postoji, i to bi trebalo da se uradi.

Moje pitanje - da li će to biti urađeno u toku naredne 2021. godine?

Jedna od stvari isto što se tiče svih nas koji putujemo tim delom puta preko tog magistralnog puta prema istočnoj Srbiji jeste i oni koji žele da odu do Niša, ali da ne idu preko autoputa, a mogu da kažu da Niš kao centar jugoistoka Srbije je centar svih aktivnosti, svih nas, u Nišu je Klinički centar koji je sada odrađen, da dolazi veliki broj naših sugrađana iz cele istočne Srbije da se tamo leče, da završe nešto svoje, tu je i niški aerodrom, i da ne bi išli preko autoputa, da plaćaju te putne prelaze, bilo bi dobro, i to je još jedno moje pitanje - da li će imati mogućnost da Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja zajedno sa gradonačelnicom Niša, da se rekonstruiše taj deo puta od Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Inače, dužina tog dela puta je oko šest kilometara. Nadležnost jeste grada, odnosno lokalne samouprave, ali s druge strane ima i velika potreba što se tiče države Srbije da taj deo puta bude odrađen, zato što je tu frekvencija saobraćaja veoma velika, zato što tu ima i potrebe jer veliki broj privrednih subjekata tu funkcioniše, radi, upošljava ljude, i za sve nas koji dolazimo tim delom puta magistralnog puta istočne Srbije prema Nišu, a ne želimo da idemo preko autoputa, ovaj deo puta bi trebalo uraditi što pre, što hitnije.

Gospodin Drobnjak kada sam bio sa njim na sastanku je obećao da će to biti odrađeno u toku 2020. godine, ali zbog situacije sa koronom, problema sa pandemijom, očekujem da će to biti odrađeno u toku 2021. godine.

Još jedna od tih stvari jeste što taj deo autoputa, odnosno autoput iz Bugarske koji ide preko Niša prema Beogradu, i drugim zemljama, u tom delu puta sada je frekvencija ljudi koji dolaze iz ovih zemalja ratom zahvaćenih područja, migranti. Desio se jedan nemio događaj baš u tom delu puta koji treba da bude odrađen, tražim i da se odradi rasveta, da se osvetli i taj deo autoputa, zato je što veliki broj privrednih subjekata zapošljava se veliki broj radnika. Imali smo situaciju u subotu na nedelju, gde je dvadesetak migranata ušlo u posed jedne privatne firme koja radi, ima tehnički pregled, ima mesta gde se parkiraju kamioni, autobusi. Oni su tu ušli, i desio se nemio događaj, zato što je tu bio čuvar koji je reagovao na te ljude. Nije znao ko dolazi, imao je problema i upotrebio je vatreno oružje. Normalno, on je to uradio da bi zaštitio i sebe, jer kada naiđe 15, 20 ljudi ne znaju da stanu i tom prilikom je jednom čoveku rikošetom povređena noga.

To su ljudi koji kroz Srbiju žele da odu do EU, ali zbog situacije, zato što je područje gde je veliki broj firmi, gde ima i privatnih kuća, postoji opasnost i svi ljudi tamo su to već čuli i plaše se za svoju bezbednost.

Još jednom, moramo svi odavde da apelujemo da se iznađe mogućnost da se tim ljudima pomogne na najbolji način. Sa druge strane, i naši sugrađani koji žive u tom području ili bilo kom području ukoliko dođe do situacije kao što se desila ova, da se upotrebi sila, moramo da branimo nekako kako nije primereno kada neko gleda sa strane…

(Predsednik: Hvala Milija. Isteklo je pet minuta.)

…. kod kući i kod nas u mom dvorištu … 10,15 ljudi svako od nas mora tako da odreaguje.

Mislim da bi bilo dobro da se nađe način da obezbedimo sigurnost i tih migranata, da im damo ljudskost, ali sa druge strane moramo paziti naše ljude jer ti ljudi sutra, kao što je ovaj gospodin koji je štitio svoje mesto gde živi i gde radi, imao je problema i možda sutra može da odgovara.

Na tome treba da se radi…

(Predsednik: Milija, rekao sam da je kraj.)

… zajedno, da štitimo svakog, ali naše domaćinstvo i našu imovinu.

Sada više nisi u poslaničkoj grupi SNS, ali važi i za tebe.
Nebojša Bakarec, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, jako je dobro kada nadležni organi rade svoj posao, pa možemo da se vežemo za te informacije. Ja ću se vezati na odgovor na pitanje koje sam dobio od tužilaštva, zato što sam tamo, i vi ste, ja sam to predočio, dobili smo korisne informacije u tom odgovoru, pa ja sada opet tražimo obaveštenje od TOK-a, od Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da li postoji, to je pravni termin, dokaz o životu „pruf of lajf“, za jedno osumnjičeno a nedostupno lice koje se navodno nalazi u Italiji, to je naravno Jadranka Drinić, sadašnja direktorka i suvlasnica i dalje „Dajrekt medije“ u postupku koji se vodi zbog krivičnog dela – zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju protiv fizičkih lica i pravnog lica „Dajrekt medije“?

