Zahvaljujem se predsedavajuća.

Unapred vam čestitam praznik.

Neću da pričam o našim političkim protivnicima, nije viteški, ne želim, nisu tu prisutni, a volim u četiri oka da se pogledamo više nego išta i mislim da je to nešto što je i odlika onih ljudi koji se bave politikom. Svakako o nekim stvarima koje su neke vlasti ranije radile možemo uvek da pričamo, ali ne volim ad personom zato što svakog protivnika volim da gledam u oči i da mu kažem šta mislim.

Elem, donosimo kodeks, Bogu hvala, s tim što moramo da naučimo nešto, često se kritikuje Narodna skupština, nažalost po poverenju je na vrlo niskim granama. Nije to od sadašnjeg mandata, moram da kažem da je pre 2012. godine procentualno poverenje u Narodnu skupštinu bilo svega 7%. Sada je negde na 14, 15% što je takođe malo, ali opet je neko poboljšanje.

Međutim, strašno je za jedno demokratsko društvo kada narod nema poverenje u najviše zakonodavno telo. Ima tu i krivice nas poslanika, a ima i krivice zato što je vođena jedna monstruozna predizborna, odnosno predizborna monstruozna kampanja, pa između ostalog i pred izbore, ali generalno je uvek vođena jedna monstruozna kampanja protiv parlamenta, jer na taj način vi najbolje ubijate demokratiju tako što ružite parlament i onda smo mi poslanici godinama bili jedna bezrepa stoka koja samo ovde jede i pije, koristi narodne resurse, pljačka društvo, pljačka narod i onda kada označite narodnog poslanika da je zlikovac, da je bandit, da je razbojnik koji jede na narodnoj grbači, koji se skoro besplatno hrani u restoranu itd, ona kada to sto puta ponovite tu laž po gebelsovskom principu, onda to postaje nažalost istina kod naroda.

Onda doživite jednu jezivu stvar, ima ljudi koji bi nažalost možda najviše voleli da vide nas poslanike kako visimo ovde ispred parlamenta i dodatno da nas gađaju kamenicama dok visimo. Nažalost je to tako u našem društvu. Mi ćemo to morati iz korena da menjamo.

Sad, ako ružimo toliko parlament i ako kažemo sve najgore o tom parlamentu, onda govorimo sve najgore i o svom narodu, jer kakav narod koji prenosi svoj suverenitet na poslanike, kakvi poslanici takav narod, kakvi sveštenici takav narod, kakva elita takav i narod, a mi nismo tako loš narod, mi smo jedan divan narod. Mi smo narod dobrih i čestitih ljudi. Moramo da shvatimo Skupštinu kao narodno predstavništvo.

Znate, vi ovde kada biste spomenuli primanja narodnih poslanika, to čak ne smete više nigde ni da govorite, mi imamo ubedljivo i ne žalimo se, kako je narodu tako je i nama, ali ubedljivo najniža primanja u Evropi sigurno, a za svet tu smo negde.

Entitet Republika Srpska, koji nažalost, meni lično, nažalost nije država, ali entitet duplo veće plate poslanici njihovi imaju od naših poslanika ovde. Ali, bitno je reći kako smo mi bezrepa stoka koja ovde jede, pije džabe i prima platu i ništa ne radi. Moramo to da promenimo.

Mi svojim ponašanjem, dostojanstvenim ponašanjem ovde u Skupštini moramo da vratimo poverenje građana.

Moram da kažem, ja lično ne volim javne nastupe, možda to niko neće prihvatiti za ozbiljno, ali ne podnosim da idem po televizijama, ne podnosim da dajem izjave, jednostavno ne volim to. Ali, kad dođu novinari, pa vas 300 puta pitaju, pa vi ne odgovorite, onda kažu – vi ste nevaspitani. I upotrebe uvek jednu argumentaciju u kojoj su, nažalost, u pravu – vi ste poslanik, dužni ste da odgovarate. Tu nemate šta da kažete, morate da im odgovorite.

Možda mi imamo pravo nekada da se ljutimo na neke medije, u pravu je moj kolega Jugović, pitanje je da li mi kao narodni poslanici bi trebalo da prihvatamo da idemo na tzv. prekogranične kanale iz mnogo razloga – da li oni plaćaju ovde porez, da li krše zakone. Sve ste to u pravu, ali, ti ljudi o nečemu ovde izveštavaju i neretko nam vređaju porodice. Da ne govorim o tome što, recimo, porodicu predsednika Republike razvlače na sve moguće načine, to je najmonstruoznija kampanja koja se vodi.

Sad se postavlja pitanje – imamo li pravo da odbijamo da tamo idemo? Ne znam šta da vam kažem. Ja smatram da svako od nas ima pravo nekog izbora. Ali, opet, dostojanstvo narodnog poslanika ste dužni svuda da afirmišite. Ja lično otići ću gde god me pozovu, iako nevoljno, iako sa, čak priznajem iskreno, dozom gađenja. Ali ću otići, jer smatram da mi je to dužnost, ja sam narodni poslanik.

