Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, kodeks je važna tema. Važno je kako se narodni poslanici ophode prema dužnosti koju su dobili, časti koju su dobili od građana Srbije na izborima, da ih predstavljaju u ovom visokom Domu.

Važno je i kako se ponašaju van parlamenta. Važno je kako shvataju tu čast koju su dobili, da li je shvataju kao čast, da obavljaju funkciju narodnog poslanika ili kao privilegiju.

Mi smo imali veliki zadatak 2012. godine, da napravimo danas paralelu, kako danas funkcioniše parlament. Danas narodni poslanici koji čine vladajuću većinu doživljavaju ovo mesto i ovu funkciju kao veliku čast, a nekada su oni koji razvlače sve nas svakodnevno po raznoraznim portalima i medijima, upravo doživljavali sve ovo kao privilegiju i kao priliku da oni iz jednog ili više mandata, izađu mnogo bogatiji, nego što su u sve to ušli. Obično su kao goli slepci ulazili u ovu Narodnu skupštinu. Pa tako, iz tog njihovog razvlačenja, iz tih njihovih monstruoznih ideja i razmišljanja proizilaze i neka dela, tj. nedela koja čine na svakodnevnom nivou.

Ja sam doneo ovde nekoliko pravih primera kako su oni prethodnih dana delovali, pa bi valjalo pošto se time nisu, bar oni mediji koji su, a većina je pod kontrolom tog tajkuna i lopova Dragana Đilasa, većina je pod njihovom kontrolom i evo ja ću pokazati, govorio sam na prošloj sednici o tome da je upravo Dragan Đilas inspirator svih tih nedela, svih tih monstruoznih poziva na likvidaciju predsednika Republike, njegove porodice, na silovanje njegove ćerke, na iživljavanje nad sinovima, izmišljanja, fabrikovanja laži, svakodnevnih. Ne možete zamisliti dokle bolesna mašta Dragana Đilasa može da dospe i dokle taj bolesni um može da dosegne u širenju svojih bolesti i suludih i pomahnitalih ideja.

Voleo bih da RTS prikaže ovo što je Koraks napravio. Pogledajte, molim vas kolege narodni poslanici, 19. decembra je ovo izašlo u jednom od njihovih listova. Ja ne mogu to ni da nazovem dnevnom novinom, to je pamflet Dragana Đilasa, politički pamflet Dragana Đilasa. Čemu služi ovo? Čemu ovo služi, kada su oni rekli da smo mi ludaci zato što govorimo o tome da je Dragan Đilas i njihovi mediji inspirišu nekakve kretene, na to da pozivaju na ubistvo predsednika Republike.

Oni upravo ovde pokazuju pojedine narodne poslanike kako kopaju raku predsedniku Republike. Čime se bavi jedan karikaturista? Pogledajte ovo. Da li normalan čovek može da sedne i da svoju umetničku, nekakvu ideju izrazi tako što će kopati, crtati grobove predsednika Republike. Ovo može samo goli bolesnik da radi. I

ova osoba nije ni za kakav zakon, ni za kakva ispitivanja, ni za kakvu policiju, to je za psihijatrijsko veštačenje, da se ustanovi da li je ta osoba normalna i da li ta osoba može da javnost bilo čime obaveštava, pa i na ovakav način. To je jedan od primera.

Imamo drugi primer, koji je bio pre nekih mesec dana, a to je gde oni posebno vole to na "Tviteru", gde je Dragan Đilas između ostalog napisao da će oni i na ulici da se bore za vlast. Zar ovo nisu pravi primeri, sa svog profila, pravi primeri toga, na koji način oni vide politiku, demokratiju, kako to iz njihovog ugla izgleda, kada ne može narod i kada narod neće da takve vidi na vlasti i da ih gleda na vlast, onda oni vide priliku da sa svojim kriminalcima, batinašima i ubicama se udruže i da probaju na silu, na ulici da svrgnu sa vlasti predsednika Republike Aleksandra Vučića i sve one ljude koji su legalno i legitimno izabrani, evo danas u Narodnoj skupštini i na druga važna i odgovorna mesta u Republici Srbiji i na kojima imaju rezultate na koje je cela Srbija ponosna.

Zatim, pomenuo sam i pretnje, o silovanjima Vučićevoj deci, naravno, tu nisu izostavljeni poslanici SNS, treba svakodnevno, svakoga odavde ko se usudi da kaže ono što je jedan sud zabranio, da kažemo da je Dragan Đilas lopov. Da pitamo odakle ti 24 miliona prijavljene imovine u evrima? Odakle to. Da pitamo odakle onih 619 miliona baš dok si bio na vlasti? Kako tih 619 miliona, tako pametan, sposoban, genijalan, nisi uspeo da ostvariš u tim prijatnim firmama, kada nisi bio na vlasti, pre dolaska na vlast ili posle? To posle bi bilo nečasno, znači da je pokupio veze, pa je koristio. Pa, pre dolaska na vlast, da si ti, majstore, tada, imao uspešnu privatnu kompaniju, zaradio pošteno svoj novac, prikazao si to, platio si porez u državi u kojoj živiš. Ne. Ti si došao na vlast, vodio si nekakvu fiktivnu, fantomsku kancelariju, za ne znam ni ja šta, bio si direktor, ne znam ni ja čega.

