Hvala, kolega Tomiću.
Reč ima kolega Đorđe Dabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas razmatramo pitanje koje već godinama najavljujemo ovde u Narodnoj skupštini. Čini mi se da deset godina već postoji inicijativa da se Kodeks o ponašanju narodnih poslanika ovde usvoji i danas konačno to pitanje imamo na dnevnom redu i siguran sam da ćemo velikom većinom poslanika izglasati ovaj kodeks.

Zašto je to potrebno? Pa, znate da se već više decenija vodi jedna negativna kampanja protiv Narodne skupštine. Imamo prilike da vidimo da je u medijima uvek najinteresantnije to koliko košta kafa u parlamentu, iako, uzgred budi rečeno, ona nije ni skuplja, ni jeftinija nego u drugim državnim ustanovama, odnosno u menzama tih državnih ustanova.

Takođe, postoje razne situacije koje smo imali u proteklom periodu i neki narodni poslanici ovde u ovom visokom domu su doprinosili toj negativnoj kampanji koja je vođena protiv ovog parlamenta. Viđali smo ovde i kamenje u Narodnoj skupštini. Neki poslanici su unosili raznorazne druge rekvizite, zastave stranih država. Neki su udarali u vrata parlamenta državnom zastavom. Imali smo zaista jednu lošu sliku koja je odavde išla u svet i zato upravo ovim kodeksom želimo da sprečimo da u narednom periodu imamo ikad više takve situacije, zato što moramo da svi budemo svesni uloge koju parlament ima kao najviše zakonodavno telo u jednoj državi i smatram da ćemo ovim kodeksom zaista uticati na to da se svest poslanika podigne na način da se takve scene više nikada ovde ne dešavaju.

Opet kažemo, nije cilj ovog kodeksa bilo kakvo kažnjavanje, ni novčano ni neko drugo, već da se podigne svest o tome da narodni poslanik mora da bude svestan da je on kao nosilac suvereniteta naroda, kao jedina veza naroda sa vlašću… Dakle, narod preko Narodne skupštine ostvaruje uticaj i na taj način kontroliše i izvršnu i sudsku vlast i mi zaista želimo da podignemo ugled parlamenta, zato što je to potrebno, pre svega, zbog podizanja svesti o značaju parlamenta ne samo nas narodnih poslanika, nego i građana Srbije, koji moraju da budu svesni koliko je važno zapravo da ova institucija funkcioniše na način kako treba.

Mi ne treba da budemo ovde tretirani kao neka produžena ruka izvršne vlasti ili glasačka mašinerija koja samo služi za glasanje i izglasavanje zakona, nego zaista kao jedna vrsta kontrolnog tela, kontrolnog mehanizma nad ostalim granama vlasti.

Kada to govorim, imali smo juče priliku da ovde ugostimo predstavnike Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, da govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu i to se pokušava sputati ili staviti sa strane i reći da Narodna skupština nema pravo da utiče na kadrovska rešenja u pravosuđu, zato što kažu – to je, znate, pritisak na pravosuđe.

Podsetio bih te dužebrižnike da na prvoj godini pravnog fakulteta se student suočava sa jednom knjigom koja se zove Uvod u pravo. Tu se uči da je još u 18. veku Šarl Monteskje napravio podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku i da je na taj način definisana uloga i zakonodavne vlasti i, dakle, da parlament i te kako mora imati kontrolnu ulogu nad sudskom vlašću, zato što mora se obezbediti da zakone koji ovde budu usvojeni neko zaista i primenjuje u praksi, odnosno tužioci i sudije, dakle, da se drže zakona.

Na taj način nam govore sa raznih međunarodnih adresa kako ovde mi treba da prepustimo sudsku vlast da ona bude potpuno nezavisna od naroda, kako sudska vlast treba da sudi i presuđuje u ime naroda, a da ne podleže kontroli Narodne skupštine, jer, kažu, to je izraz demokratije. Izraz je demokratije kada to traže od nas, a u svojim državama se kod njih, dakle, sudije, naravno, imaju kontrolu od strane parlamenta. To je potpuno normalno u celom civilizovanom svetu. U celoj Evropi je normalno, dakle, da jedna Vlast kontroliše drugu, na taj način se onemogućava da bilo koja vlast bude iznad ostale dve grane vlasti.

Prema tome, mi danas ovde, kada usvajamo ovaj kodeks, želimo da, još jednom kažem, utičemo na povećanje svesti svih građana Srbije i svih nas narodnih poslanika u ulozi koju ovaj parlament ima i siguran sam da ćemo velikom većinom usvojiti ovaj kodeks, zato što ne želimo više da ovaj parlament bude poprište bilo kakvih situacija koje će da dovedu do toga da se ruši ugled same ove institucije. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Dabiću.
Reč ima narodni poslanik prof. Marko Atlagić.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani dr Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, dobro je što će Narodna skupština Republike Srbije konačno usvojiti kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Pravila ponašanja narodnih poslanika određena su Ustavom Republike Srbije, Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, zakletvom koju smo dali u ovom visokom domu i, evo, sada konačno i kodeksom ponašanja narodnih poslanika.