Čast je biti narodni poslanik. Nekada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevini Jugoslaviji, pa i ranije, Kraljevini Srbije, bila velika čast biti poslanik. Važniji si bio nego ministar. Ja sam vrlo ponosan, moj čukundeda je bio poslanik i u Zemaljskom saboru Bosne i Hercegovine, dobio je 20 godina Arada zatvora i učestvovao u atentatu na Gavrila Principa, ali kasnije je bio poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovde sam mu našao stenograme. Znate li koja je to čast? Znate li vi šta je značio nekad narodni poslanik?

Danas, nažalost, zbog ovakve kampanje koja se vodila prema narodnim poslanicima mi smo nešto najgore što postoji. A pogledajte samo druge parlamente! Kažu da se ovde svašta dešavalo, pa su neke iznosili, pa se neko valjao, pa su bile strašne reči. Ljudi, parlament i služi da kažemo jedni drugima čak i najteže reči. Zato što je to nešto što je normalno, zato što je to demokratija. Bolje mi da se čak ovde u parlamentu potučemo, nego da se narod tuče na ulici.

Mi smo ti koji moramo da kanališemo nezadovoljstvo suprotstavljenih strana ovde u parlamentu. I da se nešto ne lažemo – mi smo vlast, ljudi. Mi smo najviše odgovorni za stanje u državi, zato što smo vlast. I koliko god se opozicija ponaša neracionalno, potpuno van pameti, ali mi moramo da pokažemo da smo iznad toga i mi moramo svuda da izađemo. Čak i kad nas vređaju, moramo da budemo iznad tih uvreda i da izađemo u susret i da se pogledamo u oči. Zato što smo vlast i moramo da budemo iznad toga.

Zato vas molim da usvojimo ovaj kodeks. Da jednom za svagda naučimo čitavu javnost da je čast biti narodni poslanik, da narodni poslanik vlasti uvek ima veću odgovornost nego bilo ko drugi i da debatu političku vratimo u parlament. Mislim da je to izuzetno lekovito za ovo društvo. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prvom danu Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije razmatrali smo predloge zakona tri ministarstva – Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva finansija i Ministarstva spoljnih poslova.

Pred nama su bili i deset predloga odluka, a ja ću pričati na temu Predloga odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska pitanja 17. decembra ove godine.

Kodeksom ponašanja narodnih poslanika uspostavljamo etičke standarde ponašanja koje ćemo mi, narodni poslanici, da poštujemo i primenjujemo u obavljanju poslaničke funkcije za koju smo izabrani od strane građana Republike Srbije 21. juna ove godine.

Osnovni cilj usvajanja i promovisanja kodeksa ponašanja narodnih poslanika jeste jačanje poverenja građana u Narodnu skupštinu kao najvišeg zakonodavnog organa jedne države.

Mi kao narodni poslanici obavljamo poslaničku funkciju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom i kodeksom koji ćemo da usvojimo, kao i drugim propisima i opštim aktima. Moramo da se ponašamo na način kojim ćemo jačati integritet ovog visokog doma, što i činimo, i da jačamo poverenje javnosti, tj. naših građana, svakodnevnim radom i trudom u Narodnoj skupštini.

Narodni poslanik učestvuje u radu Narodne skupštine i njenih radnih tela, radnih grupa za izradu predloga akata i drugim oblicima rada. Naš posao je da ostvarujemo stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Takođe, narodni poslanik održava sastanke sa predstavnicima nevladinih organizacija, udruženja građana i drugih interesnih grupa i nastoji da inicijative i sugestije i predloge koje dobije od građana afirmiše pred nadležnim radnim telima Narodne skupštine.

Narodni poslanik takođe, kao slobodno izabrani predstavnik građana, deluje u javnom interesu građana, kojima je odgovoran za svoj rad i obavezan je da postupa jednako prema svim građanima, bez diskriminacije.

Samo da naglasim, trebamo poštovati sledeće opšte etičke vrednosti u našem radu, kako dok smo u ovom visokom domu, tako i van njega, a to su: istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost. Za nepoštovanje kodeksa mogu se izreći mere opomene i javne opomene.

Moram da kažem da podržavam uvođenje novog krivičnog dela za vređanje političara, njihovih porodica i naravno da postoji posebno krivično delo ako se vređaju deca i roditelji političara, a svesni smo svakodnevne torture, kako nad porodicom predsednika Republike Aleksandra Vučića, tako i prema svim članovima SNS.

Dobro bi bilo da takav predlog zakona što pre dođe u Skupštinu na razmatranje. Zna se ko napada porodicu – samo ljudi koji su isfrustrirani, koji nemaju u sebi gram morala i ne znaju na koji način drugačije da se bore sa nama, osim lažima, pretnjama i uvredama. A napad na porodicu kao svetinju je ozbiljan napad na državu, pa i samo društvo.

Podsetiću vas, što se tiče etičkih vrednosti i kodeksa ponašanja narodnih poslanika, šta je sve radio bivši poslanik Boško Obradović dok je boravio u ovom visokom domu, a to je da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao sa kamenom, vređao strašnim rečima i napadao bivšu predsednicu Narodne skupštine gospođu Maju Gojković, fizički napao narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića, fizički napao poslanika Marijana Rističevića, ulazio sa pištaljkom u veliku salu i zviždao, vukao i cepao zastavu Republike Srbije dok ga je skupštinsko obezbeđenje izbacivalo iz sale posle bezbroj opomena predsednice, a znamo da je zastava jedan od simbola svake države. Dalje, pokušaj nasilnog ulaska u Narodnu skupštinu pre samo par meseci.