Da podsetim, TOK vodi tu istragu i zbog sumnje da je RTS oštećena za 688 miliona i samo da, pošto sam vas i o tome obavestio, RTS kao Javni servis nije obavestila građane i pored informacije koju sam im ja dostavio, čemu ste bili svedoci, o odgovoru i o postupku tužilaštva u celoj ovoj istrazi, dostavio sam im pisanu informaciju, RTS nije objavila, ja samo kažem da je RTS Javni servis koji plaćaju građani i postavljam pitanje dodatno samo – da li je u interesu građana da budu obavešteni o postupku koji se vodi zbog pljačke RTS? Ja i vi štitimo RTS.

Da se vratim na ovo pitanje. Samo da vas podsetim, Jadranka Drinić je bila direktora i „Multikoma“, sada je samo direktora Šolakove „Dajrekt medije“. TOK kaže da je saslušano troje osumnjičenih, da je jedan nedostupan, gospođa Drinić, i da je saslušano čak 30 svedoka, što svedoči o sjajnom radu i niz drugih radnji je preduzelo tužilaštvo, ali moram da konstatujem da ni posle 16 meseci gospođa Drinić kao osumnjičena se nije odazvala pozivu naših i italijanskih organa.

Prosto da kažem, nevin čovek rado sarađuje sa nadležnim organima da bi skinuo sumnju sa sebe.

Ovo je nova informacija koja je za nas sve korisna, da znamo. Upravo advokat Jadranke Drinić i „Dajrekt medije“ Zdenko Tomanović je pre 16 meseci dao javnu izjavu da će njegova klijentkinja, citiram: „Jadranka Drinić nema nikakav razlog da se ne odazove pozivu“, a ipak ona se ni posle 16 meseci nije odazvala pozivu nadležnih organa. Stoga upućujem to pitanje i Zdenku Tomanoviću.

Ali, ovde se pojavljuje sledeći problem – Mi ne znamo da li je gospođa Jadranka Drinić živa. Mi hoćemo da ona bude živa, mi brinemo o ljudima i zabrinuti smo, siguran sam svi, za njenu bezbednost kao svedoka i optužene i zbog toga postavljam ovo pitanje tužilaštvu. Prosto, da vodimo računa.

Mafija najčešće likvidira, da vam ja kažem, ovakve svedoke. Glavnu korist od nestanka i nepojavljivanja Jadranke Drinić može da ima samo master majnd ove cele operacije o kojoj govorim, a to je, naravno, Dragan Đilas. Da vas podsetim, on ima dugu istoriju verbalnog i fizičkog, odnosno porodičnog nasilja.

O tome da je ona u zaista ozbiljnoj opasnosti govori sledeće. Bivši šurak Dragana Đilasa je uhapšen i osuđen zbog šverca 2,4 kg kokaina. Saradnik najbliži Dragana Đilasa i njegov partijski funkcioner, a iz Kuršumlije, je uhapšen zbog šverca 66 kg marihuane, a opet najbolji prijatelj i najbliži saradnik Đilasove potpredsednice, gospođe Tepić, je uhapšen zbog niza krivičnih dela, što držanja 1,4 kg opojnih droga, trgovine opasnim materijama, eksplozivnim materijama, oružjem. Taj njen najbliži saradnik je izjavio da je ona od njega tražila i da iseli iz Pančeva novinara Miću Milakova, što je čist fašizam.

Stoga vidite da su osnovane moje sumnje i zabrinutost za sudbinu Jadranke Drinić.

Ovo pitamo i Drana Đilasa – Dragane Đilas, da li je živa tvoja bivša direktorka Jadranka Drinić, da li možeš da učiniš da pomogneš nadležnim organima da ona dođe u kontakt sa njima, da da svoju izjavu i da bude saslušana? Pitamo njega i da li postoji dokaz da je ona uopšte živa? Hoćemo da pomognemo Jadranki Drinić, hoćemo da pomognemo našem pravosuđu. Živela Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Iako Republika Srbija, uprkos svemu, nastoji da poboljša odnose kako sa albanskim pregovaračima na KiM, tako i sa Republikom Albanijom, sa suprotne strane sve je intenzivnija retorika koja nikako ne doprinosi unapređenju odnosa niti rešavanju otvorenih pitanja.

Od strane lidera kosovskih Albanaca neprekidno dolaze oštre provokacije i pretnje kojima se ističu njihove težnje za prisvajanjem ne samo delova naše teritorije, već i naše viševekovne istorije i kulture.

Ono što zabrinjava jesu potpuno isti, a sve češći zahtevi i izjave zvaničnika Republike Albanije. Može se reći da se radi o rafalnom, organizovanom napadu i provokacijama Albanaca kojima se poništavaju svi pokušaji Srbije i njenog državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, da se dijalog nastavi i dođe do mirnog rešenja, na šta je Srbija uvek spremna.