Poštovani narodni poslanici, funkcija narodnog poslanika izuzetno je zahtevna, izuzetno je teška i izuzetno je odgovorna ako se pravilno shvati i ako se pravilno obavlja. Ovaj kodeks trebalo je biti donesen za vreme bivšeg režima, a nije. Opet je to zapalo SNS da ga donese.

Vrednosti koje propisuje ovaj kodeks ujedno su i vrednosti u najvećem broju koje popisuje pedagogija. One su vaspitne vrednosti. Za narodnog poslanika je istina iznad svega, istina i samo istina.

Dame i gospodo narodni poslanici, zato ću ja jednim primerom danas u ovom visokom domu, jednu istinu izneti i nema te sile na svetu koja će me zaustaviti da istinu kažem, jer to traže građani Republike Srbije.

Poslanik se služi kritikom, a ne kritizerstvom. Mi vrlo često naše političke protivnike vidimo kao kritizere. Nisu oni napustili ovaj visoki dom zbog nekakvih razloga, nego zbog razloga što nisu mogli izdržati u ovom visokom domu ne samo kritike, nego čak i fizički da izdrže.

Jedan narodni poslanik bivšeg režima, a danas potpredsednik jedne stranke, dolazio je u 12.45 časova, imam zabeleške svakog dana u prošlim sazivima, 15 minuta govorio i napuštao visoki dom. Nije on, takva je većina njih bila. Zato kažem da je funkcija narodnog poslanika izuzetno teška i odgovorna ako se pravilno shvati i ako se zaista korektno obavlja.

Vređanje narodnih poslanika nije dopušteno. Tako je jedan narodni poslanik za dve godine, kako znaju narodni poslanici iz prošlog saziva, ja pedantno, pošto ne napuštam ovaj dom često, beležim datum, sat, minut, sekundu, tako da kažem, kad je ko koga uvredio.

Jedan narodni poslanik, a bio je i predsednik jedne opozicione stranke, za dve godine 53 puta uvredio narodne poslanike SNS i predsednicu Narodne skupštine, gospođu Maju Gojković, nazivajući narodne poslanike najpogrdnijim rečima: majmuni, stoka, banditi itd.

Isto tako, bilo je slučajeva pokušaja fizičkog napada opozicionih narodnih poslanika na poslanike SNS. O tome su juče govorili kolege narodni poslanici. Nemam nameru da o tome pričam.

Narodni poslanici, danas su uvažene kolege o tome počeli da govore, moraju i kontrolisati rad Vlade i to je jedan od glavnih zadataka Narodne skupštine i pojedinih ministarstava, kako se ne bi dešavale određene nečasne radnje u pojedinim ministarstvima.

Kad smo već tu, ja ću dati jedan primer. Na primer, ministar Vuk Jeremić je za pet godina kao ministar inostranih dela putovao hiljadu dana u 97 zemalja. Uvaženi građani Republike Srbije, rezultati njegovog rada bili su daleko ispod nule. Ja ću to danas ovde i dokazati.

Za njegovog mandata 91 zemlja priznala je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jel tako, uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije? Dabome da jeste. Jeremić je za vreme svog mandata potrošio 36 miliona evra iz budžeta Republike Srbije. Iznajmljivao je privatne avione i odsedao u najluksuznijim svetskim hotelima, gde se jedna noć plaćala po hiljadu evra ili dolara. Uzeo je na ime dnevnica 55.000 evra, što je iznosila druga plata.

Nabavke avionskih karata poverio je firmi, obratite pažnju, uvaženi građani Republike Srbije, „Aeroklub Beograd“, i to bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovedene javne nabavke. Zamislite.

Jeremić je tokom 2011. godine izvršio plaćanje prema „Aeroklubu Beograd“ u iznosu od 42 miliona dinara. To je tačno 360.000 evra, na osnovu faktura, bez potpisanog ugovora, bez sprovedene javne nabavke. Ovo ne kažem samo ja, ovo kažu državne institucije, DRI. Tako je Jeremić prekršio Zakon o budžetu Republike Srbije i Zakon o javnim nabavkama, kupujući avionske karte od „Aerokluba Beograd“. Obratite pažnju na ovaj „Aeroklub Beograd“. Tokom pet godina, dok je bio u Ministarstvu inostranih poslova, uplatio 180 miliona dinara tom klubu. Međutim, 90% svojih prihoda „Aeroklub Beograd“ je realizovao u poslovima sa Vukom Jeremićem. To je suština.

„Aeroklub Beograd“ je poslovao sve što je vezano sa Vukom Jeremićem. Ovo je važno, vlasnik „Aerokluba Beograd“ je blizak rođak Jeremićeve supruge. „Aeroklub Beograd“ je sklopio ugovor sa Teniskim savezom Srbije, obratite pažnju na ovo, u iznosu od 40 miliona dinara, opet 360.000 evra.