Šta vi gospodo iz opozicije zapravo želite? Da nas vratite 20 godina unazad, u prošlost i nasilnim putem da uđete u parlament i uzmete vlast, pošto na izborima očigledno ne možete?

To više ne smemo da dozvolimo da se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Samo jednu Srbiju imamo i ni jednu drugu. Zato se moramo boriti za nju i sve građane naše prelepe Srbije.

Meni je čast i odgovornost što sam deo ovakvog sastava poslanika u Narodnoj skupštini, jer sam sasvim siguran i ubeđen da će ovaj sastav biti upamćen samo po radu i trudu kojim se zalažemo, svi mi narodni poslanici, da našim građanima bude bolje.

Podržaću sa zadovoljstvom kodeks ponašanja narodnih poslanika. Takođe, ću podržati sve ostale predloge zakona i odluka koje smo razmatrali na Osmoj sednici Drugog redovnog zasedanja.

Živeo Negotin, živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, kodeks je važna tema. Važno je kako se narodni poslanici ophode prema dužnosti koju su dobili, časti koju su dobili od građana Srbije na izborima, da ih predstavljaju u ovom visokom Domu.

Važno je i kako se ponašaju van parlamenta. Važno je kako shvataju tu čast koju su dobili, da li je shvataju kao čast, da obavljaju funkciju narodnog poslanika ili kao privilegiju.

Mi smo imali veliki zadatak 2012. godine, da napravimo danas paralelu, kako danas funkcioniše parlament. Danas narodni poslanici koji čine vladajuću većinu doživljavaju ovo mesto i ovu funkciju kao veliku čast, a nekada su oni koji razvlače sve nas svakodnevno po raznoraznim portalima i medijima, upravo doživljavali sve ovo kao privilegiju i kao priliku da oni iz jednog ili više mandata, izađu mnogo bogatiji, nego što su u sve to ušli. Obično su kao goli slepci ulazili u ovu Narodnu skupštinu. Pa tako, iz tog njihovog razvlačenja, iz tih njihovih monstruoznih ideja i razmišljanja proizilaze i neka dela, tj. nedela koja čine na svakodnevnom nivou.

Ja sam doneo ovde nekoliko pravih primera kako su oni prethodnih dana delovali, pa bi valjalo pošto se time nisu, bar oni mediji koji su, a većina je pod kontrolom tog tajkuna i lopova Dragana Đilasa, većina je pod njihovom kontrolom i evo ja ću pokazati, govorio sam na prošloj sednici o tome da je upravo Dragan Đilas inspirator svih tih nedela, svih tih monstruoznih poziva na likvidaciju predsednika Republike, njegove porodice, na silovanje njegove ćerke, na iživljavanje nad sinovima, izmišljanja, fabrikovanja laži, svakodnevnih. Ne možete zamisliti dokle bolesna mašta Dragana Đilasa može da dospe i dokle taj bolesni um može da dosegne u širenju svojih bolesti i suludih i pomahnitalih ideja.

Voleo bih da RTS prikaže ovo što je Koraks napravio. Pogledajte, molim vas kolege narodni poslanici, 19. decembra je ovo izašlo u jednom od njihovih listova. Ja ne mogu to ni da nazovem dnevnom novinom, to je pamflet Dragana Đilasa, politički pamflet Dragana Đilasa. Čemu služi ovo? Čemu ovo služi, kada su oni rekli da smo mi ludaci zato što govorimo o tome da je Dragan Đilas i njihovi mediji inspirišu nekakve kretene, na to da pozivaju na ubistvo predsednika Republike.

Oni upravo ovde pokazuju pojedine narodne poslanike kako kopaju raku predsedniku Republike. Čime se bavi jedan karikaturista? Pogledajte ovo. Da li normalan čovek može da sedne i da svoju umetničku, nekakvu ideju izrazi tako što će kopati, crtati grobove predsednika Republike. Ovo može samo goli bolesnik da radi. I

ova osoba nije ni za kakav zakon, ni za kakva ispitivanja, ni za kakvu policiju, to je za psihijatrijsko veštačenje, da se ustanovi da li je ta osoba normalna i da li ta osoba može da javnost bilo čime obaveštava, pa i na ovakav način. To je jedan od primera.

Imamo drugi primer, koji je bio pre nekih mesec dana, a to je gde oni posebno vole to na "Tviteru", gde je Dragan Đilas između ostalog napisao da će oni i na ulici da se bore za vlast. Zar ovo nisu pravi primeri, sa svog profila, pravi primeri toga, na koji način oni vide politiku, demokratiju, kako to iz njihovog ugla izgleda, kada ne može narod i kada narod neće da takve vidi na vlasti i da ih gleda na vlast, onda oni vide priliku da sa svojim kriminalcima, batinašima i ubicama se udruže i da probaju na silu, na ulici da svrgnu sa vlasti predsednika Republike Aleksandra Vučića i sve one ljude koji su legalno i legitimno izabrani, evo danas u Narodnoj skupštini i na druga važna i odgovorna mesta u Republici Srbiji i na kojima imaju rezultate na koje je cela Srbija ponosna.