Da podsetim, otvoreno pitanje KiM, uprkos tome što je sa svojih vekovnih ognjišta proterano preko 250 hiljada Srba, da su mnogi stradali u raznim žutim kućama i da se još uvek mnogi vode kao nestala lica, da su ubijana deca, spaljivane kuće i manastiri i rušeni krstovi sa srpskih crkava, danas imamo tvrdnju albanske strane da je to albanska baština.

Poslednji primer falsifikovanja kulturne istorije Srbije jeste pokušaj prisvajanja ostatka pravoslavne crkve u blizini Srbice u mestu Suvo Grlo, koje su upravo oni porušili.

Još ozbiljnije pretnje o kojima i mediji pišu ovih dana jesu izjave albanskog predsednika Iljira Mete koji je proglasio Medveđu, našu opštinu na jugu Srbije, albanskom teritorijom, pri tom optužujući Srbiju za tzv. raseljavanje Albanaca iz te sredine, misleći na pasivizaciju njihovih prebivališta.

Ovakve izjave predstavljaju direktno mešanje u unutrašnju politiku Srbije, a aspiracije ka delovima teritorije Republike Srbije su ovde očigledne.

Šta je istina? U opštini Medveđa, prema popisu i procenama broja stanovnika u kojoj je učestvovala i međunarodna zajednica živi oko 7,1% Albanaca. To su Albanci starosedeoci sa kojima Srbi i ostali stanovnici Medveđe lepo žive.

Drugo, albanska manjina u Medveđi često je na izborima i ima svoje predstavnike u skupštini opštine, ima nastavu na svom jeziku, svoj jezik koristi u službenim komunikacijama. Ali, u Medveđi se pored više prethodnih izbornih ciklusa u veoma kratkom roku prijavljivalo, i to na fiktivne adrese, veliki broj Albanaca koji nikada nisu živeli u Medveđi. Na nekim adresama prijavljivano je po 30 lica, ali oni nisu tu nikada živeli. Adrese su nekada bile propale i neuslovne seoske kuće u kojima decenijama niko nije živeo.

U skladu sa zakonom vršene su višestruke administrativne provere i nikada ni na jednoj od tih adresa nije pronađen ni jedan prijavljeni Albanac, čak ni da primi glasačke listiće. Oni nisu prijavljivani niti u elektrodistribuciji, niti u poreskoj upravi, niti u katastru. Oni su očito došli da promene etičku sliku Medveđe, a ne da je Medveđa njihovom pasivizacijom menja etički odnos stanovništva. Ali, trebalo je uklopiti Medveđu u izmišljenu geografsku oblast koju nazivaju preševska dolina, a tamo doline nigde nema.

Druga očigledna aspiracija prema teritoriji Srbije jesu izjave nekih Albanaca da je Albanija do Niša, nudeći da u Medveđi i Nišu izgrade spomenik Skenderbegu.

Još jedan događaj nas ne ostavlja ravnodušnim, a to je da se na aplikaciji Gugl mape atletski stadion u centru Kraljeva iznenada naziva stadionom Đurađa Kastriota Skenderbega i to na albanskom jeziku. Pitamo se da li je ovo greška ili namera?

Da podsetim koliko su samo puta poslednjih meseci Albanci prisvajali srpsku kulturnu baštinu na KiM i srpske pravoslavne svetinje, pokušavajući da falsifikuju istoriju i da prisvajanjem srpskih svetinja iz perioda Nemanjića dokažu kako su to oni gradili u 12, 13. i 14. veku. Izgleda da Albanci na celom Balkanu drže parole – Ako nemaš svoje, uzmi tuđe.