Onda si posle toga postao gradonačelnik Beograda, vladao iz dana u dan sa aferama, da ne nabrajamo više, od razno raznih tramvaja, raznih baza gradova, Terazija, mosta, čega sve ne, nameštao tendere, javne nabavke svojim prijateljima, stotine miliona evra pokradene preko toga, pa je zato SNS pre dolaska na vlast obećala donošenje novog Zakona o javnim nabavkama, čime smo stotine miliona evra uštedeli u zadržali u džepovima građana Srbije i zaustavili odlivanje para ovog naroda da ide u džepove tajkuna, da oni mogu da se bahate po raznim Maldivima u radno vreme Narodne skupštine, kao što je radio nesrećni Balša, pa su trošili one silne novce, sećamo se, Kena u Smederevskoj Palanci na pivo i kako je sve to tada funkcionisalo.

Pravi primer kako njihovo delovanje javno po raznim njihovim, nazovi, humorističkim emisijama, raznim političkim tok šovovima koji organizuju, itd. čemu to, rezultira na kraju. Pokazaću na "Jutjub" kanalu koji uređujem, izvesni Kristijan Takac, napisao je komentar, mene je sramota i ovo da čitam javno, zato ću to da prikažem, gde ta osoba upućuje nakon nekoliko dana mojih isticanja Dragana Đilasa i poziva toga da odgovori odakle 619 miliona i nazivanje njega lopovom, da dobijemo ovakvu čestitku, gde javno ti ljudi koji podržavaju nasilno menjanje vlasti u državi Srbiji i koji su inspirisani, da kažem, delovanjem mafijaškim, tajkunskim, kriminalnim Dragana Đilasa, pozivaju na silovanje moje majke i moje maloletne ćerke javno i eksplicitno, direktno, bez ikakve dileme.

Ako nekog ovo u Srbiji zanima od medija, ja ću ovo i da mu dostavim, nema nikakvih problema, pa da vidimo da li više vrede lažne suze kupljene u apoteci Dragana Đilasa i ono nameštanje, aj sad počni da plačeš, ili kada se preti predsedniku Republike i njegovoj deci, ili bilo čijoj deci u Republici Srbiji, da li bilo čije dete u ovoj zemlji sme da bude žrtva zbog toga što se njegovi roditelji bave nekim poslom koji se ne sviđa nekom kriminalcu.

Meni je čast kada bilo koga od mojih kolega razvlače po njihovim medijima. To je dobro, to je sjajno, znači, nešto ste dobro uradili za svoju zemlju. Jer kada oni koji su ostavili dugove, nesreću, ruševine na sve strane od ekonomskog sistema, vojske, policije, sve je propadalo za vreme njihove vlasti, dođemo mi koji predvođeni predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem podignemo ovu zemlju na noge, postane ponosna, čvrsta, stabilna, da može da se pohvali da je jedna od najuspešnijih po privrednom rastu, najuspešnija u ovom momentu u Evropi, a sa druge strane, imate te ljude koji se ovim, ovakvim stvarima bave.

Jasan je izbor za građane Srbije, nikakve dileme nema, većina građana u Srbiji su pristojni i normalni ljudi. Oni od nas traže da pristojno i ovde komuniciramo, da govorimo o temama dnevnog reda, danas o kodeksu, o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, kako oni vide parlament Republike Srbije.

Ja ne mogu da zamislim da je na neku nesreću neko od njih danas ovde na šta bi to ličilo. To ne bi bila Skupština, to bi bio cirkus, jer bi oni pokušavali da od ovog parlamenta naprave ruinu u onom moralnom smislu, apsolutnu ruinu.

Građani Srbije to nisu na izborima dozvolili. Razgovaramo sa građanima i oni kažu - ne želim da u prenosu gledamo svađu, pljuvanje, ružne reči, hoću da čujem zašto je neko rešenje koje ste predložili nije dobro iz nekog drugog ugla ili hoću da čujem argumente s vaše strane zašto je potrebno doneti neki zakon, neko zakonsko rešenje baš tako kako je predloženo, kako će to na moj život da utiče bolje, kako ću da imam veći standard, veću platu, veću penziju, to je ono što me zanima, da li ću moći detetu da platim školarinu, da mu kupim patike, a ne da oni na svojim portalima vode diskusiju da li neko ima duks od 70 evra

Kažite mi odakle Đilasu te vile od toliko miliona? Odakle tih 40 nekretnina. Bata Gojko se namučio noseći sigurno gajbice ili ko zna šta je radio u svom životu da bi steko tih 40 nekretnina, mukica. Treba stvarno da mu čestitamo. Treba se mnogo mučiti, pa 40 nekretnina steći, dok građani Srbije nisu mogli da steknu ni jedan stan od 30 kvadrata za vreme njihove vlasti.

Onda oni govore u svojim emisijama ko se kako ponaša u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da li smo mi istinski predstavnici većinske Srbije. Pa, naravno, većinska Srbija, pristojna, kažem, moderna, želi Srbiju koja napreduje, koja se razvija, koja se zapošljava, koja radi, koja želi da uči, koja želi da se usavršava svakoga dana, a ne da se usavršava tako što će da se svađa, već tako što će da ide u biblioteku da uči strane jezike, da čita knjige, da radi na sebi. Ne možete to sa takvima na vlasti kao što su oni bili. To je bila gola borba za opstanak za egzistenciju, da ovaj narod preživi samo to vreme dok dočeka da neko drugi dođe na vlast i dočekali su državnika, a ne političara. Opet kažem više puta, dočekali su državnika Aleksandra Vučića da stabilizuje jednu zemlju, da se udari šakom od sto i da se kaže - dosta pljačke, dosta otimačine, dosta politikama laži.