Zatim, pomenuo sam i pretnje, o silovanjima Vučićevoj deci, naravno, tu nisu izostavljeni poslanici SNS, treba svakodnevno, svakoga odavde ko se usudi da kaže ono što je jedan sud zabranio, da kažemo da je Dragan Đilas lopov. Da pitamo odakle ti 24 miliona prijavljene imovine u evrima? Odakle to. Da pitamo odakle onih 619 miliona baš dok si bio na vlasti? Kako tih 619 miliona, tako pametan, sposoban, genijalan, nisi uspeo da ostvariš u tim prijatnim firmama, kada nisi bio na vlasti, pre dolaska na vlast ili posle? To posle bi bilo nečasno, znači da je pokupio veze, pa je koristio. Pa, pre dolaska na vlast, da si ti, majstore, tada, imao uspešnu privatnu kompaniju, zaradio pošteno svoj novac, prikazao si to, platio si porez u državi u kojoj živiš. Ne. Ti si došao na vlast, vodio si nekakvu fiktivnu, fantomsku kancelariju, za ne znam ni ja šta, bio si direktor, ne znam ni ja čega.

Onda si posle toga postao gradonačelnik Beograda, vladao iz dana u dan sa aferama, da ne nabrajamo više, od razno raznih tramvaja, raznih baza gradova, Terazija, mosta, čega sve ne, nameštao tendere, javne nabavke svojim prijateljima, stotine miliona evra pokradene preko toga, pa je zato SNS pre dolaska na vlast obećala donošenje novog Zakona o javnim nabavkama, čime smo stotine miliona evra uštedeli u zadržali u džepovima građana Srbije i zaustavili odlivanje para ovog naroda da ide u džepove tajkuna, da oni mogu da se bahate po raznim Maldivima u radno vreme Narodne skupštine, kao što je radio nesrećni Balša, pa su trošili one silne novce, sećamo se, Kena u Smederevskoj Palanci na pivo i kako je sve to tada funkcionisalo.

Pravi primer kako njihovo delovanje javno po raznim njihovim, nazovi, humorističkim emisijama, raznim političkim tok šovovima koji organizuju, itd. čemu to, rezultira na kraju. Pokazaću na "Jutjub" kanalu koji uređujem, izvesni Kristijan Takac, napisao je komentar, mene je sramota i ovo da čitam javno, zato ću to da prikažem, gde ta osoba upućuje nakon nekoliko dana mojih isticanja Dragana Đilasa i poziva toga da odgovori odakle 619 miliona i nazivanje njega lopovom, da dobijemo ovakvu čestitku, gde javno ti ljudi koji podržavaju nasilno menjanje vlasti u državi Srbiji i koji su inspirisani, da kažem, delovanjem mafijaškim, tajkunskim, kriminalnim Dragana Đilasa, pozivaju na silovanje moje majke i moje maloletne ćerke javno i eksplicitno, direktno, bez ikakve dileme.

Ako nekog ovo u Srbiji zanima od medija, ja ću ovo i da mu dostavim, nema nikakvih problema, pa da vidimo da li više vrede lažne suze kupljene u apoteci Dragana Đilasa i ono nameštanje, aj sad počni da plačeš, ili kada se preti predsedniku Republike i njegovoj deci, ili bilo čijoj deci u Republici Srbiji, da li bilo čije dete u ovoj zemlji sme da bude žrtva zbog toga što se njegovi roditelji bave nekim poslom koji se ne sviđa nekom kriminalcu.

Meni je čast kada bilo koga od mojih kolega razvlače po njihovim medijima. To je dobro, to je sjajno, znači, nešto ste dobro uradili za svoju zemlju. Jer kada oni koji su ostavili dugove, nesreću, ruševine na sve strane od ekonomskog sistema, vojske, policije, sve je propadalo za vreme njihove vlasti, dođemo mi koji predvođeni predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem podignemo ovu zemlju na noge, postane ponosna, čvrsta, stabilna, da može da se pohvali da je jedna od najuspešnijih po privrednom rastu, najuspešnija u ovom momentu u Evropi, a sa druge strane, imate te ljude koji se ovim, ovakvim stvarima bave.

Jasan je izbor za građane Srbije, nikakve dileme nema, većina građana u Srbiji su pristojni i normalni ljudi. Oni od nas traže da pristojno i ovde komuniciramo, da govorimo o temama dnevnog reda, danas o kodeksu, o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, kako oni vide parlament Republike Srbije.

Ja ne mogu da zamislim da je na neku nesreću neko od njih danas ovde na šta bi to ličilo. To ne bi bila Skupština, to bi bio cirkus, jer bi oni pokušavali da od ovog parlamenta naprave ruinu u onom moralnom smislu, apsolutnu ruinu.