Na čelu Teniskog saveza Srbije, verovali ili ne, bio je Vuk Jeremić. Tako je krao pare. Tako je iz džepova građana Republike Srbije otišlo gospodinu Jeremiću. Jedan let avionom koštao je 70.000 evra. Privatni let Belgija-Švajcarska-Letonija koštao je 55.000 evra. Vuk Jeremić dok je bio šef diplomatije i kasnije UN bio je član međunarodne grupe prevaranata i lopova.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici Jeremić je posredovao u upoznavanju Emilija Lozoje, meksičkog energetskog tajkuna, bliskog saradnika i prijatelja, brata sa Harvarda, Vuka Jeremića sa bivšim ministrom policije kriminalcem svetskog ranga Hong Konga, Patrikom Hoom, o kojem su u prethodnom sazivu o tome govorili uvaženi narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović, Marijan Rističević i drugi uvaženi narodni poslanici.

U korupcionaškoj aferi teškoj 3,5 miliona evra, Emilijo Lozoja je imao brojne poslovne veze dok se nalazio na čelu državne kompanije „Pemeks“, Jeremić je od četiri firme povezane sa „Pemeksom“ dobio 180.000 dolara za navodno konsultantske poslove.

Jeremić je posredovao sa upoznavanjem Lozoje sa još jednim kriminalcem svetskog ranga, bivšim ministrom policije Hong Konga, Patrikom Hoom, koji je u SAD, kako znate uvaženi narodni poslanici, osuđen zbog milionskih mahinacija i pranja novca.

Patrik Ho, bivši ministar policije Hong Konga bio je više puta kod Jeremića u Beogradu, kao gost. Patrik Ho je jedan od glavnih finansijera Vuka Jeremića i njegovog Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj.

Na Jeremićev račun leglo je 4,5 dolara od fantomskih energetskih firmi koju posluju sa Hong Kongom, gde su operisali njegovi bliski prijatelji, a saradnici njegovi uhapšeni, kako rekoh, u SAD.

U vremenu od 2013. do 2017. godine Jeremić je dobio čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora. Dobio je iz Mongolije 200.000 dolara. Jeremić je svoj mandat ne samo šefa diplomatije, nego i kasnije UN iskoristio za lično bogaćenje, a Srbiju zavio u crno, dokazano. I neka ih demantuje javno na televizijama koje kontroliše on i Dragan Đilas.

Prvo, Jeremić je od dolaska na čelo srpske diplomatije 2008. godine se zalagao da se pregovori o Kosovu i Metohiji prebace iz UN na EU i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i time zabio nož u leđa vlastitoj državi. Da li je tako uvaženi narodni poslanici i gospodo građani Republike Srbije?

Drugo, kada je 2008. godine ilegalno proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, Jeremić, Tadić, Đilas i bratija nisu preduzeli nikakve efektne mere protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, iako je Narodna skupština Republike Srbije to neustavno proglašenje nezavisnosti Kosova proglasila neustavnim.

Treće, povodom priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od strane islamske delegacije, Jeremić je samo uputio izraz razočarenja sekretaru te organizacije.

Četvrto, Jeremić je, obratite pažnju, pred OEBS jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nazvao presedanom, te je apelovao na OEBS pozivajući se na Rezoluciju 1244, umesto, podvlačim, umesto na završni dokument iz Helsinkija iz 1975. godine koji je implicitno utvrdio da pokrajine Republike Srbije nemaju pravo na sticanje nezavisnosti. To je namerno napravio. Reći ću vam na kraju zbog čega.

Peto, Jeremić je tada, dakle 2008. godine,, propustio namerno da zatraži hitno zasedanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. Uvaženi građani Republike Srbije, on se tako namerno odrekao sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije

Šesto, Jeremić je namerno izbacio iz Predloga rezolucije Međunarodnom sudu pravde da, citiram: „Jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešenje teritorijalnih pitanja“, završen citat. Umesto toga, ubacio je stav namerno, citiram: „Jeli odluka privremenih institucija u Prištini da jednostrano proglašenje nezavisnosti, da li je u skladu sa međunarodnim pravom“, završen citat i time zabio nož u leđa vlastitoj zemlji.

Sedmo, da je ovo pitanje Međunarodnom sudu pravde Jeremić namerno pogrešio, potvrdio je ovih dana i ugledni američki časopis a međunarodne odnose „Internešnl interes“, koji piše, citiram: „Da je Jeremić načinio najveću grešku 2008. godine koja je dovela do toga de se jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije ne proglasi za separatistički čin“. Jeremić je zatražio umesto toga od Međunarodnog suda pravde, sve je citat dalje: „Da donese presudu o legalnosti te jednostrane odluke. Umesto da je zatražio od Međunarodnog suda pravde da li je legalno to što se Kosovo otcepilo od Srbije, onda bi Međunarodni sud pravde zaista doneo pozitivnu odluku za Srbiju“. Poštovani građani Republike Srbije i navodi dalje u citatu da velike sile tada ne bi priznale nezavisnost Kosova. Završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, zato šiptarsko rukovodstvo 27. oktobra svake godine slavi kao najveći datum tzv. „državnosti Kosova“, a Jeremića slave svakog 27. oktobra kao tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. „nezavisnosti Kosova“.