Ne možete sada da kažete da autoputevi koji smo izgradili da ne postoje. Ne može niko da kaže da je sto puta otvoreno po kilometar autoputa, kao što su oni radili. Ne možete za obilaznicu oko Beograda da kažete da ne postoji, kada postoji.

Svi se sećate koliko su puta na svojim medijima otvarali obilaznicu oko Beograda. Od 2000. godine, pa do 2012. godine, maltene, svake godine smo slušali - sledeće godine se završava.

O metrou smo slušali 50, 60 godina unazad i niko ništa nije uradio, a sad znamo tačno i kada će da krene da se radi, kada ćemo imati prvu liniju metroa. Dakle, 2027, 2028. godine će već prvi ljudi da se voze u metrou u Beogradu. To znamo, a znamo i da će to da bude, zato što je sadašnja gradska vlast odgovorna. Svako dato obećanje je održala svojim građanima i na tome se bazira politika Srpske napredne stranke.

Pažljivo da sagledamo šta su potrebe građana Republike, šta je neophodno da se uradi u kom momentu u državi, vidimo s čime raspolažemo, šta nam fali, uradimo sve da bismo ispunili ta obećanja, ispunimo obećanja, izađemo na izbore, osvojimo većinu u parlamentu i onda dođe neko da nas diskredituje. Dođe vam lopov i kriminalac sa svojim nazovi novinarima i ko zna čime sve da piše raznorazne bljuvotine o svima nama.

Pa, što ovo ne objave? Što pretnje silovanjima ne objavljuju? Što ne objavljuju da ovaj ludak izopačeni preti nasiljem na ulicama Beograda? Što to ne objavljuju? Što ne objave od ovog ludaka Koraksa karikature? Što to niko ne objavi? Što to ne sme da objave? Zašto to treba da se sakrije? Što građani Srbije to ne smeju da vide? Zašto je jedina prilika u direktnom prenosu na sednicama Skupštine da ljudi to vide?

Ja vas molim da svi zajedno budemo odgovorni, da ovo shvatimo kao veliku obavezu i veliku čast, a verujem da građani Srbije to vide i da na pravi način sve to znaju i da procene i da ocene. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, juče i danas imali smo priliku da od kolege koji su ovde u više mandata čujemo o detaljima ponašanja pojedinih ljudi koji se ne nalaze u ovom sastavu, a bili su nekada narodni poslanici, o ponašanjima koja, naravno, njima ne služe na čast i nisu u skladu ni sa etičkim ni sa moralnim vrednostima.

Naravno, ja sam tada kao građanin preko sredstva javnog informisanja imao priliku da ponešto od toga vidim, a nadam se i drugi građani Republike Srbije.

Čast je biti narodni poslanik i čast je biti među ove skromne i pristojne ljude, što je moj zaključak nakon četiri meseca boravka u ovom domu. Kažem, prvi put sam ovde. Ovo je moj prvi mandat, ali zaista se osećam vrlo prijatno među ljudima koji su skromni i koji su potpuno pristojni i za koje nadam se nije bilo potrebe pisati i sačinjavati ovaj kodeks, jer bi se velika većina ljudi i bez kodeksa ponašala onako kako treba i kako dolikuje.

Kodeks koji je pred nama je zapravo jedan podsetnik za narodne poslanike, skup njihovih prava, obaveza i dužnosti, koji su definisani i Ustavom i zakonima, kao i Zakonom o sprečavanju korupcije, ali i podsetnik kako se treba odnositi prema građanima, prema našim biračima, odnosno ljudima koji su ih birali, ali i u nekoj međusobnoj komunikaciji unutar samog parlamenta.

Dopada mi se posebno onaj deo koji se odnosi na komunikaciju poslanika i građana koji su ga birali. Ta obaveza prisustvovanja javnim skupovima, tribinama, prijama građana u poslaničkoj kancelariji, komunikaciji putem imejla i odgovaranje na pisma građana je nešto što je zaista i do sada bilo karakteristika rada jednog većeg broja mojih kolega, ali ta obaveza komunikacije i rešavanja problema građana nemeće i onu drugu obavezu, da ministarstva i državni organi sarađuju sa poslanikom i budu revnosni u pružanju odgovora i pružanju informacija kako bi poslanik kao posrednik između građana izvršne vlasti mogao da odgovori svojoj funkciji.

Takođe, dopada mi se i deo koji se tiče odnosa prema medijima. Potpuno se slažem da poslanik mora da bude otvoren prema sredstvima javnog informisanja i da svaki svoj stav obrazloži, odnosno za svaku njegovu poziciju, za svaki zauzet stav on mora da ima i jasno javno obrazloženje zašto je takvog mišljenja i zašto takvu poziciju zauzima.