Građani Srbije to nisu na izborima dozvolili. Razgovaramo sa građanima i oni kažu - ne želim da u prenosu gledamo svađu, pljuvanje, ružne reči, hoću da čujem zašto je neko rešenje koje ste predložili nije dobro iz nekog drugog ugla ili hoću da čujem argumente s vaše strane zašto je potrebno doneti neki zakon, neko zakonsko rešenje baš tako kako je predloženo, kako će to na moj život da utiče bolje, kako ću da imam veći standard, veću platu, veću penziju, to je ono što me zanima, da li ću moći detetu da platim školarinu, da mu kupim patike, a ne da oni na svojim portalima vode diskusiju da li neko ima duks od 70 evra

Kažite mi odakle Đilasu te vile od toliko miliona? Odakle tih 40 nekretnina. Bata Gojko se namučio noseći sigurno gajbice ili ko zna šta je radio u svom životu da bi steko tih 40 nekretnina, mukica. Treba stvarno da mu čestitamo. Treba se mnogo mučiti, pa 40 nekretnina steći, dok građani Srbije nisu mogli da steknu ni jedan stan od 30 kvadrata za vreme njihove vlasti.

Onda oni govore u svojim emisijama ko se kako ponaša u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da li smo mi istinski predstavnici većinske Srbije. Pa, naravno, većinska Srbija, pristojna, kažem, moderna, želi Srbiju koja napreduje, koja se razvija, koja se zapošljava, koja radi, koja želi da uči, koja želi da se usavršava svakoga dana, a ne da se usavršava tako što će da se svađa, već tako što će da ide u biblioteku da uči strane jezike, da čita knjige, da radi na sebi. Ne možete to sa takvima na vlasti kao što su oni bili. To je bila gola borba za opstanak za egzistenciju, da ovaj narod preživi samo to vreme dok dočeka da neko drugi dođe na vlast i dočekali su državnika, a ne političara. Opet kažem više puta, dočekali su državnika Aleksandra Vučića da stabilizuje jednu zemlju, da se udari šakom od sto i da se kaže - dosta pljačke, dosta otimačine, dosta politikama laži.

Ne možete sada da kažete da autoputevi koji smo izgradili da ne postoje. Ne može niko da kaže da je sto puta otvoreno po kilometar autoputa, kao što su oni radili. Ne možete za obilaznicu oko Beograda da kažete da ne postoji, kada postoji.

Svi se sećate koliko su puta na svojim medijima otvarali obilaznicu oko Beograda. Od 2000. godine, pa do 2012. godine, maltene, svake godine smo slušali - sledeće godine se završava.

O metrou smo slušali 50, 60 godina unazad i niko ništa nije uradio, a sad znamo tačno i kada će da krene da se radi, kada ćemo imati prvu liniju metroa. Dakle, 2027, 2028. godine će već prvi ljudi da se voze u metrou u Beogradu. To znamo, a znamo i da će to da bude, zato što je sadašnja gradska vlast odgovorna. Svako dato obećanje je održala svojim građanima i na tome se bazira politika Srpske napredne stranke.

Pažljivo da sagledamo šta su potrebe građana Republike, šta je neophodno da se uradi u kom momentu u državi, vidimo s čime raspolažemo, šta nam fali, uradimo sve da bismo ispunili ta obećanja, ispunimo obećanja, izađemo na izbore, osvojimo većinu u parlamentu i onda dođe neko da nas diskredituje. Dođe vam lopov i kriminalac sa svojim nazovi novinarima i ko zna čime sve da piše raznorazne bljuvotine o svima nama.

Pa, što ovo ne objave? Što pretnje silovanjima ne objavljuju? Što ne objavljuju da ovaj ludak izopačeni preti nasiljem na ulicama Beograda? Što to ne objavljuju? Što ne objave od ovog ludaka Koraksa karikature? Što to niko ne objavi? Što to ne sme da objave? Zašto to treba da se sakrije? Što građani Srbije to ne smeju da vide? Zašto je jedina prilika u direktnom prenosu na sednicama Skupštine da ljudi to vide?

Ja vas molim da svi zajedno budemo odgovorni, da ovo shvatimo kao veliku obavezu i veliku čast, a verujem da građani Srbije to vide i da na pravi način sve to znaju i da procene i da ocene. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, juče i danas imali smo priliku da od kolege koji su ovde u više mandata čujemo o detaljima ponašanja pojedinih ljudi koji se ne nalaze u ovom sastavu, a bili su nekada narodni poslanici, o ponašanjima koja, naravno, njima ne služe na čast i nisu u skladu ni sa etičkim ni sa moralnim vrednostima.

Naravno, ja sam tada kao građanin preko sredstva javnog informisanja imao priliku da ponešto od toga vidim, a nadam se i drugi građani Republike Srbije.

Čast je biti narodni poslanik i čast je biti među ove skromne i pristojne ljude, što je moj zaključak nakon četiri meseca boravka u ovom domu. Kažem, prvi put sam ovde. Ovo je moj prvi mandat, ali zaista se osećam vrlo prijatno među ljudima koji su skromni i koji su potpuno pristojni i za koje nadam se nije bilo potrebe pisati i sačinjavati ovaj kodeks, jer bi se velika većina ljudi i bez kodeksa ponašala onako kako treba i kako dolikuje.