Zato pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kako se radi o izjavama najviših zvaničnika Republike Albanije, u kojima se jasno vide aspiracije prema našim teritorijama i istoriji, čime se blokira svaki pokušaj i dobra volja Srbije da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, a radi se i o grubom i nedopustivom diplomatskom presedanu, pitam da li Vlada Republike Srbije planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti kako bi se sprečilo vređanje Srbije i atakovanje na naš državni suverenitet i teritorijalni integritet. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Apropo ovoga što ste rekli gospodine Steviću, vezano za Medveđu, pošto sam ja bio ministar unutrašnjih poslova u periodu koji oni spominju, samo želim da podsetim sve da je to period neposredno posle dobijanja vizne liberalizacije. Kada smo od EU dobijali svakodnevno kritike i pretnje da će da nam ukinu viznu liberalizaciju zbog lažnih boravišta i lažnih papira koje Albanci sa KiM pribavljaju, a pribavljaju ih tako što je na jednoj adresi u Medveđi prijavljeno po deset i dvadeset Albanaca sa KiM.
Imajući sve to u vidu, mi smo vršili kontrole po nalogu Evropske unije i brisali praktično ta lažna prebivališta. Da svi to znaju, a ne da sada albanski političari, a to treba podsetiti i Evropsku uniju, ovde je reč o lažnim izjavama o prebivalištima. Zašto? Zato što nisu mogli da putuju po Evropi, jer vizna liberalizacija, nažalost, nije važila i za građane Kosova i Metohije, jer ni tada nisu imale zapadne zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, ali nisu im dali da putuju po njihovim zemljama, jer nisu imali poverenje u pravni sistem i uopšte to da oni ispunjavaju uslove za viznu liberalizaciju.
Zahvaljujem se što ste pokrenuli to pitanje, zato što je to sada aktuelno, to svaki drugi dan, ne znam koliko možete da pratite, ali albanski funkcioneri i iz Prištine i iz Tirane to traže od Evropske unije, Saveta Evrope i svega ostalog, da mi kao namerno vršimo neku izmenu etničke strukture. Znači, ne samo da to nije tačno, nego naprotiv, bilo je pokušaja, i nije to bilo samo u Medveđi, da se razumemo, bilo je takvih slučajeva i u Beogradu, bilo je takvih slučajeva i u Prokuplju, bilo je takvih slučajeva u Merošini itd.
Izvinjavam se zbog ovoga što sam rekao, ali mislim da je to deo onog pojašnjenja koje ste i vi tražili.
Pošto nema više prijavljenih po članu 287, nastavljamo dalje.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragan M. Marković, dr Vesna Ivković i Justina Pupin Košćal.
Nastavljamo jedinstveni pretres o 19. tački dnevnog reda – Predlog odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika.
Pošto smo juče praktično prešli polovinu liste, sledeći je narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ja bih najpre iskoristio priliku da kolegama, ali i svim građanima koji danas slave Badnji dan, a sutra Božić po Gregorijanskom kalendaru, da čestitam ovaj praznik i poželim da im praznik Hristovog rođenja donese mir, sreću i blagostanje u njihove domove.

Mi smo juče od kolega koji su dugo u skupštinskim klupama, od gospodina Rističevića, gospodina Arsića, gospodina Žarka Obradovića, čuli neke stvari koje su vezane za istoriju parlamentarizma u Srbiji. Neke od tih tema sežu bogami i u prethodni vek, a ne samo u prethodne mandate. To je važno, pre svega, zbog mlađih kolega, da čuju otprilike kako je izgledala Skupština i kako je funkcionisala Skupština dok su je vodili oni koji nam danas drže lekciju o tome šta je demokratija, kako demokratija treba da funkcioniše, šta je parlamentarizam i gde ono sve mi grešimo, a oni su bili tako divni i tako sjajni.

Dakle, neću se osvrtati mnogo na taj deo, ali ću ponoviti da smo mi imali situaciju da je ta parlamentarna većina sačinjena od ljudi koji se danas bave kritikom ovog kodeksa, iako ga nisu ni pročitali, oduzela 40 i nešto mandata Demokratske stranke Srbije i ubacila novih poslanika, pa je Skupština imala 290 i nešto poslanika u svom tom sazivu. Onda nisu hteli da sprovedu odluku Ustavnog suda da se ti mandati vrate itd. Da je to ista ona većina koja je celu jednu poslaničku grupu SRS izbacila iz ove sale. Nisu izbačeni samo oni koji nisu bili tog momenta u ovoj sali konkretno, izbacili ih sa zasedanja, nije im se sviđalo kako diskutuju ili šta već. O tome kako su tukli gospodina Đukanovića, to vi takođe vrlo dobro znate, kako su premlaćivali poslanike kada se isključe kamere, o tome je govorio gospodin Arsić juče. Dakle, kao u kaubojskim filmovima, zatvore se vrata, pogase se svetla, pa ko koga stigne. Jedina je razlika što se ovde i kamere isključe, prosto da niko to ne može da vidi.

Dakle, to je bila otprilike slika parlamentarizma u njihovo vreme i to je dokaz zašto, naravno, svako može da govori o bilo čemu, mi smo demokratsko i normalno društvo, ali oni nemaju legitimitet da govore o tome kako parlament treba da funkcioniše i šta je parlamentarizam i šta je demokratija.

Da, kod njih se glasalo karticama iz Bodruma, karticama iz Soluna, samo se to nije završilo na tome, nego je Bojan Pajtić u Skupštini, doduše u onoj drugoj zgradi, mahao nekakvim avionskim kartama i taksi računima navodnim Nede Arnerić, jer je ona uspela za neko kratko vreme da pređe veoma veliku kilomtražu, ali je to Bojan Pajtić sve lepo do detalja objašnjavao. Sada isti taj Bojan Pajtić, što sa tvitera, što sa određenih emisija na Đilasovim medijima, deli lekcije o tome kako parlamentarizam treba da funkcioniše. Opet kažem, njegovo je pravo da o tome govori, ali on za to nema apsolutno nikakav legitimitet.