U jednom delu Poslovnika kaže se, što takođe podržavam, da mobilni telefoni i druga sredstva mogu da se koriste na način da se ne ugrožava tok sednice, ali bih dodao – ne samo mobilni telefoni i druga tehnička sredstva, već ukupno ponašanje poslanika na samoj sednici u ovoj sali mora da bude tako da on ne ugoržava govornike i ne ugrožava tok sednice.

Ponekad se desi, toga smo svi bili svedoci, određen žamor iznad dozvoljenog nivoa u trenutku kada neko govori i imali smo par situacija da su sami govornici molili kolege koji se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini da se utišaju kako bi mogli da nastave svoju diskusiju, jer to može da ometa onoga ko govori. Verovatno se to ne čuje na poziciji predsedavajućeg i predsedavajući nije u stanju uvek da po Poslovniku reaguje i da opomene one koji isuviše glasno pričaju, ponesu se i prosto ne obrate pažnju da u njihovoj blizini neko diskutuje i da mu je potrebna koncentracija. Znači, to nije upisano, ali mislim da je to nešto čega svi u buduće treba da se pridržavamo.

Ovde bih skrenuo pažnju na jedan detalj koji sam uočio, a to je da pojedini poslanici ili predstavnici malih poslaničkih grupa, koji imaju prvenstvo izlaganja, prvenstvo diskusije, dođu ujutru, kažu ono što imaju, što je često suprotno stavu većine, izazovu polemiku i nestanu i nema ih. Nema ih toga dana, nema ih u sredu, u četvrtak dođu ili ne dođu, kada je na dnevnom redu, odnosno kada se vrši glasanje po svim tačkama dnevnog reda, što ja smatram nedovoljno kolegijalnim ponašanjem.

Znate, ako dođete, iznesete svoj stav, koji je kritički prema većini, koji se protivi stavu većine, onda budite tu, slušajte, saslušajte šta ta većina ima vama da kaže, da odgovori, a ne da jednostavno kažete i odete, izgubite se sa zasedanja.

Pazite, to jeste pravo svake poslaničke grupe, svakog narodnog poslanika, ali ja sada govorim o tome da li je to korektno, dovoljno korektno ili nije dovoljno korektno. Ja smatram da takvo ponašanje nije dovoljno kolegijalno i korektno.

Takođe, mislim da je jedna od obaveza narodnog poslanika prisustvovanje sednicama Skupštine. Jedan veliki deo poslanika, najveći deo zaista revnosno ispunjava tu svoju obavezu. Međutim, imam utisak da jedan deo poslanika uopšte ne prisustvuje sednicama Narodne skupštine ili to čini izuzetno retko. Ja se sada pitam koja to druga obaveza može da bude preča od obaveze vršenja funkcije narodnog poslanika?

Tu bih se dotakao člana 13. predloženog kodeksa, koji kaže da narodni poslanik može da druge funkcije vrši u skladu sa propisima koji ograničavaju vršenje drugih funkcija. Tu se verovatno misli na Zakon o sprečavanju korupcije, na onaj deo koji definiše kumulaciju funkcije, odnosno mogućnost kumulacije funkcija.

Moram da podsetim da je funkcija narodnog poslanika, kao i funkcija odbornika, izvorna funkcija i sve one funkcije koje su izvorne, neposredne, koje se stiču neposredno od građana, ne podležu oceni agencije, ali neke druge funkcije, koje mogu biti dodatne, za njih mora da postoji saglasnost agencije. Naravno, pre toga mora da postoji saglasnost odgovarajućeg odbora Skupštine, a potom i procena agencije da li je takva funkcija u skladu sa, recimo, funkcijom narodnog poslanika, da li ona ometa narodnog poslanika u vršenju njegove osnovne funkcije ili ne, kao i da li postoji određeni sukob interesa ili ne. Znači, ovde se ne radi samo o sukobu interesa, nego uopšte, da li neka druga funkcija ide prosto uz funkciju narodnog poslanika.

Moj lični stav je da funkcije direktora velikih javnih preduzeća i ustanova, koji zahtevaju celog čoveka, čoveka 24 sata dnevno, ne idu uz funkciju narodnog poslanika. Prosto, ne možete da budete u jednom trenutku na dva mesta. Ne možete da budete i tamo i ovamo. Ja lično smatram da je funkcija narodnog poslanika velika čast i velika privilegija za svakog onog koji obavlja i ona traži celog čoveka. Ako zaista narodni poslanik funkciju vrši u skladu sa Poslovnikom, zakonom, pa i ovim kodeksom, koji treba da bude usvojen, gde se definišu sva njegova prava, obaveze, odgovornosti itd, on nema dovoljno vremena za neku drugu izuzetno zahtevnu funkciju. Funkcija narodnog poslanika ne može da bude samo privezak ili samo orden kojim će neko da se okiti.

Meni je zaista drago što među mojim kolegama iz SNS nema takvih slučajeva, bez obzira što nas ovde ima najviše, ima nas 180, apsolutno nema takvih slučajeva.