Kodeks koji je pred nama je zapravo jedan podsetnik za narodne poslanike, skup njihovih prava, obaveza i dužnosti, koji su definisani i Ustavom i zakonima, kao i Zakonom o sprečavanju korupcije, ali i podsetnik kako se treba odnositi prema građanima, prema našim biračima, odnosno ljudima koji su ih birali, ali i u nekoj međusobnoj komunikaciji unutar samog parlamenta.

Dopada mi se posebno onaj deo koji se odnosi na komunikaciju poslanika i građana koji su ga birali. Ta obaveza prisustvovanja javnim skupovima, tribinama, prijama građana u poslaničkoj kancelariji, komunikaciji putem imejla i odgovaranje na pisma građana je nešto što je zaista i do sada bilo karakteristika rada jednog većeg broja mojih kolega, ali ta obaveza komunikacije i rešavanja problema građana nemeće i onu drugu obavezu, da ministarstva i državni organi sarađuju sa poslanikom i budu revnosni u pružanju odgovora i pružanju informacija kako bi poslanik kao posrednik između građana izvršne vlasti mogao da odgovori svojoj funkciji.

Takođe, dopada mi se i deo koji se tiče odnosa prema medijima. Potpuno se slažem da poslanik mora da bude otvoren prema sredstvima javnog informisanja i da svaki svoj stav obrazloži, odnosno za svaku njegovu poziciju, za svaki zauzet stav on mora da ima i jasno javno obrazloženje zašto je takvog mišljenja i zašto takvu poziciju zauzima.

U jednom delu Poslovnika kaže se, što takođe podržavam, da mobilni telefoni i druga sredstva mogu da se koriste na način da se ne ugrožava tok sednice, ali bih dodao – ne samo mobilni telefoni i druga tehnička sredstva, već ukupno ponašanje poslanika na samoj sednici u ovoj sali mora da bude tako da on ne ugoržava govornike i ne ugrožava tok sednice.

Ponekad se desi, toga smo svi bili svedoci, određen žamor iznad dozvoljenog nivoa u trenutku kada neko govori i imali smo par situacija da su sami govornici molili kolege koji se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini da se utišaju kako bi mogli da nastave svoju diskusiju, jer to može da ometa onoga ko govori. Verovatno se to ne čuje na poziciji predsedavajućeg i predsedavajući nije u stanju uvek da po Poslovniku reaguje i da opomene one koji isuviše glasno pričaju, ponesu se i prosto ne obrate pažnju da u njihovoj blizini neko diskutuje i da mu je potrebna koncentracija. Znači, to nije upisano, ali mislim da je to nešto čega svi u buduće treba da se pridržavamo.

Ovde bih skrenuo pažnju na jedan detalj koji sam uočio, a to je da pojedini poslanici ili predstavnici malih poslaničkih grupa, koji imaju prvenstvo izlaganja, prvenstvo diskusije, dođu ujutru, kažu ono što imaju, što je često suprotno stavu većine, izazovu polemiku i nestanu i nema ih. Nema ih toga dana, nema ih u sredu, u četvrtak dođu ili ne dođu, kada je na dnevnom redu, odnosno kada se vrši glasanje po svim tačkama dnevnog reda, što ja smatram nedovoljno kolegijalnim ponašanjem.

Znate, ako dođete, iznesete svoj stav, koji je kritički prema većini, koji se protivi stavu većine, onda budite tu, slušajte, saslušajte šta ta većina ima vama da kaže, da odgovori, a ne da jednostavno kažete i odete, izgubite se sa zasedanja.

Pazite, to jeste pravo svake poslaničke grupe, svakog narodnog poslanika, ali ja sada govorim o tome da li je to korektno, dovoljno korektno ili nije dovoljno korektno. Ja smatram da takvo ponašanje nije dovoljno kolegijalno i korektno.

Takođe, mislim da je jedna od obaveza narodnog poslanika prisustvovanje sednicama Skupštine. Jedan veliki deo poslanika, najveći deo zaista revnosno ispunjava tu svoju obavezu. Međutim, imam utisak da jedan deo poslanika uopšte ne prisustvuje sednicama Narodne skupštine ili to čini izuzetno retko. Ja se sada pitam koja to druga obaveza može da bude preča od obaveze vršenja funkcije narodnog poslanika?

Tu bih se dotakao člana 13. predloženog kodeksa, koji kaže da narodni poslanik može da druge funkcije vrši u skladu sa propisima koji ograničavaju vršenje drugih funkcija. Tu se verovatno misli na Zakon o sprečavanju korupcije, na onaj deo koji definiše kumulaciju funkcije, odnosno mogućnost kumulacije funkcija.

Moram da podsetim da je funkcija narodnog poslanika, kao i funkcija odbornika, izvorna funkcija i sve one funkcije koje su izvorne, neposredne, koje se stiču neposredno od građana, ne podležu oceni agencije, ali neke druge funkcije, koje mogu biti dodatne, za njih mora da postoji saglasnost agencije. Naravno, pre toga mora da postoji saglasnost odgovarajućeg odbora Skupštine, a potom i procena agencije da li je takva funkcija u skladu sa, recimo, funkcijom narodnog poslanika, da li ona ometa narodnog poslanika u vršenju njegove osnovne funkcije ili ne, kao i da li postoji određeni sukob interesa ili ne. Znači, ovde se ne radi samo o sukobu interesa, nego uopšte, da li neka druga funkcija ide prosto uz funkciju narodnog poslanika.