Jeremić i dalje nanosi štetu Republici Srbiji. Tako je u autorskom tekstu za francuski list „Mond“ 17. juna 2018. godine, tačno na dan kada predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je išao u posetu Francuskoj, optužio državu Srbiju i njenog predsednika za širenje stabilokratije na Balkanu. Tako je gospodin predsednik Francuske, Makron, mogao pročitati u „Mondu“ najpogrdnije optužbe na račun Srbije i njenog predsednika.

Ne samo to, Jeremić je u autorskom tekstu u „Vašington postu“ 2017. godine na najbrutalniji način uvredio Srbiju i njenog predsednika, Aleksandra Vučića, pred njegov susret sa potpredsednikom SAD, gospodinom Majklom Pensom. Građani Republike Srbije su tada bili šokirani tim nepatriotskim činom.

Jeremić je u razgovoru sa američkim izaslanikom, Tedom Doom, decembra 2008. godine izjavio, citiram: „Ulazak Kosova u UN je najbolje čemu se Srbija treba nadati“, završen citat.

Vuk Jeremić je juna 2005. godine u razgovoru sa saradnikom Mila Đukanovića, savetnikom njegovim, Roćenom, rekao, opsovao majku, sramota me je i citirati, Srbiji, a ovaj je rekao da on Crnoj Gori.

Poštovani građani Republike Srbije, dok Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije angažuje sve svoje umne i fizičke napore i traži kompromisno, trajno i održivo rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle Vuk Jeremić sve čini da Kosovo i Metohija ode iz sastava Republike Srbije.

Ja sam želeo danas da vide uvaženi narodni poslanici šta je kodeks narodnog poslanika i šta trebamo kontrolisati. Narodni poslanici su dužni da na ovakve grozote upozoravaju, jer smo dali zakletvu da ćemo čuvati i štititi KiM u sastavu Republike Srbije. Poslanici trebaju da se bore za svoje ideje i stavove u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne na ulici.

Poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, bojkot parlamenta i izbora nije demokratija, a pogotovo nije parlamentarna demokratija. Međutim, Đilas i njegovi saradnici nisu nikada došli izborima na vlast. Oni su došli na vlast ulicom, to građani Republike Srbije znaju, jer Koštunica nije dobio izbore, a Milošević nije izgubio, jer drugog kruga izbora nije bilo. Nasilno su došli na vlast. Isti ti ljudi nasilno i danas žele da dođu na vlast i zato su napustili ovaj visoki dom. Ja ću vam sad citirati Đilasa, a za Evropu Đilaša, kako on to radi. Isti ljudi iz opozicije to žele i danas.

Tako je Đilas, a za Evropu Đilaš, posle povratka iz SAD novembra 2018. godine sakupio ove iz Saveza za Srbiju i rekao, citiram, obratite pažnju, poštovani građani - ako izbacimo dijalog iz parlamenta onda kao društvo imamo problem, pazite, dalje citat - to je mesto gde se priča, ako to zaustavimo, ako zaustavite sve medije, pazite, on ih kontroliše - onda će eksplodirati negde, kome treba taj parlament?, završen citat. Dajte se pameti- završen citat. Dakle, on je taj ko razbija ovaj parlament i napadi na parlament i predsednika Republike biće žestoki svakog dana, pogotovo na narodne poslanike koji ukazuju na ovakve nečasne rabote.

Dakle, kako smo videli, zagovaraju dolazak na vlast ulicom - Đilas, za Evropu zvani Đilaš. On na taj način želi sakriti svojih 619 miliona evra. Međutim, to ne kažem samo ja, to kaže i njegov saradnik Sergej Trifunović, koji kaže, citiraću, poštovani građani, pa ćete da vidite sa čim se gospodin Đilas, a za Evropu Đilaš, služi, citiram - Đilasu je glavno oruđe novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonost. Đilas nagovara vladiku Gligorija da se kandiduje za predsednika 2020. godine. Savez za Srbiju nije nikad postojao. Šta je sad Janko Veselinović? Ništa. Šta su ovi drugi? Ništa. Šta je Željko Veselinović iz Sindikata? Ništa. Drži ih Đilas koji ima svoju flert stranku, koji dođe, iskešira pare, oni uzmu, dvojica, trojica, pa, pa, pa.. ode kod vladike Gligorija. Sporazum sa narodom je teška izmišljotina. Jeremić je netalentovan političar, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu - završen citat.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, kupio je narodne poslanike iz opozicije iz ovog visokog doma i napustili su visoki dom. Pare, pare. To njih interesuje.