Ja bih se dotakao jedne teme koja nije strogo vezana za Poslovnik, ali nadam se da ćete da me razumete. Ja prvi put dolazim ovako neposredno do same zgrade doma Narodne skupštine i jedan utisak, mogu slobodno da kažem, stečen očima običnog građanina, želim da vam iznesem, a to je da ja smatram da treba naći drugo rešenje za parkiranje automobila. Prosto, mislim da nekoliko stotina automobila oko samog doma Narodne skupštine nisu najadekvatnije rešenje, da to parkiranje treba rešiti na drugi način, putem korišćenja garaža koje se nalaze u blizini. Naravno da štićene ličnosti, zna se kako treba da dolaze i odlaze, tu postoji određena procedura, ali da svi mi ostali ne treba da se tu parkiramo, ali naravno, ljudi moraju da se tu parkiraju dok im se ne pronađe neko drugo rešenje.

Sve to ostavlja jedan pomalo čudan utisak. Radi se o izuzetnom zdanju. Ova zgrada izaziva posebne emocije kod svih nas koji smo građani Republike Srbije, izaziva izuzetno poštovanje. Ona je remek delo arhitekture i spomenik kulture. Mislim da prostor oko same zgrade mora da bude oplemenjen i uređen na jedan drugačiji način. Apelujem i da se ukloni ova privremena ograda, koja ne znam čemu služi. Takva ograda se postavlja na utakmicama ili nekim događajima, skupovima, par sati, a onda se ukloni. Vidim da par meseci stoji ispred Narodne skupštine. Ne vidim njen smisao. Ne vidim da postoji potreba da ta ograda nas štiti od bilo koga, a kažem, naravno, štićene ličnosti imaju svoje procedure ulaska, dolaska i odlaska. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Prema listi prijavljenih govornika, reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su prethodni govornici jako dobro svi diskutovali o ovom predlogu kodeksa koji se danas nalazi pred nama. Posebno bih se osvrnuo na diskusiju mojih kolega gospodina Martinovića i gospodina Milenka Jovanova, koji su temeljno do detalja objasnili šta ovaj kodeks predstavlja, šta ovaj kodeks znači i zbog čega neke stvari danas rešavamo, iako oni koji ovaj kodeks kritikuju, kada su bili u prilici da reše, nisu rešili, niti su usvojili.

Međutim, ono što meni posebno privlači pažnju jeste činjenica da ovaj kodeks ćemo usvojiti mi, ali opet ljudi koji izazivaju mržnju u našoj zemlji, koji podstiču i pretnje i pozive na ubistva i predsednika Aleksandra Vučića, njegove porodice, evo, čuli smo i kolegu poslanika Srbislava Filipovića, svako od nas je prošao kroz tog njihovog toplog zeca. Ali, oni će opet biti izuzeti iz bilo kakvog pravila ponašanja i opet ćemo biti u situaciji da je ljudima koji danas predstavljaju jedan deo opozicije apsolutno sve dozvoljeno, a da nama čak nije dozvoljeno i da kažemo i ponovimo one pretnje koje smo dobili ili sugerišemo na sve ono što svakodnevno proživljavamo.

Pitanje koje se takođe postavlja i nameće jeste da li je ovaj kodeks dovoljan da promeni svest u pojedincima i da li ćemo sa ovim kodeksom uspeti da dođemo u situaciju da nam se nikad više ne ponovi da jedan poslanik nasrne na drugog poslanika samo zato što pripada drugoj političkoj stranci, opciji? I, da li ćemo doći u tu svest da se, evo, ovde, pa nekih desetak metara od mene, napadne ministar, da se za revere hvataju ljudi samo zato što se to ne sviđa Bošku Obradoviću, a po komandi Dragana Đilasa?

Ovaj Kodeks je jako dobar i slažem se da je on samo temelj nekih narednih odluka i ponašanja narodnih poslanika u nekom narednom periodu, ali za dve godine ćemo imati parlamentarne izbore ponovo. Ako se taj deo opozicije osmeli da izađe na izbore i nekim čudom pređu cenzus, postavlja se pitanje kakvo će oni ponašanje ovde sprovoditi i da li će odredbe koje su predviđene ovim Kodeksom biti dovoljne da u parlamentu imamo normalnu diskusiju ili će oni opet pokušati da od ovog parlamenta naprave cirkus?

Iako sam prvi put narodni poslanik, pratio sam svako zasedanje i pratio sam ponašanje određenih poslanika koji su predstavljali taj Savez za Srbiju. Njima je jedini cilj i zadatak bio, po komandi Dragana Đilasa, da ovaj dom što više unize i da ga degradiraju na svaki mogući način. Ako jedan poslanik dozvoli sebi, ne znam iz koje pameti, da svira gitaru ovde, drugi da unosi kamen i da ne znam time šta pokušava da predstavi, onda da pištaljkom ovde provocira svakog.

Nameće se pitanje šta je novo što mogu da izmisle i šta će sledeće ponuditi ako i kojim slučajem i pređu cenzus za dve godine.

Mislim da pored ovog kodeksa mora da se radi na još nekim stvarima, a to je svest u ljudima koji danas pokušavaju da se dočepaju vlasti i da dođu na vlast bez podrške građana Srbije.

Smatram da, pre svega, moje kolege iz PG Aleksandar Vučić – Za našu decu do sada ni jednom nisu bilo šta drugo uradili od onoga kroz šta svakodnevno prolazimo mi kao ljudi koji predstavljamo SNS.