Moj lični stav je da funkcije direktora velikih javnih preduzeća i ustanova, koji zahtevaju celog čoveka, čoveka 24 sata dnevno, ne idu uz funkciju narodnog poslanika. Prosto, ne možete da budete u jednom trenutku na dva mesta. Ne možete da budete i tamo i ovamo. Ja lično smatram da je funkcija narodnog poslanika velika čast i velika privilegija za svakog onog koji obavlja i ona traži celog čoveka. Ako zaista narodni poslanik funkciju vrši u skladu sa Poslovnikom, zakonom, pa i ovim kodeksom, koji treba da bude usvojen, gde se definišu sva njegova prava, obaveze, odgovornosti itd, on nema dovoljno vremena za neku drugu izuzetno zahtevnu funkciju. Funkcija narodnog poslanika ne može da bude samo privezak ili samo orden kojim će neko da se okiti.

Meni je zaista drago što među mojim kolegama iz SNS nema takvih slučajeva, bez obzira što nas ovde ima najviše, ima nas 180, apsolutno nema takvih slučajeva.

Ja bih se dotakao jedne teme koja nije strogo vezana za Poslovnik, ali nadam se da ćete da me razumete. Ja prvi put dolazim ovako neposredno do same zgrade doma Narodne skupštine i jedan utisak, mogu slobodno da kažem, stečen očima običnog građanina, želim da vam iznesem, a to je da ja smatram da treba naći drugo rešenje za parkiranje automobila. Prosto, mislim da nekoliko stotina automobila oko samog doma Narodne skupštine nisu najadekvatnije rešenje, da to parkiranje treba rešiti na drugi način, putem korišćenja garaža koje se nalaze u blizini. Naravno da štićene ličnosti, zna se kako treba da dolaze i odlaze, tu postoji određena procedura, ali da svi mi ostali ne treba da se tu parkiramo, ali naravno, ljudi moraju da se tu parkiraju dok im se ne pronađe neko drugo rešenje.

Sve to ostavlja jedan pomalo čudan utisak. Radi se o izuzetnom zdanju. Ova zgrada izaziva posebne emocije kod svih nas koji smo građani Republike Srbije, izaziva izuzetno poštovanje. Ona je remek delo arhitekture i spomenik kulture. Mislim da prostor oko same zgrade mora da bude oplemenjen i uređen na jedan drugačiji način. Apelujem i da se ukloni ova privremena ograda, koja ne znam čemu služi. Takva ograda se postavlja na utakmicama ili nekim događajima, skupovima, par sati, a onda se ukloni. Vidim da par meseci stoji ispred Narodne skupštine. Ne vidim njen smisao. Ne vidim da postoji potreba da ta ograda nas štiti od bilo koga, a kažem, naravno, štićene ličnosti imaju svoje procedure ulaska, dolaska i odlaska. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Prema listi prijavljenih govornika, reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su prethodni govornici jako dobro svi diskutovali o ovom predlogu kodeksa koji se danas nalazi pred nama. Posebno bih se osvrnuo na diskusiju mojih kolega gospodina Martinovića i gospodina Milenka Jovanova, koji su temeljno do detalja objasnili šta ovaj kodeks predstavlja, šta ovaj kodeks znači i zbog čega neke stvari danas rešavamo, iako oni koji ovaj kodeks kritikuju, kada su bili u prilici da reše, nisu rešili, niti su usvojili.

Međutim, ono što meni posebno privlači pažnju jeste činjenica da ovaj kodeks ćemo usvojiti mi, ali opet ljudi koji izazivaju mržnju u našoj zemlji, koji podstiču i pretnje i pozive na ubistva i predsednika Aleksandra Vučića, njegove porodice, evo, čuli smo i kolegu poslanika Srbislava Filipovića, svako od nas je prošao kroz tog njihovog toplog zeca. Ali, oni će opet biti izuzeti iz bilo kakvog pravila ponašanja i opet ćemo biti u situaciji da je ljudima koji danas predstavljaju jedan deo opozicije apsolutno sve dozvoljeno, a da nama čak nije dozvoljeno i da kažemo i ponovimo one pretnje koje smo dobili ili sugerišemo na sve ono što svakodnevno proživljavamo.

Pitanje koje se takođe postavlja i nameće jeste da li je ovaj kodeks dovoljan da promeni svest u pojedincima i da li ćemo sa ovim kodeksom uspeti da dođemo u situaciju da nam se nikad više ne ponovi da jedan poslanik nasrne na drugog poslanika samo zato što pripada drugoj političkoj stranci, opciji? I, da li ćemo doći u tu svest da se, evo, ovde, pa nekih desetak metara od mene, napadne ministar, da se za revere hvataju ljudi samo zato što se to ne sviđa Bošku Obradoviću, a po komandi Dragana Đilasa?