Dozvolite da kažem da bi novinari trebali zaista istinito informisati iz ovog visokog doma. O tome je uvaženi narodni poslanik dr Žarko Obradović juče govorio, da često, obično informišu ako nije direktan prenos ono što narodni poslanici nisu rekli.

Završiću upravo sa tim. U nedelju na RTS-u prof. dr Visković je izneo neistine povodom moje diskusije na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog vremena uvaženog profesora molim kada bude drugi put iznosio nečije izjave neka pogleda izvor, a u mom slučaju stenografske beleške sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Ako nije gledao direktan prenos, a nije, onda bi bio red kako ne bi delovao kao običan falsifikator, a možda to radi i namerno namerno šireći lažne vesti, poput one koju je širio u okviru Igmanske inicijative da vlast Srbije tretira delove BiH kao svoj protektorat, ali, možda je i naseo jednom bivšem koministru policije bivšeg režima koji je to falsifikovao ili uredniku „NIN-a“, gospodinu Ćulibrku. To je onaj koji je javno rekao na dve televizije pod kontrolom Dragana Đilasa, da će dati ostavku na uredništvo ako u decembru 2019. godine bude prosek plate u Srbiji 500 evra. Kako znate, uvaženi građani, bilo je i preko 500 evra. Ne pada mu na pamet da podnese ostavku, ali zna iznositi laži iz ovog visokog doma. Nije možda ni čudo zato što „NIN“, nekada najbolji list na Balkanu i najčitaniji na ovom delu Evropu spao je na nekoliko stotina primeraka. Zato on svakodnevno nastupa na televizijama pod kontrolom Dragana Đilasa, pljuje predsednika Republike, ovu Skupštinu, a i Vladu Republike Srbije.

Uvaženi narodni poslanici, ja se vama izvinjavam danas zbog malo podužeg izlaganja. Želeo sam da vidimo šta znači kodeks narodnog poslanika, kako treba da se borimo za istinu, a oni koji misle da će ulicom doći na vlast taj film više neće gledati, jer građani Republike Srbije su se 2000. godine previli. Više neće uspeti da se prevare. Hvala.

Hvala profesore Atlagiću, kao i uvek, na jednom jakom izlaganju.
Idemo dalje.
Bratislav Jugović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sa velikom pažnjom sa pročitao ovaj tekst kodeksa ponašanja narodnih poslanika koji je zapravo predlog predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodina Aleksandra Martinovića.

Sa velikim zadovoljstvom ću da glasam za ovaj predloženi tekst. Osvrnuću se na nekoliko stavova, pošto su kolege poslanici puno toga rekli. U članu 8. se kaže, odnosno u članu 8. stoji – narodni poslanik je dužan da se pristojno i da dužnom pažnjom i poštovanjem odnosi prema građanima Srbije.

Onako kako se odnosite prema imovini građana Republike Srbije, tako se odnosite i prema građanima Republike Srbije. Narodni poslanik iz prethodnog saziva, političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa, političar iz Čačka, Boško Obradović rušio je imovinu RTS, a onaj ko je rušio imovinu RTS rušio je imovinu građana Republike Srbije i to je njegov odnos prema građanima Republike Srbije. Takvima nema mesta u ovom parlamentu zato što, u Skupštini Republike Srbije, izglasavanjem ovog kodeksa, ovaj kodeks će biti u političkom smislu sveto pismo za svakog poslanika, za svakog pristojnog političara, za svakoga ko hoće da traje na političkoj sceni Srbije. Onaj ko ne bude poštovao ovaj kodeks on će vrlo brzo nestati sa političke scene Srbije ne zato što mi tako hoćemo koji ćemo izglasati ovaj kodeks, nego zato što građani Republike Srbije tako hoće.

Narodni poslanik iz Čačka iz prethodnog saziva koji je u vlasništvu Dragana Đilasa, Boško Obradović je motornom testerom zastrašivao novinare RTS, a novinari RTS su takođe građani Republike Srbije i zbog toga su mu njegovi Čačani dali crveni karton. On više ni u Čačku ne može da dobaci cenzus od 3%.

Reći ću vam jednu činjenicu, 2016. godine, narodni poslanik iz prethodnog saziva Boško Obradović, političar u vlasništvu Dragana Đilasa, tajkuna Dragana Đilasa, je bio političar koji nije pristajao te 2016. godine da bude u vlasništvu tajkuna, imao je jedan pristojan odnos prema političkim protivnicima, imao jedne kreativne nastupe kojima je promovisao svoju politiku, ponašao se kao jedan talentovani književnik, imao 22% osvojenih glasova na biralištima u Čačku. Te 2016. godine ušao u ovu Skupštinu, nije se ponašao u skladu sa ovim kodeksom, naprotiv, divljanje i nasilje su bile reči koje ga opisuju i već 2017, u istom tom Čačku, građani su ga kaznili da je dobio svega nekoliko procenata na predsedničkim izborima.