Niste čuli nijednog mog kolegu da je uputio otvorenu pretnju ili pozvao na ubistvo bilo koga od naših političkih neistomišljenika, a mi smo svaki dan izloženi tome. I to im nije dovoljno, već kada iz ovog plenuma, iz ove sale pomenemo kroz šta prolazimo o nama se prave emisije, danima i nedeljama se satanizujemo, provlačimo kroz najgore blato, samo zato što smo postavili pitanje da li je to normalno i zapitali se, zatražili od nadležnih institucija da li će reagovati.

Mislim da su prethodne kolege dotakli se svega onoga što zanima i građane kada nas pitaju – a zašto je to nekome dozvoljeno, a vama nije dozvoljeno ni da pitate samo.

Mislim da će ovaj Kodeks unaprediti i dijalog i funkcionisanje samog parlamenta, ali kao što i znate, poštovani poslanici i dragi građani Srbije, za dijalog je uvek potrebno dvoje. Pričao sam već o tome, diskutovao. I kada je organizovan dijalog na FPN, predstavnici SNS su se odazvali svakom tom sastanku.

Ali u nedostatku argumenata, rezultata ili bilo kakve ideje, a sa ciljem da samo nekako pobegnu u taj bojkot i sakriju se od izbora, ti ljudi koji danas pozivaju na nekakav dijalog, oni su pobegli od tog dijaloga, sakrili se i to im je bio izgovor da bojkotuju izbore.

Time ću završiti, jer verujem da ima još kolega poslanika koji žele da iskoriste vreme naše PG, ovakav Kodeks i ovakvo ponašanje i potrošeno vreme koje će biti sigurno do kraja istrošeno naše poslaničke grupe, samo pokazuje koliko je nama stalo da unapređujemo rad parlamenta i da unapređujemo opšti dijalog. Niko iz SNS nikada nije pobegao ni od jednog pitanja novinara, niti je ikada pobegao od bilo kakve vrste dijaloga. Za razliku od ljudi koji su upropastili našu zemlju, iza SNS i politike Aleksandra Vučića stoje konkretni rezultati, data, ali pre svega ispunjena obećanja.

Zato sam ponosan i zato ću sa velikim zadovoljstvom podržati ovaj Kodeks, jer je ovaj Kodeks u skladu sa svim vrednostima koje mi zastupamo, ali je pre svega u interesu građana naše zemlje, jer će najbolje moći da ocene rad parlamenta i narodnih poslanika, kao i stranaka, kada u otvorenom dijalogu, uz dužno poštovanje, što nama svakako odgovara više nego njima, iznosimo argumente i diskutujemo o tome ko je šta uradio, a ko ima bilo kakvu drugu viziju Srbije.

Uveren sam da ćemo ovaj kodeks usvojiti, ali isto tako sam i uveren da nakon sledećih izbora ovi ljudi koji danas kritikuju ovaj Kodeks kritikovaće ga i tada, ukoliko se osmele da izađu na izbore i pređu cenzus, jer tada, poštujući ovaj Kodeks, neće moći ni da nam prete, ni da pozivaju na naše ubistvo, ali onda će to njima verovatno biti nedostatak neke demokratije.

Pozvao bih sve poslanike da podrže ovaj Kodeks, a uveren sam i da nas u narednom periodu čekaju odluke od velike važnosti za Srbiju i sve naše građane, jer politika SNS i Aleksandra Vučića uvek će biti interes naših građana na prvom mestu i bolji život za sve nas, za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem, kolega Mirkoviću.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije koji nas gledaju, želim da vam kažem da se pred nama nalazi jedan odličan Kodeks. Ovaj Kodeks je sastavljan dugo, dugo se raspravljalo i slažem se sa svim onim što su rekle moje kolege što se tiče Kodeksa o ponašanju narodnih poslanika.

Moram da istaknem da sa jedne strane mi se zalažemo da mi kao narodni poslanici budemo ono što treba da budemo, to je da budemo u službi naših građana, servis građana. Moramo da se ponašamo dostojanstveno i što se tiče javnih nastupa i kada obilazimo naše komšije i kad šetamo ulicom i u ovom visokom domu i u odnosu prema zaposlenima i divnim policajcima ispred zgrade i svim zaposlenima u ovom visokom domu. Sa druge strane, imamo one aktere na političkoj sceni koji, blago rečeno, ne znaju da se ponašaju jer su bahati. Jedan deo njih učestvovao je u teškim kriminalnim i korupcionaškim radnjama i oni nas kritikuju.

Kako nas kritikuju? Oni ne samo da nas kritikuju, nego prete našim porodicama, prete predsedniku Republike, prete rukovodstvu Narodne skupštine, a ko su ti ljudi? To su Dragan Đilas i njegovi saborci.

Đilas i njegovi saborci su prethodnih godina i u toku ove godine upadali ovde u Skupštinu, želeli da pale, želeli da otimaju, napadali gospodina Aleksandra Martinovića na sastanku Administrativnog odbora, ovde se rvali, upadali u Kabinet nekadašnje predsednice Skupštine, upadali sa motornim testerama, pretili, želeli da pogase kamere i kao što smo čuli od gospodina Arsića i od gospodina Atlagića i Rističevića, iskusnijih mojih kolega i neretko tukli svoje političke neistomišljenike.