Ono što ovaj kodeks nije ni na koji način regulisao, a realno nijedan akt ne može biti maštovitiji od života i zakonodavac kakav god akt napisao u životu će se pojaviti neki novi momenat, to je izum takođe ove grupe koji je počeo negde, recimo, 2005. godine, a to je da ne dolaze na sednice a uzimaju plate. Dakle, to su radili u jednom delu prethodnog mandata, ali taj izum njima traje već neko vreme. S tim da zaista ovo jeste pitanje morala više nego pitanje kodeksa. Ali, opet se postavlja pitanje legitimiteta onih koji nas kritikuju, koji su ovde uredno uzimali plate, a na posao dolazili nisu.

Ono sa čim mi u narednom periodu, na ovaj ili onaj način, moramo da se uhvatimo u koštac i ono što jeste problem, to je rijaliti politika. Mi danas živimo u vreme rijaliti politike i prethodni mandat vam je otprilike dokaz kako izgleda rijaliti politika. Ja nisam bio u Skupštini Srbije u prethodnom mandatu, prethodnih osam godina sam bio u Skupštini Vojvodine, ali su se neki ljudi i u Skupštini Vojvodine ponašali na isti način na koji su se ponašale njihove stranke u Skupštini Srbije.

Po nekim informacijama od ljudi koji su bili u prilici da gledaju i da slušaju događaje u prethodnom sazivu, jedan od poslanika, Boško Obradović je kroz ovu Skupštinu prolazio uvek u pratnji jednog kamermana, koji je redovno pratio sve što on radi da bi se to objavljivalo na društvenim mrežama, da bi se to objavljivalo na tviteru, na jutjub kanalima itd. Kada počnete da se bavite rijaliti politikom, vama su potrebni rijaliti događaji. Vi danas u ovom sazivu možete da vidite, ljudi koji su malo iskusniji u ovom poslu vrlo lako mogu da vide ko je onaj ko se obraća plenumu, ko se obraća građanima, a ko otprilike šalje poruku medijima – evo me, tu sam, vidite me, prenosite ono što sam govorio. To nije teško pronaći i to vrlo lako u svakom govoru svakog poslanika vrlo lako možete da otkrijete.

Međutim, ono što je problem, to je što je ta rijaliti politika dovela do nasilja, dovela do toga da na sednici odbora skupštinskog taj isti poslanik pred kamerama gađa mišem kompjuterskim drugog poslanika, konkretno kolegu Martinovića, koji se, i ja mu se na tome divim, izdigao iznad te situacije, jer ne znam ko bi tako reagovao, nije se spustio na nivo Boška Obradovića, mada je teško spustiti se na taj nivo.

Sa druge strane, ta rijaliti politika nam je unela kamenčugu u Skupštinu, kamen za kupus, što kaže Marijan Rističević. Ta rijaliti politika je unela gitaru u Skupštinu. Ta rijaliti politika je dovela do toga da mašu nekakvim zastavicama dok traje zasedanje, da sviraju i tamburaju dok se intonira himna. Ta rijaliti politika je dovela do toga da se izaziva incident, da se pokušava namerno proći ovuda, iako su vrata, kao što vidite, na svim stranama. Dakle, u želji da se napravi nekakav incident, da se dogodi nekakva situacija zbog koje ćete sutra biti u medijima.

To je, gospodine Martinoviću, nešto sa čime ćemo se suočavati. Vi i ja smo tu negde generacijski. Na drugačiji način se učila politika nekada, čitale su se knjige, pratile su se emisije, pratili su se govori nekih ljudi koje ste želeli da slušate, pa ste i od političkih protivnika i od onih koje podržavate krali neke cake i načine izlaganja.

Danas, nažalost, nama dolaze i neke nove generacije koje se politici uče na internetu, koji se politici uče na „Jutjubu“, nove generacije koje, neću da kažem da ništa ne čitaju, ali mnogo manje čitaju, ali u svakom slučaju, to su generacije koje prave lajvove po prodavnicama, prave događaje ni iz čega i važnije je napraviti događaj nego baviti se politikom i pričati o politici.

Zato su oni ljudi o kojima sam govorio na početku potpuno iskliznuli iz politike, u rijalitiju, u „Tviter“, u nešto što politika nije, oni su od politike odustali, političku sadržinu više nemaju i sada im je glavno pitanje kako i na koji način zaustaviti poslanike u ovom sazivu da govore o onome o čemu misle da treba da govore.

U tom kontekstu gledamo ove kritike koje su juče pročitane i na koje se juče osvrnuo i predsednik Skupštine, jer to nije, gospodine Dačiću, rečeno samo juče, tu informaciju ste imali pre 10 dana u jednom od njihovih tabloida, dnevnom tabloidu „Danas“, gde oni postavljaju pitanje i vajkaju se i jadikuju zašto poslanici ne mogu krivično da odgovaraju za ono što govore u ovoj sali.