Podsetiću svoje Čačane, moram da iznesem jednu činjenicu, da su Čačani velike lokal patriote i uvek su za to da glasaju za čoveka iz svoje sredine, i u selu u kome je rođen Boško Obradović, selu Vranići, gde je imao više od 50% osvojenih birača 2016. godine, kada je pristojnost bila mera njegove politike, već 2017. godine kada su divljanje i nasilje bili mera njegove politike on je dobio svega nekoliko glasova, a njegovi rođaci, njegova svojta koji žive u tom selu, glasala je za pristojnog političara i velikog državnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Osvrnuo bih se ovde na jednu stavku na koju se kolege nisu uglavnom nisu o tome diskutovale, a mislim da je to važno, u članu 19. stoji – narodni poslanik odgovaraće na zahteve predstavnika sredstava javnog informisanja za davanje informacija u vezi sa obavljanjem poslaničke funkcije. Ukratko, mi smo u obavezi da svim novinarima odgovaramo na njihova pitanja, pa kada su i ona zlonamerna.

Kao što ste videli, mi kao sledbenici predsednika Aleksandra Vučića, Aleksandar Vučić najviše odgovara na pitanje novinara N1 i Nove S, odnosno na pitanje novinara onih medija koji su pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa.

Međutim, vrlo je važno, to građani ne znaju, mi ovde znamo, pogotovo oni koji su iz medija, da smo mi u obavezi da odgovaramo onim novinarima koji su zaposleni kod pravnog lica, a koje je registrovano u centralnom registru medija APR-u.

Dakle, mediji koji nisu registrovani u Centralnom registru medija, u APR-u, mi nismo u obavezi da im odgovaramo na pitanja zato što su to fantomski portali i zato što su novinari koji rade za fantomske portale zapravo lažni novinari i mi nismo u obavezi njima da odgovaramo. Ali, u obavezi smo na primer da odgovaramo novinarima opozicionog medija lista „Blic“ zato što je dnevni list „Blic“ registrovan u Centralnom registru medija.

Na kraju, u članu 26. stoji – za nepoštovanje kodeksa mogu se izreći sledeće mere: opomena i javna opomena. Javna opomena se objavljuje na internet stranici Narodne skupštine u trajanju od 30 dana.

Bilo je kritika u pojedinim medijima proteklih dana kako je neophodno da postoji i novčana kazna. Međutim, ne slažem se sa tim zato što je jedna javna opomena žuti karton od građana Republike Srbije i svaki narodni poslanik koji želi da traje na političkoj sceni će se truditi da ne dođe u situaciju da dobije javnu opomenu. Dve javne opomene, to znači crveni karton od građana Republike Srbije i nestajete sa političke scene.

Tako da, svi ovi koji na narednim izborima žele da uđu u parlament, imaju šansu samo ako su pristojni, a svako ko je u vlasništvu nepristojno bogatog Dragana Đilasa i on je nepristojan i građani Srbije mu neće dati šansu da ovde predstavljaju građane u parlamentu Republike Srbije.

Kada smo već kod pristojnosti, ne postoji ništa pristojnije nego kada vladajuća većina izglasa da cenzus spustimo sa 5% na 3%. Živela Srbija.

Poštovani narodni poslanici, pošto je nekoliko vas pitalo, čisto da vas obavestim da poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu ima još 62 minuta i da još neki ovlašćeni predstavnici drugih poslaničkih grupa imaju vremena, tako da se današnje glasanje očekuje negde pre pauze, možda i ranije između jedan i dva.
Da nastavimo sa radom, sledeći je narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Unapred vam čestitam praznik.

Neću da pričam o našim političkim protivnicima, nije viteški, ne želim, nisu tu prisutni, a volim u četiri oka da se pogledamo više nego išta i mislim da je to nešto što je i odlika onih ljudi koji se bave politikom. Svakako o nekim stvarima koje su neke vlasti ranije radile možemo uvek da pričamo, ali ne volim ad personom zato što svakog protivnika volim da gledam u oči i da mu kažem šta mislim.

Elem, donosimo kodeks, Bogu hvala, s tim što moramo da naučimo nešto, često se kritikuje Narodna skupština, nažalost po poverenju je na vrlo niskim granama. Nije to od sadašnjeg mandata, moram da kažem da je pre 2012. godine procentualno poverenje u Narodnu skupštinu bilo svega 7%. Sada je negde na 14, 15% što je takođe malo, ali opet je neko poboljšanje.

Međutim, strašno je za jedno demokratsko društvo kada narod nema poverenje u najviše zakonodavno telo. Ima tu i krivice nas poslanika, a ima i krivice zato što je vođena jedna monstruozna predizborna, odnosno predizborna monstruozna kampanja, pa između ostalog i pred izbore, ali generalno je uvek vođena jedna monstruozna kampanja protiv parlamenta, jer na taj način vi najbolje ubijate demokratiju tako što ružite parlament i onda smo mi poslanici godinama bili jedna bezrepa stoka koja samo ovde jede i pije, koristi narodne resurse, pljačka društvo, pljačka narod i onda kada označite narodnog poslanika da je zlikovac, da je bandit, da je razbojnik koji jede na narodnoj grbači, koji se skoro besplatno hrani u restoranu itd, ona kada to sto puta ponovite tu laž po gebelsovskom principu, onda to postaje nažalost istina kod naroda.