Međutim, zahvaljujući isključivo građanima Srbije koji su apsolutnu većinsku podršku dali onima koji su ovde u parlamentu, a prvenstveno našoj listi „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, takvi ljudi poput Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Srđana Noga, Balše, Kene i drugih nisu danas u ovome parlamentu, ne zato što mi to ne dozvoljavamo, nego zato što su to rekli građani Srbije.

Neće više većinska Srbija da gleda bahatost, kriminal i korupciju. Većinska Srbija želi ono što je rekla i na izborima, želi politiku Aleksandra Vučića, SNS i koalicionih partnera. Želi politiku za budućnost naše dece, za budućnost svih građana.

Ta politika je sprovođenje i ovog Kodeksa, jer mi evo sada prvi put u istoriji donosimo ovaj etički Kodeks o ponašanju narodnih poslanika, jer želimo da pošaljemo jednu poruku svim akterima na političkoj sceni i celoj Srbiji da je SNS i Aleksandar Vučić su za mir, demokratiju, stabilnost, za jedno dostojanstvo na političkoj sceni. Mi prvi želimo da čujemo kritiku na naš račun, ali kritiku na jedan dostojanstven način.

Što se tiče mene kao narodnog poslanika, neka me opozicija kritikuje za sve živo i politički neistomišljenici, ali nemojte molim vas vređati porodice i pretiti porodicama i predsednika Republike i porodicama svih aktera na političkoj sceni, parlamentarnih i vanparlamentarnih, pozicionih i opozicionih.

Ovaj Kodeks je dobar i ja sam ubeđen i ovom prilikom i pozivam sve moje kolege da ga izglasaju i ovaj Kodeks će biti poštovan. Ovde svi narodni poslanici, a imao sam prilike gotovo sve da upoznam u ovom sazivu, ponašaju se dostojanstveno, ponašaju se onako kako treba da se ponaša narodni poslanik i to je dobro.

Kodeks je odličan, da se ne ponavljam sa mojim prethodnim govornicima, ali se nadam se da će u jednom trenutku doći do nekog kodeksa, do nekog pravila o ponašanju i onih drugih aktera na političkoj sceni koji nisu poslanici. Šta ćemo sa ponašanjem vanparlamentarnih stranaka? Šta ćemo sa medijima? Šta ćemo sa pretnjama tzv. analitičara, nevladinih organizacija? Šta ćemo onima koji bi da biju političke protivnike na sceni? Šta ćemo po pretnjama po tviterima, Fejsbuku, internetu?

Dragi građani, da li vi vidite našta liče Fejsbuk, Tviter, Instagram nalozi narodnih poslanika? Znate na šta liče? Liče na mete. A, znate od strane koga? Od strane Đilasa, Marinike Tepić, Boška Obradovića i njihovih saboraca. Oni svaki naš Tviter, Fejsbuk, Instagram nalog koriste da stavljaju mete da prete. Čuli smo i šta su uradili kolegi Srbislavu Filipoviću. Nema dana da ne prete i mladim našim kolegama i iskusnijim.

Kada će to biti uređeno? U više navrata smo govorili i o visokotehnološkom kriminalu i o reakciji ili nereakciji tužilaštva i policije. Ajmo molim vas da imamo na političkoj sceni jednu mirnu i dostojanstvenu i demokratsku situaciju i atmosferu. Mi to ovde u Skupštini imamo i ovaj kodeks će to da pojača. To nije sporno. Šta ćemo što se tiče svih onih napada na nas narodne poslanike, državne funkcionere, funkcionere lokalnih samouprava? Ovaj parlament kao visoki dom, kao zakonodavno telo je svaki dan 24 sata sedam dana u nedelji izložen najgorim mogućim napadima. Ko će da zaštiti Skupštinu Srbije? Da li ima neki kodeks koji će da zaštiti nas narodne poslanike od monstruoznih i sramnih napada?

S druge strane, mi narodni poslanici, koji smo izabrani od strane naroda, treba da budemo primer svima. Tu nema dvostrukih aršina. Mi moramo da budemo prvi kažnjeni ako se ne ponašamo i u skladu sa kodeksom i u skladu sa pravilnicima i u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa zakonom. To nije sporno. Ja sam ubeđen da će narodni poslanici liste Aleksandar Vučić – za našu decu i glasati za ovaj kodeks i poštovati ovaj kodeks.

S druge strane, apelujem na javnost na građane Srbije da daju podršku nama narodnim poslanicima da bi mogli da budemo ono za šta nas je isti taj narod birao, da budemo servis građana u službi građana, da možemo da sprovodimo najbolju politiku u Srbiji, najbolju politiku u regionu, a za mene i najbolju politiku u Evropi. To je politika Aleksandra Vučića, a to je politika za našu decu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na sledeće govornika samo jedno obaveštenje.
Preostalo vreme Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu je šest i po minuta.
Naredni govornik je Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Iako je važna tema biće dovoljno ovih šest i po minuta da ja nešto kažem o kodeksu ponašanja narodnih poslanika.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred nama je, kao što smo bezbroj puta ponovili juče i danas, kodeks ponašanja narodnih poslanika. Ja bih rekao mnogo važnije. Pred nama je i jedna prekretnica u smislu svega onoga što u budućem javnom obraćanju ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije u političkom životu Republike Srbije treba ovaj kodeks i znači.