Za one koji ne znaju, dakle, imunitet narodnog poslanika je uspostavljen zbog toga što bi vlast da tog imuniteta nema, uvek mogla da radi upravo ono što su oni radili samo na drugi način, represijom, hapšenjem poslanika koji vam se ne sviđaju, pa ti onda dokazuj u postupku, sedi u pritvoru dok te ne pustimo, a kako ćemo mi da radimo i šta ćemo mi da radimo za to vreme to je naša stvar.

Oni što su to radili oduzimanjem mandata, izbacivanjem iz sale itd, ali, očigledno da model ponašanja nisu promenili, da oni i dalje razmišljaju o tome kako da uvedu verbalni delikt ovde i kako da postane kažnjivo ako se spomene onaj za koga sud kaže da ne treba da se spominje, neki ga u nekim prijavama nazivaju NN licem, a zove se glavom i bradom Dragan Đilas.

Ja bih to razumeo, i iskreno rečeno, verovatno bih i kolegama rekao da zaista nema potrebe da se bavimo čovekom koji bi ti učestvovao na izborima i da je učestvovao na izbore, a pitanje da li bi ušao u ovu salu da isti taj čovek na svojim medijima 24 sata ne govori o ljudima koji, takođe, nisu tu.

Dvadeset i četiri sata prošle nedelje nekoliko dana su bavili Markom Atlagićem, ja nisam video Marka Atlagića u tim emisijama da odgovori na ono zašto ga optužuju. Dvadeset i četiri sata su se bavili poslanikom Kebarom, ali ga nisam video da su ga pozvali tamo da nešto odgovori, a dvadeset i četiri sata, sedam dana u nedelji se bave Aleksandrom Vučićem i njegovom porodicom i nikada ga nisu pozvali bilo šta da kaže i da odgovori.

Pa, znate, kada napravite određeni presedan, a oni su presedan napravili u prethodnom mandatu i podsetiću vas, gospodine Martinoviću, vi me ispravite ako grešim, taj mandat je započeo kao oni mafijaški obračuni kad najavljuju preko medija šta će jedan drugom da urade, a ovi su preko medija najavljivali kako će oni naprednjaci pokazati sad kad uđu u Skupštinu šta će da bude, jel tako bilo, a onda su u toj Skupštini prošli bosi po trnju.

Na svakom zasedanju su se bavili isključivo samo jedino Aleksandrom Vučićem koji nije bio u sali. Pa, kako to kad se vi bavite Vučićem koji nije u sali, to je u radu, a kada neko spomene Đilasa koji nije u sali, e to nije u redu. Da li vidite vi tu neku nelogičnost? Da li vidite vi da tu nešto nije u redu? Ili ćemo Đilasa da napravimo svetu kravu ili u ovom slučaju bi to bila muška krava, koja ne sme da se spomene, čije ime ne sme da se izgovori.

Onda, ne sme da se postavlja pitanje, izvini prijatelju odakle ti imovina koji si sam prijavio 20 i nešto miliona evra? Kako to da si se baš raspištoljio u biznisu i tako je krenulo u životu kad se postao vlast?

Znači, ne sme da se postavi pitanje. Zašto? Zato. Ne zna niko zašto, ali rekao je Đilas ne sme. To je kao u onom filmu Varljivo leto - rekao drug Tito da ne sme da se gleda televizor i ne sme da se gleda televizor. Kad drug Tito kaže da su studenti u pravo, onda može da se gleda televizor, e tako i ovo. Kada drug Đilas kaže da nešto može, onda može, kad drug Đilas kaže da ne može, ne smemo da ga spomenemo.

Malo im je to što na 24 sata prave emisije o tome kako je Skupština ovakva i onakva, nego će sad oni da nama urede šta mi i kako treba da govorimo u ovoj Skupštini. Naše govore i našu politiku će ocenjivati narod, baš kao i njihovu, i u tom smislu mogu da budu potpuno relaksirani, narod će reći šta misle i o njima, i o nama. Oni su ti koji su uveli u politiku stvari koje su se u ovoj Skupštini nikada nisu se dešavale, oni su ti koji su uveli u politiku napade na decu, oni su ti koji su uveli u politiku pretnje nasiljem.

Zamislite da je neki poslanik SNS rekao jurićemo vas po ulicama, kao što je rekao Jovo Bakić. Mislim, dobro, ja ne znam šta bi Jovo Bakić radio i da nekoga stigne, ali, u svakom slučaju, to jeste pretnja, ili plutaćete Savom i Dunavom. Zamislite da sada neko kaže obraćajući se opoziciji i obraćajući se njima, plutaćete Savom i Dunavom. To su njihove reči upućene nama.

Svakoga dana svako od nas dobija more pretnje i evo, meni juče neki idiot šalje, kaže – ti nećeš pobeći. Prijatelju, evo sada da ti se obratim, ja neću bežati nigde, a ti probaj da dođeš do mene, pokušaj da uradiš to što si naumio, samo te molim da pokušaš da uspeš iz prve, jer ako ne uspeš iz prve, ja ti u koži ne bi bio i nadam se da smo se razumeli.