Onda doživite jednu jezivu stvar, ima ljudi koji bi nažalost možda najviše voleli da vide nas poslanike kako visimo ovde ispred parlamenta i dodatno da nas gađaju kamenicama dok visimo. Nažalost je to tako u našem društvu. Mi ćemo to morati iz korena da menjamo.

Sad, ako ružimo toliko parlament i ako kažemo sve najgore o tom parlamentu, onda govorimo sve najgore i o svom narodu, jer kakav narod koji prenosi svoj suverenitet na poslanike, kakvi poslanici takav narod, kakvi sveštenici takav narod, kakva elita takav i narod, a mi nismo tako loš narod, mi smo jedan divan narod. Mi smo narod dobrih i čestitih ljudi. Moramo da shvatimo Skupštinu kao narodno predstavništvo.

Znate, vi ovde kada biste spomenuli primanja narodnih poslanika, to čak ne smete više nigde ni da govorite, mi imamo ubedljivo i ne žalimo se, kako je narodu tako je i nama, ali ubedljivo najniža primanja u Evropi sigurno, a za svet tu smo negde.

Entitet Republika Srpska, koji nažalost, meni lično, nažalost nije država, ali entitet duplo veće plate poslanici njihovi imaju od naših poslanika ovde. Ali, bitno je reći kako smo mi bezrepa stoka koja ovde jede, pije džabe i prima platu i ništa ne radi. Moramo to da promenimo.

Mi svojim ponašanjem, dostojanstvenim ponašanjem ovde u Skupštini moramo da vratimo poverenje građana.

Moram da kažem, ja lično ne volim javne nastupe, možda to niko neće prihvatiti za ozbiljno, ali ne podnosim da idem po televizijama, ne podnosim da dajem izjave, jednostavno ne volim to. Ali, kad dođu novinari, pa vas 300 puta pitaju, pa vi ne odgovorite, onda kažu – vi ste nevaspitani. I upotrebe uvek jednu argumentaciju u kojoj su, nažalost, u pravu – vi ste poslanik, dužni ste da odgovarate. Tu nemate šta da kažete, morate da im odgovorite.

Možda mi imamo pravo nekada da se ljutimo na neke medije, u pravu je moj kolega Jugović, pitanje je da li mi kao narodni poslanici bi trebalo da prihvatamo da idemo na tzv. prekogranične kanale iz mnogo razloga – da li oni plaćaju ovde porez, da li krše zakone. Sve ste to u pravu, ali, ti ljudi o nečemu ovde izveštavaju i neretko nam vređaju porodice. Da ne govorim o tome što, recimo, porodicu predsednika Republike razvlače na sve moguće načine, to je najmonstruoznija kampanja koja se vodi.

Sad se postavlja pitanje – imamo li pravo da odbijamo da tamo idemo? Ne znam šta da vam kažem. Ja smatram da svako od nas ima pravo nekog izbora. Ali, opet, dostojanstvo narodnog poslanika ste dužni svuda da afirmišite. Ja lično otići ću gde god me pozovu, iako nevoljno, iako sa, čak priznajem iskreno, dozom gađenja. Ali ću otići, jer smatram da mi je to dužnost, ja sam narodni poslanik.

Čast je biti narodni poslanik. Nekada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevini Jugoslaviji, pa i ranije, Kraljevini Srbije, bila velika čast biti poslanik. Važniji si bio nego ministar. Ja sam vrlo ponosan, moj čukundeda je bio poslanik i u Zemaljskom saboru Bosne i Hercegovine, dobio je 20 godina Arada zatvora i učestvovao u atentatu na Gavrila Principa, ali kasnije je bio poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovde sam mu našao stenograme. Znate li koja je to čast? Znate li vi šta je značio nekad narodni poslanik?

Danas, nažalost, zbog ovakve kampanje koja se vodila prema narodnim poslanicima mi smo nešto najgore što postoji. A pogledajte samo druge parlamente! Kažu da se ovde svašta dešavalo, pa su neke iznosili, pa se neko valjao, pa su bile strašne reči. Ljudi, parlament i služi da kažemo jedni drugima čak i najteže reči. Zato što je to nešto što je normalno, zato što je to demokratija. Bolje mi da se čak ovde u parlamentu potučemo, nego da se narod tuče na ulici.

Mi smo ti koji moramo da kanališemo nezadovoljstvo suprotstavljenih strana ovde u parlamentu. I da se nešto ne lažemo – mi smo vlast, ljudi. Mi smo najviše odgovorni za stanje u državi, zato što smo vlast. I koliko god se opozicija ponaša neracionalno, potpuno van pameti, ali mi moramo da pokažemo da smo iznad toga i mi moramo svuda da izađemo. Čak i kad nas vređaju, moramo da budemo iznad tih uvreda i da izađemo u susret i da se pogledamo u oči. Zato što smo vlast i moramo da budemo iznad toga.