Ovaj Kodeks je jako dobar i slažem se da je on samo temelj nekih narednih odluka i ponašanja narodnih poslanika u nekom narednom periodu, ali za dve godine ćemo imati parlamentarne izbore ponovo. Ako se taj deo opozicije osmeli da izađe na izbore i nekim čudom pređu cenzus, postavlja se pitanje kakvo će oni ponašanje ovde sprovoditi i da li će odredbe koje su predviđene ovim Kodeksom biti dovoljne da u parlamentu imamo normalnu diskusiju ili će oni opet pokušati da od ovog parlamenta naprave cirkus?

Iako sam prvi put narodni poslanik, pratio sam svako zasedanje i pratio sam ponašanje određenih poslanika koji su predstavljali taj Savez za Srbiju. Njima je jedini cilj i zadatak bio, po komandi Dragana Đilasa, da ovaj dom što više unize i da ga degradiraju na svaki mogući način. Ako jedan poslanik dozvoli sebi, ne znam iz koje pameti, da svira gitaru ovde, drugi da unosi kamen i da ne znam time šta pokušava da predstavi, onda da pištaljkom ovde provocira svakog.

Nameće se pitanje šta je novo što mogu da izmisle i šta će sledeće ponuditi ako i kojim slučajem i pređu cenzus za dve godine.

Mislim da pored ovog kodeksa mora da se radi na još nekim stvarima, a to je svest u ljudima koji danas pokušavaju da se dočepaju vlasti i da dođu na vlast bez podrške građana Srbije.

Smatram da, pre svega, moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu do sada ni jednom nisu bilo šta drugo uradili od onoga kroz šta svakodnevno prolazimo mi kao ljudi koji predstavljamo SNS.

Niste čuli nijednog mog kolegu da je uputio otvorenu pretnju ili pozvao na ubistvo bilo koga od naših političkih neistomišljenika, a mi smo svaki dan izloženi tome. I to im nije dovoljno, već kada iz ovog plenuma, iz ove sale pomenemo kroz šta prolazimo o nama se prave emisije, danima i nedeljama se satanizujemo, provlačimo kroz najgore blato, samo zato što smo postavili pitanje da li je to normalno i zapitali se, zatražili od nadležnih institucija da li će reagovati.

Mislim da su prethodne kolege dotakli se svega onoga što zanima i građane kada nas pitaju – a zašto je to nekome dozvoljeno, a vama nije dozvoljeno ni da pitate samo.

Mislim da će ovaj Kodeks unaprediti i dijalog i funkcionisanje samog parlamenta, ali kao što i znate, poštovani poslanici i dragi građani Srbije, za dijalog je uvek potrebno dvoje. Pričao sam već o tome, diskutovao. I kada je organizovan dijalog na FPN, predstavnici SNS su se odazvali svakom tom sastanku.

Ali u nedostatku argumenata, rezultata ili bilo kakve ideje, a sa ciljem da samo nekako pobegnu u taj bojkot i sakriju se od izbora, ti ljudi koji danas pozivaju na nekakav dijalog, oni su pobegli od tog dijaloga, sakrili se i to im je bio izgovor da bojkotuju izbore.

Time ću završiti, jer verujem da ima još kolega poslanika koji žele da iskoriste vreme naše PG, ovakav Kodeks i ovakvo ponašanje i potrošeno vreme koje će biti sigurno do kraja istrošeno naše poslaničke grupe, samo pokazuje koliko je nama stalo da unapređujemo rad parlamenta i da unapređujemo opšti dijalog. Niko iz SNS nikada nije pobegao ni od jednog pitanja novinara, niti je ikada pobegao od bilo kakve vrste dijaloga. Za razliku od ljudi koji su upropastili našu zemlju, iza SNS i politike Aleksandra Vučića stoje konkretni rezultati, data, ali pre svega ispunjena obećanja.

Zato sam ponosan i zato ću sa velikim zadovoljstvom podržati ovaj Kodeks, jer je ovaj Kodeks u skladu sa svim vrednostima koje mi zastupamo, ali je pre svega u interesu građana naše zemlje, jer će najbolje moći da ocene rad parlamenta i narodnih poslanika, kao i stranaka, kada u otvorenom dijalogu, uz dužno poštovanje, što nama svakako odgovara više nego njima, iznosimo argumente i diskutujemo o tome ko je šta uradio, a ko ima bilo kakvu drugu viziju Srbije.

Uveren sam da ćemo ovaj kodeks usvojiti, ali isto tako sam i uveren da nakon sledećih izbora ovi ljudi koji danas kritikuju ovaj Kodeks kritikovaće ga i tada, ukoliko se osmele da izađu na izbore i pređu cenzus, jer tada, poštujući ovaj Kodeks, neće moći ni da nam prete, ni da pozivaju na naše ubistvo, ali onda će to njima verovatno biti nedostatak neke demokratije.

Pozvao bih sve poslanike da podrže ovaj Kodeks, a uveren sam i da nas u narednom periodu čekaju odluke od velike važnosti za Srbiju i sve naše građane, jer politika SNS i Aleksandra Vučića uvek će biti interes naših građana na prvom mestu i bolji život za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem, kolega Mirkoviću.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.