Dakle, to su otprilike stvari koje su oni uveli u politički život Srbije, ali su tu da nam kažu kako parlament treba da izgleda, a vi ste pokazali prošlog puta kako doživljavate i parlament i parlamentarizam i borbu za svoje ideje ako ih uopšte imate i za bilo šta drugo. Jedino što su uradili konstantno i jedina što im je bila tema jeste kako zaštititi biznise svojih tajkuna u politici ili van nje i to je bilo jedino čime su se zanimali.

Prema tome, ovaj kodeks će u velikoj meri neke stvari rešiti, ono ne može da reši nešto što je duh vremena u kome živimo, a to je ta rijaliti politika. Neke stvari će možda biti svedene na nižu meru, neke stvari će biti podnošljivije, ali rijaliti politiku unošenje kamena i slične gluposti, realno teško da će da idu, iz prostog razloga što je to posledica vremena u kome živimo, a onda, malo nam je bilo naših tih, pa još Boško Obradović dovede Pernara u Skupštinu, malo nam je naših budala, nego da uvozimo budale iz Hrvatske, da dodatno začine politički život.

To je zaista nešto što je u čitavom regionu postala slika, dakle, i u parlamentu u Hrvatskoj, parlamentu Crne gore, parlamentu Republike Srpske, dakle, svugde se pojavljuju ti rijaliti političari koji se po ceo dan snimaju. Uvek je okrenut telefon i po ceo dan prenose ono što rade. To je nešto sa čim ćemo imati problem u narednom periodu, ali to nije predmet interesovanja kodeksa, niti to kodeks može da popravi. To je ono što mi je žao, ali to će vas čekati neke buduće generacije, u nekoj većoj meri, mi smo već polako u poziciji neki politički dinosaurusa koji će lagano na zasluženi odmor i u rashod, ali kako ćete vi mlađi sa time da se izborite ne znam.

Ono što ipak morate da znate i ono što je poruka svima koji prate ovu sednicu, nikada SNS nećete zabraniti da govori, nikada poslanicima SNS nećete zabraniti da se bore za politiku u koju veruju, nikada poslanicima SNS nećete zabraniti da brane i pokazuju poštovanje prema Aleksandru Vučiću kao predsedniku države i predsedniku stranke, nikada nećete dovesti dotle da pred gorima od nas saginjemo glavu i gledamo u pod i nikada nećemo prihvatiti da nam vi koji ste odavde izbacivali ljude, da vi koji ste otimali mandate, da vi koji ste branili tajkune, koji ste koristili skupštinu da donosite tajkunima zakone, da mogu legalno da pljačkaju ovu zemlju, držite lekcije. Te lekcije nas ne zanimaju, držite ih sebi.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik je Zoran Tomić.
Izvolite.

Hvala predsedniče.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, imali smo prilike tokom jučerašnjeg dana da čujemo izlaganja kolega narodnih poslanika koji su odlično obrazložili sam Predlog odluke, posebno moja koleginica Nevena Đurić, koja je zaista precizno i taksativno navela kako izgleda sam taj tekst kodeksa i imali smo prilike da čujemo kakva je bila situacija u Skupštini u prethodnim sazivima.

Slobodno mogu da kažem, kada je u pitanju ovaj tekst kodeksa, da ćemo zahvaljujući njemu uspeti da napravimo dobru razliku između političara i politikanata.

Za one koji ne znaju, politikanti su nadripolitičari, političari u pokušaju ili, prostije rečeno, ljudi koji se bave politikom zarad lične koristi. E, sada, dodajte na ovo što rekao 619 miliona evra prihoda koje neko ostvari obavljajući javnu funkciju, dodajte onda na to još sumnjive donacije koje se dobiju na svoje udruženje građana od strane ljudi širom sveta od kojih su neki osuđeni kriminalci i mnoge druge stvari, onda znate o čemu zapravo govorim.

Imali smo prilike, takođe, prethodnih dana da čujemo te iste ljude, odnosno preko njihovih glasnogovornika i produženih ruku kako kritikuju kodeks čiji tekst još nisu ni videli, pa su odmah kritikovali kako, eto, kaznene odredbe tog kodeksa podrazumevaju visoke novčane kazne za poslanike, a onda, kada je izašao tekst, vidimo da u stvari nema takvih odredbi i onda su promenili ploču i onda su počeli da kritikuju – pa, zašto nema takvih kazni?

Vidite, to je politika. Po njihovoj politici, novac sve može da završi, odnosno njihova filozofija je da para vrti gde burgija neće.

Kod Đilasove opozicije, koja je svakim danom sve slabija, jer, kao što možemo da vidimo, sve više se i međusobno svađaju, ove konstatacije i te kritike koje oni iznose su zapravo neki vid autoprojekcije, odnosno govore kakav bi oni kodeks u ovu Skupštinu uveli i kako bi zapravo oni organizovali rad same Skupštine, a naravno kodeks bi se zvao po svom lideru - Đilasov kodeks.