Mi smo sa naše strane kao poslanička grupa SNS učinili sve i preko Administrativnog odbora da podržimo i kao što vidite moje cenjene, uvažene kolege su se redom izjasnile da će podržati ovaj kodeks.

Međutim, kodeks kao kodeks je samo jedna ili deset stranica napisanog teksta. On ne vredi ako neće biti upotrebljavan i ako opšti dijalog koji je potreban u našem društvu kao nasušna potreba ne bude kodeks za sve. Sve struke i lekarske i advokatske i bilo koje druge imaju svoje kodekse, pa tako je u redu da i u politici i u Narodnoj skupštini narodni poslanici usvajaju kodekse o svom načinu ponašanja.

Osvrnuću se samo na osnovna načela i na ono što je najvažnije i u odnosu na sve ovo što su govorile moje uvažene kolege, da se ne ponavljam sa njima. Pročitaću jedno od osnovnih načela, gde se kaže da narodni poslanik u članu 2. ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Moram da kažem nešto afirmativno ispred svoje političke stranke i da kažem, pošto sam dobro upućen i na određen način i koordinišem na nivou republičkom upravo tu aktivnost, a to je neposredni kontakt svih naših funkcionera, prvenstveno narodnih poslanika, ali i pokrajinskih poslanika, većnika, odbornika, gradskih funkcionera, svi mi u SNS imamo potrebu, obavezu, želju i svakodnevno ostvarujemo neposredan kontakt sa građanima. Koji je neposredan kontakt? Onaj kontakt koji ne podrazumeva o tome ko će šta i kako koga da kvalifikuje kroz ovaj etički kodeks i ko će kakvu ružnu političku poruku da uputi o kome, već onaj koji građani Republike Srbije primarno čekaju od nas, a to je da budemo u funkciji ostvarivanja njihovih prava i interesa.

Upravo tu narodni poslanici i upravu tu političke stranke stupaju na snagu. Šta je drugo politička partija nego posrednik između ostvarivanja interesa i mogućnosti da se ostvari određeno pravo pred određenom institucijom između građanina i te institucije. Mi upravo to radimo, radimo sistematizovano i radimo kao vojska koja je u funkciji smo narodu. Svakodnevno u našim stranačkim kancelarijama, a i tamo gde su naši funkcioneri mi primamo građana. Na hiljade i hiljade građana su u proteklom vremenskom periodu obavili razgovore sa našim funkcionerima. Mi smo svaki problem zabeležili i pokušali da pošaljemo onu ključnu poruku – da, mi smo tu u funkciji da ostvarimo sve ono što je neophodno da bi vi došli do određenog prava ili da bi rešili određen problem.

Ako ništa, mi ćemo saslušati vas. Kojom porukom? Pa tome da ćemo mi vaš problem uputiti pred nadležnu adresu ili će naši pravnici koji rade u pravnoj službi, pravnim odborima naše stranke napisati neku molbu, žalbu, neki zahtev kao besplatnu pravnu pomoć. Mi to radimo zato što imamo kadrove, zato što imamo znanje, zato što imamo i funkcionere na odgovornim mestima koji su spremni ne da zloupotrebljavaju bilo šta, već da ubrzaju procedure koje su građanima omogućene zakonskim aktima.

Upravo je to uloga svake političke partije. Upravo je to ključna uloga svakog narodnog poslanika, a nije uloga svakako da se blatimo ovde. Nije dobro u ovoj atmosferi ako usvajamo ovaj etički kodeks da sve drugo što postoji u politici ide upravo u suprotnom pravcu.

Moram da kažem, iako mi imamo ovakvu potrebu, i ako imamo potrebu kao što je rekao naš šef juče ovde obraćajući se, naše poslaničke grupe, da imamo obavezu i dalje kao što smo imali do danas, da odgovaramo i medijima, ali i mediji koji izveštavaju iz Narodne skupštine imaju obavezu ovde da izveštaju na jedan način koji je potpuno objektivan, istinit i nije zlonameran.

Objasnite mi. Uzeću primer iz jednih dnevnih novina danas. Nažalost, to je tabloid Dragana Đilasa koji izlazi na dnevnom nivou i objasnite mi kakvo je ovo izveštavanje, pokazaću treću stranicu koja je udarna stranica, gde kaže – Martinović prihvatio Orlićeve amandmane, pa ide tekst, a ispod teksta ima jedna fotografija, a ispod te fotografije piše – Mariniki Tepić u glavu čekić. Tako piše ovde na ovoj stranici, a ja hoću da poručim sledeće – gnušam se svakog vida pretnje i svakog grafita koji je upućen prema bilo kome i osuđujem ga.

Urednike ovakvih novina koji hoće gospodina Orlića, gospodina Martinovića da stave u kontekst ovakvog ružnog izveštavanja, ovakvim podvaljivanjem, imputiranjem da stvore da se ovakva atmosfera pravi u Narodnoj skupštini neka im je na čast, ali bi im bila obaveza i po kodeksima koje oni imaju i u svojoj novinarskoj struci da se izvine i gospodinu Martinoviću i gospodinu Orliću i SNS.

Naravno, mi to nećemo gledati u dnevnicima Dragana Đilasa, odnosno na onim televizijama kojima Dragan Đilas upravlja. Naravno, mi tu poruku nećemo gledati nažalost u dnevnim novinama koje uređuje Dragan Đilas. Toliko.