Zato vas molim da usvojimo ovaj kodeks. Da jednom za svagda naučimo čitavu javnost da je čast biti narodni poslanik, da narodni poslanik vlasti uvek ima veću odgovornost nego bilo ko drugi i da debatu političku vratimo u parlament. Mislim da je to izuzetno lekovito za ovo društvo. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prvom danu Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije razmatrali smo predloge zakona tri ministarstva – Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova.

Pred nama su bili i deset predloga odluka, a ja ću pričati na temu Predloga odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska pitanja 17. decembra ove godine.

Kodeksom ponašanja narodnih poslanika uspostavljamo etičke standarde ponašanja koje ćemo mi, narodni poslanici, da poštujemo i primenjujemo u obavljanju poslaničke funkcije za koju smo izabrani od strane građana Republike Srbije 21. juna ove godine.

Osnovni cilj usvajanja i promovisanja kodeksa ponašanja narodnih poslanika jeste jačanje poverenja građana u Narodnu skupštinu kao najvišeg zakonodavnog organa jedne države.

Mi kao narodni poslanici obavljamo poslaničku funkciju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom i kodeksom koji ćemo da usvojimo, kao i drugim propisima i opštim aktima. Moramo da se ponašamo na način kojim ćemo jačati integritet ovog visokog doma, što i činimo, i da jačamo poverenje javnosti, tj. naših građana, svakodnevnim radom i trudom u Narodnoj skupštini.

Narodni poslanik učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih radnih tela, radnih grupa za izradu predloga akata i drugim oblicima rada. Naš posao je da ostvarujemo stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Takođe, narodni poslanik održava sastanke sa predstavnicima nevladinih organizacija, udruženja građana i drugih interesnih grupa i nastoji da inicijative i sugestije i predloge koje dobije od građana afirmiše pred nadležnim radnim telima Narodne skupštine.

Narodni poslanik takođe, kao slobodno izabrani predstavnik građana, deluje u javnom interesu građana, kojima je odgovoran za svoj rad i obavezan je da postupa jednako prema svim građanima, bez diskriminacije.

Samo da naglasim, trebamo poštovati sledeće opšte etičke vrednosti u našem radu, kako dok smo u ovom visokom domu, tako i van njega, a to su: istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost. Za nepoštovanje kodeksa mogu se izreći mere opomene i javne opomene.

Moram da kažem da podržavam uvođenje novog krivičnog dela za vređanje političara, njihovih porodica i naravno da postoji posebno krivično delo ako se vređaju deca i roditelji političara, a svesni smo svakodnevne torture, kako nad porodicom predsednika Republike Aleksandra Vučića, tako i prema svim članovima SNS.

Dobro bi bilo da takav predlog zakona što pre dođe u Skupštinu na razmatranje. Zna se ko napada porodicu – samo ljudi koji su isfrustrirani, koji nemaju u sebi gram morala i ne znaju na koji način drugačije da se bore sa nama, osim lažima, pretnjama i uvredama. A napad na porodicu kao svetinju je ozbiljan napad na državu, pa i samo društvo.

Podsetiću vas, što se tiče etičkih vrednosti i kodeksa ponašanja narodnih poslanika, šta je sve radio bivši poslanik Boško Obradović dok je boravio u ovom visokom domu, a to je da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao sa kamenom, vređao strašnim rečima i napadao bivšu predsednicu Narodne skupštine gospođu Maju Gojković, fizički napao narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića, fizički napao poslanika Marijana Rističevića, ulazio sa pištaljkom u veliku salu i zviždao, vukao i cepao zastavu Republike Srbije dok ga je skupštinsko obezbeđenje izbacivalo iz sale posle bezbroj opomena predsednice, a znamo da je zastava jedan od simbola svake države. Dalje, pokušaj nasilnog ulaska u Narodnu skupštinu pre samo par meseci.

Šta vi gospodo iz opozicije zapravo želite? Da nas vratite 20 godina unazad, u prošlost i nasilnim putem da uđete u parlament i uzmete vlast, pošto na izborima očigledno ne možete?

To više ne smemo da dozvolimo da se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Samo jednu Srbiju imamo i ni jednu drugu. Zato se moramo boriti za nju i sve građane naše prelepe Srbije.

Meni je čast i odgovornost što sam deo ovakvog sastava poslanika u Narodnoj skupštini, jer sam sasvim siguran i ubeđen da će ovaj sastav biti upamćen samo po radu i trudu kojim se zalažemo, svi mi narodni poslanici, da našim građanima bude bolje.

Podržaću sa zadovoljstvom kodeks ponašanja narodnih poslanika. Takođe, ću podržati sve ostale predloge zakona i odluka koje smo razmatrali na Osmoj sednici Drugog redovnog zasedanja.

Živeo Negotin, živela Srbija. Hvala.