Vidite, politika u kojoj kažete da sve što nije po vašoj volji, da nije dobro i govorite da je to nepravda ja zovem „kalimero“ politikom.

Za razliku od njih, čija se politička filozofija bazira na tome da Đilasovoj sviti bude lepo, mi ovde ne usvajamo kodeks zbog nas, jer, kao što smo mogli da vidimo, od trenutka kada je konstituisana ova Skupština da se apsolutno poslanici pridržavaju onoga što piše ovde u kodeksu, par izuzetaka je bilo, ali kojih više neće biti, već ovaj kodeks je važan zbog daljeg unapređenja rada Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega za buduće sazive koji će biti.

Sve ono što su moje kolege, pre svega starije kolege sa većim političkim iskustvom, opisale da se dešavalo u ovoj skupštinskoj sali, neće se više dešavati primenom ovog kodeksa.

Ja sam imao prilike sve te stvari koje su oni obrazlagali da gledam preko malih ekrana i da, nažalost, steknem jako loš utisak o politici koja se odigrava ovde, pre svega zahvaljujući političarima poput Boška Obradovića, Mike Aleksića, Marinike Tepić, Saše Radulovića, Srđana Noga i ostalih iz Đilasove i Jeremićeve svite, koja se maksimalno trudila da ovu Skupštinu iskoriste da brukaju prvo sami sebe, a naravno i Republiku Srbiju i građane Republike Srbije.

Ovim kodeksom, o kome diskutujemo, a koga ćemo, siguran sam, u danu za glasanje svi podržati, sprečićemo da više dođe do zloupotrebe položaja narodnog poslanika, odnosno da narodni poslanici svoj posao obavljaju savesno i onako kako to piše i u zakonu i u drugim propisima, da zapravo funkcija poslanika se ne završava izlaskom iz ove zgrade, već ona prati poslanika gde god se on nalazi u bilo koje vreme, dokle god mu traje mandat, koji su mu građani Republike Srbije poverili na izborima.

Više se neće dešavati scenario da se unosi kamen za kupus, pištaljke, prsluci, da se vrata otvaraju nogama, motkama, da se simboli ove države skrnave kao jedan instrument iskazivanja mržnje, iskazivanja njihove gluposti.

Neće moći više ni da naplaćuju putne troškove, a da ne sede u ovoj sali, da ne obavljaju posao predstavnika građana, da primaju platu za to i da zloupotrebljavaju mikrofone u Skupštini kako bi vršili svoju promociju, a ne da rade posao za koji su ih građani birali i postavili, zapravo da budu predstavnici građana Republike Srbije.

Ovim kodeksom, takođe, šaljemo poruku budućim generacijama, mladim ljudima, da politika nije politikanstvo, kao što su to Đilasovci pokušavali da poistovete u periodu dok su ovde sedeli, i da za mlade, ambiciozne ljude, ljude koji su puni energije, ideje i želje da se bore za Republiku Srbiju i svoje građane i lokalne zajednice, i te kako ima mesta u ovim skupštinskim klupama da taj posao rade savesno.

Ovom odlukom dokazaćemo, takođe i našim postupcima i radom, da jedina filozofija koju građani Republike Srbije podržavaju jeste da svima bude dobro, a to je filozofija koju zastupa i politika Aleksandra Vučića i politiku koju on vodi.

Na kraju bih samo dodao da, kada su u pitanju kaznene odredbe koje oni kritikuju i pitaju zašto nema i tih finansijskih kazni, da zaista nema potrebe za nekim strožijim kaznama, jer, na kraju krajeva, građani su ti koji svakako vide sve što se dešava u Skupštini, sve što se dešava na terenu. Oni su ti koji na kraju na izborima daju ocenu da li su poslanici i te političke partije svoj posao radile savesno i kako treba ili ne i svakako daju ocenu „kalimero“ politikantima da nisu zadovoljeni njihovi kriterijumu i da neće sedeti u ovim klupama.

I pored toga, na prethodnim izborima dobili su i titulu kukavice, jer nisu ni smeli da izađu na izbore, a pored toga siguran sam da i u narednom periodu još dugo, dugo će čekati da dođu ovde da sede, jer cenzus je za njih po bilo kojim istraživanjima da se radi, pa i o onim o kojima kažu da su imali u vidu govore, da su jako daleko od cenzusa, da je to za sada za njih samo misaona imenica, a posebno lažima i performansama koje sprovode kako u realnosti, tako i u virtuelnom segmentu još dugo će se načekati da dođu ovde, bez obzira da li oni išli u Brisel, da li oni išli u Vašington ili u bilo koju drugu državu i njen grad da tužakaju svoju zemlju i da traže podršku stranaca i drugih ljudi da bi došli na vlast.

Još jednom šaljem poruku, građani su ti koji biraju svoje poslanike u Narodnoj skupštini. Hvala.